Форум - Порекло

Порекло становништва => Опште => Тему започео: Број 1 јануар 11, 2013, 10:42:35 пре подне

Наслов: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Број 1 јануар 11, 2013, 10:42:35 пре подне
Страни државници су често као званична презимена уписивали личне или породичне надимке, нарочито оне који су имали погрдно или увредљиво значење. Тако су настала презимена типа Накарада, Гузина, Поплашен, Ушљебрка, итд. Постоје и она која не носе погрдно значење, већ само описују (нпр. Мркобрада, Плећаш...).

Посебну групу презимена са наставком –ић чине презимена у чијој се основи налазе имена или презимена страног порекла. Та презимена су прилагођена српској средини и на њихову основу су додати презименски додаци –ић, -евић или –овић.
Неки припадници других народа који су живели у Србији који узимали или добијали, делимично или потпуно, србизирана презимена. То је случај са доста муслиманских, јеврејских и ромских презимена.
муслиманска (нпр. Шерифовић, Реџеповић, итд.)
јеврејска (нпр. Штерић, Исаковић)
ромска (нпр. Карадаревић)
Тако су настала презимена и неких познатих научника који су живели и радили у српском окружењу.

Ипак, треба нагласити да има и доста српских презимена која за основу презимена имају страно име или појам а да су носиоци тог презимена српског порекла. Тако су се код неких српских породица у Војводини појавила презимена која за основу имају хунгаризме (нпр. Сабовљевић, Кочијашевић, Bac, итд.). Са друге стране, у Црној Гори се тако појављују и презимена која за основу имају албанске речи (Кастратовић, Зоговић, Љумовић, Бурмазовић, итд).
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Синиша Јерковић јануар 11, 2013, 12:19:15 поподне
Ево неких која сам нашао: Чешибаба, Убипарип, Трчикобила, Пушибрк, Мунигуз. Баш је био маштовит тај наш стари народ.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: slobodan фебруар 03, 2013, 09:39:26 поподне
Od kad zapravo Srbi imaju prezimena?
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Тимар фебруар 04, 2013, 12:04:20 пре подне
Е то је кључно питање, као и слава коју славимо.
Гледајући озбиљност приступа наших чланова, мислим да ће се временом и ова, по мени, недоречена тема покренути.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Синиша Јерковић фебруар 06, 2013, 10:04:34 пре подне
Od kad zapravo Srbi imaju prezimena?

То зависи од региона до региона.

У Србији се презимена формирају тек половином 19.вијека.

Срби у Хрватској имају најраније формирана презимена, поготово они који су прелазили на аустријску страну. Имамо нека крајишка презимена која су забиљежена још у 16.вијеку и која су опстала до данас. (познати попис Жумберачких Срба из 1550)

Код Црногораца и Херцеговаца презимена су се и могла мјењати, али се увијек знало ком роду које презиме припада и предања о поријеклу родова су се брижљиво чувала. Пазило се и на крвно немјешање унутар тих родова чак и кад су преци били прилично удаљени. У том смислу Херцеговина, а посебно Црна Гора представљају најзахвалније области за истраживање поријекла.

Те родовске везе су се губиле исељавањима у Шумадију и друге крајеве. Данас вјероватно једино генетика може успоставити старе везе.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Зликовац Предраг децембар 16, 2013, 08:32:18 поподне
Моје ваљда спада у необична,а поред мог на подручију Сарајевско-Романијске регије има и Гуја и Мајмуновића ;D
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: djura мај 01, 2014, 10:01:57 пре подне
Evo i ja sam jedan sa neobičnim prezimenom ČIGOJA koje u našem jeziku nema nikakvu osnovu,pa me zanima znali neko poreklo  i značenje ovog prezimena.
Pozdravljam i zahvaljujem svakog dobronamernika koji mi pomogne u traženju značenja i smisla prezimena ČIGOJAcigoja72@gmail.com
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Небојша мај 01, 2014, 10:21:40 пре подне
Evo i ja sam jedan sa neobičnim prezimenom ČIGOJA koje u našem jeziku nema nikakvu osnovu,pa me zanima znali neko poreklo  i značenje ovog prezimena.
Pozdravljam i zahvaljujem svakog dobronamernika koji mi pomogne u traženju značenja i smisla prezimena ČIGOJAcigoja72@gmail.com

Поздрав Ђуро. Из ког краја потиче Ваше презиме? Лакше ћемо тако доћи до конкретних података.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: djura мај 02, 2014, 08:51:43 пре подне
Nas Čigoja nema previše i uglavnom smo svi iz okoline Mrkonjić Grada,krsna slava je dominantnim delom Sv.Jovan a ima dosta i onih koji slave Sv.Tomu.
Mislim da ima nešto Čigoja iz okoline Višegrada mada o njima malo znam.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Небојша мај 02, 2014, 10:03:52 пре подне
Презиме Чигоја је у уској вези са презименом Чигојевић. Чигоје су забележене у околини Гержова (Бараћи) и Бања Луке (Гомионица).

Ови из околине Гержова славе Св. Јована, док ови из Гомионице славе Томиндан. Чигојевића са овом славом (Св. Тома) такође има у околини Бања Луке. Претпостављам да су све ове породице сродне, али да је дошло до промене славе у једном тренутку.

У Вишеграду и околини нисам пронашао презиме Чигоја.

Милан Карановић је писао о Томинштацима са Змијања, цитирам:

" Матица племенска "томинштака" је на Херцеговини, негде око Гацка, где су живели племенским животом и одатле се расељавали на разне стране. "

"Бијеле пчеле" на Змијању, Политика, 1. Мај 1937. године, Милан Карановић



 
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: djura мај 04, 2014, 12:49:46 поподне
Mislim da podaci koje ste naveli nisu dovoljno precizni,naime nije Geržovo,već Gerzovo i drugo tamo nas nema i nije nas ni bilo po mom saznanju u pitanju su Magaljdol,Bjelajce,Barevo,eventualno Kotor i Perućica.Ako je tačno da Čigoja nema u okolini Višegrada onda su nam izvesne samo navedene lokacije kao polazne tačke.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Тимар мај 04, 2014, 02:21:04 поподне
Mislim da podaci koje ste naveli nisu dovoljno precizni,naime nije Geržovo,već Gerzovo i drugo tamo nas nema i nije nas ni bilo po mom saznanju u pitanju su Magaljdol,Bjelajce,Barevo,eventualno Kotor i Perućica.Ako je tačno da Čigoja nema u okolini Višegrada onda su nam izvesne samo navedene lokacije kao polazne tačke.

Свака ваша сазнања о своме презимену и поријеклу су од велике користи и за нас и за наше драге посјетиоце, али, није то баш тако лак посао да се закључци на брзину доносе.

Било би јако корисно да нам у своме обраћању демантујете писање Ђорђа Јањатовића у књизи Презимена Срба у Босни, стр 388; или Шематизам дабробосански за 1882 годину , стр 50, 51, 52,181, 185; гдје се презиме Чигоја не спомињеу парохији Густовара коју чине и села Бјелајци (11 кућа, 65 душа), Барево (16 к- 94 д), као и парохји Магаљдол (28 к - 238 д) а спомињу се   у парохији Бараћи коју чине још и села: Богојевићи, Подкрај, Вражић, Дуљци, Шипово, Бечујево, Љубово,, Ступна, Беричица, гдје се спомиње презиме Чигоја.

 
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: djura мај 07, 2014, 10:36:37 поподне
Поштовани Тимар
Нисам имао намеру доносити никакве закључке и заиста имам искрене намере и велику жељу да сазнам порекло свог презимена.У поменутом обраћању сам навео оно скромно што знам а никога не демантујем нити ћу то чинити.Захваљујем сваком ко се укључи у дискусију да помогне да стигнемо до сазнања о пореклу свог презимена.
С поштовањем!
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: grce јун 17, 2014, 11:03:18 пре подне
Поштовани,
Молио бих Вас ако имате неке информације за презиме Грче.
Колко сам ја упознат презиме је пореклом из Требиња ( Херцеговина ).
То је све што знам па бих волео сазнати што више детаља око овог необичног презимена.
Хвала унапред.
 
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: mladjo јун 17, 2014, 11:23:46 пре подне
Поштовани,
Молио бих Вас ако имате неке информације за презиме Грче.
Колко сам ја упознат презиме је пореклом из Требиња ( Херцеговина ).
То је све што знам па бих волео сазнати што више детаља око овог необичног презимена.
Хвала унапред.

Здраво,
презиме Грче се помиње у књизи "Херцеговачка презимена - Ристо Милићевић" на страни 361, за њих се каже следеће:

ГРЧЕ (п), у Грбићима (Луг, Требиње), Дријењанима и Драчеву (Попово). У Дријењанима су Грче дошли из Грбића, а у Драчево из Дријењана око 1840. године. Године 1938 у Драчеву су биле три, а у Дријењанима једна кућа Грча. Славе Јовањдан (59:272; 84:172, 173).
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: grce јул 03, 2014, 10:31:33 поподне
Hvala na informacijama ako sazna jos neko nesto pisite. :)
Pozdrav!
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: вујас јул 04, 2014, 01:34:03 поподне
Зна ли неко нешто о презимену Рапо? Са Кордуна су, славе Ђурђевдан, мада сам их нашао и у попису презимена книнске крајине проте Сава Накићеновића. Тамо стоји да је било неколико кућа Рапа у Оћестову, слава им је такође Ђурђевдан.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Amicus август 31, 2014, 05:44:06 поподне
Већ дуже време покушавам да сазнам нешто више о презимену Палавестра, али никако да дођем до неких конкретних информација. Зна ли неко у ком правцу би требало тражити? До сада сам наилазио само на неке успутне помене њиховог презимена, и оно се углавном везује за подручја Црне Горе и Херцеговине, али ништа прецизније од тога. На неким местима се наводи и да је реч о влашком презимену.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Nebo август 26, 2015, 02:41:36 поподне
Нисам знао где да поставим ово питање, па пошто презиме није баш уобичајено, изабрах ову тему.
Ако неко зна нешто о пореклу фамилије Шпица из Пријепоља, њихово порекло, крсну славу, итд, молио бих да јави!
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Amicus август 26, 2015, 03:52:06 поподне
Нисам знао где да поставим ово питање, па пошто презиме није баш уобичајено, изабрах ову тему.
Ако неко зна нешто о пореклу фамилије Шпица из Пријепоља, њихово порекло, крсну славу, итд, молио бих да јави!

Неки Шпица се јављао на чланку Порекло и презимена свих Пивљана (http://www.poreklo.rs/2012/05/29/poreklo-prezimena-pivljani/), можда да питаш администрацију за контакт, тако би имао прилику из прве руке да добијеш податке. Ево његовог коментара:

Цитат
Molim ako neko zna nešto o poreklu prezimena Špica ima nas u Prijepolju,Priboju itd mislim da smo naselili polimlje negde iz Plava.Ako neko nešto zna nek napiše
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Nebo август 26, 2015, 03:55:58 поподне
Неки Шпица се јављао на чланку ...

Фала, Амико!
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: vojislav.ananic новембар 04, 2015, 07:23:32 поподне
"Презиме ЖУЉЕВИЋ је забележено код которских ускока 1685. године; на острву Брачу 1543; у селу Брњевару у Мађарској одакле су 1743. године мигрирали у Чонопљу; католичка породица у Рами (Босна)1743; у Сомбору и Моноштору у Бачкој 1720; на острву Шолти 1887. године.
Презиме Жуљевић је носила само једна особа у селу Пољани код Грубишиног Поља 1948. године" - стр. 411.

ИЗВОР: СРПСКИ  ПРЕЗИМЕНИК, др Велимир Михајловић, "АУРОРА", Нови Сад, 2002.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Amicus новембар 05, 2015, 10:01:05 поподне
"Презиме ЖУЉЕВИЋ је забележено код которских ускока 1685. године; на острву Брачу 1543; у селу Брњевару у Мађарској одакле су 1743. године мигрирали у Чонопљу; католичка породица у Рами (Босна)1743; у Сомбору и Моноштору у Бачкој 1720; на острву Шолти 1887. године.
Презиме Жуљевић је носила само једна особа у селу Пољани код Грубишиног Поља 1948. године" - стр. 411.

ИЗВОР: СРПСКИ  ПРЕЗИМЕНИК, др Велимир Михајловић, "АУРОРА", Нови Сад, 2002.

А постоји и презиме Жуљ, носе га католици пореклом из Средње Босне и даље можда из Херцеговине, а одатле су насељавали Славонију.

Наш другар Аца Маринковић у чланку о буњевачким презименима такође спомиње Жуљевиће и Жуљеве.

Цитат
ЖУЉЕВИЋИ / ЖУЉИ – у Бачкој; католици у Лици, од 1683.год.; католици Жуљи у околини Сиња и Врлике у Далмацији; католици у Сињу и у Сплиту; католици у Угљанима код Сиња; четири католичка свештеника с презименом Xuglievich у сплитској дијецези, сви родом из Сријана у средњој Далмацији. У разним деловима Босне и Херцеговине више села с таким и сличним именима: једно село Жуљи (код Невесиња, православно), три с именом Жуљевица, једно Жуља и два Жуљ – већина од њих православна, а нека муслиманска.

Највероватније говоримо о заједничким презименима Срба и Хрвата чији носиоци имају исте претке.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Nebo новембар 13, 2015, 10:26:27 поподне
Зна ли неко одакле је и којег порекла овај наш млади фудбалер Александар Катаи?
(Партизановац сам, али морам да признам да дечко одлично игра)
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Небојша новембар 13, 2015, 10:30:46 поподне
Зна ли неко одакле је и којег порекла овај наш млади фудбалер Александар Катаи?
(Партизановац сам, али морам да признам да дечко одлично игра)

Небо и мене ово занима. :) Такође, да искористим то што си већ започео тему, зна ли неко чија су имена Позек и Фаника? Прочитах негде да се тако зову родитељи оног И. Богданова (кад смо већ код фудбала :)).
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Nebo новембар 13, 2015, 10:41:19 поподне
Небо и мене ово занима. :) Такође, да искористим то што си већ започео тему, зна ли неко чија су имена Позек и Фаника? Прочитах негде да се тако зову родитељи оног И. Богданова (кад смо већ код фудбала :)).

Мени звуче пољски или чешки.
БТВ одраше нас Чеси 4:1. А и шта је друго могло да се очекује...
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: vojinenad новембар 13, 2015, 10:47:28 поподне
Богданов би требало да је српско лалинско презиме, али обзиром на имена његових родитеља рекао бих да су русинског или словачког порекла, мада бих за мајку рекао да је можда и мађарица.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Небојша новембар 13, 2015, 10:48:09 поподне
Мени звуче пољски или чешки.

И мени тако звучи, хвала.


БТВ одраше нас Чеси 4:1. А и шта је друго могло да се очекује...

Није могуће! :D
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Nebo новембар 13, 2015, 10:49:34 поподне
Да, а име Богдан постоји и код Словака и Русина.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Бакс новембар 14, 2015, 12:04:05 пре подне
Има доста Мађара с презименом Kátai. Вероватно је и он мађарског порекла.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Никола Стојановић август 13, 2016, 05:43:40 пре подне
Зна ли неко одакле је и којег порекла овај наш млади фудбалер Александар Катаи?
(Партизановац сам, али морам да признам да дечко одлично игра)
Отац му је Русин, а он је узео презиме по баби Мађарици.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Никола Стојановић август 13, 2016, 05:46:00 пре подне
Цитат
Katai - neobično prezime

- Duga je to priča. Prezime je mađarskog porekla. Iako je deda vukao korene iz Ukrajine, prezime su valjda morali da promene, pa je uzeto od babe, koja je bila Mađarica - ističe Aleksandar.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Бакс август 13, 2016, 08:10:18 пре подне
Гледајући нашу женску кошаркашку репрезентацију на Олимпијади, запало ми је за око презиме Радочај. Порекло презимена је највероватније настало од две речи "радо" и "очај", дакле, "особа која се радује очају", мада неки тврде да је настало по имену Радоч (мада мени то не пије воду). Презиме носе и Срби и Хрвати.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Amicus август 13, 2016, 10:01:10 пре подне
Гледајући нашу женску кошаркашку репрезентацију на Олимпијади, запало ми је за око презиме Радочај. Порекло презимена је највероватније настало од две речи "радо" и "очај", дакле, "особа која се радује очају", мада неки тврде да је настало по имену Радоч (мада мени то не пије воду). Презиме носе и Срби и Хрвати.

Мени више лични на неко презиме топонимистичког порекла?

Управо сад гледам шта има по интернету, па ево пар занимљивих одговора на упите око овог презимена:

Цитат
RADOČAJ, etimološki znači RADO ČAJATI, što znači rado odmarati, odnosno onaj tko je sklon uzivanju, opustanju, a ne radu i pozrtvovnosti.
Vise o tom i drugim HR prezimenima u knjizi “Hrvoje Salopek – Stari rodovi Ogulinsko-modruške udoline”.

Цитат
Iz izvora Državnog arhiva grada Zagreba saznajem da su Radočaji došli iz gorske Slovačke i zapisano je da je prvo građanstvo grada Zagreba dobio 1740., prezime je tada bilo pisano Radochii, Radczay, potom Radoczay. Bili su užari a potom zakupljuju šume za sječu i ima ih zato u Lici, kod Slunja, a postoji selo Radočaj u Gorskom Kotaru, a nastalo je tako da je neki Radočaj trebao drvosječe i na čistini jedne uzvisine blizu Ćabra, gradile su se kuće radnicima da bi im obitelji bile bliže. Mještani kažu da tamo Radočaji nisu živjeli, jedino se selo zove tako jer ga je Radočaj osnovao. Eto, toliko i pozdrav!”

Али има и верзија приче да је презиме домаћег порекла, тј. могуће да носиоци овог презимена имају различита порекла, ево шта каже један блог (http://blog.dnevnik.hr/radocaji/) посвећен управо презимену Радочај:

Цитат
Prezime Radočaj nastalo je od imena „Radoč“ koje je potvrđeno u spisima već u 11. stoljeću u Dubrovniku i Splitu, kao i u Českoj i Poljskoj, i to složenicom «rado - čajati» što znači: čekati, odmarati se. Radočaj je praočev osobni nadimak, koji opisuje podrugljivo njegove duhovne značajke – rado se odmara ( lijen, ne voli raditi).

Osim prezimena Radočaj, u Republici Hrvatskoj postoje i tri mjesta (naselja, sela):

1. Radočaj – Brodski, Delnice (poštanski broj: 51301) u Primorsko-goranskoj županiji, općini Brod na Kupi, točnije, između Delnica i Skrada, na područje Zelenog vira, zaštićenog rezervata prirodnih vrijednosti i ljepota. Broji 49 prijavljena žitelja. Udaljenost mjesta od Delnica iznosi 13 kilometara, odnosno po prilici 21 minutu vožnje automobilom.

2. Radočaj – Vrbovsko, (poštanski broj: 51328) je također smješteno u Primorsko-goranskoj županiji, općini Vrbovsko ali, ali malo sjevernije, odnosno na samoj granici Lijepe naše i u njemu više nitko nije prijavljen da živi, prema zadnjem popisu stanovnika. Ovo je naselje udaljeno od prethodnog „Radočaj – Brodski“ svega 46 kilometara, odnosno po prilici 1 sat vožnje automobilom.

3. Radočaji – Generalski Stol (poštanski broj: 47262), selo je smješteno u Karlovačkoj županiji, općini Generalski Stol, na 45°6'34" sjeverne zemljopisne širine i 15°38'24" istočne geografske dužine i broji 94 prijavljenih žitelja. Nadmorska visina na kojoj se nalazi je 287 metara od razine mora. Udaljenost ovog sela od Zagreba iznosi 52 kilometara, a od Splita 117 kilometara. Udaljenost od „Radočaja – Vrbovsko“ iznosi 36 kilometara, odnosno 1 sat vožnje, a od „Radočaja – Brodski“, 55 kilometara, odnosno 1 sat vožnje. Iz priloženog je vidljivo da duljina trajanja vožnje u ovom slučaju ne ovisi samo o kilometrima, već i o kvaliteti, tj. prohodnosti prometnice.

Isto tako, postoji puno toponima Radoč. U srednjem vijeku zabilježeno je i prezime Radoča. U Mađarskoj Radocsay (čita se: radočai), tu je Radocsa kao toponim za srednjovjekovno selo u Mađarskoj. Ima primjera toponima i u slavenskim zemljama nevezanih uz značenje mađarskog nastavka „y“, npr. grad Maglaj u Bosni spomenut 1408. godine. Maglaj, mjesto gdje je često magla, dakle, Radočaj-selo Radoča. Zatim, Radocsa, selo u Poljskoj blizu Krakova. Radocza, brdo u Transilvaniji…No, Hrvatski Radočaji, nemaju veze sa njima. Još jedna potvrda za takav oblik tvorbe imena mjesta, uz Radočaj je da u Hrvatskoj postoji i selo Tihočaj, a ime Tihoč je zabilježeno u Splitu 1351. godine.

Rod:

Radočaji su velika Hrvatska rodovska zajednica nastala u 16. stoljeću na području Modruške županije. Dakle, Hrvati iz okolice su Ogulina.

Prvi se put spominje u urbaru grada Bosiljeva iz 1650. više kmetova Radočaja, u selu Lešće. Tu su Radočaji razvili svoje matično rodovsko naselje – selo Radočaji, smješteno na rijeci dobri, istočno od Bosiljeva.

U 17. stoljeću jedna rodovska grana Radočaja seli u Ogulin, gdje ulazi u vojnu službu Ogulinske kapetanije. Tu se prvi put spominje u matičnoj knjizi krštenih ogulinske župe 1724. izvjesna Ana R. kao krsna kuma. Poslije, početkom 18. stoljeću, jedna skupina ogulinskih Radočaja seli u Donje Zagorje. Nakon oslobođenja Hrvatske od Turaka u 18. stoljeću i Radočaji sudjeluju u naseljavanju novooslobođenih krajeva. U Ogulinsko-modruškoj udolini Radočaji su razvili dva rodovska naselja: u Donjem Zagorju i u ogulinskom naselju Podvrh.

На Пореклу видимо да је ово презиме присутно и код Срба, те да га има или га је било на простору Лике и Кордуна, ако неког занима много више детаља адреса за обраћање је Жељско Радочај из Новог Сада, који изгледа ради на истраживању порекла Радочаја и њиховом родослову. ;D
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Amicus април 27, 2017, 09:35:50 поподне
НиколаВук помену данас Окуке (род) у Добоју. Али баш сад гледам, у неким књигама где се могу претражити презимена Добојлија и оних из суседних места, овог презимена нема, што значи да су они ту новији досељеници, и то вероватно из неких даљих крајева, тј. да нису из ближе околине града.

Баш сад гледах мало детаљније за Окуке, они су пореклом Херцеговци, и као такви су у наш крај дошли вероватно скоро.

Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Бакс април 27, 2017, 09:49:53 поподне
НиколаВук помену данас Окуке (род) у Добоју. Али баш сад гледам, у неким књигама где се могу претражити презимена Добојлија и оних из суседних места, овог презимена нема, што значи да су они ту новији досељеници, и то вероватно из неких даљих крајева, тј. да нису из ближе околине града.

Баш сад гледах мало детаљније за Окуке, они су пореклом Херцеговци, и као такви су у наш крај дошли вероватно скоро.

Чим приметиш помало чудно презиме, ти крени да га тражиш у Херцеговини.  :D
У 90% случајева су презимена херцеговачка.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Amicus април 28, 2017, 12:44:47 поподне
Чим приметиш помало чудно презиме, ти крени да га тражиш у Херцеговини.  :D
У 90% случајева су презимена херцеговачка.

ПИБ је својевремено рачунао нешто баш на ову тему, и утврдио је да је таквих презимена на подручју Херцеговине око 50%, тј. да проценат ипак није тако висок, али вероватно нешто виши него у другим крајевима, где је Херцеговаца мање. :)

Имадох негде и мапе по општинама са процентима заступљености "класичних" и ових "чудних" презимена.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Amicus мај 02, 2017, 06:40:41 поподне
ПИБ је својевремено рачунао нешто баш на ову тему, и утврдио је да је таквих презимена на подручју Херцеговине око 50%, тј. да проценат ипак није тако висок, али вероватно нешто виши него у другим крајевима, где је Херцеговаца мање. :)

Имадох негде и мапе по општинама са процентима заступљености "класичних" и ових "чудних" презимена.

Случајно нађох да је ПИБ на другом форуму недавно поставио управо карту на сличну тему (нису чудна, али јесу без наставка -ић).

Ево како стоје ствари том питању у БиХ, на основу пописа из 1991. године:

(https://s21.postimg.org/ojsm8kos5/Ici.png)
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Wolf Sagash мај 02, 2017, 07:40:27 поподне
Мени су у Херцеговини фаворити Кољибабић и Будалић.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Бакс мај 02, 2017, 08:35:48 поподне
Мени су у Херцеговини фаворити Кољибабић и Будалић.

Ух, Будалић је још добро каквих има.
Мени је убедљиви хит презиме Курчинић. Мада, мислим да су сад сви они променили презимена, али их има још у Америци - од оних који су се иселили крајем 19. и почетком 20. века. Ево читуље за извесног Барта Курчинића:

http://www.carlsonholmquistsayles.com/obituaries/Bart-Kurcinic/#!/Subscribe
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Amicus септембар 17, 2017, 10:31:16 поподне
Какво је етимолошко објашњење презимена Шола или оних која имају такав корен, попут презимена Шолаја, Шолак, можда и Шолић?

У БиХ ова презимена комбиновано носе православци и римокатолици.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Број 1 септембар 17, 2017, 11:27:21 поподне
Какво је етимолошко објашњење презимена Шола или оних која имају такав корен, попут презимена Шолаја, Шолак, можда и Шолић?

У БиХ ова презимена комбиновано носе православци и римокатолици.

У књизи о Атанасију Шоли, знаменитом српском политичару из Херцеговине с почетка 20. века, наводи се следеће:

Атанасије Шола припада једној од најутицајнијих породица у Мостару у другој половини деветнаестог и првој половини двадесетог века. Породица Шола потиче из Далмације, тачније из Макарске. Њихово презиме настало је од надимка Шола или Шоља, чија је основица вероватно Шокац. Исту основу има и презиме Шолић, које је распрострањено међу православним поунијаћеним Србима у Далмацији. Једна грана породице се, током осамнаестог века, преселила у Херцеговину, док је друга остала у Далмацији. Сви су били православне вероисповести и славили Ђурђевдан.
(Илић, Снежана: Атанасије Шола - прилог изучавању културне и политичке историје Срба у Босни и Херцеговини, Академска књига, Нови Сад, 2011, стр. 17)
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Amicus септембар 17, 2017, 11:29:32 поподне
У књизи о Атанасију Шоли, знаменитом српском политичару из Херцеговине с почетка 20. века, наводи се следеће:

Атанасије Шола припада једној од најутицајнијих породица у Мостару у другој половини деветнаестог и првој половини двадесетог века. Породица Шола потиче из Далмације, тачније из Макарске. Њихово презиме настало је од надимка Шола или Шоља, чија је основица вероватно Шокац. Исту основу има и презиме Шолић, које је распрострањено међу православним поунијаћеним Србима у Далмацији. Једна грана породице се, током осамнаестог века, преселила у Херцеговину, док је друга остала у Далмацији. Сви су били православне вероисповести и славили Ђурђевдан.
(Илић, Снежана: Атанасије Шола - прилог изучавању културне и политичке историје Срба у Босни и Херцеговини, Академска књига, Нови Сад, 2011, стр. 17)

Хвала, шефе. ;)
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Сол септембар 17, 2017, 11:33:36 поподне
Какво је етимолошко објашњење презимена Шола или оних која имају такав корен, попут презимена Шолаја, Шолак, можда и Шолић?

У БиХ ова презимена комбиновано носе православци и римокатолици.

Под условом да ние турског корена, могуће ие изведено из нем. презимена (1.)Шол/Шоле >бразда или (2,)тектонски узрокована пукотина у геолошким формациама или (3.) врста морске рибе (наимање вероватно)

https://en.wikipedia.org/wiki/Fault_block

https://de.wikipedia.org/wiki/Verwerfung_(Geologie)
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Amicus септембар 17, 2017, 11:46:53 поподне
Под условом да ние турског корена, могуће ие изведено из нем. презимена (1.)Шол/Шоле >бразда или (2,)тектонски узрокована пукотина у геолошким формациама или (3.) врста морске рибе (наимање вероватно)

https://en.wikipedia.org/wiki/Fault_block

https://de.wikipedia.org/wiki/Verwerfung_(Geologie)

Да, али мислим да нема основа да то буде у презимену, а ни надимку. Ово да је настало од етнонима Шокац, делује да би могло имати основе, мада би ваљало да се то неком везом потврди.

Такође, занимљиво је и презиме Шкоро/Шкорић, такође га носе и православци и римокатолици, а изгледа да би могло бити верзија презимена Шкаре/Шкарић.

Бар тако пише Анте Ивковић у својој књизи о дувањским презименима (Duvanjska prezimena, Tomislavgrad, 2001, str. 381).

Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Сол септембар 17, 2017, 11:59:15 поподне
Да, али мислим да нема основа да то буде у презимену, а ни надимку. Ово да је настало од етнонима Шокац, делује да би могло имати основе, мада би ваљало да се то неком везом потврди.

Такође, занимљиво је и презиме Шкоро/Шкорић, такође га носе и православци и римокатолици, а изгледа да би могло бити верзија презимена Шкаре/Шкарић.

Бар тако пише Анте Ивковић у својој књизи о дувањским презименима (Duvanjska prezimena, Tomislavgrad, 2001, str. 381).

Ваљда Шкоро/Шкорић има основу у (црнои) Шљаци

https://sr.wikipedia.org/wiki/Згура

https://sr.wiktionary.org/wiki/скорија
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Зрно септембар 18, 2017, 12:26:47 пре подне
У књизи о Атанасију Шоли, знаменитом српском политичару из Херцеговине с почетка 20. века, наводи се следеће:

Атанасије Шола припада једној од најутицајнијих породица у Мостару у другој половини деветнаестог и првој половини двадесетог века. Породица Шола потиче из Далмације, тачније из Макарске. Њихово презиме настало је од надимка Шола или Шоља, чија је основица вероватно Шокац. Исту основу има и презиме Шолић, које је распрострањено међу православним поунијаћеним Србима у Далмацији. Једна грана породице се, током осамнаестог века, преселила у Херцеговину, док је друга остала у Далмацији. Сви су били православне вероисповести и славили Ђурђевдан.
(Илић, Снежана: Атанасије Шола - прилог изучавању културне и политичке историје Срба у Босни и Херцеговини, Академска књига, Нови Сад, 2011, стр. 17)

Шолића Срба има у Кањанима код Дрниша, славе Ђурђевдан. Католика Шолића има у више села Далмације и ван ње...јављају се у селима у којима је некад очигледно било више Срба, али су сведени на минимум или скроз нестали. Унијаћење нема везе с тим, то је било пре - директан прелазак на католичанство. Има око Книна Срба са презименом Шолаја.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Pavo септембар 18, 2017, 12:47:49 пре подне
Шолића Срба има у Кањанима код Дрниша, славе Ђурђевдан. Католика Шолића има у више села Далмације и ван ње...јављају се у селима у којима је некад очигледно било више Срба, али су сведени на минимум или скроз нестали. Унијаћење нема везе с тим, то је било пре - директан прелазак на католичанство. Има око Книна Срба са презименом Шолаја.

Šolići u Sutini i Brštanovu ne da su katolici, nego im je predak bio vođa katolika koji su došli u Sinjsku krajinu s Livanjskog polja.  Harambaša Petar Šolić se spominje još 1691.  A iz matica krštenih možemo zaključiti da su iz Podhuma kod Livna gdje žive i danas pod prezimenom Pandžić. 

A neovisno o tom što Cvijić tvrdi, male oaze Srba između Splita i Sinja nisu nikava posljedica pokatoličavanja i sličnih mitova već takvog rasporeda pri dodjeli zemlje, što i zemljišnici s početka XVIII stoljeća pokazuju.  Jednostavno je ta skupina pravoslavnog življa koja je došla iz donjeg Skoplja pod harambašom Vukadinom Stojčevićem i alfirem Stričevićem smještena među katoličko stanovništvo.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Зрно септембар 18, 2017, 01:08:48 пре подне
Šolići u Sutini i Brštanovu ne da su katolici, nego im je predak bio vođa katolika koji su došli u Sinjsku krajinu s Livanjskog polja.  Harambaša Petar Šolić se spominje još 1691.  A iz matica krštenih možemo zaključiti da su iz Podhuma kod Livna gdje žive i danas pod prezimenom Pandžić. 

A neovisno o tom što Cvijić tvrdi, male oaze Srba između Splita i Sinja nisu nikava posljedica pokatoličavanja i sličnih mitova već takvog rasporeda pri dodjeli zemlje, što i zemljišnici s početka XVIII stoljeća pokazuju.  Jednostavno je ta skupina pravoslavnog življa koja je došla iz donjeg Skoplja pod harambašom Vukadinom Stojčevićem i alfirem Stričevićem smještena među katoličko stanovništvo.

Баш у том Брштанову су задњи правослаци остали Стричевићи. а код Сутине је оно мање, православно Зелово. Нисам ни ја склон мишљењу да је било масовног покатоличавања у том крају, али чињеница је да су православци у већински католичким срединама лакше прелазили на католичанство, па нисам искључио и ту могућност са Шолићима. Ако имаш потврду да је Петар Шолић дошао као католик из подручја Ливна, не желим да контрирам.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Pavo септембар 18, 2017, 02:03:34 пре подне
Баш у том Брштанову су задњи правослаци остали Стричевићи. а код Сутине је оно мање, православно Зелово. Нисам ни ја склон мишљењу да је било масовног покатоличавања у том крају, али чињеница је да су православци у већински католичким срединама лакше прелазили на католичанство, па нисам искључио и ту могућност са Шолићима.

Nisu Stričevići ostali već su i jedini bili.  To se lijepo vidi na zemljišniku gdje je 1711. u selu Luka Stričević, a svi drugi su katolici.  Juretići, Maleši, Polići, Piplice, Vrvilovići.  Katoličke matice krštenih za taj kraj postoje od dolaska mletačke vlasti i ne bilježe da je tko od njih prešao na katoličku vjeru.  Koji su to katolici po tvojim podacima iz Brštanova bili pravoslavne vjere?

I nije nikakva činjenica da su pravoslavci lako prelazili na katoličku vjeru.  Ja sam pregledao gotovo sve postojeće matice krštenih, vjenčanih i umrlih srednje Dalmacije.  Od Knina do Imotskog, za obje vjere.  Neke sam u potpunosti i prepisao.  To je period od 1700-1900.  Slučajevi da je muškarac prešao s pravoslavne na katoličku vjeru i ostavio potomstvo koje je katoličko se mogu nabrojati na prste.  Todor Đapić iz Bitelića oko 1710. i njegov nećak Simo desetak godina kasnije.  Lazar Kozlica iz Velića kod Sinja 1899. se ženi po treći put i prelazi na katoličku vjeru, zajedno s djecom iz ranijih brakova.  Krajem XVIII stoljeća otac Bože Naerlovića iz Dicma prelazi na katoličku vjeru.  Ne znam mu ime(nadimak mu je bio Murat), ali je situacija ista kao i u druga dva slučaja.  Razlog za prijelaz na katoličku vjeru je vjenčanje s katoličkom djevojkom.  Nisam našao ni na jedan slučaj da neoženjen muškarac pravoslavne vjere prelazi na katoličku niti da to čini pravoslavni bračni par. 

Brakove kod kojih žena prelazi na vjeru muža ne računam, jer ovdje govorimo o muškoj liniji.  Oni su bili nešto češći.  Tako iz Dicma imamo primjer da je Mate Babić oko 1845. oženio Mandu Šušak.  Ona je prije vjenčanja bila pravoslavne vjere.  S druge strane Ilija Rusić oko 1830. ženi Lucu Babić.  Ona je bila katoličke vjere.  Jure Šušak iz Dicma, pravoslavne vjere, ženi Katu Bešker oko 1820.  Ona je katoličke vjere.  To je druga stvar, jer prezimena se ne prenose po ženskoj liniji, osim u iznimnim slučajevima. 
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Pavo септембар 18, 2017, 03:34:21 пре подне
A da ne izgleda kao da je sve išlo u jednom pravcu, u Plavnom su na stanju duša župe Knin iz 1789. godine dvije kuće Šimića.  Na jednoj je serdarska čast.  U pravoslavnim maticama umrlih iz sredine XIX stoljeća se Šimići rođeni već malo poslije 1800. pokapaju kao pravoslavni.  Nakićenović sve Šimiće u Plavnom bilježi kao pravoslavne i da su došli iz Golubića gdje su Šimići naravno katolici.  Onda se Nakićenović lijepo domišlja da su ovi iz Golubića bili pravoslavni pa prešli na katoličku vjeru, za razliku od ovih iz Plavna.  Ne objašnjava kako su plavanjski Šimići katolici 1789., niti kako su i jedni i drugi katolici pri vizitaciji 1693. i u maticama krštenih 1689-1701. 
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Свевлад септембар 18, 2017, 03:48:39 пре подне
A da ne izgleda kao da je sve išlo u jednom pravcu, u Plavnom su na stanju duša župe Knin iz 1789. godine dvije kuće Šimića.  Na jednoj je serdarska čast.  U pravoslavnim maticama umrlih iz sredine XIX stoljeća se Šimići rođeni već malo poslije 1800. pokapaju kao pravoslavni.  Nakićenović sve Šimiće u Plavnom bilježi kao pravoslavne i da su došli iz Golubića gdje su Šimići naravno katolici.  Onda se Nakićenović lijepo domišlja da su ovi iz Golubića bili pravoslavni pa prešli na katoličku vjeru, za razliku od ovih iz Plavna.  Ne objašnjava kako su plavanjski Šimići katolici 1789., niti kako su i jedni i drugi katolici pri vizitaciji 1693. i u maticama krštenih 1689-1701.
Šimići iz Plavna jesu nekad bili Katolici, a došli su u Plavno iz Golubića kod Knina 1718. godine.

Deda mi je pričao (on je to čuo od nekih starijih ljudi) da je jedan Šimić ubio nekog momka koji mu je ušao u vinograd, te da su mu Plavanjci zbog toga ponudili dve opcije; da pređe u Pravoslavlje ili ode glava, on je izabrao ovo prvo, to je naravno legenda koja teško da ima veze sa istinom po mom mišljenju.

Šimići iz Plavna slave svetog Nikolu, sad ih najviše ima u okolini Beograda.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Pavo септембар 18, 2017, 03:55:50 пре подне
Šimići iz Plavna jesu nekad bili Katolici, a došli su u Plavno iz Golubića kod Knina 1718. godine.

Deda mi je pričao (on je to čuo od nekih starijih ljudi) da je jedan Šimić ubio nekog momka koji mu je ušao u vinograd, te da su mu Plavanjci zbog toga ponudili dve opcije; da pređe u Pravoslavlje ili ode glava, on je izabrao ovo prvo, to je naravno legenda koja teško da ima veze sa istibom.

Šimići iz Plavna slave svetog Nikolu, sad ih najviše ima u okolini Beograda.

Gledajući pravoslavne matice umrlih, Nikola Šimić je nekad prije 1800. oženio Simeunu Rodić.  Neki Marko Šimić umire 1848. a ima oko 64. godine.  Pogledat ću u katoličkim maticama rođenih je li on kršten kao katolik.  U svakom slučaju, meni izgleda kao da su i ovdje u pitanju prelasci na ženinu vjeru.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Свевлад септембар 18, 2017, 04:30:18 пре подне
Gledajući pravoslavne matice umrlih, Nikola Šimić je nekad prije 1800. oženio Simeunu Rodić.  Neki Marko Šimić umire 1848. a ima oko 64. godine.  Pogledat ću u katoličkim maticama rođenih je li on kršten kao katolik.  U svakom slučaju, meni izgleda kao da su i ovdje u pitanju prelasci na ženinu vjeru.

Evo podataka o nekim Šimićima iz Plavna iz matične knige 1845-1859

Sava Šimić i žena Todora imaju sina Jovana (1840-02.01.1846)

Ilija Šimić i žena Jovana Munimagarac imaju kći Đurđiju (1844-04.11.1846), sina Todora (1846-14.06.1847)

Nikola Šimić i žena Simeuna Rodić imaju sina Iliju (1802-18.09.1848)

Gajo Šimić i žena Dmitra imaju kći Martu (1834-24.08.1852)

Stipan Šimić i žena Jovana Dubajić imaju sina Iliju (1811-25.09.1852), oženjenog Jovanom Munimagarac

Sava Šimić supruga Simeona Đurića

Marta Šimić (1801-12.07.1847), rođena Janković u Komaliću

Marko Šimić (1784-19.07.1848), otac Petar Šimić

Simeuna Šimić (1793-10.02.1849), pođena Rodić (otac Aćim)

Đurđija Šimić, supruga Jovana Vunduka

Ana Šimić (1828-02.06.1852), rođena Đurić (otac Lazo, majka Anđelija)
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Зрно септембар 18, 2017, 02:54:22 поподне
Nisu Stričevići ostali već su i jedini bili.  To se lijepo vidi na zemljišniku gdje je 1711. u selu Luka Stričević, a svi drugi su katolici.  Juretići, Maleši, Polići, Piplice, Vrvilovići.  Katoličke matice krštenih za taj kraj postoje od dolaska mletačke vlasti i ne bilježe da je tko od njih prešao na katoličku vjeru.  Koji su to katolici po tvojim podacima iz Brštanova bili pravoslavne vjere?

I nije nikakva činjenica da su pravoslavci lako prelazili na katoličku vjeru.  Ja sam pregledao gotovo sve postojeće matice krštenih, vjenčanih i umrlih srednje Dalmacije.  Od Knina do Imotskog, za obje vjere.  Neke sam u potpunosti i prepisao.  To je period od 1700-1900.  Slučajevi da je muškarac prešao s pravoslavne na katoličku vjeru i ostavio potomstvo koje je katoličko se mogu nabrojati na prste.  Todor Đapić iz Bitelića oko 1710. i njegov nećak Simo desetak godina kasnije.  Lazar Kozlica iz Velića kod Sinja 1899. se ženi po treći put i prelazi na katoličku vjeru, zajedno s djecom iz ranijih brakova.  Krajem XVIII stoljeća otac Bože Naerlovića iz Dicma prelazi na katoličku vjeru.  Ne znam mu ime(nadimak mu je bio Murat), ali je situacija ista kao i u druga dva slučaja.  Razlog za prijelaz na katoličku vjeru je vjenčanje s katoličkom djevojkom.  Nisam našao ni na jedan slučaj da neoženjen muškarac pravoslavne vjere prelazi na katoličku niti da to čini pravoslavni bračni pa 

Brakove kod kojih žena prelazi na vjeru muža ne računam, jer ovdje govorimo o muškoj liniji.  Oni su bili nešto češći.  Tako iz Dicma imamo primjer da je Mate Babić oko 1845. oženio Mandu Šušak.  Ona je prije vjenčanja bila pravoslavne vjere.  S druge strane Ilija Rusić oko 1830. ženi Lucu Babić.  Ona je bila katoličke vjere.  Jure Šušak iz Dicma, pravoslavne vjere, ženi Katu Bešker oko 1820.  Ona je katoličke vjere.  To je druga stvar, jer prezimena se ne prenose po ženskoj liniji, osim u iznimnim slučajevima.

За Нерловића нисам знао, хвала ти на томе, а за Ђапића и Козлицу јесам.  Што се тиче Козлице, његова жена је била Јованка Борковић из Лучана код Сиња, која је напрасно добила име Ива, па ми нешто не иде та прича о промени вере због брака. Од једног његовог презимењака из истог села сам чуо да је то урадио због добијања земље.

И ја сам матичне књиге темељито гледао годинама и још то радим, са специјалним освртом на ову тему, која теби не верујем да је приоритет. Пишем књигу на ту тему и имам више презимена из унутрашњости Далмације која су била православна па постала католичка од краја 18. века, а мислим да је раније то било масовније, само што нема података.

-Преко унијаћења почевши од 1832. године, то су Вранковићи (Дрниш), Триве (Седрамић), Лалићи (Градац), Милаковићи (Мосећ, један огранак), Богдани (Мирловић Поље, један огранак), Башић (Баљци, једна породица одселила у Сплит), Ђукићи (Врлика, отишли у Сплит)

- Директно су прешли у католике током 19. века Берше/Бершићи (Развође), Рољеви (Гарјак, изумрли касније), једна породица Секула (Мирловић Поље), Бачко из Мратова који потиче од оних из Рамљана, Лунић-Ђирлић из Радошића који потиче од Лунића у Ружићу по предању (могуће 18. век), Челани (Дугопоље) који су постепено прелазили, тако да је 1860-их било 2 православне и 2 католичке породице, а почетком 20. века су и ови преостали постали католици. Не знам шта се догодило са Стричевићима из Мућа који су постојали 1860-их, да ли су изумрли или данас постоје као католици.

-За 19. и 20. век је ситуација чиста, били су само појединачни случајеви и ту се могу сложити са тобом. Али 18. век баш и није покривен матичним књигама. Права посластица је село Седрамић у којем су задњи православци били Триве, све до унијаћења у 19. веку, али било је још њих итекако раније. Погледај катастар 1709. за Седрамић у раду Кужића и обрати мало пажњу на имена. За Милаковиће и Ђеке из тог села сам сигуран, али има још кандидата. До 1991. су већ сви били Хрвати. Између Имотског и Сиња имамо села Свиб, Циста, Аржано у којима су присилно католичени од стране хајдука Роше, што потврђују и народне песме које су записивали фратри. Прота Маргетић 1861. наводи та села у Српско-далматинском магазину, помињући Бодрожиће и Галиће у селу Свибу као раније православце и Челане из Цисте који су најбројнији род у селу, а повезан са онима у Дугопољу.

За све ове случајеве имам потврде из матичних књига, осим оног једног по предању и ових што је навео Маргетић, али нећу овде да их износим. Рекох да пишем о томе, тј. имам већ написано. Из свих ових случајева је врло јасно да су православци у већински католичким селима лакше прелазили у католике, као што сад то раде по Хрватској кад су баш постали мањина.


Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Pavo септембар 18, 2017, 09:50:12 поподне
Unija oko Drniša je poseban slučaj.  Nije problem pogledati stanja duša grkokatoličkih župa Kričke i Baljke i vidjeti tko je bio grkokatolik.  Milakovića iz Sedramića je 4 kuće grkokatolika sredinom XIX stoljeća. 

A Margetića i narodnu tradiciju ne možeš držati za pouzdanije od dokumenata.  U Svibu su i Bodrožići i Čelani i Galići upisani kao katolici u stanju duša 1725.  Ista stvar je s Čelanima u Cisti i Dugopolju iste godine.  Nije upitno ni da su u Dugopolju u prvoj polovici postojala dva pravoslavna domaćinstva Čelana, Bože i Jure.  Upitna je bilo kakva veza, pogotovu jer se Čelani na potezu od Sinja do Imotskog često spominju i prije 1700., i redom su katolici.  Neki su i svećenici. 

Bodrožići su se očito ranije prezivali Budimir jer su pod ovim prezimenom upisani u zemljišnik 1725.  1747. su Bodrožići, ali i na turskom popisu 1701.  Taj popis nalazi u Svibu četiri kuće.  Jednu Bodrožića, dvije Čondića i jednu Juričevića.  Dvije godine kasnije, fra Stipan Vrljić obilazi te krajeve i navodi da su na Svibu četiri katoličke obitelji.  Te koje su navedene iznad.  Čelari i Važići na Svibu i Aržanu su pravoslavne vjere, bili i ostali, no oni su došli iz istočne Hercegovine preko Poneretavlja u okolicu Imotskog zajedno s drugim imotskim Srbima. 

Dokumenti postoje, samo it treba potražiti.  I nisu svi dostupni klikom miša.  XVIII stoljeće nije neka mračna praznina na koju samo tako možemo lijepiti narodne priče i svoje pretpostavke.  Sličnost prezimena i takve stvari.  Katolička crkva ima jako dobru dokumentaciju.  Nešto se može naći na mreži, većina uglavnom ne.  Drži se po župnim i biskupijskim arhivima.  Nije uopće problem uzeti mletačke zemljišnike 1700-1725. i uporediti ih s katoličkim matičnim knjigama i stališim duša.  Lako je vidjeti tko je bio katoličke vjere a tko nije. 

Tu dolazimo do jedne malo općenitije pojave.  Ogromna većina ljudi koja u XX stoljeću živi zapadno od Drine i sjeverno od Dunava i Save su iste vjere kao i predak po muškoj liniji koji je živio prije 300 godina.  Period od neke 1650. na ovamo je toliko dobro pokriven dokumentima da možemo vrlo lako govoriti o svim slučajevima masovne promjene vjere na tom dijelu slavenskog Juga omeđenom ovim rijekama.  Takvi slučajevi se mogu nabrojati na prste, pogotovu oni trajni.  Dva najveća slučaja su prelazak Žumberčana na grkokatoličku vjeru, prelazak petnaestak hrvatskih sela u okolici Valpova s kalvinske na katoličku vjeru.  Onda imamo manje kao što je prelazak pedesetak kuća muslimana iz Perušića na katoličku vjeru, unija oko Drniša i Vrlike, prelazak par stotina Šokaca iz Santova s katoličke na pravoslavnu vjeru, i nešto masovnijeg prelaska na nazarensku vjeru od strane Srba u par bačkih sela.  Ovdje ne računam privremene unije u par sela po Slavoniji niti pojavu starokatoličke crkve uopće, kao ni epizodu s prelaskom na pravoslavlje na Visu između dva rata jer je sve to bilo kratkotrajno. 

Većina današnjih slučajeva(kao što je moj) da netko nije odrastao u istoj vjeri kao preci po muškoj liniji je posljedica događaja u zadnjih 50 godina, a ne prije 200 ili 300.  Uz naravno izuzetke i pojedinačne slučajeve o kojim pričamo.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Romanijski октобар 19, 2017, 12:54:06 пре подне
Znali neko nešto o prezimenima Pelemiš i Ćajić....
Unapred hvala....
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: ДушанВучко октобар 19, 2017, 01:09:43 пре подне
Зна ли неко нешто о Накарадама? На тв-у видех малопре у културном дневнику, директор музеја савремене уметности се презива Накарада ( па сам се одмах сетио и оног кулинара "лепог брке" који се презива Гладић  :D )
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: србин мали јануар 15, 2018, 07:51:03 поподне
Већ дуже време покушавам да сазнам нешто више о презимену Палавестра, али никако да дођем до неких конкретних информација. Зна ли неко у ком правцу би требало тражити? До сада сам наилазио само на неке успутне помене њиховог презимена, и оно се углавном везује за подручја Црне Горе и Херцеговине, али ништа прецизније од тога. На неким местима се наводи и да је реч о влашком презимену.
Колико ми је остало у сећању,,,Негде 90 и које...Чедо Палавестра из Ходбине код Мостара ми је понешто о њиховом поријеклу...Ако сам добро запамтио његова теза је била да су он и његова породица "Талијанског"поријекла...Он је нажалост одавно преминуо...По тој његовој причи то је било прилично јасно...Е сад ,како и шта?...Не бих смио улазити у те детаље јер нисам  сигуран да сам  добро схватио...Унапред се ограђујем од погрешне интерпретације схватајући да би се неко могао наћи повријеђен овим мојим постом...У сваком случају,поздрав свим форумашима...
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: роквић јануар 18, 2018, 12:59:41 пре подне
Зна ли неко нешто о Накарадама?

Српско презиме из Лике.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Ognjen март 26, 2018, 02:02:33 поподне
Поздрав свима,

био бих неизмерно захвалан ако би неко могао да ми помогне око истраживања/трага којим би утврдио порекло презимена Плетикапа.

Презиме је из Хрватске, тачније село Кричке, Бучје, град Пакрац.  Плетикапа је презиме сваког трећег становника тог села и свако ко се тако презиве је пореклом из тог села. Плетикапе за које питам славе Светог Георгија, Ђурђевдан.

На даље преносим све што сам успео да сазнам до сада:

Према казивању старијих у селу наводно је некадашње презиме Плетикапа било је Вукчевић. Неки кажу да нам је презиме Плетикапа додељено од аустроугарске власт као погрдно(чувена теорија како је то била казна за одбијање уније), мада колико сам сазнао пре ће бити да је или опис заната, или треба тражити тумачење у значењу капе (многобројни симболи везани за капу
могу се у антропонимији свести на једну важну и одлучујућу чињеницу: капа представлю човека)?

Такође постоји усмено преношење да смо некад давно кренули са Косова, па на југ у околину Лесковца, одатле преко метохије у стару Црну Гору ту смо се задрзали неко дуже време, па одатле преко Херцеговине до Хрватске, у околину Книна, па преко Баније, у западну Славонију.

Отац ми је причао да је својевремено био у Билећи, и да му је ту један старији човек рекао да смо ми од племена Вукчевића, и да смо одатле ишли према Далмацији, прело Лике (Врлике) па одатле до Славoније.

Цитат
Републички попис (1948), односно део који се односи на Банију, Бијелник, општина Петриња (1948). Међу списком презимена са бројем пописаних кућа, пописаних особа и крсним славама појављује се Плетикапа (2 куће, 5 особа – пописани као Плеткапа).

Такође у селу Бошњани поред Крушевца постоји слично презиме Плетикапићи. Не знам да ли има везе са Плетикапама.

Хвала пуно ко може помоћи, као што рекох био бих неизмерно захвалан пошто на интернету не успевам много тога да пронађем.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: vojinenad март 26, 2018, 04:23:02 поподне
Поздрав свима,

био бих неизмерно захвалан ако би неко могао да ми помогне око истраживања/трага којим би утврдио порекло презимена Плетикапа.

Презиме је из Хрватске, тачније село Кричке, Бучје, град Пакрац.  Плетикапа је презиме сваког трећег становника тог села и свако ко се тако презиве је пореклом из тог села. Плетикапе за које питам славе Светог Георгија, Ђурђевдан.

На даље преносим све што сам успео да сазнам до сада:

Према казивању старијих у селу наводно је некадашње презиме Плетикапа било је Вукчевић. Неки кажу да нам је презиме Плетикапа додељено од аустроугарске власт као погрдно(чувена теорија како је то била казна за одбијање уније), мада колико сам сазнао пре ће бити да је или опис заната, или треба тражити тумачење у значењу капе (многобројни симболи везани за капу
могу се у антропонимији свести на једну важну и одлучујућу чињеницу: капа представлю човека)?

Такође постоји усмено преношење да смо некад давно кренули са Косова, па на југ у околину Лесковца, одатле преко метохије у стару Црну Гору ту смо се задрзали неко дуже време, па одатле преко Херцеговине до Хрватске, у околину Книна, па преко Баније, у западну Славонију.

Отац ми је причао да је својевремено био у Билећи, и да му је ту један старији човек рекао да смо ми од племена Вукчевића, и да смо одатле ишли према Далмацији, прело Лике (Врлике) па одатле до Славoније.

Хвала пуно ко може помоћи, као што рекох био бих неизмерно захвалан пошто на интернету не успевам много тога да пронађем.
Ако је тај из Билеће мислио на братство Вукчевић из Љешанске нахије, која је једна од четири нахије које чине стару Црну Гору, онда дилему можеш решити једноставно тестирањем за светски днк дан, када ће бити омогућен попуст од 50% и коштаће 6500 дин. уместо 13000 дин. колико је иначе пуна цена. Хаплотип Вукчевића из Љешанске нахије имамо али није јавно објављен док не буду завршени сви Херцеговци и Косовци, али можеш након теста да се обратиш мени или Луки па ћемо упоредити твој хаплотип са Вукчевићем и добићеш одговор да ли заиста имате везе са овим братством које иначе важи за једно од највећих у Црној Гори. Славе Ђурђиц.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Ognjen март 26, 2018, 04:27:51 поподне
Ако је тај из Билеће мислио на братство Вукчевић из Љешанске нахије, која је једна од четири нахије које чине стару Црну Гору, онда дилему можеш решити једноставно тестирањем за светски днк дан, када ће бити омогућен попуст од 50% и коштаће 6500 дин. уместо 13000 дин. колико је иначе пуна цена. Хаплотип Вукчевића из Љешанске нахије имамо али није јавно објављен док не буду завршени сви Херцеговци и Косовци, али можеш након теста да се обратиш мени или Луки па ћемо упоредити твој хаплотип са Вукчевићем и добићеш одговор да ли заиста имате везе са овим братством које иначе важи за једно од највећих у Црној Гори. Славе Ђурђиц.

Хвала пуно на одговору.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: vojislav.ananic март 26, 2018, 04:28:58 поподне
1. ПЛЕТИКАПА
Презиме у околини Пакраца. Дарувара, Јастребарског, Валпова и Осијека у Хрватској 1948. године. Од глагола плести и именице капа. Необично презиме, јер, по свој прилици, не представља подругљиви облик. Реч капа има много значења, a значајна je у нашој богатој етнолошкој литератури, али зашто je она овде повезана са глаголом плести, јер су се оне и кројиле и плеле - заиста није јасно. Решење се мора потражити преко неког симбола везаног за ову реч. Упореди презиме Плетикапић у Илоку (Срем) 1736, у селу Коштуница (Таково) 1856. и 1948. године код Белишћа, Осијека, Славонског Брода и у Загребу.

Српски презименик, др В. Михајловић

2. ПЛЕТИКАПА Бјелајци- (Пакрац) 1 ), Брусник, (Пакрац) 2 ,(—), Дарувар ,1 флл), Дрљача ((Петриња) 3 (лл), Граховљани Горњи (Пакрац) ,1 (—), Илок (Вуковар) 23010), Јаковци (Пакрац) 1 0—), Јапага (Пакрац) 1 0—), Крашић (Јастребарско) ,1 (—), Кричке Бучке .(.Пакрац) 99 017), и (—), Кусоње (Пакрац) 4 0), 1 .(—), Ожеговци (Пакрац) 1 (—), Пакрац 1 .(11), шуметлица Горња (Пакрац) 2 (—), Торањ ('Пакрац) 13 (2), Вировитица 1 ,(—)

ПЛЕТИКАПИћ Белишће (Валпово) 3 ОД, Осијек 2 (ил), Славонски Брод 6 0), Загреб

Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Amicus мај 02, 2018, 11:02:28 поподне
Вечерас ме један разговор подсети на презиме Берендика.

Да ли неко зна нешто више о етимолошком пореклу овог презимена?

У пДб-у, колико видех, нема ништа.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Nebo мај 02, 2018, 11:23:16 поподне
Та основа берен- је неки турцизам и има неко позитивно значење, у смислу неке људске особине. Знам да сам негде читао о значењу овог презимена, али сад се не могу сетити целог објашњења.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Pavo мај 03, 2018, 03:19:23 пре подне
To bi trebao biti grčki oblik imena Veronika, tj. izvedeno iz "Βερενίκη." 
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: goca 11 мај 03, 2018, 06:57:56 пре подне
Да ли неко нешто зна о пореклу презимена Шаренкапић? Крсна слава је Св.апостол Филип (27.новембар).Данас га носи пар породица Муслимана у Н.Пазару а Срби су променили ово своје старо презиме.Које су то шарене капе?Постоји и
презиме Шаренкапа у Босни.Словенско презиме.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: goca 11 мај 03, 2018, 07:04:40 пре подне
 Само да додам ДНК I2a Динарик Север (Шаренкапић)
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: goca 11 мај 03, 2018, 11:17:24 пре подне
Вечерас ме један разговор подсети на презиме Берендика.

Да ли неко зна нешто више о етимолошком пореклу овог презимена?

У пДб-у, колико видех, нема ништа.

Требало би да буде персијског порекла и да значи најбољи или највиши.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Romanijski мај 03, 2018, 12:45:54 поподне
Samo da doma ovom čarobnom spisku Goloigra, Pale, RS.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: vojislav.ananic мај 03, 2018, 05:15:58 поподне
Беренд је на немачком језику мушко име и значи  - јак, храбар као медвед.
У мађарском језику фигуришу имена Беренд и Беренди.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Nebo мај 03, 2018, 06:02:07 поподне
Необично презиме једне породице које се сећам из мог детињства: Башанежа.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Миловић јул 02, 2018, 06:29:27 поподне
Да ли неко може нешто више да ми каже о пореклу презимена Симиџија. Околина око Гламоча, доста их је колониализацијом пресељено у Банатски Деспотовац покрај Зрењанина.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Небојша јул 02, 2018, 07:01:48 поподне
Да ли неко може нешто више да ми каже о пореклу презимена Симиџија. Околина око Гламоча, доста их је колониализацијом пресељено у Банатски Деспотовац покрај Зрењанина.

Симиџије из околине Гламоча славе Јовањдан и пореклом су Црнчевићи.

О Црнчевићима из тог краја се каже следеће:

"Радичићи, Кебићи и Гаџићи су Црнчевићи и били су у селу и почетком 19. века. Славе Св. Јована. Старо им је презиме Милошевићи. Њихов предак Дмитар имао је „стање“ у Брајићима, где су сада Шавије. Ту је имао и своју земљу. • Више села Главица била је црква, којој су на Ускрс дошли Турци Лијевљани. Кид су они' хтели узети Дмитрову снаху," Дмитар убије Турчина и побегне у околину Дрниша ; други Дмитрови рођаци побегну преко Горе на Кључу (Бања Луци). Два-три Црнчевића остану и, да би остали живи, даду беговима „Пилиповићима" своје тапије и постану њихови кмети. На њихово имање у Брајићима бегови наместе Шавије из Вагана, а они пређу у Подградину."

(КУПРЕШКО, ВУКОВСКО, РАВНО И ГЛАМОЧКО ПОЉЕ, БОРИВОЈЕ К. МИЛОЈЕВИЋ)


С обзиром на славу и старије презиме (Црнчевић), лако може бити да припадате хаплогрупи N2-P189.2. Имамо тестиране Црнчевиће из Северне Далмације који носе ову хаплогрупу и славе Јовањдан.

Код Срба из Босанске Крајине, презиме Симиџија јавља се искључиво у околини Гламоча. Најбројини су били у Хасићима (13 чланова 1991.)

О хаплогрупи N2:
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=216.0

Иначе је ова подграна N2 веома заступљена код Срба из западних крајева (+5%).


Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Миловић јул 04, 2018, 11:19:10 пре подне
Хвала велико.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: istrazivac август 29, 2018, 05:06:00 поподне
Поздрав !
Да ли неко зна етимолошко порекло презимена Мишкељин ?
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Nebo август 29, 2018, 07:31:08 поподне
Поздрав !
Да ли неко зна етимолошко порекло презимена Мишкељин ?

Мислим да етимологија овог презимена није нека већа мистерија.

Презиме Мишкељин је изведено од мушког надимка Мишкеља, које би могло бити изведено од, опет, надимка - Мишка, Мишко, Мишке, а овај од разних имена, највероватније од - Михаило, али и од словенских имена са основама мил- и мир- (Милан, Милија, Милосав, Милован, Мирослав, Мирко, итд, итд).

Мушки надимци / имена са наставком -ља нису тако ретка: Радеља, Вукеља, Вучеља, Мишеља, Мишоља, итд, и од њих изведена презимена (Радељић, Вукељић, Вучељић, Мишељић, Мишољић...).

Морам рећи да овај наставак -ља постоји напоредо са истим надимцима / именима са наставком -ла (упоредити Вукела / Вукеља, Вучела / Вучеља, Мишола / Мишоља). У подручју израженог старог зетско-рашког говора (нор. у ЦГ Брдима) изговор овог Л је на граници са Љ, тако да се Лале може чути и као Љаље, а Вукелић и као Вукељић. О овоме су писали многи наши ауторитети из области етнографије, Ердељановић и други.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Nikola М септембар 02, 2018, 11:46:33 поподне
Простор Кордуна је такође интересантан по питању неуобичајених презимена којих има у значајном броју. Овде ћу навести нека од презимена:

Аџибаба, Бреберина, Бућан, Вергаш, Гредељ, Зјача, Зороја, Карапанџа, Карталија, Кијурина, Клипа, Кљуковница, Кокир, Коркут, Макарун, Маљан, Мацут, Мерџан, Мркаљ, Мушкиња, Напијало, Наход, Пањак, Пекеч, Пелеш, Пеурача, Ркман, Скорупан, Тарбук, Тркуља, Улемек, Цимеша, Цревар, Чакширан, Чубра, Чутурило, Џодан, Шаула
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: rajo новембар 07, 2018, 04:18:44 поподне
Да ли неко може нешто више да ми каже о пореклу презимена Симиџија. Околина око Гламоча, доста их је колониализацијом пресељено у Банатски Деспотовац покрај Зрењанина.

Симит је пециво, врста хлеба/кифле. Симитџија/Симиџија је занатлија који га производи.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Миловић новембар 22, 2018, 11:40:13 поподне
Поздрав свима.
Да ли неко зна нешто о Керлецима (Шипово/Јањ/Стројице село Липовача). Славе св. Глигорија.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Милош Н. новембар 22, 2018, 11:51:51 поподне
Данас сам наишао на једно чудно, Делипара ?
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Nebo новембар 22, 2018, 11:57:06 поподне
Поздрав свима.
Да ли неко зна нешто о Керлецима (Шипово/Јањ/Стројице село Липовача). Славе св. Глигорија.

Презиме Керлец постоји у том крају, него не могу наћи ништа конкретније о њиховом пореклу.

Која би ово слава требало бити "Св. Глигорије"? Свети Григорије Богослов? Или...?
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Гаџић Црнчевић мај 17, 2019, 08:08:07 пре подне
Симиџије из околине Гламоча славе Јовањдан и пореклом су Црнчевићи.

О Црнчевићима из тог краја се каже следеће:

"Радичићи, Кебићи и Гаџићи су Црнчевићи и били су у селу и почетком 19. века. Славе Св. Јована. Старо им је презиме Милошевићи. Њихов предак Дмитар имао је „стање“ у Брајићима, где су сада Шавије. Ту је имао и своју земљу. • Више села Главица била је црква, којој су на Ускрс дошли Турци Лијевљани. Кид су они' хтели узети Дмитрову снаху," Дмитар убије Турчина и побегне у околину Дрниша ; други Дмитрови рођаци побегну преко Горе на Кључу (Бања Луци). Два-три Црнчевића остану и, да би остали живи, даду беговима „Пилиповићима" своје тапије и постану њихови кмети. На њихово имање у Брајићима бегови наместе Шавије из Вагана, а они пређу у Подградину."

(КУПРЕШКО, ВУКОВСКО, РАВНО И ГЛАМОЧКО ПОЉЕ, БОРИВОЈЕ К. МИЛОЈЕВИЋ)


С обзиром на славу и старије презиме (Црнчевић), лако може бити да припадате хаплогрупи N2-P189.2. Имамо тестиране Црнчевиће из Северне Далмације који носе ову хаплогрупу и славе Јовањдан.

Код Срба из Босанске Крајине, презиме Симиџија јавља се искључиво у околини Гламоча. Најбројини су били у Хасићима (13 чланова 1991.)

Поздрав Синиша,
ја мало (коју годину закаснио), али да мало додам зачина на презиме Симиџија.У дијелу села гдје сам рођен , а које (?) припада другом селу (Ваган) је домицилно гламочко мјесто свих Симиџија (ваљда је на турском симит-бијели хљеб).Њихова веза са Црнчевићима је упитна (ја и моји је не знамо), такође нема везе између Радичића, Гаџића и Кебића, засигурно уназад 300 година.Симиџије из Грахова за себе веле да потичу од Црнчевића (Црнчевићи постоје у Дрнишу (тестирани N1 P189.2, и знатно су бројнији од Црнчевића у Рељином селу или Красинцу(такође тестирани I1-M253).Кебиће сам заинтересовао , а очекујем и Симиџије, да ураде тестирање , па да будемо "на чистац".
поздрав
Жељко Гаџић Црнчевић
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Милош Н. мај 19, 2019, 10:51:56 пре подне
Чуо сам за презиме Бабинац и Зубац?
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: ЛукаОБ мај 19, 2019, 11:52:48 пре подне
Зубци су један читав род из Требиња. Више различитих породица припада том роду и углавном су из Херцеговине. Припадају ја мислим хаплогрупи И2-ПХ908 али нисам сигуран.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Nebo јун 05, 2019, 07:42:53 поподне
Зна ли неко нешто о пореклу и данашњој присутности презимена Вучајловић?
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Јосиф из Трбушнице јун 18, 2019, 10:54:50 поподне
Читајући "Споменак Милорадов", наиђох на име које не могу одгонетнути: Борзило.
Напомињем да се ради о почетку 19. века, подручје книнске крајине.
Може бити и да име није тако, него да је Барзило; нисам сигуран да су приређивачи добро прочитали рукопис, јер су иначе направили сијасет грешака.

Знам да има код нас село Барзиловица, има и неких Барзиловића, али не знам шта то значи.
Пада ми на памет "варзило", она црвена фарба за јаја (за коју кажу да је у ствари "Бразил", јер се отуд довози).

Претурам по интернету, видим да и код Руса има презимена од ове речи.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: НиколаВук јун 18, 2019, 11:12:34 поподне
Читајући "Споменак Милорадов", наиђох на име које не могу одгонетнути: Борзило.
Напомињем да се ради о почетку 19. века, подручје книнске крајине.
Може бити и да име није тако, него да је Барзило; нисам сигуран да су приређивачи добро прочитали рукопис, јер су иначе направили сијасет грешака.

Знам да има код нас село Барзиловица, има и неких Барзиловића, али не знам шта то значи.
Пада ми на памет "варзило", она црвена фарба за јаја (за коју кажу да је у ствари "Бразил", јер се отуд довози).

Претурам по интернету, видим да и код Руса има презимена од ове речи.

Назив за роду (птицу) у румунском је barză. Можда има неке везе са том речју, мада нисам сигуран. Иначе, та реч је једна од оних која може да се објасни албанским језичким средствима, наиме на албанском је назив за бело (боју) i/e bardhë (-i, -a), те би румунски назив за роду могао буквално да се помоћу албанског преведе као "бела" (птица).
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Јосиф из Трбушнице јун 19, 2019, 07:53:56 пре подне
И помислих да јесте нешто влашко, али како немам појма о томе, нисам хтео да износим ту идеју. Ово стварно лако може бити тако.
Нажалост, не знам да ли још увек постоји тај рукопис, па тако ни да ли ћу бити у прилици сам да проверим шта пише.
Очигледно је да је тог имена било, чим постоје Барзиловићи, само би требало видети одакле потичу. Можда их баш има у источној Србији?
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Nebo јун 19, 2019, 10:16:34 пре подне
Видим у раду "Regest o dodjeljivanju gradskih zemalja varaždinskim građanima iz godine 1742", Krešimirа Filićа, да се као грађанин Вараждина наводи један Јован Борзил (Јoannes Borzil).
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Nebo јун 19, 2019, 10:20:44 пре подне
А овде има леп текст о варзилу (заиста му назив долази по Бразилу):

http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/tri-bo%D1%98e-crveno

Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Грк јун 19, 2019, 12:34:27 поподне
У Херцеговини постоји презиме Барзут. Не знају му значење.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Јосиф из Трбушнице јун 19, 2019, 01:34:27 поподне
Пошто има тог презимена код Руса, ево неког руског објашњења. Али не верујем да има икакве везе с овим нашим балканским именом.

Фамилия Борзило ведет свое начало от прозвища Борзило. Прозвище Борзило восходит к прилагательному «борзый», которое в самарских и рязанских говорах употреблялось в значении «смелый, ловкий». Поэтому вполне возможно, что Борзилой прозвали быстрого, подвижного удальца. Однако не исключена связь прозвища и с глаголом «борзить», который в казанских говорах означает «грубить». В таком случае прозвище Борзило носило иронический характер и давалось с целью подчеркнуть дурные привычки человека (грубость, хамство, невоспитанность).
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Јосиф из Трбушнице јун 19, 2019, 01:47:51 поподне
У Српском дијалектолошком зборнику (1993), у тексту "Пастирска терминологија Кривовирског Тимока" има појам "барза" за јело познато као белмуж; помиње се и придев "барзаст", али се доводи у везу са шареним.

Ево и још нешто:

"Придев бар(а) јавља се као одређење коза, како у тексту здрави‑це тако и у другим потврдама – исп. бара“име кози крмачи” (Skok i, 110, s.v. баран), бара “бијело црна коза (Перушић, Лика)” (Skok i, 115, s.v. барзаст). Скок сматра да је могуће да је овај придев “настао од придева барзаст‘напола црн, сив или бијел’, у говору чобана у Врани (Далмација) за козу, такођер Србија. у истом значењу буг. барзав, у румунском caprǎ barzǎ ‘коза црно шарена’ (ердељ), у цинц. bardzu‘бијел’”. На основу овога Скок закључује да је у питању пастирски балканизам  арбанаског  порекла  (barth,  придев  према bardhë  ‘бео’)"
(http://www.balkaninstitut.com/pdf/izdanja/posebno/zdravica.pdf (http://www.balkaninstitut.com/pdf/izdanja/posebno/zdravica.pdf))
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: НиколаВук јун 19, 2019, 02:03:23 поподне
У Српском дијалектолошком зборнику (1993), у тексту "Пастирска терминологија Кривовирског Тимока" има појам "барза" за јело познато као белмуж; помиње се и придев "барзаст", али се доводи у везу са шареним.

Ево и још нешто:

"Придев бар(а) јавља се као одређење коза, како у тексту здрави‑це тако и у другим потврдама – исп. бара“име кози крмачи” (Skok i, 110, s.v. баран), бара “бијело црна коза (Перушић, Лика)” (Skok i, 115, s.v. барзаст). Скок сматра да је могуће да је овај придев “настао од придева барзаст‘напола црн, сив или бијел’, у говору чобана у Врани (Далмација) за козу, такођер Србија. у истом значењу буг. барзав, у румунском caprǎ barzǎ ‘коза црно шарена’ (ердељ), у цинц. bardzu‘бијел’”. На основу овога Скок закључује да је у питању пастирски балканизам  арбанаског  порекла  (barth,  придев  према bardhë  ‘бео’)"
(http://www.balkaninstitut.com/pdf/izdanja/posebno/zdravica.pdf (http://www.balkaninstitut.com/pdf/izdanja/posebno/zdravica.pdf))

Занимљиво је да у албанском bar значи "трава" а bari - "пастир".
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: ЛукаОБ јун 19, 2019, 03:41:02 поподне
Зна ли се како је настало презиме Кајтаз ?  :D
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Nebo јун 19, 2019, 04:20:17 поподне
Зна ли се како је настало презиме Кајтаз ?  :D

Турцизам, од kaytas = челенка, перјаница.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Јосиф из Трбушнице јун 19, 2019, 05:50:37 поподне
Занимљиво је да у албанском bar значи "трава" а bari - "пастир".

Што нисам деретствујушчи, сад би направио етимолошка чуда  и покоре.
Бара српски значи ливада, на алб. бар једнако трава, значи Албанци су некад били Срби.  А Барзило беше кнез у Берату... лоше стоји, треба Барат, пише тако на старим картама, јер је добро баратао барометром... А пореклом је тај у ствари из Бара... А са Бара се нико не враћа...

Извињавам се, јер не могох шали одољети. Ако ме оћерају одовуд на 7 дана, не жалим.
Недостаје угао беседишта под прозвиштем "Сатирична историја".
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: на Црвeњском путу јун 19, 2019, 08:20:47 поподне
Назив за роду (птицу) у румунском је barză. Можда има неке везе са том речју, мада нисам сигуран. Иначе, та реч је једна од оних која може да се објасни албанским језичким средствима, наиме на албанском је назив за бело (боју) i/e bardhë (-i, -a), те би румунски назив за роду могао буквално да се помоћу албанског преведе као "бела" (птица).

https://archive.org/stream/EtimologijaNeslovenskihOsnovaUOjkonimijiVidinskogSandzaka/EtimologijaNeslovenskihOsnovaUOjkonimijiVidinskogSandakaXvIXviVeka_djvu.txt

Slavoljub P. Gacovic

ETIMOLOGIJA NESLOVENSKIH OSNOVA
U OJKONIMIJI VIDINSKOG SANDZAKA
XV I XVI VEKA


BARALEVA, 1455. = PARALOVO, 1454-79. = PARALEVO,
1466. = PARALEVA, 1560. (Crna Reka = hidr. Paralevo, atar s.
Valakonje, opstina Boljevac) 5 od trac. napa (ilir. (idpd) „potok, bara"
< ie.*bora + -lev-a (upor. mnostvo hidr. Leva reka), osnove koja je
nastala od ie. *alb(h)- „belo" 6 promenom kratkog vokala a > e pred



5 BHBC, str. 70, 1 19; HEH, str. 125; Miscellanea 2, 1466, str. 23. Ostatak od sela
Paralevo je potok Paralevo koji se uliva u Crni Timok istocno od sela Bogovine (upor
Stevan Macaj).

6 Svi nazivi hidronima LEVA Reka u Istocnoj Srbiji nastali su od + ie. *alb(h)
„belo" sto u prevodu doslovce znace BELA Reka. U ojkonimu BARALEVA (nahija
Crna Reka) valja prepoznati katun Vlaha BARALEVLSKI (danasnja gora Barel na
podrucju alb. sela Bajgore kod Kosovske Mitrovice - o ubikaciji ovog katuna vidi
prilog S. Gashia „0 ubikaciji katuna Barelev'ski iz Svetostefanske hrisovulje 1313-
1318. godine", Onomastika Iugoslavica VII, 1977.) sto neposredno govori o migraciji Vlaha sa juga krajem XIV i pocetkom XV veka na prostoru Vidinskog sandzaka.


Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Сол јун 28, 2019, 09:58:42 поподне
Вечерас ме један разговор подсети на презиме Берендика.

Да ли неко зна нешто више о етимолошком пореклу овог презимена?

У пДб-у, колико видех, нема ништа.

Заиста, ово презиме је вредно пажње. Могуће да је настало по туркијском племену Беренда / Berendei - печењешким федератима. (After the great Mongol invasion of 1241, some Berindeis moved to Bulgaria and others joined those who had taken refuge in Hungary)

https://en.wikipedia.org/wiki/Berendei
https://en.wikipedia.org/wiki/Chorni_Klobuky
https://bg.wikipedia.org/wiki/Беренде_(област_Перник)
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Nebo јул 22, 2019, 08:24:38 поподне
Занимљиво презиме: Узур.

Презиме се јавља у пакрачком и даруварском крају, а, по свој прилици, средиште им је у селу Кусоње. Тамошњи Узури славе Ђурђевдан и Јовањдан. Најдаљи помени им досежу до 1890-их („Српске породице пакрачког и даруварског краја“, Александар Бачко, Предраг Гојковић).

У 17. веку налазимо презиме Узурлић у Зубцима у јужној Херцеговини („Зупци“, Богумил Храбак). Основа је реч – узурлија.

Ради се о турцизму. Реч узур / узура, значи „живот без рада, без посла, одмор, доколица“, „живети на узуру – живети на миру, безбрижно, у доколици“, „узуран, који угодно, безбрижно живи, беспослен, докон“, „узураш, отимач, лихвар, каматник“, „узурање, живети ништа не радећи, у доколици, комотно, одмарати се, не радити“, „узурлија, онај који угодно живи, докон човек, докоњак, беспосличар, дангуба“, итд.  („Српски рјечник“, Вук Ст. Караџић)

У историјској грађ помиње се извесни Узур-бег, као османски преговарач са србском делегацијом 1808. године, током Првог србског устанка.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Nebo јул 22, 2019, 09:07:58 поподне
Презиме Чекада.

На једном гробљу видех споменик са ћириличним натписом и типичним православним крстом и ово презиме, па ме занимало одакле потиче. Међутим, већина извора упућује на словеначко и / или хрватско порекло овог презимена.

Нађох неколико људи са овим презименом. Аnton Čekada био је аустроугарски полицијски чиновник у Далмацији који је радио противно интересима устаника Невесињске пушке. Smiljan Franjo Čekada (рођен у Доњем Вакуфу у Босни) био је фрањевац и бискуп скопско-призренски у време Другог светског рата. Остао је упамћен по осуди свих злочина према цивилима у рату и покушају да спречи прогон Јевреја на подручју којим је управљао. Има још неколико људи презименом Чекада који се могу наћи на мрежи (Словенци).

Ипак, најзанимљивији је Adolf Čekada, поштански службеник у Котору, који је током Првог светског рата био на црној листи аустроугарских окупационих власти због „великосрпске пропаганде“! („Попис политички сумњивих личности са подручја Далмације, Црногорског приморја, Босне и Херцеговине у време Првог светског рата“, Василије Крестић).
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: НиколаВук јул 22, 2019, 09:52:54 поподне
Ради се о турцизму. Реч узур / узура, значи „живот без рада, без посла, одмор, доколица“, „живети на узуру – живети на миру, безбрижно, у доколици“, „узуран, који угодно, безбрижно живи, беспослен, докон“, „узураш, отимач, лихвар, каматник“, „узурање, живети ништа не радећи, у доколици, комотно, одмарати се, не радити“, „узурлија, онај који угодно живи, докон човек, докоњак, беспосличар, дангуба“, итд.  („Српски рјечник“, Вук Ст. Караџић)

У историјској грађ помиње се извесни Узур-бег, као османски преговарач са србском делегацијом 1808. године, током Првог србског устанка.

Можда су Турци ту реч преузели из латинског (преко Византије?), јер и у енглеском постоји реч usury са значењем "зеленаштво, лихварство", потекла од латинског usura ("позајмљивање новца").
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Nebo јул 22, 2019, 09:58:51 поподне
Можда су Турци ту реч преузели из латинског (преко Византије?), јер и у енглеском постоји реч usury са значењем "зеленаштво, лихварство", потекла од латинског usura ("позајмљивање новца").

Могуће. Можда је у основи свих тих речи латинско usus = употреба, коришћење.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Nebo јул 23, 2019, 04:00:50 поподне
Презиме Пердух.

Видим по литератури да је презиме из Босне (Змијање), где постоји и Пердухово село.

Пердуха (или - Пердува, како се може нађи по грађи) има у околним селима, а њихово матично место се често наводи и као Пердуово.

Једино ми није јасно шта тачно значи ово презиме.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Лука јул 23, 2019, 04:13:35 поподне
Презиме Пердух.

Видим по литератури да је презиме из Босне (Змијање), где постоји и Пердухово село.

Пердуха (или - Пердува, како се може нађи по грађи) има у околним селима, а њихово матично место се често наводи и као Пердуово.

Једино ми није јасно шта тачно значи ово презиме.

Околина Гламоча тачније. Мислим да је крсна слава овог рода Марковдан.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Amicus јул 24, 2019, 12:54:55 поподне
На мејл нам се јавила једна госпођа са веома необичним презименом - Туцкешић.

Све што сам успео наћи о том презимену јесте да се претежно јавља код Срба на подручју Босне и Херцеговине.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Nebo јул 24, 2019, 02:05:42 поподне
Амико, потпуно сам испустио из вида постојање ове теме, па сам постављао постове о презименима на тему "Ретко име".
Па, ако није проблем, пребаци те постове овде.
Сви су скорашњи, ту негде на последње две странице.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Amicus јул 24, 2019, 02:20:05 поподне
Амико, потпуно сам испустио из вида постојање ове теме, па сам постављао постове о презименима на тему "Ретко име".
Па, ако није проблем, пребаци те постове овде.
Сви су скорашњи, ту негде на последње две странице.

Пребачено, Небо! ;)
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Amicus јул 24, 2019, 02:26:58 поподне
На мејл нам се јавила једна госпођа са веома необичним презименом - Туцкешић.

Све што сам успео наћи о том презимену јесте да се претежно јавља код Срба на подручју Босне и Херцеговине.

У питању је верзија презимена Туцикешић, које се јавља у Пискавици код Бање Луке, славе Св. Јована.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Nebo јул 24, 2019, 02:53:05 поподне
Пребачено, Небо! ;)

Захваљујем, Амико.

Ово Чекада баш и не спада у "неуобичајена српска презимена", но добро, сви смо ми наши, а и онај Адолф из Котора нам даје за право.
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Amicus јул 24, 2019, 03:45:15 поподне
Захваљујем, Амико.

Ово Чекада баш и не спада у "неуобичајена српска презимена", но добро, сви смо ми наши, а и онај Адолф из Котора нам даје за право.

То си у праву, али не инститираш, онда нека остане овде. :)
Наслов: Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
Порука од: Гаџић Црнчевић јул 30, 2019, 01:21:09 поподне
Околина Гламоча тачније. Мислим да је крсна слава овог рода Марковдан.
Није околина Гламоча, него село Пердуви, изворно презиме Пердув, каснијим накарађењем Пердух и село Пердухово.Иначе село је веома старо има чак у ближој околини гробља са масивним плочама-мраморја.У селу поред Пердува, постоје и Пејић, Клинац (касније Јовановић),Смиљанић,и у новије вријеме Црнчевић(Кебићи из Рељиног села) и Чегар (Стекеровци/Црни Врх).