2. ДЕОИдемо даље. Захваљујући ранијем резултату муслимана
Новалића из Новог Пазара
Y52621+, пореклом из Лагатора код Петњице, чији се родоначелник
Ново Вукајловић из села Азане преселио у суседно Лагаторе, где је прешао на ислам, утврђена је и хаплогрупа
Азанаца Јовањштака. Они се у Азани деле на
Вукајловиће, Луковиће, Петровиће, Поповиће и Радошевиће. Новалић из Новог Пазара и Николић из Губереваца имају само једну разлику на упоредивих 23 маркера, што је уз наведене SNP резултате Y52621+ и исте крсне славе (Николића и Азанаца), довољан доказ њихове истородности.
Важно је следеће истаћи, да разлике у кратким хаплотиповима горе наведених тестираних породица са славом Јовањдан, варирају од једне до 8 разлика на маркерима, али се један издваја као карактеристичан за даљу предикцију њихових међусобних генетичких повезница, а то
DYS385. Осим поменутих вредности DYS385=14-14 код Трифуновића и Јелића, које нам указују на њихову нешто ближу генетичку сродност, на другој страни на истом маркеру имамо вредности 13-15 код Чикарића и 13-16 код Лазаревића-Биорца, што значи да у овом роду постоји тенденција ка "дивљању" маркера DYS385, јер модалне вредности 14-15 присутне су код Николића, Новалића и Јерковића (управо сам због заједничке крсне славе и ретких вредности међу PH908 родовима на DYS385, али сличних код Лазаревића и Чикарића, и претпоставио да ће Лазаревић бити Y52621+, за Трифуновића нисам био толико сигуран, али се на крају испоставило да су обе претпоставке биле тачне).
Како би испитали евентуалну генетичку сродност између Лазаревића-Биорца и Чикарића, номиновао сам Чикарићеве приватне новеле. Проблем у утврђивању њихове међусобне блискости представља то што су Чикарићу у YSEQ-у прихватили само 4 приватних новела, од укупно 10, колико их има испод BY77359. Поручени су SNP тестови Лазаревића на ова 4 Чикарићева новела 24. јануара, међутим још нам не стижу резултати, што вероватно значи да им недостају прајмери. У случају негативних резултата, мишљења сам да постоји реална могућност да међу преосталих 6 новела деле неколико заједничких. Чак и у случају неког позитивног резултата, WGS Лазаревића је неоподан због прецизнијег утврђивања њихове блискости, која може бити и 700-800 година до заједничког претка, управо због њихових вредности на DYS385 и 5 разлика на другим маркерима.
Рекао бих и то да су нам потребна још минимум 2 WGS теста, како би се род испрофилисао и поставили темељи за даље дубинске анализе будућих припадника овог рода, који ће се свакако са већим бројем тестираних Јовањштака старорашке области откривати. Потребан је WGS тест Трифуновића или Јелића, и WGS тест Николића или Азанаца. Са овим другима би се највероватније открила и млађа средњовековна генетичка повезница између њих и Јерковића, испод BY77359, због 4 разлике у маркерима и поменуте модалне вредности коју деле на DYS385=14-15 Самим тим би се открило и када се оквирно догодила миграција из Бихора претка Јерковића у Босанску Крајину, као и њихова изворна слава, а она је по свему судећи Св. Јован.
Према Медојевићу и Лутовцу, бројна бихорска села су опустошена након 1690. године. Лозна, Сутиван, Затон, Ивање, Азане, само су нека од њих. У Бихору су постојале две цркве посвећене Св. Јовану (вероватно их је било и више), и обе су из преднемањићког периода, у селима Сутиван и Затон. И називи Сутиван (старији назив села Светиван) као и село Ивање, сведоче да је култ Св. Јована у овим селима у прошлости био развијен и јак, па не би требало село Азане (старији назив Хезан) строго посматрати као матицу целог рода, већ нешто ширу област. Тим пре што је о овом селу у попису 1571. било 17. домаћинстава, и што се за порекло из Азане везују и неки други исељени родови, попут рецимо Азањаца са славом Ђурђиц и Госпавића са славом Св. Лука. Могуће је да су још тада неки од ових родова тамо били присутни, а сасвим је могуће и досељење нових чифчија у Азане, из неког суседног бихорског села, након 1690. године, одакле су се касније током 18. и 19. века исељавали као Азањци.
Поставља се питање, да ли се и матично подручје настанка целе Y52621 може везати за Бихор? Већ су нам добро познати резултати генетичких истраживања рода Никшића, која указују на почетни развој и ширење најстаријих никшићких SNP грана у Бихору, што је у директној корелацији и са најновијим резултатима Бихорских Јовањштака. Међутим, матица може бити и нешто северније, у околини Старог Раса и данашњој пештерско-сјеничкој области, одакле су се поједине Y52621 помериле у суседни Бихор на концу раног средњег века. Или обрнуто, али чињеница је да се негде на овом широком, централном старорашком простору, који обухвата око 1000-1200 квадратних километара, догађао почетни, генетички развој наше хаплогрупе. У сваком случају, поручени WGS тестови и осталих старорашких родова и њихови резултати, у првом реду фамилија са славом Св. Јелисеј, за које већ знамо преко SNP тестирања да припадају Y52621, као и са славом Стевањдан, чији даљи рођаци су исељени Стевањштаци у Босанској Крајини, биће од изузетног значаја за даља тумачења порекла Y52621 огранака.
Додао бих овде и један интересантан коментар господина Ивице Јовановића, који је порекло наше хаплогрупе такође довео у везу са Рашком облашћу:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7026.340#msg199943Усуђујем се рећи да ова хипотеза није неоснована, не само за Y52621 (па и за нешто старију FT190202),
већ и за целу Y179535, у којој осим тестираних старорашких родова има, као што знамо, и родова пореклом са Косова и Метохије (и КиМ је некада била изворно Рашка област), и Албанаца, као и Бугара и Молдаваца који нису видљиви на YFull-у, а који су се могли бугаризовати након експанзије Бугарског Царства током раног средњег века и касније мигрирати према бугарским етничким просторима, попут нашег
Гагауза у Y52621*. А видим да је и порекло новог припадника Y179535 такође са Косова:
https://www.yfull.com/live/tree/I-Y179535/
