Аутор Тема: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375  (Прочитано 63008 пута)

Петар Демић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #600 послато: Јул 02, 2018, 02:43:28 поподне »
Планирам радити "Big Y-500" тест у септембру. Демићи су вјероватно Y22066+ и Y22063-, па можда будемо имали среће и добијемо још неку грану.
« Последња измена: Јул 02, 2018, 02:45:41 поподне Петар Демић »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14344
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #601 послато: Јул 10, 2018, 12:32:16 поподне »
На 23andMe се појавио још један резултат J-M205 из околине Пљеваља и Дробњака. У питању су Бујишићи, који су доста стари на том простору, али опет имају и нека магловита предања о пореклу из Мораче. Бујшићи славе Ђурђевдан, као и највећи број J2b M205 породица из тог краја


БУЈИШИЋИ су живјели једно вријеме у Милошевићима, у Дробњаку, гдје се Вукале Радосављев Бујишић 1910. године, доселио из Вруље из пљеваљској краја. Сад од њих нико не живи у Дробњаку. Славили су Ђурђевдан


Братства матарушке регије

1.  Неки Бујишић, чијег се имена потомци не сећају, дошао је око 1630. год. из Мораче у Крупице. Ту је са 5 синова остао око 50 година. Око 1690. године 4 сина одселе из Крупица у Вруљу, коју су нашли пусту. Један је брат остао у Крупицама, где његови потомци и данас живе. Четири брата се распореде у Вруљи и направе потребне зграде. Од претходних становника су нашли само гробље и код њега зидине срушене цркве.
Бујишићи су се брзо обогатили, али доласком Мицановића у Маоче, почело им је слабити богатство. Први становници Вруље била су два брата Златнопојасовића из Дробњака, који су одмах прешли у ислам. Они су из северног дела истиснули Бујише. Касније су пристигли Мемићи, Штроке и Дурани (сви Мицановићи) и потпуно их истисли из Поља, Бијелих Вода и читаве Вруље, те су морали прећи у Брезу на којој су им до тада били само летњи катуни.
Један део Бујишића се раније презивао Гољевићи, а сада се сви зову Бујишићи. Они живе углавном на Брези. О њима је писао и Танасије Пејатовић.
Од старих Бујишића најпознатији је био Прокопије Бујишић, архимандрит и војвода устанички у српској војсци од 1875-1878. године. Ратовао је са Маринком Леовцем око Прибоја, Нове Вароши, Вишеграда, Златара итд. Био је игуман манастира Бања код Прибоја и Милешева код Пријепоља. Прокопије (Јован) Бујишић је био син Мијаила (Мића) Бујишића, врло угледног човека Мијаило је имао 4 сина. Прокопије је умро 1913. године. За ратне заслуге, ширење просвете и буђење националне свести код Срба, добио је највећа одликовања Србије (Таковски крст, Орден Св. Саве итд.).
Бујишића је било око 1910. године 10 кућа и сви су живели на Брези, не рачунајући оне који су раније одселили по многим местима. За време бивше Југославије у Пљевљима је живео поп Бујишић и имао кућу наспрам цркве. Пошто је кућа била стара, одређена је за рушење 1948. године. Кад су радници копали испод патоса, нашли су пун ћуп златника. Надлежни органи су узели новац. Не зна се да ли је новац био попа Бујишића или неког претходног власника куће. Ђорђе је са три брата 1900. године отишао у место код Кокиног Брода. У Козицу је отишао Његован, 1895. год., у Пљевља је отишао Станоје са два брата, на Цетиње Јово, а код Шавника Вукола. У Маоче су отишли Малин и Голуб. Отишле су две породице у Лику и Нашице за време сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем III 1690. год.

Јоксим Бујишић је тражен 1909. године у аскере, али није хтео да служи турску војску, већ је побегао у хајдуке.

У I светском рату, у црногорској војсци (1914-1916) је учествовало 16 Бујишића. Милан је погинуо 1914. године на Челебићима. Интернирани су у Мађарску: Перко, Радован, Анто и Данило. Перко је умро на робији 1917. године.


Порекло презимена, село Маоче (Пљевља)

Око 1690. године, четири брата Бујишића одселе из Крупица и доселе у Вруљу, коју су нашли пусту. Браћа се распореде по Вруљи и направе потребне зграде.
После Бујишића, у Вруљу – Влаховине се доселише два брата Златнопојасовића (род су им Шљиванчани), али убрзо пређоше у ислам. Прозваше их Влаховљаци, па и они то презиме прихватише. Тај део Вруље и данас се зове Влаховина. Они су из северозападног дела Вруље истиснули Бујишиће.
Бошковићи, односно Мицановићи, до 1800. године заузеше читаву маочку котлину и почеше насељавати суседна села, тако што су потискивали српско становништво са њихових имања Кад сигоше до Бујишића, истераше их из Поља, Бијелих Вода, односно читаве Вруље, те су морали селити на Брезу, на којој су им до тада били летњи катуни. Било их је већ десетак кућа, па се и одатле почеше расељавати. Пошто Мицановићи (Мемићи, Дурановићи и Штроке) истиснуше Бујишиће, дођоше у сукоб и са муслиманима Влаховљацима. После неколико међусобних убистава, Влаховљаци (по казивању Раша Влаховљака) су морали напустити своја имања и одселити на Бољаниће. Било их је десетак кућа. Тамо су се око 1840. године населили на имања Ченгића као чифчије.


Извор:
https://www.poreklo.rs/2013/04/19/drobnjaci-poreklo-plemena-2/
https://www.poreklo.rs/2014/02/08/poreklo-prezimena-selo-mataruge-pljevlja/
https://www.poreklo.rs/2014/02/08/poreklo-prezimena-selo-vrulja-pljevlja/
https://www.poreklo.rs/2014/02/07/poreklo-prezimena-selo-maoce-pljevlja/

« Последња измена: Јул 10, 2018, 12:40:00 поподне Небојша »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9198
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #602 послато: Јул 10, 2018, 01:12:26 поподне »
Претпостављао сам на основу места порекла, предања и славе да би Бујишићи могли да буду J2b1-M205>Y22066, овај резултат то потврђује.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14344
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #603 послато: Јул 15, 2018, 12:21:13 поподне »
Закључно са Стефановићем, имамо 16 наших људи (J2b1-M205>Y22066) који имају 111 тестираних маркера. То су: Батоћанин (2), Видић, Дема, Демић, Јелача, Клаусен, Костић, Кулен, Лакић, Милутиновић, Новаковић, Раденковић, Стефановић, Стојановић и Тинтор. Користио сам "Невски" калкулатор и према њему 15 наших људи (рачунао сам само једног Батоћанина) имало је заједничког претка вјероватно прије неких 37 генерација или 1110 година (X вијек).

Исто као и на Yfull-у


На 23andMe се појавио и Голубовић (Аранђеловдан) из Пљеваља, такође J-M205

Овиме је вероватно потврђено предање оних Ђорђевића из Жупе, који такође славе Аранђеловдан и кажу да су пореклом од Голубовића/Котлајића. Треба само утврдити да ли постоји даља веза са Морачом, пошто Голубовићи и остали из тог рода Ћировића у околини Пљеваља, имају такво предање.


ГОЛУБОВИЋИ

(у Шумановцу)

Поријеклом су од Голубовића из Котлајића, код Крупица, из Затарја. У Шумановац су се доселила браћа Мијаило и Мелентије, због сукоба с турцима Ђурђевићима, на дан крсне славе Голубовића – Светог Аранђела. У овом сукобу Голубовићи убише два Турчина Ђурђевића, и зато су морали да бјеже преко Таре; доселише се у Језера, у село Шумановац, 1852. године, са својим породицама.

Мијаило је имао четири сина: Димитрија, Живка, Мирка и Ивана.

Мелентије је кратко живио у Шумановцу, па се одселио на Косово, у Косовску Митровицу, одакле су се раселили у Лебане, Слишане и Орану и на друга мјеста на Косову.

Димитрије Мијаилов имао је пет синова: Голуба, Стевана, Спасоја, Влада и Душана. Голуб и Стеван су се одселили у Америку, Спасоје у Вашково, а Владо у Потпеће. Душан је остао да живи у Шумановцу.

Живко Мијаилов имао је синове Уроша и Бећка. Од Бећка нема потомака.

Мирко Мијаилов имао је четири сина: Јагоша, Милоша, Лазара и Миливоја.

Иван Мијаилов се с породицом одселио у Србију у лесковачки крај.

Мирко Милошев је погинуо као борац НОР-а на Трнову 1944. године, тако да од Милоша нема потомства.

Данас у Шумановцу живе потомци Димитријеви, Живкови и Миркови. Има их и у другим крајевима наше земље, гдје су се одселили због запослења.

Славе Аранђеловдан


Голубовићи су од Ћировића. Не може се утврдити када су се по неком претку прозвали Голубовићи. Од Ћировића су и Пејовићи и Ђаковићи. Андрија Лубурић у свом делу "Дробњаци, племе у Херцеговини” пишући о Ћосовићима у Вашкову износи да су Турци хтели да им се доведе у постељу нека лепа Голубовића девојка, али Ћосовићи нису при- стали, већ су побили Турке харачлије око 1770. године. Голубовићи су затим живели у Котлајићима, а до њих, у Гариштима, Ћировићи, док су Пејовићи живели код Рељина камена. Било их је по једна кућа. Изгледа да се ту нису дуго задржавали, већ су сви одселили.

Двојица Голубовића су се населила и живела извесно време код Милешева. Један је ту остао, а други отишао у Ограде код Бабина и ту је дуже живео. Његови су потомци дошли у Клопет, у Вруљу, затим су се сел>акали по Маочу и Бетешевини.

Неки Ћировић је прешао из Доње Мораче у Горњу око половине 17. века. Имао је два сина, једног су убили Ровчани, а други је још био мали. Остао му је и унук од погинулог сина. Тај Ћировић је доселио у Вашково. Ту су се од Ћировића одвојили Голубовићи и Пејовићи. Око 1720. године три братства, односно свега три куће (једна Ћировића, једна Голубовића и једна Пејовића) доселе у Крупице. Голубовићи се населе у Котлајићима, Ћировићи северно од њих - у Гаришту, а Пејовићи код Рељиног камена.


извор

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло"
Порекло становништва Пљеваљског краја, Милета Војиновић: "Порекло становништва Пљеваљског краја"



Тестирани из околине Пљеваља

E-V13
Пивљанин, Аранђеловдан
Лисичић, Јовањдан

G2a-L497
Мрдак, Никољдан

I1-Z63
Бајић, Стевањдан

I2-PH908
Крвавац, Ђурђевдан
Гачевић, Лазаревдан
Јечменица, Никољдан

J2b-M205
Марковић, Ђурђевдан
Перуничић, Ђурђевдан
Чамџић, Аранђеловдан
Голубовић, Аранђеловдан
Бујишић, Ђурђевдан
Ћосовић, Ђурђевдан?
Цмиљанић, Ђурђевдан

R1a-Z280
Цвијовић, Мратиндан
R1a-M458
Лончар, Ђурђевдан

Поставља се и питање процента J2b-M205 у околини Пљеваља, с обзиром да је велики број породица из тог краја, према литератури, у некој вези са Перуничићима, Ћировићима, Ћосовићима..

у то име једна нумера за све тестиране одатле :)

<a href="https://www.youtube.com/v/Yl1t57kWvS0" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/Yl1t57kWvS0</a>


Петар Демић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #604 послато: Август 01, 2018, 01:23:50 поподне »
Наручили смо данас SNP Y22063 за Демиће (Тубиће) из Класнића. Пошто нисмо имали налог код компаније YSEQ, прибор тек треба стићи, тако да не вјерујем да ћемо добити резултате прије половине септембра мјесеца. На основу Видићевог резултата (Y22063-) и укупне блискости са њим, очекујемо да ћемо бити негативни на овај SNP.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14344
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #605 послато: Август 20, 2019, 05:17:49 поподне »
Било би лепо доћи до књиге Растка Јоветића, "Вељи Јади".



Јоветић је забележио приче које је слушао од правих народних приповедача. Разврстао их је у неколико циклуса. Поред ове, написао је и књигу: "Четерес чуда - приче из Црне Горе".

неки одлмоци:









Ову традицију борбе против Турака, наставили су касније и исељени Кричи, односно крајишки Усорци :)

"Оточац, Гацко Поље (некад Вилићко поље) насељени су 1658, из крајева око Усоре, из Босне. Каквога су менталитета ови Усорци-Срби били, видећете из ове војничке оцене: “ове Усорце хвале ми са свију страна моји стари Граничари, што су под мојом управом, и веле да су то витешки и најпоштенији људи између свих крајишника, што их je под Турцима", коју написа за цара барон Алберт."
« Последња измена: Август 20, 2019, 06:49:28 поподне Небојша »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9599
  • I1 P109 FGC22061
    • Порекло.рс
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #606 послато: Август 20, 2019, 08:04:21 поподне »
Било би лепо доћи до књиге Растка Јоветића, "Вељи Јади".

Ићи ћу до краја недеље до библиотеке, па ћу потражити, ако имају доћи ћемо до ње. ;)



Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 403
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #607 послато: Август 20, 2019, 11:59:34 поподне »
Одлична књига, читао сам је. Бранко, молим те, потруди се да је нађеш и унесеш у дигиталну библиотеку.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #608 послато: Септембар 29, 2019, 10:41:00 пре подне »

Могу ли се Кричи довести у везу са Пирустима?

Ово би могло имати смисла !
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14344
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #609 послато: Септембар 29, 2019, 11:33:26 пре подне »
Ово би могло имати смисла !

Интересантна теорија. И П. Влаховић се осврнуо на верзију по којој су Кричи можда потомци старих Саса, који су својевремено радили као рудари у Брскову, али и у рудницима у околини Пљеваља.

Стога је занимљив и овај Милошев налаз о Латинима, који су се бавили рударством управо у крајевима где има ове Y22059 (видети мапу).



На простору североисточне Македоније, где може бити матица за један део јужноморавских Y22059, било је такође познатих рудника кроз историју. Проблем је што у случају J-Y22059 за Сасе недостаје генетска потврда, а за Пирусте фали већа старост рода. Мада лично верујем да је она осетно већа од тренутних 1000 година.

У сваком случају, ове области (север Црне Горе и југоисточна Србија) су још познатије по сточарству, па можда не треба да чуди висока концентрација ове хаплогрупе, која се пре свега може везати за остатке влашког становништва на Балкану.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #610 послато: Октобар 07, 2019, 10:36:28 поподне »
Врло су занимљиви чланци које сте изнијели а говоре о "латинима" које народ повезује са рударством у том крају. Није јасна веза хаплогрупе J2b-M205>Y22066 са њима? Постоје ли нека усмена предања која директно повезују родове ове хаплогрупе са "латинима". О присуству рудара католичке вјероисповјести у тим крајевима свједоче и други. Ево документа који говори и о њиховој асимилацији са домаћим становништвом:
Stojanovci: a est di Surdulica, nel 1539 vengono citati un certo Martin Hanzouich, un certo Pauao Hanzouich (ambedue lett. "(figlio) di Hans") e un certo Chanussi (Thanussii?) Sasinouich (lett. "(figlio) del Sassone") di fede cattolica e sicura origine Sasi. Peraltro, l'uso dei nomi Pavao, antico slavo per Paolo, e Thanus, Chanus, di origine albanese, può indicare una certa tendenza all'assimilazione dei Sasi alle popolazioni locali. A dimostrazione di un certo grado di contatto e simbiosi tra popolazione albanese e Sasi si possono citare i mercanti di Dulcigno (Ulcinj), Chanussii Sasinovich (1375) e Domince Sasen (Sassone? 1387), forse figli di famiglie miste sassone-albanesi. Tale commistione, del resto, non deve affatto considerarsi sporadica, stante il credo religioso cattolico di molti albanesi dell'epoca.        Извор: https://it.wikipedia.org/wiki/Sasi
И други су примијетили да су родови с овом хаплогрупом могли доћи из Потарја и Полимља у процесу ширења рударства у средњовјековној Србији. Међутим, постоје и друге могућности. Нису сви рудари били "саси" нити су сви "саси" били рудари, то је статус а не занимање или етнос. Нису сви рудари били католици!!! Овдје треба јасније наћи везу између носиоца хаплогрупе Y22066 на овом простору и у Потарју. И да знате, ништа тако лако не пређе из једног етноса у други као Y хромозом. Мени се носиоци хаплогрупе Y22063 чине као потомци најстаријих рудара, Пируста, у Илирикуму, а Пирусти као потомци "народа с мора". Наравно постоје и друге могућности. У једно сам сигуран, са јако мало података се располаже када је у питању ова хаплогрупа.
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8086
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #611 послато: Октобар 07, 2019, 11:26:07 поподне »
Нису сви рудари били католици !!!
Не кричи, чујемо те!   :D
kričati: (značenje izvedeno preko sinonima) drečati, dizati dževu
           (značenje izvedeno preko sinonima) drati se, zavijati (kao vuk), arlaukati
https://sr.wiktionary.org/sr-el/%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%82%D0%B8
Иначе, и на словачком "кричат" значи "викати"...
robiť krik: deti na dvore kričia, robia krik
kričať : vydávať hlasný, prenikavý hlas, zvuk
https://slovnik.aktuality.sk/synonyma/?q=kri%C4%8Da%C5%A5
« Последња измена: Октобар 07, 2019, 11:30:03 поподне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8086
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #612 послато: Октобар 08, 2019, 12:00:34 пре подне »
Мени се носиоци хаплогрупе Y22063 чине као потомци најстаријих рудара, Пируста, у Илирикуму, а Пирусти као потомци "народа с мора". Наравно постоје и друге могућности. У једно сам сигуран, са јако мало података се располаже када је у питању ова хаплогрупа.
Maло езотерије: Кричи етимолошки вичу, рудари се довикују у тунелима, једнако "Кричи-први рудари у Илирикуму" :) Шалу на страну, мени ово лаички делује логично што си написао, али можда нећемо сазнати (треба одредити старост ове гране на том подручју и од када датира рударска активност ту, тј. повезаност ове гране са тим "народом с мора")
« Последња измена: Октобар 08, 2019, 12:03:44 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9198
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #613 послато: Октобар 08, 2019, 09:30:12 пре подне »
Maло езотерије: Кричи етимолошки вичу, рудари се довикују у тунелима, једнако "Кричи-први рудари у Илирикуму" :) Шалу на страну, мени ово лаички делује логично што си написао, али можда нећемо сазнати (треба одредити старост ове гране на том подручју и од када датира рударска активност ту, тј. повезаност ове гране са тим "народом с мора")

Пирусти нису "народ с мора" већ илирско и/или панонско племе које је забележено у статусу перегрина на простору данашње северне Црне Горе, у околини Пљеваља.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ZO

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 180
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #614 послато: Октобар 14, 2019, 05:11:57 поподне »
Кричкове (Албаниа) - Kriçkovë

Нисмо до сад помињали ово место (чини ми се) на теми о Кричима.

Место се налази са албанске стране Охридског језера. Назив места кореспондира са ознаком - називом за Криче - и у облику Крич(к)ови.

https://nona.net/features/map/placedetail.868844/Kri%C3%A7kov%C3%AB/

https://www.google.com/maps/place/Kri%C3%A7kov%C3%AB,+%D0%90%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0/@40.9832672,20.5173111,16z/data=!3m1!4b1!4m5!3m4!1s0x135092a75fc887e3:0x6acb03ff097742fa!8m2!3d40.9830837!4d20.5230356

Место Кричкове се помиње као једно од бројних топонима у Албанији словенског порекла.

https://www.in4s.net/da-ynaju-da-znamo-srpski-gradovi-u-staroj-srbiji-danadnja-albanija/?lang=lat

Овде имамо и карту.

Svaka bolja i potpunija geografska karta i danas beleži na albanskim prostorima, posebno na pravcu Korča-Valona mnogo Srbskih oronima i hidronima. Usred južne Albanije uzdiže se planinski vrh Srbskog imena Ostrovica, a severoistočno od njega leži najveći grad u ovoj oblasti – Korča, Srbski toponim Gorica, što je preko grčkog dubleta dalo današnji albanski oblik. Prema zapisu istaknutog nemačkog romaniste Gustava Vajganda (1860-1930) koji je, u leto 1889, putujući kroz srednju Albaniju, u knjizi o Aromunima, zapisao da Korča „leži u podnožju jednog uzvišenja koje je prekriveno zasadima vinove loze. Ovo uzvišenje probio je potok Morava. Morava deli ovaj grad na dve polovine i teče u proširenu dolinu reke Dunavica. Južno od Korče je Kamenica, a jugozapadno Potom, nekadašnji Podhum (Podbrdo); zapadnije od njega su mesta Gilave (Glava), Cerovoda (Curivoda), oblast Trebishini (Trebišnja), pa reka Vijose (Vojuša), na kojoj leži tri grada sa crbskim imenima: na njenom donjem toku je grad Selenice, južno od ušća reke Sušice; na srednjem toku, i to na ušću reke Desnice u Vojušu, leži Klisura, a u gornjem toku Vojuše, Daali u Grčkoj, leži grad Konjica.

https://www.rastko.rs/rastko-al/zbornik1990/scirkovic-tragovi_l.php

Ту близу су и места Поградец и Мокра.

https://www.facebook.com/pg/Homcan.al/posts/

Како Албанци тумаче порекло назива топонима Мокра (помињу се и Аромуни).

http://albanianfreepress.al/news/2018/01/mokra-vendi-i-mullinjve-qe-mbart-mbi-supe-historine-70473/

Drejtimi tjetër kalon pranë fshatrave Vërri, Proptisht, Slabinjë, del pranë fshatit Shpellë (ku është gjetur një fragment i rrugës së lashtë i shtruar me kalldrëm me gurë të mëdhenj), pastaj merr drejtimin e fshatit Llëngë (pranë të cilit ndodhet një urë e vjetër), kalon në fshatin Niçë (të dy fshatrat e fundit janë të populluara me banorë arumunë), e më pas rruga të çonte në Voskopojë.

Ту су релативно близу (односно нису далеко ) Корча (Горица) и Москопоље.

У сваком случају интересантно за наше Криче постојање топонима Кричкове у Албанији (део који се граничи са Македонијом.)

https://www.facebook.com/places/Stvari-koje-mozete-da-radite-u-gradu-Krickove-Korce-Albania/111965285492445/
« Последња измена: Октобар 14, 2019, 05:15:02 поподне ZO »

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #615 послато: Октобар 14, 2019, 09:45:09 поподне »
Чини ми се да ни топоним Кричање није досада помињњао:
http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/crna-gora/kricanje/
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже ZO

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 180
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #616 послато: Октобар 26, 2019, 06:23:46 поподне »
Постоји могућност да је реч Кричкове (Албанија), Кричак (Копаоник), Кричке (Далмација), Кричање (Црна Гора), Кричка (Бих), Кричим (Бугарска), Крич (Косово)-словенског порекла.

Чини ми се да је Милош Стојковић помињао могућу везу балканских Ј2б М205 са словенским племенима тј. да су дошли заједно  у неком од таласа досељавања (један или више појединаца Ј2б М205).
Можда ме сећање вара.

У сваком случају има у Украјини неки Ј2б М205.

Да ли постоји веза дела наших Ј2б М205 -Украјина-Молдавија-Румунија-Балкан (Србија,Бугарска, Црна Гора, БиХ, Хрватска, Грчка)?

Или је пут био обрнут: Грчка (преко нпр. Кипра и Црног мора)-Молдавија-Украјина-Балкан?

Необично ми је да има толико Ј2б М205 у српском народу (5-6%), није то мали проценат,  а тако мало има до заједничког претка (900- 1000-1200 година)?



Е сад, постоји и место Кричка у Украјини.

https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0

Кри́чка (укр. Кричка) — село в Богородчанском районе Ивано-Франковской области Украины

У том селу Кричка има црква посвећена Св. Параскеви. Култ Свете Петке долази преко Румуније.

http://decerkva.org.ua/fra/krychka.html

Богородичин рејон
https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%87%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D1%80%D0%B0%D0%B9%D0%BE%D0%BD


Ивано-Франковска област се граничи са Румунијом.

https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE-%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F_%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D1%8C

Национальный состав
По переписи 2001 года[13][14][15]:

украинцы — 1 371 242 (97,5 %)
русские — 27 925 (2 %)
поляки — 1864 (0,1 %)
белорусы — 1468 (0,1 %)
молдаване — 557 (0,04 %)
евреи — 361 (0,03 %)
армяне — 282 (0,02 %)
Всего — 1 406 129

Главные реки — Днестр (с притоками Гнилая Липа, Лимныца, Быстрица) и Прут (с основным притоком Черемош).

У тој области постоји и Косовски рејон са градом Косов и реком Рибницом.

Ко́совский райо́н (укр. Косівський район) — административная единица Ивано-Франковской области Украины. Административный центр — город Косов.

https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D1%80%D0%B0%D0%B9%D0%BE%D0%BD

Називе својих села и насеља људи носе са собом као пуж своју кућицу.

« Последња измена: Октобар 26, 2019, 06:31:30 поподне ZO »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14344
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #617 послато: Октобар 26, 2019, 07:34:34 поподне »
Покушаћу укратко да одговорим, колико је мени познато.

Украјинац Тимофејев је на потпуно другом крају стабла. Припада J-PF7321*, што ће рећи да је од балканских Y22059 удаљен бар 5000 година. Видим да му се на стаблу придружио још један Украјинац, али то му је вероватно неки блиски рођак, будући да је и он из Виницке области.
https://www.yfull.com/tree/J-PF7321/

Теорију о сеоби са Словенима смо потенцирали на почетку и то углавном због распореда хаплогрупе на Балкану. За такву тезу је неопходно присуство подгране у северним словенским земљама, што са Y22059 није случај. Тамо ДНК рођаке имаји припадници наше I2-Y3120, R1a, I1, евентуално E1b и N2.

Иначе Y22059 није једина која има тако специфичан распоред/TMRCA. Нпр. и N-P189.2 се јавља на Балкану искључиво код Јужних Словена. Штавише, још је уже локализована, односно има је само на простору западног Балкана. TMRCA такође није велики, што је рећи да је код обе подгране дошло до наглог ширења. Код N-P189.2 дефинитивно само са Србима, док је Y222059 присутна на једном ширем подручју.

Лична имена/презимена Кричак, Кричка, итд., се јављају код источних Словена, али то не значи много у овом случају. Многи наши аутори су покушали да дефинишу порекло кричког имена и у питању су следеће опције:

1. кричати, кричање  (А. Лубурић, народна трдиција)
2. област Кричак
3. лично име старешине катуна (Г. Томовић)
4. Хришћани - Кричани (А. Лома)
5. Грчки - Крички (М. Полексић)

Према Ломи, са гледашта романске фонетике, најреалније делује прелаз: Christiani - Кричани, али то наравно није коначан одговор, већ само једна од претпоставки о настанку кричког имена.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14344
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #618 послато: Децембар 13, 2019, 01:11:32 поподне »
Може ли топоним Крчко Брдо крај Срба у Лици (као и Крчана крај Удбине), имати везе са крајишким Кричима, Кричковићима? Да ли етимологија то дозвољава, или би пак корен морао имати у основи "Крич".

Још једна занимљивост, а везана је за име Крича на овим просторима. У Кучима се, судећи по дефтреима из 1485, 1497. и 1570. године, у селу Радан, помиње и извесни Кричко, син Вукчин. Ово наравно не мора да значи ништа за само племе Крича, осим да је име било присутно и у тим крајевима.

Племе Кучи, етничка историја, Аутор: Миљан Милошев Јокановић, 2000.

Ван мреже ⲥуⲛцⲉ

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2085
  • I-A1328
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #619 послато: Децембар 13, 2019, 05:06:10 поподне »
Може ли топоним Крчко Брдо крај Срба у Лици (као и Крчана крај Удбине), имати везе са крајишким Кричима, Кричковићима? Да ли етимологија то дозвољава, или би пак корен морао имати у основи "Крич".

Још једна занимљивост, а везана је за име Крича на овим просторима. У Кучима се, судећи по дефтреима из 1485, 1497. и 1570. године, у селу Радан, помиње и извесни Кричко, син Вукчин. Ово наравно не мора да значи ништа за само племе Крича, осим да је име било присутно и у тим крајевима.

Племе Кучи, етничка историја, Аутор: Миљан Милошев Јокановић, 2000.

Крчко брдо као и слични топоними имају смисаону везу с ријечју "крчити" - чистити од шуме. Да би имало везе с Кричима мора се и звати "кричко брдо".
„В каждом человеке — солнце. Только дайте ему светить.“