Ајмо још мало о
чињеницама, па да се вратимо на нашу тему Y52621.
Чињеница је да је заступљеност FT14506 међу Србима свакако већа, у којем проценту, то не знамо.
Јер чињеница је да Бугари немају ни приближно озбиљан ДНК Пројекат као што га имамо ми, и сигурно иза већег броја дубински тестираних Бугара стоје самоиницијативе појединаца.
Чињеница је да је и ово довољан број дубински тестираних Бугара, који је показао добру разноврсност FT14506 грана међу њима.
Чињеница је и да је утврђено, због добијене разноврсности и распрострањености давно генетички раздвојених грана, у првом реду са Бугарима, раносредњовековно словенско порекло апсолутно свих балканских FT14506 грана, са Доњег Дунава на источни и/или централни Балкан.
Чињеница је да се и са сваком новом акцијом Порекла откривају и PH908 родови на истоку и југоистоку Србије, колико је тек међу њима присутно FT14506 носилаца, и којој FT14506 грани припадају, ни то не знамо.
Чињеница је да се ни са њиховим дубинским тестовима не откривају млађе генетичке повезнице са Динарцима, као што је то најновији случај са тестираним Ранђеловићем из села Гркиња код Гаџиног Хана у FT14506>BY18833>BY187039, у чијој грани има и Бугара.
Чињеница је да ће се тек са озбиљнијим акцијама тестирања српских родова са тих простора, доћи до још јаснијих увида у порекло и дистрибуције FT14506 грана.
И чињеница је да је и Рашка занемарена.Када сам недавно трагао за потенцијалним припадницима Y52621 у Рашкој са славом Јовањдан, у табели СДНКП, посао је био прилично лаган, јер претрагом на Подручје: Рашка и СНП I2-PH908 добио сам резултат од свега
2. фамилије: Пауновића Ковачи/Рашка и Трифуновића Беоци/Рашка. У жељи да проширим резултат претраге, брисањем појма у одељку Подручје, добио сам још свега неколико фамилија у суседном Старом Влаху и Шумадији. Додао сам на списак још Лазаревића-Биорца из Кусовца и епилог дубинског тестирања као што смо видели је
2/2 (и Трифуновић и Лазаревић су припали Y52621, Пауновић је одбио да се тестира).
После 1690. године и слома Бихорског устанка (а добро знамо из турских дефтера колико је Бихор у прошлости био густо насељен православним становништвом, и не само Бихор већ и суседне области попут Горњег Полимља, Потарја, Сјенице, Трговишта и тд.) уследиле су непрестане сеобе. Тестирања тамошњег православног становништва су од изузетне важности, као и муслиманског, јер са сваким новим резултатом, добијамо важне одговоре на даља порекла бројних фамилија (попут рецимо порекла Јовановића из Видова код Новог Пазара са славом Лучиндан (са лажним предањем о ровачком пореклу, наравно) и недавним резултатом Хајдарпашића из Припчића код Бијелог Поља:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7554.msg204072#msg204072 ).
Знамо и за висок степен духовног страдања православног бихорског становништва, која су пратила физичка и економска страдања, знамо и за смерове миграција након 1690. које су се најпре одвијале према осталим деловима Старе Рашке, а затим и према питомијим пределима (од Драгачева и око ушћа Ибра у З.Мораву, па према Гружи, Лепеници, Левчу, Јасеници и тд. )Довољно је прочитати рад Драгољуба Корићанца Надибар II да би се неке ствари разумеле. У њој је направљен одличан преглед родова на основу теренских истраживања насеља у делу Ибра, Надибру и Рудничкој Морави (у периоду 1988-1994.) као и на основу података које су нам оставили Р. Павловић, М. Драгић и Р. Илић за Подибар, Гокчаницу, Гружу и Ибар из периода 1905-1938. Систематизовани подаци су прегледно изложени у табелама у књизи, а коришћењем дигиталне Библиотеке Порекла омогућавају истраживачу још брже претраживање, што ми је помогло када сам правио списак родова са славом Лучиндан, како их је аутор по азбучном реду сортирао:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg179023#msg179023 Најинтересантније у целој причи, конкретно за Никшиће, јесте прилична бројност родова са Лучинданом које је аутор оквалификовао као "стариначке" или "староседелачке" (дакле, ради се о доста старим фамилијама на одређеним територијама чија порекла су била непозната још у периоду теренских истраживања 1905-1938.), а још већа бројност је оних родова са забележеним локалним (микро) миграцијама, као и миграцијама из централних и јужнијих Рашких области (из Новог Пазара, Дежеве, Сјенице, Пештера, Бихора...). И исти такав образац миграција је приметан и за фамилије са славом Јовањдан (додуше, ту и тамо јављају се и неки Јовањштаци досељени са Косова, али у питању је мали број). Бројност и једних (Лучиндан) и других (Јовањдан) је импозантна и рекао бих скоро идентична.
Међу Јовањштацима Рашке области свакако да има и осталих родова, из племена Шекулар рецимо као и родова са другим хаплогрупама,
али ови погодци 2/2 директно у мету представљају прави смер истраживања рода Јовањштака Y52621 (и не само са славом Јовањдан), који су очито у не тако давној прошлости чинили један компактан род у Бихору, и у етничком смислу и у духовном погледу (компактан слој словенског живља, Срба староседелаца на простору Бихора/Старе Рашке), по свему судећи још од раног средњег века. Из ових разлога, вероватно да ни они нису чинили и компактан генетички род, попут њихових рођака у Бихору Никшића, којима су се вековима прибраћивали многи други "ситнији" родови са различитим хаплогрупама.
С тога неопходна је акција озбиљнијег тестирања и у Рашкој, јер тренутни број узорака је далеко испод репрезентативног.