Архив Србије

[„Iⲉшɑ”]

Нашао сам ово: https://exyugenealogy.net/pregled-po-arhivima/arhivi-u-srbiji/ia-sumadije-kragujevac/

Ty може да се види списак сачуваних књига и где се налазе.

Могуће је да оне које тебе интересују нису, нажалост, сачуване. Ово је за Страгаре и Влакчу:

https://i.postimg.cc/bJsZhfsK/image-2023-04-14-204045051.png

Evo mene posle dužeg vremena od traženja željenog, i javljam da sam našao to što sam tražio. Zahvaljujem Vam što ste me podsetili gde to mogu naći. To beše pod drugom matičnom upravom, a sada znam i kojom.
Pozdrav.

Moji preci su se u prvo vreme upisivali i kao Novakovići.
Moji preci, kao što sam i sam ranije znao, nisu isti rod sa porodicom Karađorđevih sestrića, Novakovićima.

[Лутецијум]

Поздрав, хтео бих да сазнам све начине истраживања породичног порекла у Архиву Србије које знате и да поделимо искуства

Претраживао сам тефтере између 1824 и 1839 као и тефтере чибука и аричке. Наравно и пописе 1863. Сви  ти пописи су преко микрофилмова. Али недавно кад сам био видео сам да у последњем реду постоје компјутери које су корисници користили да гледају неке збирке и гледају своје родослове... није ми јасно шта ту тачно има.

Дакле шта у архиву треба погледати и претражити осим пописа 1863. и тефтера горе напоменутих? Хвала унапред!

[Селаковић]

Поздрав, хтео бих да сазнам све начине истраживања породичног порекла у Архиву Србије које знате и да поделимо искуства

Претраживао сам тефтере између 1824 и 1839 као и тефтере чибука и аричке. Наравно и пописе 1863. Сви  ти пописи су преко микрофилмова. Али недавно кад сам био видео сам да у последњем реду постоје компјутери које су корисници користили да гледају неке збирке и гледају своје родослове... није ми јасно шта ту тачно има.

Дакле шта у архиву треба погледати и претражити осим пописа 1863. и тефтера горе напоменутих? Хвала унапред!

У зависности из ког сте краја, постоји још пар пописа пре 1863, ако имате среће. Такође постоји попис стоке из 1859, који је цео на компјутерима тамо, ако се добро сећам. Али то што сте прегледали је најчешће максимум.

Постоји већ тема о Архиву Србије, боље пребацити поруке тамо:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=545.0

[Лутецијум]

Тема је отишла у неком скроз десетом правцу, више је прешла у личну помоћ приликом истраживања презимена, и предака него генерално о ономе о чему је наслов а то је Архив Србије, зато сам презентирао то кроз нову тему јер сви људи су већ видели ову прочитали и тешко да ће улазити поново, док нова тема има већи приступ и људи нису одлутали из једне у десет других тема.

[Воихна]

У зависности из ког сте краја, постоји још пар пописа пре 1863, ако имате среће. Такође постоји попис стоке из 1859, који је цео на компјутерима тамо, ако се добро сећам. Али то што сте прегледали је најчешће максимум.

Постоји већ тема о Архиву Србије, боље пребацити поруке тамо:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=545.0

Интересује ме попис вароши Ужица 1863, али сада на брзину не могу да укачим коме срезу је варош тада припадала, пошто видим да у Архиву Србије постоје пописи само срезова: Златиборског, Црногорског... Ако неко може на брзину да ме посаветује о овом попису, да не трагам даље, био бих захвалан.

[Aurelio]

Интересује ме попис вароши Ужица 1863.

https://www.academia.edu/53038653/U%C5%BDICE_NEKAD_I_SAD_U%C5%BEice_u_obnovljenoj_Srbiji_Etni%C4%8Dka_kretanja_u_vreme_iseljavanja_Turaka_iz_U%C5%BEica

[Воихна]

Хвала, баш добар преглед иако се не односи на попис 1863.

[Зарожанин]

Тражим оригинални документ (скен) за село Зарожје из чибучког тефтера за Соколску нахију из 1823. године (књига „Рачани кроз векове II“ Борише Матића: ролна 20, књ. 146).

Архив Србије није успео да пронађе документ (погрешна сигнатура / подаци нису сачувани).

Да ли је неко наишао на овај тефтер или зна где се може пронаћи (Архив Србије, Шабац или друга збирка)?

Хвала!

[ДушанПан]

Тражим оригинални документ (скен) за село Зарожје из чибучког тефтера за Соколску нахију из 1823. године (књига „Рачани кроз векове II“ Борише Матића: ролна 20, књ. 146).

Архив Србије није успео да пронађе документ (погрешна сигнатура / подаци нису сачувани).

Да ли је неко наишао на овај тефтер или зна где се може пронаћи (Архив Србије, Шабац или друга збирка)?

Хвала!

Тај тефтер је доступан у књизи „Зарожје под Повленом”, аутора Обрада Додића — додуше прекуцан — али претпостављам да ово већ знате.

[Stefan Dragićević]

Da li možda negde postoji spisak svih dokumenata koji su dostupni u Arhivu? Na osnovu haračkih teftera za Mačvu iz 1831. i 1832. godine, kao i popisa za Mačvu iz 1863. godine, uspeo sam da pronađem, zasad, mog najstarijeg direktnog pretka, koji je, pretpostavljam, bio rodjen između 1800. i 1810. godine (a možda čak i ranije), jer je u tefteru iz 1831. godine upisan kao kmet. Krajnji cilj mi je da otkrijem, ako je moguće, prezime njegovog pretka, koji se, navodno, doselio iz Crne Gore negde u 18. veku, a po kom smo najverovatnije dobili prezime Dragićević. Moja pretpostavka je da se radi o ocu ili dedi ovog kmeta kog sam spomenuo. Hvala!

[Делија]

Da li možda negde postoji spisak svih dokumenata koji su dostupni u Arhivu? Na osnovu haračkih teftera za Mačvu iz 1831. i 1832. godine, kao i popisa za Mačvu iz 1863. godine, uspeo sam da pronađem, zasad, mog najstarijeg direktnog pretka, koji je, pretpostavljam, bio rodjen između 1800. i 1810. godine (a možda čak i ranije), jer je u tefteru iz 1831. godine upisan kao kmet. Krajnji cilj mi je da otkrijem, ako je moguće, prezime njegovog pretka, koji se, navodno, doselio iz Crne Gore negde u 18. veku, a po kom smo najverovatnije dobili prezime Dragićević. Moja pretpostavka je da se radi o ocu ili dedi ovog kmeta kog sam spomenuo. Hvala!

Јел постоје дефтери за Лозницу и околину (Коренита село)?

[Селаковић]

Da li možda negde postoji spisak svih dokumenata koji su dostupni u Arhivu? Na osnovu haračkih teftera za Mačvu iz 1831. i 1832. godine, kao i popisa za Mačvu iz 1863. godine, uspeo sam da pronađem, zasad, mog najstarijeg direktnog pretka, koji je, pretpostavljam, bio rodjen između 1800. i 1810. godine (a možda čak i ranije), jer je u tefteru iz 1831. godine upisan kao kmet. Krajnji cilj mi je da otkrijem, ako je moguće, prezime njegovog pretka, koji se, navodno, doselio iz Crne Gore negde u 18. veku, a po kom smo najverovatnije dobili prezime Dragićević. Moja pretpostavka je da se radi o ocu ili dedi ovog kmeta kog sam spomenuo. Hvala!

Постоји каталог тефтера који су у Архиву Србије; не знам има ли га онлајн, али постоји у дигиталној библиотеци Порекла. За већину области ондашње Србије најранији тефтери у Архиву су из 1820-их, па је за нас пореклом из уже Србије писани помен најранијих предака углавном везан за ~1823. годину, мада има изузетака, услед сплета околности, када постоје и ранији помени – али не у тефтерима у АС.

[Stefan Dragićević]

Hvala na odgovoru! Zna li se šta je sa popisima ili tefterima iz ranijeg perioda? Jesu li oni možda među dokumentima koji se nalaze u Istanbulu, a koji vrlo verovatno neće nikad biti prevedeni?

[Селаковић]

Hvala na odgovoru! Zna li se šta je sa popisima ili tefterima iz ranijeg perioda? Jesu li oni možda među dokumentima koji se nalaze u Istanbulu, a koji vrlo verovatno neće nikad biti prevedeni?

У родословне сврхе не вреде нам ништа османски дефтери из, примера ради, 1650, 1700. или 1750. године, јер имамо исувише дугачку празнину до 1820-их, па не можемо да спојимо низ очева и синова. Сеобе су други фактор – треба бити сигуран да су нам преци живели баш у одређеном месту, или макар подручју, онда када је неки дефтер тог подручја настао.

Када говоримо о ужој Србији, рецимо да би од практичне користи за родословце били хипотетички дефтери из периода ~1770–1804. Сем једног таквог за пар десетина села јужно од Ужица, други нису откривени и велико је питање да ли ће бити.     

[Stefan Dragićević]

Šteta, mislim da bi mi defter baš iz perioda između 1770. i 1804. godine mnogo pomogao u otkrivanju originalnog prezimena mog najstarijeg pretka po kome moja porodica nosi prezime. Nažalost, ni crkvene knjige u našem kraju ne idu toliko daleko u prošlost, tako da verujem da je ovde kraj daljim istraživanjima porodičnog stabla za mene. Hvala na odgovorima!

[Селаковић]

Šteta, mislim da bi mi defter baš iz perioda između 1770. i 1804. godine mnogo pomogao u otkrivanju originalnog prezimena mog najstarijeg pretka po kome moja porodica nosi prezime. Nažalost, ni crkvene knjige u našem kraju ne idu toliko daleko u prošlost, tako da verujem da je ovde kraj daljim istraživanjima porodičnog stabla za mene. Hvala na odgovorima!

Дефтери углавном дају лично име и име оца пописаног. Презимена се појављују, али врло ретко. Тако да, чак и када би дефтер постојао, ви бисте само видели име и име оца, на пример Драгић син Стевана. Ионако је много презимена било само пар генерација старији патронимик.

[Stefan Dragićević]

Hvala na dodatnom pojašnjenju! Da li se u tom periodu prezime češće formiralo po očevom ili dedinom imenu?

Već sam spomenuo najstarijeg pretka do kog sam uspeo da istražim porodično stablo, kmeta Antonija, koji je u tefteru iz 1831. godine već upisan kao Antonije Dragićević, bez navedenog imena oca. Moja pretpostavka je da bi Dragić mogao da bude ili njegov otac ili deda, ali nisam siguran koja je od te dve mogućnosti verovatnija.

[Селаковић]

Hvala na dodatnom pojašnjenju! Da li se u tom periodu prezime češće formiralo po očevom ili dedinom imenu?

Već sam spomenuo najstarijeg pretka do kog sam uspeo da istražim porodično stablo, kmeta Antonija, koji je u tefteru iz 1831. godine već upisan kao Antonije Dragićević, bez navedenog imena oca. Moja pretpostavka je da bi Dragić mogao da bude ili njegov otac ili deda, ali nisam siguran koja je od te dve mogućnosti verovatnija.

Сигурно би му Драгић могао бити отац или деда, али мислим да нема много вајде од ослањања на вероватноћу. На пример моји преци по мушкој линији у то време су били уписивани као Селаковић, а Селак им није био ни отац, ни деда, већ изгледа неки даљи предак. Неко је могао, сплетом околности, носити и презиме по стрицу, деда-стрицу, очуху... На вашем месту бих прво потражио шта има сачувано од извора из 1820-их.