Аутор Тема: I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621  (Прочитано 164061 пута)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8102
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621
« Одговор #440 послато: Фебруар 18, 2025, 07:30:35 поподне »
Синиша је етапно по СНПовима направио анализу. FT14506 се на Балкан доселила из источне руте, од најзападнијих припадника на Балкану, присутна је код штокавских Хрвата.
FT190202 што је Ивица поменуо да је могла да дође из више праваца, то је немогуће, јер је старост гране датирана за седми век, тј у периоду доласка Срба на Балкан .
Није споран долазак припадника FT14506 из источне руте, овде се води друга полемика, тј. да ли је било припадника ове гране који су можда долазили на Балкан у ранијој сеоби Словена, у шестом веку, или су се сви балкански FT14506 на Балкан доселили тек у седмом веку, тј са Србима
« Последња измена: Фебруар 18, 2025, 07:39:10 поподне ДушанВучко »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6548
Одг: I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621
« Одговор #441 послато: Фебруар 18, 2025, 08:37:08 поподне »
Иако сам ову Гавритухинову карту ширења Прашке културе тј. Словена постављао и раније, постављам је и сада јер мислим да је најдетаљнија у смислу приказивања стања ширења Словена прије 567. године тј. прије уласка Словена и Авара у средиште паноније. Напомињем да је на карти приказано само ширење Словена не и Анта. Ако се добро погледа карта, видјеће се да су на прелазу из 5.у 6. вијек на ободима Панонске низије постојале три групе Словена:

- прва група која се била смјестила у Словачкој на средњем Дунаву (налазиште Нитра на карти бр. 21)
- друга група која је била у Влашкој низији на Доњем Дунаву (налазиште Ипотешти на карти бр. 26)
- трећа група која се смјестила на горњој Тиси (налазиште Лазури на карти бр. 22)



Увијек сам се концентрисао на прве двије групе, западну и источну, пошто су и просторно биле јасно одвојене. Ову трећу, горњопотиску групу, сам увијек посматрао као дио западне групе, али она је заправо могла имати и неке своје генетичке посебности. Прилично сам сигуран да I2-PH908 није била дио прве, западне нитрањске групе, највише из разлога што је  I2-PH908 одсутна код Словенаца и кајкавских Хрвата, а они су накарактеристичнији насљедници ове нитрањске групе Словена. На опредјељивање I2-PH908 источном доњодунавском правцу су ме упућивале везе са Бугарима, и само искључивање I2-PH908 из западног правца. Међутим, везе са Бугарима, као да нису баш те старине, тј. као да су из времена мало послије тога. Тако да би се можда могло позабавити и овим трећим горњопотиским правцем. Пада ми на памет онај налаз I2-PH908>MF2888 из 9. вијека у источној Мађарској. Проблем је једино што то подручје данас не показује неки повећан ниво I2-PH908, а ни разноврсност исте. Овај горњопотиски правац ми се чини такође згодним рјешењем за неке наше I2-Y4882 гране.


Ван мреже barbarylion

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1701
  • I2-PH908>Y56203
Одг: I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621
« Одговор #442 послато: Фебруар 18, 2025, 09:06:01 поподне »
Pored tolikog broja Srba u Bosni, Muslimana i stokavskih Hrvata FT14506 govoriti o nekoj istocnoj struji migracija je smijesno.
Imamo sad i trojicu Srba sa Ozrena FT14506.

Isto mislim.
Jedino da ustanu i progovore, ja nz kakvi još dokazi trebaju.
Očito da se radi o Srbima. Mislim da se ono što je Nikac svojevremeno pisao potvrđuje, i da je popriličan broj podgrana PH908 koje su brojne među Srbima zapravo i deo tog nekog ajmo reći proto srpskog plemena( ili više njih).

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8102
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621
« Одговор #443 послато: Фебруар 19, 2025, 01:03:39 пре подне »
Не знам Владин мотив "разводњавања" приче око припадника FT14506 на Балкану на неку опште словенску, осим "априори" стављања у исти кош то и разбијања митова (о Немањићима у контексту Никшића). Није проблем разбити мит, али представљати већ доказану највећу разноврсност гране FT14506 , међу Србима (на Балкану), као истоветну тенденцију, води у погрешан правац. Све што је тенденција, па и рушење митова, може да се претвори у тенденциозно одбијање факата, зарад неке нове "неутралне и непристрасне" идеје
« Последња измена: Фебруар 19, 2025, 01:06:28 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6548
Одг: I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621
« Одговор #444 послато: Фебруар 19, 2025, 07:04:14 пре подне »
Још једна интересантна карта, из рада "Рани Словени у румунском дијелу карпатског басена" од И.Станчуа, а која приказује налазишта и правце иницијалних продора Словена према Панонској низији у 6. вијеку.


Ван мреже Imoćanin

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 533
Одг: I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621
« Одговор #445 послато: Фебруар 19, 2025, 12:11:13 поподне »
Тако да би се можда могло позабавити и овим трећим горњопотиским правцем. Пада ми на памет онај налаз I2-PH908>MF2888 из 9. вијека у источној Мађарској. Проблем је једино што то подручје данас не показује неки повећан ниво I2-PH908, а ни разноврсност исте. Овај горњопотиски правац ми се чини такође згодним рјешењем за неке наше I2-Y4882 гране.

Pored ovog I2-PH908>MF2888 imamo sad u panonskom bazenu i potvrđenog PH908 (KBS26 - Himod Káposztás II, oko 1000AD) i dva STR-profila sa DYS448=19 (AHS14 i AHS26 - Zalavár I, oko 850AD). Zapravo je nalazište Zalavar prvo nešto veće nalazište gdje su I2a-L621 i R1a izjednačeni:



Zanimljivo je da imamo indicije da je KBS26 došao sa istoka, jer je autosomalno najvjerovatnije prvi rođak sa uzorkom SH-81 (Sárrétudvari - J2) i dijele istu mtdna-haplugrupu (H1c).


Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6548
Одг: I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621
« Одговор #446 послато: Фебруар 19, 2025, 12:49:56 поподне »
Pored ovog I2-PH908>MF2888 imamo sad u panonskom bazenu i potvrđenog PH908 (KBS26 - Himod Káposztás II, oko 1000AD) i dva STR-profila sa DYS448=19 (AHS14 i AHS26 - Zalavár I, oko 850AD). Zapravo je nalazište Zalavar prvo nešto veće nalazište gdje su I2a-L621 i R1a izjednačeni:


Zanimljivo je da imamo indicije da je KBS26 došao sa istoka, jer je autosomalno najvjerovatnije prvi rođak sa uzorkom SH-81 (Sárrétudvari - J2) i dijele istu mtdna-haplugrupu (H1c).

Проблем са Панонијом је што су се у њој након 567. године измјешале практично све групе Словена, па и Анта. Више ме интересују ови иницијални правци продора у првој половини 6. вијека.

Ван мреже Imoćanin

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 533
Одг: I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621
« Одговор #447 послато: Фебруар 19, 2025, 01:18:26 поподне »
Da, u pravu si, i nije samo to problem. Za tu zanimljivu fazu 6. i 7. stoljeća valjda imamo samo kremacije mada nije isključeno da u budućnosti bude i više slavenskih ranih inhumacija kao AV1 i AV2.

Evo još jedna zanimljiva karta iz jednog rada Stanciu-a gdje se lijepo vidi da su ti rani Slaveni na gornjoj Tisi mogli dosta rano doći u dodir prvo sa Gepidima a onda sa Avarima:



https://www.academia.edu/92598695/Burials_in_the_Upper_Tisa_Basin_Attributed_to_the_Early_Slavs_ca_Second_Half_of_the_6th_Century_First_Half_of_the_7th_Century_

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1642
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621
« Одговор #448 послато: Фебруар 19, 2025, 01:31:16 поподне »
Пењући се још један ниво изнад долазимо до гране I2-PH908>FT14506>Y486944 што је на FTDNA ниво I2-PH908>FT14506>FTA43907. Старост ове гране би се могла процијенити на 5. вијек послије Христа. Ова грана би дакле могла настати још у словенској прадомовини, али у периоду који непосредно претходи периоду миграција, иако су се у том периоду Словени већ били покренули према главним правцима миграције. Ову грану сачињавају три подгране:

- I-FTA43907* којој припада Чех
- I-Y179535 за коју смо већ утврдили да је најразноврснија у српској популацији
- I-Y56203 грана старости раног 6. вијека, у којој имамо четири подгране. У свакој од те четири подгране су присутни Срби, а послије Срба штокавски Хрвати, који су присутни у двије гране. У једном од доста раних одвајања приутна је и Пољак из Галиције.

Из горе наведеног може се закључити да је без обзира на старост, српска односно штокавска популација и даље има највећу разноврсност на нивоу I-FTA43907, лаи се и први пут виде неке старије везе на словеснком сјеверу, у Чешкој и Галицији.
Y486944 односно I2-PH908>FT14506>FTA43907 није настала током 5. века, већ најмање 200-250 година раније, јер овај SNP од низводне Y179535 деле Y482345 и Y494695. Осим тога, и на FTDNA је старост FTA43907 процењена на 200 година после Христа. Разноврсност Y179535 на истоку указује на независне миграције њених носилаца на југ из словенске прадомовине, и независне миграције осталих FTA43907 грана на запад, такође из прадомовине. Дакле, што се тиче балканских Y179535, треба држати фокус на источни смер миграција преко Доњег Дунава на Балкан. Место преласка ове групације Јужних Словена преко Дунава је највероватније негде у Влашкој низији, како си у једном свом коментару и навео. С обзиром на утврђену разноврсност Y179535 међу Бугарима, у гранама старим од 6-9. века после Христа, и на чињеницу да постоје и носиоци Y56203 грана међу етничким Власима, Румунима, али и међу Бугарима и Србима у Јужном Поморављу, прелазак ове групације се највероватније догодио на ушћу реке Тимок у Дунав.
« Последња измена: Фебруар 19, 2025, 01:38:32 поподне Владимир Бојановић »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1642
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621
« Одговор #449 послато: Фебруар 19, 2025, 04:17:07 поподне »
Драјвере и Владимире, толико сте културни, да се затире помисао о том, да ви спорите, но да један другога надопуњавате.
Не разумијем, драјвере, с чим из Владимирових тврдњи нијеси сагласан и не разумијем, Владимире, шта драјвер, по теби, нетачно тумачи?
Сложили смо се у томе да се миграција Y179535 грана највероватније одвијала преко Влашке низије, али главно наше разилажење јесте у претпостављеним миграцијама, након досељавања Y179535 огранака на Балкан. Овде је проблем што драјвер види већу разноврсност Y52621 на западном Балкану, ја већу разноврсност видим на простору Старе Рашке. Већу разноврсност у Старој Рашкој доказују и најновије SNP и STR анализе фамилија са славом Св.Јован, о којима је било речи (Лазаревића-Биорца из Кусовца код Кнића и Трифуновића из Беоца код Рашке, пореклом са Косова): https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4782.msg205823#msg205823 Већ је сада, и без WGS тестова, сасвим јасно да се ради о два генетички давно развојена рода са истом славом, чија међусобна генетичка старост датира највероватније још из раног средњег века, због ретке вредности на DYS459=9-10 која карактерише један огранак Јовањштака, и још ређе DYS459=7-9, која карактерише други огранак којем припадају Трифуновићи и Јелићи из моравичког краја.

Од раније је утврђено да род Никшића није пореклом из Херцеговине (или боље речено из Захумља, пошто старост нашег рода далеко превазилази прву појаву регионалног појма Херцеговина), и да је наше порекло у Старој Рашкој области, тачније у Бихору.

Четврти род који нема ни генетичких ни традиционалних повезница са Захумљем јесу бројне фамилије са славом Св. Јелисеј, које се искључиво јављају на простору Старог Влаха и у данашњој Рашкој (а опет је то све Стара Рашка област).

Пети род су сјенички Стевањштаци, којима су блиски Ствањштаци у Бос. Крајини (и овде недостаје веза са Захумљем).

Шести род је са славом Лазарева Субота, чији један од огранака из колубарске области се доводи у везу са Лазаревштацима из околине Гацка, због наводног предања, иако генетичких повезница са тамошњим бројним тестираним Лазаревштацима такође нема и сва је прилика да ће се са тестирањем родова из сјеничко-пештерске области и Бихора утврдити и даље порекло ове породице, о чему сам већ доста писао (Балшићи и Дугалићи су већ потврђени као припадници PH908, док остали нису тестирани, да се ради о старорашким фамилијама докази су њиховемикро дистрибуције, староседелачки статуси и чињеница да нико од њих нема предање о пореклу из Херцеговине, у књизи од Д.Корићанца Надибар II се у то свако може уверити).

Последњи у низу открића јесу Милојевићи из Груже, пореклом из моравичког краја са славом Никољдан, који је припао бочнок грани у односу на нашу Y52621, чиме је откривено и даље порекло Хрвата из Јасеновца. Њихове даље генетичке рођаке ћемо свакако пронаћи међу бројним нетестираним Никољштцима моравичког краја, Старог Драгачева и Рашке (могуће и на КиМ, као и међу српским породицама у Бос. Крајини са овом славом, уколико их је остало).

Дакле, не поставља се питање веће разноврсности и према којој страни света се ширила наша генетичка генеалогија, већ питање места настанка FT190202 и Y52621, да ли је то била област претходног исходишта Y179535 грана, негде на Тимоку или Морави, одакле су убрзо ђу били потиснути од стране Бугара, или негде на простору данашњег КиМ и Рашке, где су се у оба сценрија стабилизовали и територијализовали.
« Последња измена: Фебруар 19, 2025, 04:28:43 поподне Владимир Бојановић »

Ван мреже Zor

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1513
Одг: I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621
« Одговор #450 послато: Фебруар 19, 2025, 04:52:15 поподне »
 Има разноврсности код Бугара међутим има и покоравање Србије од Симеона, и останак "50 Срба" у Србији. Колико тих Бугара могу бити потомци Срба који се нису вратили.  ;)

 Ако те занима како Бугари прави изгледају погледај моју генетику. Ипак се нашао један ближи рођак у Херцеговини, и познато је шта сам ја писао о мом роду, и ето ја погледам то село одакле су, изгледа да су стари род, нема везе са власима иако су окружени њима, а почетком 15 в. пола имена су бугарска/македонска, укључујући и једно ријетко степско које сам већ помињао на својој теми..  :)

 Уз наравно и нове рођаке из Пољске из доба Цезара који из узводне гране указују да моја грана није била на Балкану у доба Цезара тј. Буребисте унутар чије смо државе могуће били. :)

 Да сад питам неке Бугаре, многи ће за бугарске PH908 рећи "то су Срби", наравно да није тако али вјероватно има остатака обзиром да је већина Срба била у Бугарској..

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6548
Одг: I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621
« Одговор #451 послато: Фебруар 19, 2025, 04:53:58 поподне »
Овде је проблем што драјвер види већу разноврсност Y52621 на западном Балкану, ја већу разноврсност видим на простору Старе Рашке.

Па зар Рашка није на западном Балкану? Да не буде неспоразума, јасно сам назначио у посту https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4782.msg206124#msg206124 на који простор у вези разноврсности I-FT190202 мислим, чак сам и карту поставио. Рашка је свакако дио тог простора.

Ван мреже CosicZ

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1124
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621
« Одговор #452 послато: Фебруар 19, 2025, 05:59:24 поподне »
Тако да бавити се само статистичким подацима, као што то рецимо ради CosicZ, или само Немањићима, као што чини Дуле, а занемаривати ове параметре, који су од суштинског значаја за разумевање порекла и дистрибуција одређених хаплогрупа, апсолутно је неозбиљан приступ.
Не бавим се само статистичким подацима, већ сам само с њима почео. Превише сам спор за ову брзу расправу.

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=578.msg206143#msg206143
Тренутно стање према броју тестираних:
I2-FT14506 > I2-FT16449: Црна Гора, Хрватска, Мађарска, Молдавија, Пољска, Италија, Шкотска.

I2-FT14506 = I2-FT16449: Бугарска, Чешка, Турска, Словачка.

I2-FT14506 < I2-FT16449: Босна и Херцеговина, Србија, Словенија, Немачка, Украјина, Русија, Аустрија, Белорусија, Литванија. Такође и међу тестиранима који нису означили земљу порекла, као и у укупном збиру.

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 914
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621
« Одговор #453 послато: Фебруар 19, 2025, 07:01:13 поподне »
Па зар Рашка није на западном Балкану? Да не буде неспоразума, јасно сам назначио у посту https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4782.msg206124#msg206124 на који простор у вези разноврсности I-FT190202 мислим, чак сам и карту поставио. Рашка је свакако дио тог простора.

Сматрамо ли, за потребе ове дискусије,  да су реке  Морава  и  Вардар природна  граница између Западног и Источног Балкана?  Или се подразумева да говоримо о садашњим државним границама?
Историја се односи према археологији као што се алхемија односи према хемији!

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6548
Одг: I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621
« Одговор #454 послато: Фебруар 19, 2025, 07:21:40 поподне »
Сматрамо ли, за потребе ове дискусије,  да су реке  Морава  и  Вардар природна  граница између Западног и Источног Балкана?  Или се подразумева да говоримо о садашњим државним границама?

Мислим да би далеко корисније за дискусију било да уопште и не користимо такве уопштене и недовољно дефинисане географске називе. Пошто ионако увијек говоримо о неком историјском, временски одређеном контексту и одређеним популационим заједницама, било би добро да користимо такве називе и одређености. Наравно у мјери у којој је то могуће. Зато сам горе и навео да I-FT190202 највећу разноврсност има на подручју првобитне Србије Властимировића, што се добрим дијелом и поклапа са старошћу саме гране. Ова рана Србија је географски прилично одређена, а представља ужи појам од западног Балкана.

А границе би се и ван историјског контекста могле поставити дијалектолошки, на штокавску зону на западу, прелазну зону у средини и источнобалканску зону од Софије на исток или још једноставније на ранобугарску и раносрпску зону.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1642
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621
« Одговор #455 послато: Фебруар 19, 2025, 10:31:16 поподне »
Па зар Рашка није на западном Балкану? Да не буде неспоразума, јасно сам назначио у посту https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4782.msg206124#msg206124 на који простор у вези разноврсности I-FT190202 мислим, чак сам и карту поставио. Рашка је свакако дио тог простора.
Да, по модерном политичком неологизму, Рашка јесте део западног Балкана. ;) Међутим, када говоримо о неком историјском периоду, у стручним историјским па и археолошким литературама користе се термини "источни", ""централни" и "западни Балкан". Централни Балкан се односи углавном на територију данашње Србије (без Војводине), Македоније, Албаније и делимично Црне Горе. Мислим да је овај термин најпогоднији и за нашу расраву, тим пре што је период о којем пишемо повезан са процесима и настанка нација, па је неопходно држати га се како се не би ни зашло у воде национализма, као ни у воде псеудонауке (мада ми то овде себи нећемо свакако дозволити).
« Последња измена: Фебруар 19, 2025, 10:35:32 поподне Владимир Бојановић »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1642
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621
« Одговор #456 послато: Фебруар 22, 2025, 11:58:53 поподне »
Већу разноврсност у Старој Рашкој доказују и најновије SNP и STR анализе фамилија са славом Св.Јован, о којима је било речи (Лазаревића-Биорца из Кусовца код Кнића и Трифуновића из Беоца код Рашке, пореклом са Косова): https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4782.msg205823#msg205823 Већ је сада, и без WGS тестова, сасвим јасно да се ради о два генетички давно развојена рода са истом славом, чија међусобна генетичка старост датира највероватније још из раног средњег века, због ретке вредности на DYS459=9-10 која карактерише један огранак Јовањштака, и још ређе DYS459=7-9, која карактерише други огранак којем припадају Трифуновићи и Јелићи из моравичког краја.

Од раније је утврђено да род Никшића није пореклом из Херцеговине (или боље речено из Захумља, пошто старост нашег рода далеко превазилази прву појаву регионалног појма Херцеговина), и да је наше порекло у Старој Рашкој области, тачније у Бихору.

Четврти род који нема ни генетичких ни традиционалних повезница са Захумљем јесу бројне фамилије са славом Св. Јелисеј, које се искључиво јављају на простору Старог Влаха и у данашњој Рашкој (а опет је то све Стара Рашка област).

Пети род су сјенички Стевањштаци, којима су блиски Ствањштаци у Бос. Крајини (и овде недостаје веза са Захумљем).

Шести род је са славом Лазарева Субота, чији један од огранака из колубарске области се доводи у везу са Лазаревштацима из околине Гацка, због наводног предања, иако генетичких повезница са тамошњим бројним тестираним Лазаревштацима такође нема и сва је прилика да ће се са тестирањем родова из сјеничко-пештерске области и Бихора утврдити и даље порекло ове породице, о чему сам већ доста писао (Балшићи и Дугалићи су већ потврђени као припадници PH908, док остали нису тестирани, да се ради о старорашким фамилијама докази су њиховемикро дистрибуције, староседелачки статуси и чињеница да нико од њих нема предање о пореклу из Херцеговине, у књизи од Д.Корићанца Надибар II се у то свако може уверити).

Заборавио сам поменути и седми генетички Y52621 род, репрезентују га STR и SNP резултати Миливојевића из Јарменоваца код Тополе, слава Ђурђиц, са предањем о пореклу "од Сјенице". Нисам сигуран шта је све Миливојевић поручивао у Берлину, али битно је истаћи позитиван резултат на Y52621 и чини ми се да је испао негативан на никшићки FT190799. Дошао сам до узорка Кизића из Доњег Петрича код Клине, који је смештен у грани PH908>FT16449, не знам тачно због чега, јер судећи по хаплотиповима рекло би се да је исти род са Миливојевићем. Имају само 2. разлике на маркерима и заједничку карактеристичну вредност DYS19=17. Осим тога, и слава им је иста, Ђурђиц.

Успешно сам анимирао и тестираног Бараћа са КиМ за SNP тестирање (чији STR резултат још увек није јаван), па ће ово бити прво циљано тестирање неког Никољштака на Y52621. Има потпуно поклапање 23/23 са тестираним Бараћем из Лековине код Бијелог Поља. Према речима тестираног, Бараћи су даљим пореклом са Рогозне. Осим повишене вредности на маркеру DYS389=14-32 код обојице Бараћа, могло би се рећи да су им остале вредности модалне за Y52621.

Трећи нови кандидат којег ћемо испитати на Y52621 је Калајџић из Горњег Драгачева, село Милатовићи код Лучана, слава Аранђеловдан. Из литературе сазнајемо да су староседеоци у Милатовићима. Постоји могућност да су можда чак и Никшићи FT190799+, јер дели исту славу са Новитовићима из Добрача код Ариља, а и имају поклапања на 19/23 маркера. Уколико би се догодило да је Калајџић FT190799+, то би било још једно феноменално откриће, али прво идемо на Y52621, чије тестирање спонзорише Дејан Вукићевић из Чачка.

Четврти кандидат је Ћендић из Губереваца код Лучана, са славом Мратиндан. По предању које је 1908. године записао Коста Јовановић, Ћендићи су дошли у Губеревце из Старе Србије, крајем прве половине 18. века. Разлог провере Ћендића на Y52621 јесте близак хаплотип са фамилијама које славе Св. Јелисеја, Поповићима из ивањичког и нововарошког краја и Зимоњићима код Ариља, са којима дели и неколико карактеристичних вредности. Као што је познато, Јелисејевштаци су испали позитивни на Y52621.

Дошао сам и до узорка Неофитовића из околине Лазаревца, који славу Ђурђевдан и специфичан хаплотип дели са родом Маслака/Маслаковића из Црвског код Сјенице и њиховим огранцима у Топлици. Као што знамо, реч је о још једном старом бихорском роду. Не верујем да је близак са нашим Новитовићима у Добрачама код Ариља FT190799*, али ћемо свакако и ово проверити уколико буде Y52621+. Иако Неофитовић у овом кругу нових кандидата, има по мом мишљењу најмање шансе за тако нешто, највише због 570=17 која је некарактеристична за Y52621 родове, можда ће његов узорак у YSEQ-у некоме касније значити за даља тестирања.
« Последња измена: Фебруар 23, 2025, 12:10:19 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8102
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621
« Одговор #457 послато: Фебруар 27, 2025, 04:14:36 поподне »
Да, Шимичић је формирао нову грану са Србином из моравичког краја :)
https://www.yfull.com/live/tree/I-Y248354/
Померио се доста корака напред, по драјверовој процени (13. век заједнички предак са новотестираним)
ТМРЦА  је 750
https://www.yfull.com/tree/I-FT190202/

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3016
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621
« Одговор #458 послато: Март 01, 2025, 06:27:42 поподне »
Заборавио сам поменути и седми генетички Y52621 род, репрезентују га STR и SNP резултати Миливојевића из Јарменоваца код Тополе, слава Ђурђиц, са предањем о пореклу "од Сјенице". Нисам сигуран шта је све Миливојевић поручивао у Берлину, али битно је истаћи позитиван резултат на Y52621 и чини ми се да је испао негативан на никшићки FT190799. Дошао сам до узорка Кизића из Доњег Петрича код Клине, који је смештен у грани PH908>FT16449, не знам тачно због чега, јер судећи по хаплотиповима рекло би се да је исти род са Миливојевићем. Имају само 2. разлике на маркерима и заједничку карактеристичну вредност DYS19=17. Осим тога, и слава им је иста, Ђурђиц.

Успешно сам анимирао и тестираног Бараћа са КиМ за SNP тестирање (чији STR резултат још увек није јаван), па ће ово бити прво циљано тестирање неког Никољштака на Y52621. Има потпуно поклапање 23/23 са тестираним Бараћем из Лековине код Бијелог Поља. Према речима тестираног, Бараћи су даљим пореклом са Рогозне. Осим повишене вредности на маркеру DYS389=14-32 код обојице Бараћа, могло би се рећи да су им остале вредности модалне за Y52621.

Трећи нови кандидат којег ћемо испитати на Y52621 је Калајџић из Горњег Драгачева, село Милатовићи код Лучана, слава Аранђеловдан. Из литературе сазнајемо да су староседеоци у Милатовићима. Постоји могућност да су можда чак и Никшићи FT190799+, јер дели исту славу са Новитовићима из Добрача код Ариља, а и имају поклапања на 19/23 маркера. Уколико би се догодило да је Калајџић FT190799+, то би било још једно феноменално откриће, али прво идемо на Y52621, чије тестирање спонзорише Дејан Вукићевић из Чачка.

Четврти кандидат је Ћендић из Губереваца код Лучана, са славом Мратиндан. По предању које је 1908. године записао Коста Јовановић, Ћендићи су дошли у Губеревце из Старе Србије, крајем прве половине 18. века. Разлог провере Ћендића на Y52621 јесте близак хаплотип са фамилијама које славе Св. Јелисеја, Поповићима из ивањичког и нововарошког краја и Зимоњићима код Ариља, са којима дели и неколико карактеристичних вредности. Као што је познато, Јелисејевштаци су испали позитивни на Y52621.

Дошао сам и до узорка Неофитовића из околине Лазаревца, који славу Ђурђевдан и специфичан хаплотип дели са родом Маслака/Маслаковића из Црвског код Сјенице и њиховим огранцима у Топлици. Као што знамо, реч је о још једном старом бихорском роду. Не верујем да је близак са нашим Новитовићима у Добрачама код Ариља FT190799*, али ћемо свакако и ово проверити уколико буде Y52621+. Иако Неофитовић у овом кругу нових кандидата, има по мом мишљењу најмање шансе за тако нешто, највише због 570=17 која је некарактеристична за Y52621 родове, можда ће његов узорак у YSEQ-у некоме касније значити за даља тестирања.
Пала ми је та незахвална дужност да објавим да је Калајџић негативан на Y32084 и да је негативан на Y52621, тако да му је најбоље да поручи панел. Кад смо већ код панела могли би мало да погурамо причу око PH908 панела,верујем да би нам Кранови изашли у сусрет са ценом а то би значило доста радозналима. Ево написах и молбу да изађу са минималном ценом која би покрила све испод ph908.Ако се јаве и ја ћу се јавити.😊
« Последња измена: Март 01, 2025, 06:37:44 поподне Exiled »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1642
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621
« Одговор #459 послато: Април 13, 2025, 10:09:43 пре подне »
НЕОФИТОВИЋ, Вреоци/Лазаревац, Ђурђевдан, позитиван је на Y52621.

Пре месец дана сам у најави тестирања Неофитовића на Y52621, навео да су му по хаплотипу најближи тестирани из рода Маслака/Маслаковића из околине Сјенице и у Топлици, и да Неофитовић има ретку вредност на 570=17, због чега са сумњао да ће припасти Y52621. Међутим, након овог резултата, и накнадним упоређивањем њихових хаплотипова, уочио сам да је ово заправо једна од две разлике у односу на хаплотип Маслака, који има вредност 570=18, тако да је евидентно да се приватна промена 18>17 догодила очито у грани тестираног Неофитовића. На свим осталим упоредивим маркерима, вредности су им идентичне (21/23), а три заједничке и једино њима карактеристичне, уз заједничку исту крсну славу Ђурђевдан, несумњиво указују на порекло Неофитовића од Маслака, то су: 385=14-14, 389II=32 и 576=17.

Село Годочеље у Бихору је најстарије место порекла Маслака:

https://www.poreklo.rs/2019/05/05/poreklo-prezimena-selo-godocelje-berane/

"Poreklo stanovništva.

Najstariji stanovnici za koje se zna bili su neki:

-Maslaci, koje je beg Mahmudbegović raselio, jer su vršili nasilja nad njihovim čifčijama – Kočanima
."

Неофитовићи имају предање о досељењу у Вреоце из Тополе, док о даљем пореклу не знају ништа, а оно је очито Бихор. Да ли је миграција у Шумадију била директна из Годочеље, или нешто касније из Сјенице, то је једино упитно.

https://www.poreklo.rs/2013/09/13/poreklo-prezimena-selo-vreoci-lazarevac/

"Neofitovići, po porodičnom predanju posle Karađorđeve pogibije njegova sestra Mara pobegne iz Topole i uda se za Neofita, od koga su današnji Neofitovići, Đurđevdan."

О предању о пореклу од Карађорђевића по женској линији, тестирани је чуо у младости и од свог покојног деде.

Уколико Неофитовић не припадне грани Никшића FT190799, због наших Новитовића (старије Неовитовића) из Добрача код Ариља, можемо констатовати да је род Маслака осми генетички род хаплогрупе Y52621 који се развијао у области Старе Рашке, а поуздано и најмање четврти на простору Бихора.

Ћендић из околине Лучана (Мратиндан) и Бараћ са КиМ (Никољдан) негативни су на Y52621, чекамо резултат Љамића, док је тестирање Кизића одложено због здравствених проблема кандидата, наш пријатељ Дејан Вукићевић ових дана ће узети узорак и послати у Берлин.
« Последња измена: Април 13, 2025, 10:13:21 пре подне Владимир Бојановић »