Аутор Тема: Локални изрази и сленгови  (Прочитано 64035 пута)

Ван мреже Gorance

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 750
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #220 послато: Јул 03, 2025, 05:22:11 поподне »
Код мене у Крушевици, свиње су се дозивале са гуду,гуду,гуду,ејц,ејц, овце са прррррсоооо, кокошке са пили, пили, а постојало је и луч, овце, луч, али сам заборавио за шта се тачно користило.
Прррсо и прррјо као да има неке даље везе. ;D

Ван мреже ⲥуⲛцⲉ

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2085
  • I-A1328
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #221 послато: Јул 03, 2025, 07:05:23 поподне »
У русском стадо оваца се дозива с кать-кать или мань-мань, а кокоши с цып-цып (цыпя - пиле), а мачку кыс-кыс (кыся - маца), а свиње с зин-зин. Када су упрегнути волови, да скрену налијево кажу цоб, а надесно цабэ, али то најчешће кажу украјински сељаци. Прича се да је то пошло од пољских ријечи k sobie - od siebe.
„В каждом человеке — солнце. Только дайте ему светить.“

Ван мреже шуљин џула

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 142
  • Ј1a2a2 PF7264-PF7263 ZS 4393 ZS 9949
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #222 послато: Јул 04, 2025, 07:28:52 пре подне »
Ножић.
Погодак, браво!
 а "кустура"?

Ван мреже Gorance

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 750
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #223 послато: Јул 04, 2025, 07:38:29 пре подне »
Погодак, браво!
 а "кустура"?
Истрошен нож или нож који се носи за појасом. Израз из Качера (руднички крај).Бар по Гуглу.

Ван мреже ⲥуⲛцⲉ

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2085
  • I-A1328
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #224 послато: Јул 04, 2025, 10:28:36 пре подне »
Погодак, браво!
 а "кустура"?


Custură је влашка ријеч.


https://en.wiktionary.org/wiki/custur%C4%83


Пошто смо код ножева, оно што се по турски каже чакија, у многим крајевима Крајине зове се склопац (или другачије шклопац), а држка у коју се склапа сјечиво зове се члијен (што је етимоложски исто што и члан) а вазда су га уза се имали плетари, да зарезују пруће.


„В каждом человеке — солнце. Только дайте ему светить.“

Ван мреже шуљин џула

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 142
  • Ј1a2a2 PF7264-PF7263 ZS 4393 ZS 9949
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #225 послато: Јул 04, 2025, 12:16:27 поподне »
  Да, нож је у питању, али криви нож, то вам је и оно када кажу "прекустурио се"...
« Последња измена: Јул 04, 2025, 12:22:45 поподне шуљин џула »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9194
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #226 послато: Јул 04, 2025, 12:16:53 поподне »
Прррсо и прррјо као да има неке даље везе. ;D

Вероватно је сродно и "пруске", "прусика", како у ванвременском хиту "Џет Сет" певач Бобан дозива Сеју Калача.  :D
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8084
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #227 послато: Јул 04, 2025, 12:37:25 поподне »
Код мене у Крушевици, свиње су се дозивале са гуду,гуду,гуду,ејц,ејц, овце са прррррсоооо, кокошке са пили, пили, а постојало је и луч, овце, луч, али сам заборавио за шта се тачно користило.
И у Шумадији је "ејц" за свиње
Занимљиво је да ми вабимо мачке са "Мац", или је довољно "цццц" па да се одазове, док у Турској кад сам пробао, не реагују, као и у Словачкој (мислим да је тамо "кот, кот")

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6530
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #228 послато: Јул 04, 2025, 12:41:29 поподне »
И у Шумадији је "ејц" за свиње
Занимљиво је да ми вабимо мачке са "Мац", или је довољно "цццц" па да се одазове, док у Турској кад сам пробао, не реагују, као и у Словачкој (мислим да је тамо "кот, кот")

Јеси ли пробао преко гугл транслејта? :D

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8084
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #229 послато: Јул 04, 2025, 12:44:14 поподне »
Јеси ли пробао преко гугл транслејта? :D
;D

Ван мреже Gorance

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 750
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #230 послато: Јул 04, 2025, 07:09:52 поподне »
Вероватно је сродно и "пруске", "прусика", како у ванвременском хиту "Џет Сет" певач Бобан дозива Сеју Калача.  :D
;D

Ван мреже шуљин џула

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 142
  • Ј1a2a2 PF7264-PF7263 ZS 4393 ZS 9949
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #231 послато: Јул 07, 2025, 07:39:44 пре подне »
 " БАЛЕЈАТИ" шта значи?

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8084
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #232 послато: Јул 10, 2025, 10:01:19 поподне »
Није локални израз, него наша реч "честитам".
Требало би од словенске речи "чест", што је код нас "част", само се задржао стари израз, иначе би било "частитам"
Али даља веза са другим групама језика може да се види можда и кроз енглеско "chest", што су "груди", а на словачком је понос "хрда", "хрдит са", што може можда да се буквално преведе "грудити се", а можда и "гордити се".
У Црној Гори кажу "части ти", а то је и "поноса ти", "до носа", кад се надимају груди, дигне се нос (ово је импровизација тумачења :) )
« Последња измена: Јул 10, 2025, 10:08:33 поподне ДушанВучко »

Ван мреже шуљин џула

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 142
  • Ј1a2a2 PF7264-PF7263 ZS 4393 ZS 9949
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #233 послато: Јул 11, 2025, 07:18:54 пре подне »
Помаже Бог свим људима добре воље. Надам се да сте сви ви и ваши ближњи здрави и весели. Када смо већ код ове ствари (локални изрази и покрајински (регионални) жаргон), достављам неколицину примера из свог краја (Нови Пазар):

судомил - течност за прање суђа
точак - бицикл
оморина - спарина, спарно врјеме
раскравити (се) - топити се, одледити се
грне - грнац, лонац
чулина - трупац или плахтица (даска) на коме се прало рубље
врг - средство за вађење мученице (ракије)
приказаније - чудовиште
лемзити - пребити, истући, утепати
кркаче - леђа
кркна - лепо, добро грађена жена
крати - као силно кашљати
хајати (у НП) - љубити (данас волети) (више из шале)
хранилица - валов

Ово су само неки од примерах којих се могадох сетити. Потрудих се избегавати очите туђице турског (источњачког) потекла. Ако се у будућности сетим, бити ће још примерах.
У Шумадији када неко кашље јако каже се "крља", оморина исто значење.
« Последња измена: Јул 11, 2025, 09:41:22 пре подне НиколаВук »

Ван мреже ⲥуⲛцⲉ

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2085
  • I-A1328
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #234 послато: Јул 11, 2025, 08:08:36 пре подне »
Није локални израз, него наша реч "честитам".
Требало би од словенске речи "чест", што је код нас "част", само се задржао стари израз, иначе би било "частитам"
Али даља веза са другим групама језика може да се види можда и кроз енглеско "chest", што су "груди", а на словачком је понос "хрда", "хрдит са", што може можда да се буквално преведе "грудити се", а можда и "гордити се".
У Црној Гори кажу "части ти", а то је и "поноса ти", "до носа", кад се надимају груди, дигне се нос (ово је импровизација тумачења :) )


Част потиче от чьст, а тако и частити и нема везе с чест и честит.


Честитати се наслања на прилог честит - срећан.  Реликт ријечи чест - комад, дио, а пренесено срећа (ру. счастие,  svk. št'astie, čs. štěstí, pol. szczęście) од прасловенскога čęstь - udio; од истога су честица - ситни дјелић, причестити се, учешће, учествовати - бити дјелом нечега.


Семантичка веза дјела и среће види се и у русском "доля", а литавски dalia, (дел и доля) и потиче од тога да су првобитно срећа видјела као нршто што сретнеш, што те западне по судбини или доља, дио - твој дио, наслијеђена судбина. Тек у модерно доба се значење среће и чешћа са повољних животних прилика помиче на оно емоционално стање које се исправно зове радост или задовољство.


„В каждом человеке — солнце. Только дайте ему светить.“

Ван мреже AC

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 42
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #235 послато: Август 30, 2025, 03:15:34 поподне »
Molim vas, da li postoji mogućnost da reči Ban i Baja potiču od imena Avarskog vojskovođe Bajan-a?

Ван мреже ⲥуⲛцⲉ

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2085
  • I-A1328
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #236 послато: Август 31, 2025, 12:14:08 поподне »
Molim vas, da li postoji mogućnost da reči Ban i Baja potiču od imena Avarskog vojskovođe Bajan-a?


Бан да, баја не.
Баја је брат.
Уочи закономјерност: Зоран > Зоја, Милан > Мија; Душан > Дуја; Мати > маја (а од тога даље мајка), тата > таја, бестра > сеја, брат > баја;
„В каждом человеке — солнце. Только дайте ему светить.“

Ван мреже AC

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 42
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #237 послато: Август 31, 2025, 06:02:06 поподне »

Бан да, баја не.
Баја је брат.
Уочи закономјерност: Зоран > Зоја, Милан > Мија; Душан > Дуја; Мати > маја (а од тога даље мајка), тата > таја, бестра > сеја, брат > баја;

Vidim zakonomernost u tome da prva dva slova su zajednicka sto nije slucaj sa brat -> baja. Zakonomernost bi bila brat -> braja

Ван мреже ⲥуⲛцⲉ

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2085
  • I-A1328
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #238 послато: Септембар 01, 2025, 04:47:25 пре подне »
Vidim zakonomernost u tome da prva dva slova su zajednicka sto nije slucaj sa brat -> baja. Zakonomernost bi bila brat -> braja


Каже се и браја и баја у Крајини. И у бато је испуштено р.

„В каждом человеке — солнце. Только дайте ему светить.“

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 908
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #239 послато: Новембар 27, 2025, 01:09:15 поподне »
Heruli su svoju balkansku epopeju završili kod ušća Morave u Dunav. Ta gradina im je bio poslednji refugium, poznati refugijum, južno od Dunava. Heruli nestaju iz istorije oko vremena osvajanja Italije od strane Langobarda (započeto 568. godine), kada je srednji Dunav dolazio pod kontrolu panonskih Avara. Pored tega, njihovo kraljevstvo na srednjem Dunavu kod Beča je uništeno 508. godine, nakon čega su se raselili - jedni u Skandinaviju, drugi u Italiju, a treći u vizantijsku Srbiju kod Beograda.

Sakralna uloga u "stvaranju kraljeva": Postoje dokazi da su Heruli imali ritualnu ulogu u inauguraciji kraljeva drugih germanskih plemena. Prema nekim izvorima Langobardi su od Herula tražili kralja kada su ostali bez vlastitog. Danski i skandinavski vladari su navodno tražili legitimaciju od Herula. Ovo sugeriše da su Heruli možda smatrani nositeljem neke vrste sakralnog autoriteta ili da su imali reputaciju "prastaroga" i uglednog plemena.

Što bi se reklo Germani s dna kace.

Само да приметим: овај закључни коментар  "Германи са дна каце" не следи из афирмативног текста изнад у којем се Херули уздижу у односу на остала племена (дају краљеве, имају сакралну функцију -као врачеви, бели и црни магови и слично...),  а онда се завршним изразом срозавају на "дно каце", макар и германске... ?!  Рекао бих да је то уобичајено значење овог израза "са дна каце", а оно се не слаже са текстом изнад. Ако је нешто "на дну каце" онда је то вредносно ниже од оног што је "на врху каце"?! Oder?! Што би рекли стари Германи...?
« Последња измена: Новембар 29, 2025, 10:09:59 поподне Ojler »
Историја се односи према археологији као што се алхемија односи према хемији!