Локални изрази и сленгови

[Gorance]

Код мене у Крушевици, свиње су се дозивале са гуду,гуду,гуду,ејц,ејц, овце са прррррсоооо, кокошке са пили, пили, а постојало је и луч, овце, луч, али сам заборавио за шта се тачно користило.

Прррсо и прррјо као да има неке даље везе.

[ⲥуⲛцⲉ]

У русском стадо оваца се дозива с кать-кать или мань-мань, а кокоши с цып-цып (цыпя - пиле), а мачку кыс-кыс (кыся - маца), а свиње с зин-зин. Када су упрегнути волови, да скрену налијево кажу цоб, а надесно цабэ, али то најчешће кажу украјински сељаци. Прича се да је то пошло од пољских ријечи k sobie - od siebe.

[шуљин џула]

Ножић.

Погодак, браво!
 а "кустура"?

[Gorance]

Погодак, браво!
 а "кустура"?

Истрошен нож или нож који се носи за појасом. Израз из Качера (руднички крај).Бар по Гуглу.

[ⲥуⲛцⲉ]

Погодак, браво!
 а "кустура"?

Custură је влашка ријеч.


https://en.wiktionary.org/wiki/custur%C4%83


Пошто смо код ножева, оно што се по турски каже чакија, у многим крајевима Крајине зове се склопац (или другачије шклопац), а држка у коју се склапа сјечиво зове се члијен (што је етимоложски исто што и члан) а вазда су га уза се имали плетари, да зарезују пруће.

[шуљин џула]

  Да, нож је у питању, али криви нож, то вам је и оно када кажу "прекустурио се"...

[НиколаВук]

Прррсо и прррјо као да има неке даље везе.

Вероватно је сродно и "пруске", "прусика", како у ванвременском хиту "Џет Сет" певач Бобан дозива Сеју Калача. 

[ДушанВучко]

Код мене у Крушевици, свиње су се дозивале са гуду,гуду,гуду,ејц,ејц, овце са прррррсоооо, кокошке са пили, пили, а постојало је и луч, овце, луч, али сам заборавио за шта се тачно користило.

И у Шумадији је "ејц" за свиње
Занимљиво је да ми вабимо мачке са "Мац", или је довољно "цццц" па да се одазове, док у Турској кад сам пробао, не реагују, као и у Словачкој (мислим да је тамо "кот, кот")

[drajver]

И у Шумадији је "ејц" за свиње
Занимљиво је да ми вабимо мачке са "Мац", или је довољно "цццц" па да се одазове, док у Турској кад сам пробао, не реагују, као и у Словачкој (мислим да је тамо "кот, кот")

Јеси ли пробао преко гугл транслејта?

[ДушанВучко]

Јеси ли пробао преко гугл транслејта?

[Gorance]

Вероватно је сродно и "пруске", "прусика", како у ванвременском хиту "Џет Сет" певач Бобан дозива Сеју Калача. 

[шуљин џула]

 " БАЛЕЈАТИ" шта значи?

[ДушанВучко]

Није локални израз, него наша реч "честитам".
Требало би од словенске речи "чест", што је код нас "част", само се задржао стари израз, иначе би било "частитам"
Али даља веза са другим групама језика може да се види можда и кроз енглеско "chest", што су "груди", а на словачком је понос "хрда", "хрдит са", што може можда да се буквално преведе "грудити се", а можда и "гордити се".
У Црној Гори кажу "части ти", а то је и "поноса ти", "до носа", кад се надимају груди, дигне се нос (ово је импровизација тумачења )

[шуљин џула]

Помаже Бог свим људима добре воље. Надам се да сте сви ви и ваши ближњи здрави и весели. Када смо већ код ове ствари (локални изрази и покрајински (регионални) жаргон), достављам неколицину примера из свог краја (Нови Пазар):

судомил - течност за прање суђа
точак - бицикл
оморина - спарина, спарно врјеме
раскравити (се) - топити се, одледити се
грне - грнац, лонац
чулина - трупац или плахтица (даска) на коме се прало рубље
врг - средство за вађење мученице (ракије)
приказаније - чудовиште
лемзити - пребити, истући, утепати
кркаче - леђа
кркна - лепо, добро грађена жена
крати - као силно кашљати
хајати (у НП) - љубити (данас волети) (више из шале)
хранилица - валов

Ово су само неки од примерах којих се могадох сетити. Потрудих се избегавати очите туђице турског (источњачког) потекла. Ако се у будућности сетим, бити ће још примерах.

У Шумадији када неко кашље јако каже се "крља", оморина исто значење.

[ⲥуⲛцⲉ]

Није локални израз, него наша реч "честитам".
Требало би од словенске речи "чест", што је код нас "част", само се задржао стари израз, иначе би било "частитам"
Али даља веза са другим групама језика може да се види можда и кроз енглеско "chest", што су "груди", а на словачком је понос "хрда", "хрдит са", што може можда да се буквално преведе "грудити се", а можда и "гордити се".
У Црној Гори кажу "части ти", а то је и "поноса ти", "до носа", кад се надимају груди, дигне се нос (ово је импровизација тумачења )

Част потиче от чьст, а тако и частити и нема везе с чест и честит.


Честитати се наслања на прилог честит - срећан.  Реликт ријечи чест - комад, дио, а пренесено срећа (ру. счастие,  svk. št'astie, čs. štěstí, pol. szczęście) од прасловенскога čęstь - udio; од истога су честица - ситни дјелић, причестити се, учешће, учествовати - бити дјелом нечега.


Семантичка веза дјела и среће види се и у русском "доля", а литавски dalia, (дел и доля) и потиче од тога да су првобитно срећа видјела као нршто што сретнеш, што те западне по судбини или доља, дио - твој дио, наслијеђена судбина. Тек у модерно доба се значење среће и чешћа са повољних животних прилика помиче на оно емоционално стање које се исправно зове радост или задовољство.

[AC]

Molim vas, da li postoji mogućnost da reči Ban i Baja potiču od imena Avarskog vojskovođe Bajan-a?

[ⲥуⲛцⲉ]

Molim vas, da li postoji mogućnost da reči Ban i Baja potiču od imena Avarskog vojskovođe Bajan-a?

Бан да, баја не.
Баја је брат.
Уочи закономјерност: Зоран > Зоја, Милан > Мија; Душан > Дуја; Мати > маја (а од тога даље мајка), тата > таја, бестра > сеја, брат > баја;

[AC]

Бан да, баја не.
Баја је брат.
Уочи закономјерност: Зоран > Зоја, Милан > Мија; Душан > Дуја; Мати > маја (а од тога даље мајка), тата > таја, бестра > сеја, брат > баја;

Vidim zakonomernost u tome da prva dva slova su zajednicka sto nije slucaj sa brat -> baja. Zakonomernost bi bila brat -> braja

[ⲥуⲛцⲉ]

Vidim zakonomernost u tome da prva dva slova su zajednicka sto nije slucaj sa brat -> baja. Zakonomernost bi bila brat -> braja

Каже се и браја и баја у Крајини. И у бато је испуштено р.

[Небо_Сав]

Heruli su svoju balkansku epopeju završili kod ušća Morave u Dunav. Ta gradina im je bio poslednji refugium, poznati refugijum, južno od Dunava. Heruli nestaju iz istorije oko vremena osvajanja Italije od strane Langobarda (započeto 568. godine), kada je srednji Dunav dolazio pod kontrolu panonskih Avara. Pored tega, njihovo kraljevstvo na srednjem Dunavu kod Beča je uništeno 508. godine, nakon čega su se raselili - jedni u Skandinaviju, drugi u Italiju, a treći u vizantijsku Srbiju kod Beograda.

Sakralna uloga u "stvaranju kraljeva": Postoje dokazi da su Heruli imali ritualnu ulogu u inauguraciji kraljeva drugih germanskih plemena. Prema nekim izvorima Langobardi su od Herula tražili kralja kada su ostali bez vlastitog. Danski i skandinavski vladari su navodno tražili legitimaciju od Herula. Ovo sugeriše da su Heruli možda smatrani nositeljem neke vrste sakralnog autoriteta ili da su imali reputaciju "prastaroga" i uglednog plemena.

Što bi se reklo Germani s dna kace.

Само да приметим: овај закључни коментар  "Германи са дна каце" не следи из афирмативног текста изнад у којем се Херули уздижу у односу на остала племена (дају краљеве, имају сакралну функцију -као врачеви, бели и црни магови и слично...),  а онда се завршним изразом срозавају на "дно каце", макар и германске... ?!  Рекао бих да је то уобичајено значење овог израза "са дна каце", а оно се не слаже са текстом изнад. Ако је нешто "на дну каце" онда је то вредносно ниже од оног што је "на врху каце"?! Oder?! Што би рекли стари Германи...?