Што се тиче нишлијског сленга "мајати", није нешто што се тиче новије конструкције самог појма, него тај појам сеже у сеже у далеку општесловенску прошлост јесте у питању локализам, али из глобалног корена)
Мала исправка, није у питању нишлијски сленг,
"мајати" је реч из свакодневног говора у призренско-тимочком дијалекту, што као активни говорник истог могу и да потврдим, а приде видимо и да је облик "замајавити" присутан и ван ове дијалектске зоне.
Чини ми се да је Крсман "убо" суштину данашњег значења глагола "мајати" (радити, бавити, задржати се на нечин неважним, секундарним), док је Велибор одлично објаснио разлику од "бактати" (бактати се може и са нечим важним, битним).
Међутим, за разлику од овог данашњег дијалектског "бавити се нечин секундарним", изгледа је у прото-словенском
*мајати значило "махати, дозивати", а уједно су била присутна још два облика са истим значењем
*махати и
*мавати. Оно што је мени овде интересантно јесте чињеница да су сва ова три облика и данас присутна у призренско-тимочком дијалекту, али са секундарним значењем (осим *махати). Глагол *мавати значи "јурити, терати, гонити", постоји и дечија игра "мавке" (јурке).
Иначе сва ова три облика потичу из исте ПИЕ основе
*(s)meh₂- која је очигледно била доста продуктивна у прото-словенском па из исте основе имамо и глагол
*мамити "преварити". Из ове основе имамо у Санскриту и реч
māyā́ (магија, илузија), па је из њеног бугарског пандана
мая "очарати, одложити" вероватно и настао глагол омајати "зачарити" као и именица омаја "утвара" коју смо раније помињали у призренско-тимочком.
Очигледно је призренско-тимочки као граничи дијалекат између западне и источне јужнословенске лингвистичне зоне покупио доста тога са свих страна и тако добио на разноврсности и богатству свог речника.