Nisu Stričevići ostali već su i jedini bili. To se lijepo vidi na zemljišniku gdje je 1711. u selu Luka Stričević, a svi drugi su katolici. Juretići, Maleši, Polići, Piplice, Vrvilovići. Katoličke matice krštenih za taj kraj postoje od dolaska mletačke vlasti i ne bilježe da je tko od njih prešao na katoličku vjeru. Koji su to katolici po tvojim podacima iz Brštanova bili pravoslavne vjere?
I nije nikakva činjenica da su pravoslavci lako prelazili na katoličku vjeru. Ja sam pregledao gotovo sve postojeće matice krštenih, vjenčanih i umrlih srednje Dalmacije. Od Knina do Imotskog, za obje vjere. Neke sam u potpunosti i prepisao. To je period od 1700-1900. Slučajevi da je muškarac prešao s pravoslavne na katoličku vjeru i ostavio potomstvo koje je katoličko se mogu nabrojati na prste. Todor Đapić iz Bitelića oko 1710. i njegov nećak Simo desetak godina kasnije. Lazar Kozlica iz Velića kod Sinja 1899. se ženi po treći put i prelazi na katoličku vjeru, zajedno s djecom iz ranijih brakova. Krajem XVIII stoljeća otac Bože Naerlovića iz Dicma prelazi na katoličku vjeru. Ne znam mu ime(nadimak mu je bio Murat), ali je situacija ista kao i u druga dva slučaja. Razlog za prijelaz na katoličku vjeru je vjenčanje s katoličkom djevojkom. Nisam našao ni na jedan slučaj da neoženjen muškarac pravoslavne vjere prelazi na katoličku niti da to čini pravoslavni bračni pa
Brakove kod kojih žena prelazi na vjeru muža ne računam, jer ovdje govorimo o muškoj liniji. Oni su bili nešto češći. Tako iz Dicma imamo primjer da je Mate Babić oko 1845. oženio Mandu Šušak. Ona je prije vjenčanja bila pravoslavne vjere. S druge strane Ilija Rusić oko 1830. ženi Lucu Babić. Ona je bila katoličke vjere. Jure Šušak iz Dicma, pravoslavne vjere, ženi Katu Bešker oko 1820. Ona je katoličke vjere. To je druga stvar, jer prezimena se ne prenose po ženskoj liniji, osim u iznimnim slučajevima.
За Нерловића нисам знао, хвала ти на томе, а за Ђапића и Козлицу јесам. Што се тиче Козлице, његова жена је била Јованка Борковић из Лучана код Сиња, која је напрасно добила име Ива, па ми нешто не иде та прича о промени вере због брака. Од једног његовог презимењака из истог села сам чуо да је то урадио због добијања земље.
И ја сам матичне књиге темељито гледао годинама и још то радим, са специјалним освртом на ову тему, која теби не верујем да је приоритет. Пишем књигу на ту тему и имам више презимена из унутрашњости Далмације која су била православна па постала католичка од краја 18. века, а мислим да је раније то било масовније, само што нема података.
-Преко унијаћења почевши од 1832. године, то су
Вранковићи (Дрниш),
Триве (Седрамић),
Лалићи (Градац),
Милаковићи (Мосећ, један огранак),
Богдани (Мирловић Поље, један огранак),
Башић (Баљци, једна породица одселила у Сплит),
Ђукићи (Врлика, отишли у Сплит)
- Директно су прешли у католике током 19. века
Берше/
Бершићи (Развође),
Рољеви (Гарјак, изумрли касније), једна породица
Секула (Мирловић Поље),
Бачко из Мратова који потиче од оних из Рамљана,
Лунић-
Ђирлић из Радошића који потиче од Лунића у Ружићу по предању (могуће 18. век),
Челани (Дугопоље) који су постепено прелазили, тако да је 1860-их било 2 православне и 2 католичке породице, а почетком 20. века су и ови преостали постали католици. Не знам шта се догодило са
Стричевићима из Мућа који су постојали 1860-их, да ли су изумрли или данас постоје као католици.
-За 19. и 20. век је ситуација чиста, били су само појединачни случајеви и ту се могу сложити са тобом. Али 18. век баш и није покривен матичним књигама. Права посластица је село Седрамић у којем су задњи православци били Триве, све до унијаћења у 19. веку, али било је још њих итекако раније. Погледај катастар 1709. за Седрамић у раду Кужића и обрати мало пажњу на имена. За
Милаковиће и
Ђеке из тог села сам сигуран, али има још кандидата. До 1991. су већ сви били Хрвати. Између Имотског и Сиња имамо села Свиб, Циста, Аржано у којима су присилно католичени од стране хајдука Роше, што потврђују и народне песме које су записивали фратри. Прота Маргетић 1861. наводи та села у Српско-далматинском магазину, помињући
Бодрожиће и
Галиће у селу Свибу као раније православце и
Челане из Цисте који су најбројнији род у селу, а повезан са онима у Дугопољу.
За све ове случајеве имам потврде из матичних књига, осим оног једног по предању и ових што је навео Маргетић, али нећу овде да их износим. Рекох да пишем о томе, тј. имам већ написано. Из свих ових случајева је врло јасно да су православци у већински католичким селима лакше прелазили у католике, као што сад то раде по Хрватској кад су баш постали мањина.