Ишао сам у последњих месец и по дана десетак пута, на по сат времена. Било ми је од велике користи. Потврдио сам многа имена из породичних прича. Сазнао многе године. Арачки тефтери, тефтери чибука и спискови пореских глава из 1820-их и '30-их били су најдрагоценији, па онда попис из 1863. у мањој мери. Уписивање појединих фамилија под презименом изведеним из имена оца, што ме је испрва доводило до нервног слома, јер сам нека имена захваљујући томе пропуштао, на крају ми је веома, веома много значило. На пример, неколицина домаћинстава Селаковића из Кремана, који су сви остали Селаковић до дана данашњег, уписивана су као Илићи, Гавриловићи, Лазаревићи, Пантовићи итд. Испрва их нисам нашао поред осталих Селака, па сам после све поново прелазио и повезао - на овај начин сачувана су имена даљих предака која нигде више на папиру не постоје, а сећања потомака, на мишиће из малог мозга извучена, потврдила су ми овог Гаврила, Лазара, Панту... За Војводину је ситуација другачија, као и за пределе ослобађане 1877/8, 1912/13.
Узгред, мало сам рачунао, мислим да би највише десетак људи, хонорарно ангажованих (ако су већ паре проблем, а на изборе и странке се расипа новац шаком и капом) за највише шест месеци, могло да прекуца целокупну грађу тефтера и пописа из 19. века. Да се све то стави на интернет и омогући, наравно бесплатно, претраживање сваком грађанину Србије и света. Велика је штета што то до сада није урађено.
