Локални изрази и сленгови

[Nebo]

Неке ријечи које су првобитно означавале нешто друго

У старо вријеме када Срби јоште нијесу познавали концепт расе ријечи црнац (стсрб. чрьньць) и бијелац означавале су монаха ( јер је обучен у црно ) и обичнога човјека ( јер најчешће носи бијелу народну одјећу ).
Тако пише у писању из 1350 г:  БѢЛЬЦЬ ДА НѢ ВЛАДАЛЬЦЬ ОУ МАНАСТИРИ (Даничић 3:566)
Ово пишем, да ако прочитате негдје у старој повељи, да знате што се мисли и да не блудите мишљу, да су по старој Србији ходили којекакови Африканци.

Овакво је, вероватно, и порекло имена пиперских и паштровских Црнаца.

Писах о томе раније:

Видели смо да међу Паштровићима један број братстава потиче из племена Пипера... Њихово порекло је од лужанског братства Црнaцa. У више средњевековних текстова речју „црнац“ обележева се калуђер – црноризац. Могуће је да је предак братства био неки разкалуђер или је био важна личност, главар или сл, оставио је потомство а затим закалуђерио, те су потомство назвали Црнцима (паралела са презименом Калуђеровић).

https://www.poreklo.rs/2015/10/27/bratstva-plemena-pastrovica/?script=cir

[ⲥуⲛцⲉ]

Срби имају неке ријечи, које су други народи утратили. Једна такова ријеч је  к у ћ а. Она је сродна с глаголом кутати, укутати ( нпр. укутати у ћебе ). Данас се ријеч куща находи у поетском русском, а у повиједањи - бит' ће, да је - Титмара о словијенскијех предхришћанскијех духовницих ови су имјели као храм дрвену конструкцију укутану у тканину или кожу и то су називали "кућа" (kõtja). Зато други Словијени имају ријеч хижа коју су Срби утратили.

Још једна стара ријеч је  п и ћ а  заједно с глаголом п и т а т и. Тако се некада називала храна и хранити. Зато се за животињу која се храни говорило да је   п и т о м а. А сама ријеч хранити значила је чувати, храна - намирнице које се чувају, а сахрана или похрана тијела нема везе са једењем него са очувањем посмртних остатака ( за разлику од сажигања ).

Ако неко помисли да пиће и пића звуче слично, раније тако није било, јер је пиће  постало од пит-ⲓⲉ* а пића од пыт-ⲓⲁ* (пити и пытⲁти). Слично значење ријечи пытати имала је и ријеч крмити и крма.

[Nebo]

Срби имају неке ријечи, које су други народи утратили. Једна такова ријеч је  к у ћ а. Она је сродна с глаголом кутати, укутати ( нпр. укутати у ћебе ). Данас се ријеч куща находи у поетском русском, а у повиједањи - бит' ће, да је - Титмара о словијенскијех предхришћанскијех духовницих ови су имјели као храм дрвену конструкцију укутану у тканину или кожу и то су називали "кућа" (kõtja). Зато други Словијени имају ријеч хижа коју су Срби утратили.

Можда и топоним Хоча има везе са овим о чему пишеш. Мада, видим да је за Хочу најчешће тумачење да долази од личног имена.

Како год, мени је смешно било 1993. кад су власти Републике Српске одлучиле да Фочу назову Србиње, јер је Фоча турцизам. У називу Фоча једино глас Ф може бити последица османског доба. Требало је просто да врате стари назив ове вароши - Хоча.

[Nebo]

Још једна стара ријеч је  п и ћ а  заједно с глаголом п и т а т и. Тако се некада називала храна и хранити. Зато се за животињу која се храни говорило да је   п и т о м а.

У мом завичају (Горње Полимље) за сточну храну која се оставља за зимски период каже се управо - пића (краткоузлазни нагласак на првом слогу).

[ⲥуⲛцⲉ]

Можда и топоним Хоча има везе са овим о чему пишеш. Мада, видим да је за Хочу најчешће тумачење да долази од личног имена.

Како год, мени је смешно било 1993. кад су власти Републике Српске одлучиле да Фочу назову Србиње, јер је Фоча турцизам. У називу Фоча једино глас Ф може бити последица османског доба. Требало је просто да врате стари назив ове вароши - Хоча.

Први писани помен из 15. в. каже "Хотча",веома могуће, да се односи на земљу некојега Хотка. Друге етимологије не видим.
Занимљив је и назив ријеке Ћехотина, што ће рећи, ТѢхотина. Могло би бити, да стоје у њекој давној вези.

[ivanc79]

Било је приче скоро о Шопима и Торлацима. Ево примера торлачког кроз једну песму Момчила Моме Милошевића.

PANAĐUR

 Okupe me baba Sovja u bosiljak,
 natrlja me s matočinu travu,
 odstriže mi kosu, cel naviljak,
 s varen sapun opere mi glavu.

 Prebaje mi od stra i uroci,
 zavrže mi beleg s maramičku,
 da rastera urok po potoci,
 da odbrani na ubavl'k kličku.

 Najde prašnjiv sat u staro ormanče,
 sitne pare zbere po zastruzi.
 Sat ne čuka, al ubav na lanče,
 pare za svirajću, prsten, l'skavi belčuzi.

 Na artišku piše kakvo se pazari:
 sirište, kvasc, krupica i gas za veneri,
 lončence u koje se samo kava vari,
 sinja galica, katran i ekseri.

 Takoj namazan, udešen, jurnem u Palanku,
 na vašar, premenjen u probrane drešće.
 Ništa ne pazarim, i poslednju banku
 potrošim na klaćer, cirkus i vrtešće.

[нцп]

Било је приче скоро о Шопима и Торлацима. Ево примера торлачког кроз једну песму Момчила Моме Милошевића.

PANAĐUR

 Okupe me baba Sovja u bosiljak,
 natrlja me s matočinu travu,
 odstriže mi kosu, cel naviljak,
 s varen sapun opere mi glavu.

 Prebaje mi od stra i uroci,
 zavrže mi beleg s maramičku,
 da rastera urok po potoci,
 da odbrani na ubavl'k kličku.

 Najde prašnjiv sat u staro ormanče,
 sitne pare zbere po zastruzi.
 Sat ne čuka, al ubav na lanče,
 pare za svirajću, prsten, l'skavi belčuzi.

 Na artišku piše kakvo se pazari:
 sirište, kvasc, krupica i gas za veneri,
 lončence u koje se samo kava vari,
 sinja galica, katran i ekseri.

 Takoj namazan, udešen, jurnem u Palanku,
 na vašar, premenjen u probrane drešće.
 Ništa ne pazarim, i poslednju banku
 potrošim na klaćer, cirkus i vrtešće.

Eто и ту "лонченце"!

[ДушанВучко]

По нишки "мајемо се"
Ово ми личи на старословенски, не на нешто "од скоро". Од глагола "имати", "мат" код Словака. Они кад питају "како си?", кажу "ако са маш?" (Како се "имаш"?) Чеси кажу "маме са добрже" (добро смо). ("маме са"="мајемо се"?)
Значи можда у смислу, "мајемо се" има значење "имамо се", "занимамо се"? (а у крагујевачком сленгу је у том смислу новотарија "залуђујемо се")
Замајавати, занимати

[ⲥуⲛцⲉ]

По нишки "мајемо се"
Ово ми личи на старословенски, не на нешто "од скоро". Од глагола "имати", "мат" код Словака. Они кад питају "како си?", кажу "ако са маш?" (Како се "имаш"?) Чеси кажу "маме са добрже" (добро смо). ("маме са"="мајемо се"?)
Значи можда у смислу, "мајемо се" има значење "имамо се", "занимамо се"? (а у крагујевачком сленгу је у том смислу новотарија "залуђујемо се")
Замајавати, занимати

Мајати се је свој глагол, значи лутати, ићи кудапут однеде и нема везе с имати.

[Nebo]

Моја колегиница от југ каже да "мајати се" значи отприлике - излазити на нека места, бавити се негде, скитати, итсл.
Београдски речено - зујати.

[Lajbnic]

Моја колегиница от југ каже да "мајати се" значи отприлике - излазити на нека места, бавити се негде, скитати, итсл.
Београдски речено - зујати.

Мислим да је у сленгу још прецизније "глуварити", бити дангубан, јер мајати се - задржати се. "Не мај се, ће закаснимо!" - (Не задржавај се, закаснићемо!).

замајавати - губити (трошити) време – Шта ме замајаваш?
замајан, -а, -о који је забораван – Баш сам замајан, заборавио сам твој рођендан.
замајати се - задржати се – Нема га, сигурно се замајао. – Извини што касним, замајао сам се успут.
замајен, -а, -о в. замајан – Опет ми није вратила сако, много је замајена.
замајотка ж. особа која живи у машти – Не чује те, он је замајотка.

Дуле је у праву, све ово је од старословенског majati.

Постоји и глагол истог корена омајати - "зачарати, хипнотисати", омајан - "зачаран, хипнотисан", омаја - "утвара".

[ⲥуⲛцⲉ]

У словеначком majati, као и у укр. маяти значе "кретати се тамо-амо".
У србском исто значи шврљати се, скитати, врлудати, ићи којекуда без циља, а остала значења су мање-више пренесена.

[Exiled]

У словеначком majati, као и у укр. маяти значе "кретати се тамо-амо".
У србском исто значи шврљати се, скитати, врлудати, ићи којекуда без циља, а остала значења су мање-више пренесена.

Вероватно одатле и долази :„Не замајавај ме више" што би у преводу са словеначког на нишки било „Не шетај ме више,не вози ме више или ти прођи ме се" како год окренеш до неке је шетње.

[ДушанВучко]

Постоји и глагол истог корена омајати - "зачарати, хипнотисати", омајан - "зачаран, хипнотисан", омаја - "утвара".

Е сад, ово "омајан", зачаран, личи и на "омађијан", магија (а пошто је то и код Германа, можда је има и старији корен)
Што се кретања тиче, исти корен би имала и "промаја"
Што се тиче нишлијског сленга "мајати", није нешто што се тиче новије конструкције самог појма, него тај појам сеже у сеже у далеку општесловенску прошлост јесте у питању локализам, али из глобалног корена)

[НиколаВук]

Е сад, ово "омајан", зачаран, личи и на "омађијан", магија (а пошто је то и код Германа, можда је има и старији корен)
Што се кретања тиче, исти корен би имала и "промаја"
Што се тиче нишлијског сленга "мајати", није нешто што се тиче новије конструкције самог појма, него тај појам сеже у сеже у далеку општесловенску прошлост јесте у питању локализам, али из глобалног корена)

Постоји и именица "омаја", такође са углавном магијским карактеристикама:

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9E%D0%BC%D0%B0%D1%98%D0%B0

Омаја у српској народној традицији је назив за воду која се узима од воденичког кола у покрету.

Људи су се овом водом умивали, али је и посипали по кући, верујући да ће их заштити од зла. Посебно су је ценили младићи и девојке, јер су веровали да ће им она омогућити да се за њима окрећу, као што се сама вода окреће око кола. Веровало се и да је најмоћнија ако се захвати уочи Ђурђевдана.[2]

[Крсман]

Јако лепих и корисних коментара смо чули о значењу речи - мајати. Одлучих, не истражујући пре тога овај појам, и док је тема актуелна, само да својим пореклом, Мачва, (далеким, Херцеговина), покажем да је ова реч још увек широко и живоприсутна у српском народу, а вероватно и другим народима који су са нама долазили у додир.
Ми Мачвани кажемо - замајавати се - у смислу, губити време, задржавати се на неком послу. Очигледно да израз добија различита значења у зависности од контекста. У ствари, израз - мајати се - за нас има значење, радити нешто што одузима пуно времена, а додатно и нешто, што ја не бих назвао залудним послом, већ оним што се може и одложити, сачекати, јер има доста тога пречег и важнијег што је потребно урадити. То тумачење у себи носи и значење потпуног одсуства духа онога ко се "маје" - за неке друге, вероватно битније ствари.
Ето, толико, колико да се покаже да се и на сасвим другом крају Србије, од оног где су настале ове дивне песме, сасвим добро разумемо, иако ми данас, а можда некад и јесмо, тако више не говоримо.

[Ojler]

За мене су глаголи "бактати се" и "замајавати се" некако синоними. Када се "бакћем" нечим, онда се око тога и "замајавам".

[ВелиборЛазић13]

Врло интересантно поређење. Једна од разлика је што бактати се је увијек повратни глагол, док замајавати (се) не мора бити. Дакле, замајавати се можемо сами, али нас може замајавати и неко други. С те стране и тумачење значења, онако како се оба глагола користе у мојој средини - замајавати (се) - губити вријеме на нешто упитне продуктивности, или ниског приоритета, а бактати се - бавити се нечим (потенцијално и битним), али, или уз потешкоће, или преко воље.

[Lajbnic]

Што се тиче нишлијског сленга "мајати", није нешто што се тиче новије конструкције самог појма, него тај појам сеже у сеже у далеку општесловенску прошлост јесте у питању локализам, али из глобалног корена)

Мала исправка, није у питању нишлијски сленг, "мајати" је реч из свакодневног говора у призренско-тимочком дијалекту, што као активни говорник истог могу и да потврдим, а приде видимо и да је облик "замајавити" присутан и ван ове дијалектске зоне.

Чини ми се да је Крсман "убо" суштину данашњег значења глагола "мајати" (радити, бавити, задржати се на нечин неважним, секундарним), док је Велибор одлично објаснио разлику од "бактати" (бактати се може и са нечим важним, битним).

Међутим, за разлику од овог данашњег дијалектског "бавити се нечин секундарним", изгледа је у прото-словенском *мајати значило "махати, дозивати", а уједно су била присутна још два облика са истим значењем *махати и *мавати. Оно што је мени овде интересантно јесте чињеница да су сва ова три облика и данас присутна у призренско-тимочком дијалекту, али са секундарним значењем (осим *махати). Глагол *мавати значи "јурити, терати, гонити", постоји и дечија игра "мавке" (јурке).

Иначе сва ова три облика потичу из исте ПИЕ основе *(s)meh₂- која је очигледно била доста продуктивна у прото-словенском па из исте основе имамо и глагол *мамити "преварити". Из ове основе имамо у Санскриту и реч māyā́ (магија, илузија), па је из њеног бугарског пандана мая "очарати, одложити" вероватно и настао глагол омајати "зачарити" као и именица омаја "утвара" коју смо раније помињали у призренско-тимочком.

Очигледно је призренско-тимочки као граничи дијалекат између западне и источне јужнословенске лингвистичне зоне покупио доста тога са свих страна и тако добио на разноврсности и богатству свог речника.

[шуљин џула]

 Znate li šta znači reč MEČIM ( МЕЧИМ)...