Аутор Тема: Српски ДНК дан 2019  (Прочитано 15070 пута)

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 315
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #200 послато: октобар 01, 2019, 12:03:03 пре подне »
54. Савчић, Никољдан, Соколац, E-V13>Z5017>Z19851>A18833

Највероватније припада роду Катуњана и Риђана. Од модалног хаплотипа овог рода се разликује са следеће две вредности: DYS576=16 и DYS570=18. Ове вредности поседује по свега пар припадника споменутог рода.

Тестирани је у упитнику навео да његова породица потиче из Никшића што иде у прилог овом резултату.

Савчићи прислужују Томиндан, а то је и прислуга Делибашића који припадају такође овом роду. И то иде у прилог оваквом резултату.
« Последња измена: октобар 01, 2019, 12:50:35 пре подне Лука »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1632
  • Z3660>Y34637-
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #201 послато: октобар 01, 2019, 01:20:49 пре подне »
97. Згоњанин, Никољдан, Горња Драготиња, Приједор

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. По маркерима се најбоље уклапа у род А у табели ("Шаренци"), због вредности Y-GATA-H4=11 и DYS549=13. Једина вредност која одудара је прилично ниска DYS19=15 (код већине је 17, код неколицине 16, а само још један тестирани из Херцеговине има вредност 15). Најближи му је Ивковић из Пожарнице код Тузле, разликују се на 2 од 18 упоредивих маркера. Није му превише далеко ни већина осталих из рода А, у највећем броју случајева разлика је 3-5 маркера. Тестирани није у упитнику оставио више информација, а ни у литератури нема никаквих детаља о ранијем пореклу. Од Згоњанина из Горње Драготиње је и бивши генерал-потпуковник ЈНА, Жарко Згоњанин.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%96%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%97%D0%B3%D0%BE%D1%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 496
  • I2-Y56203
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #202 послато: октобар 01, 2019, 07:18:43 пре подне »
Савчићи прислужују Томиндан, а то је и прислуга Делибашића који припадају такође овом роду. И то иде у прилог оваквом резултату.
Zanimljivo ovo za Tomindan, jer moj tast slavi tu slavu, a isto pripada ovom rodu.Poreklom iz sela Gubin između Livna i Grahova.Izgleda su u jednom trenutku samo prešli na slavu koju prislužuju

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9305
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #203 послато: октобар 01, 2019, 09:05:55 пре подне »
97. Згоњанин, Никољдан, Горња Драготиња, Приједор

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. По маркерима се најбоље уклапа у род А у табели ("Шаренци"), због вредности Y-GATA-H4=11 и DYS549=13. Једина вредност која одудара је прилично ниска DYS19=15 (код већине је 17, код неколицине 16, а само још један тестирани из Херцеговине има вредност 15). Најближи му је Ивковић из Пожарнице код Тузле, разликују се на 2 од 18 упоредивих маркера. Није му превише далеко ни већина осталих из рода А, у највећем броју случајева разлика је 3-5 маркера. Тестирани није у упитнику оставио више информација, а ни у литератури нема никаквих детаља о ранијем пореклу. Од Згоњанина из Горње Драготиње је и бивши генерал-потпуковник ЈНА, Жарко Згоњанин.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%96%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%97%D0%B3%D0%BE%D1%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD

Интересантан резултат за Крајину, свакако. Мислим да је ово други "Шаренац" у западним деловима Крајине. Први је био онај Јакшић са Баније, слава Лазаревдан.

Згоњани су у Поткозарје доселили "од Сане" (М. Карановић, 1925.)

На 23andme постоји и један Згоњанин из Новог Града (Никољдан) E-V13, па ће бити да ни овај крајишки род није генетски хомоген.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9305
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #204 послато: октобар 01, 2019, 09:11:25 пре подне »
92. Салата, Митровдан, Равно

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује хаплотип близак модалном, једина вреност која мало одудара од осталих припадника ове гране у Херцеговини је повишена DYS549=13. Има неколико релативно блиских поклапања у Херцеговини, од којих ниједан не слави Митровдан, али ти хаплотипови нису још увек јавни.

"Салате (4 к., Митровдан), старином Драгојловићи, су давно дошли из Риђана. Када је предак дошао у Равно, дошао је у „насеље“, јер је место било готово празно: затекао је само две католичке куће. Не знају да ли су им род Салате у Невесињу и др. (в. опис Галичића)."

Јевто Дедијер, Херцеговина

Не бих да будем досадан са овим, али и на 23andme видех Салате R1a. :)

Иначе је тај Салата са 23andMe R1a-M458>YP417, па је то вероватно њихова дубља подграна.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9305
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #205 послато: октобар 01, 2019, 09:48:59 пре подне »
91. Савић, Пантелијевдан, Крајчиновићи, Прибој, J2b-M205>Y22059


Петар Мркоњић, у свом раду "Средње Полимље и Потарје у новопазарском санџаку", не помиње даље место порекла ових Савића. Наводи само да их је било у Ритошићима, Пенезићима, Бари, Ђаковићима и Стрмцу и да сви славе Св. Пантелију.

Ово је иначе први J2b-M205 са овом славом. У Дробњаку неке породице прислужују Пантелијевдан, па можда постоји нека веза.

И по хаплотипу се Савић лепо уклапа у ону групу Y22059 из Затарја. Потпуно поклапање са Исаиловићима из Мачве, Гајићима из Босанске Крајине, Кричкама и Ераковићима из Северне Далмације. По једна разлика са Радовићима и Тодовићима из Фоче, са Обрадовићем из Љубачева код Бања Луке, као и многим другим породицама из Затарја и Доњег Полимља.
 

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1090
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #206 послато: октобар 01, 2019, 10:29:43 пре подне »
92. Салата, Митровдан, Равно

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује хаплотип близак модалном, једина вреност која мало одудара од осталих припадника ове гране у Херцеговини је повишена DYS549=13. Има неколико релативно блиских поклапања у Херцеговини, од којих ниједан не слави Митровдан, али ти хаплотипови нису још увек јавни.

"Салате (4 к., Митровдан), старином Драгојловићи, су давно дошли из Риђана. Када је предак дошао у Равно, дошао је у „насеље“, јер је место било готово празно: затекао је само две католичке куће. Не знају да ли су им род Салате у Невесињу и др. (в. опис Галичића)."

Јевто Дедијер, Херцеговина

Да ли Салате са острва Хвара имају везе са Салатама из Херцеговине?
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9305
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #207 послато: октобар 01, 2019, 10:41:56 пре подне »
93. Бадрић, Ђурђевдан, Драготина, Глина, Банија, J2b-M205>Y22059


Бадрићи припадају роду Б у табели пројекта. Ту се налазе углавном тестирани из Затарја, Полимља, западне Србије и Крајине. Генетски, али и географски, су им најближи Демићи (Тубићи) из Горњег Класнића. Свега 2 разлике на 23 маркера. Треба нагласити да су се, у односу на модални хаплотип рода Б, код Бадрића десиле неке мутације. Нпр. вредност на маркеру 576 је отишла за један горе (20), док је вредност на маркеру 570 отишла за један на доле (17). То је разлог зашто Бадрић нема више потпуних поклапања.

Осим Демића, блиске су им и остале породице из овог "подрода". Са једном породицом из околине Вучитрна такође 2 разлике на 23 маркера, са Мијаиловићем из Ивањице 3 разлике, итд.

Код ове групе је интересантно што скоро сви славе Ђурђевдан и Никољдан и имају јасну матицу на простору Затарја и Полимља. По томе подсећају на неке исељенике из других већих српских племена, попут Бањана, Дробњака, Пјешиваца, итд.

Код оне друге, опште групе Y22059 (род А у пројекту), ситуација је много компликованија. Није сигурно која је тачна матица, а раширени су на знатно већем простору. Осим тога, славе више различитих слава, па се не може извући неки конкретан закључак. Нпр., само у Крајини славе Никољдан, Томиндан, Вартоломијевдан, Св. Враче, Василијевдан, Стевањдан, Јовањдан, итд.

Изгледа као да су они раније ушли у српски корпус и као такви се ширили ка разним областима, док су ови из Затарја (племе Крича) ипак задржали неку посебност мало дуже. Стога су генетски готово једнобразни, а и славе практично 2-3 славе, иако их има прилично у динарском појасу.

Хаплогрупа J2b-M205 код Срба са Баније тренутно износи 16%.


Од ових Бадрића са Баније би требало да је и хрватска пјевач'ца, Нина Бадрић.


Ван мреже Окир

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 19
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #208 послато: октобар 01, 2019, 10:59:11 пре подне »
80. Вигњевић, Василијевдан, Мазин, Грачац

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду који је у табели обележен као "Б2" и који карактеришу маркери 389II=30, 458=18, као и слава Василијевдан. Најближи му је Пјевац са Кордуна, са којим има две разлике на упоредива 23 маркера. Како блиске хаплотипове има у северној Далмацији, Босанској Крајини и Кордуну, може се претпоставити правац миграција.  Од оних који не славе Василијевдан најближи су му Суботићи из Рисна и Леденице, као и Њего из околине Илиџе.

Сам тестирани је као могућност даљег порекла навео Гацко. Сакако Херцеговина би могла бити место одакле су кренулу у сеобу.

Као другу могућност спомиње између осталог и Котор. Занимљиво је да су му најближи по хаплотипу двојица Суботића из Рисна и Леденице код Котора, па можда заиста нека веза постоји.

Вигњевићи нису пописани у Мазину 1712. године, што значи да су досељени нешто касније.


Према крајишким списковима Личке крајишке регименте из 1770. године, у Мазину су тада постојале најмање четири породичне задруге Вигњевића (бројеви 13, 16, 17, 18). Поименично су пописани Петар Вигњевић (13), Павал Вигњевић (16), Дмитар Вигњевић (16), Раде Вигњевић (16), Лазо Вигњевић (18), Петар Вигњевић (18), Лазо Вигњевић (13), Тодор Вигњевић (16), Михаило Вигњевић (16), Никола Вигњевић (16), Гајо Вигњевић (17), Божо Вигњевић (18), Пилип Вигњевић (18) и Тодор Вигњевић (18).




Године 1915. у Мазину је пописана 21 кућа Вигњевића.


« Последња измена: октобар 01, 2019, 11:02:03 пре подне Окир »

Ван мреже Окир

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 19
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #209 послато: октобар 01, 2019, 11:51:11 пре подне »
95. Бижић, Никољдан, Крбавица, Плитвичка Језера

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Бижић је очито исти род са другим Бижићем са нашег пројекта (слава Никољдан, Дуги Дол, Крњак, Кордун). Нажалост, само је десет маркера упоредиво. Поседујемо и још једног тестираног са простора данашње Хрватске који припада овом роду (такође је десет маркера упоредиво), али његов резултат није јаван.

Тестирани Бижић, као и ова друга двојица којe поменух, поседују специфичну вредност DYS385 = 14-14. Међутим, новотестирани Бижић поседује вредност DYS19 = 16, док је код друге двојице DYS19 = 15, што нам говори да је предачка вредност вероватно била DYS19 = 15.

Можда би, узевши то у обзир, могли бити повезани са Y3120* родом у Далмацији, али то би требало проверити СНП тестирањем.

Бижићи су потврђени у Крбавици још 1712. године, када је пописана велика породична задруга на челу са Благојем Бижићем.





Године 1915. у Крбавици су пописане 2 куће Бижића.



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9305
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #210 послато: октобар 01, 2019, 11:57:16 пре подне »
93. Бадрић, Ђурђевдан, Драготина, Глина, Банија, J2b-M205>Y22059

Бадрићи припадају роду Б у табели пројекта. Ту се налазе углавном тестирани из Затарја, Полимља, западне Србије и Крајине. Генетски, али и географски, су им најближи Демићи (Тубићи) из Горњег Класнића. Свега 2 разлике на 23 маркера.

Бадрићи и Демићи, осим што деле исту славу Ђурђевдан, поседују и исту мутацију на маркеру 481 (24), што их вероватно сврстава у неки, условно речено, ближи род.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1317
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #211 послато: октобар 01, 2019, 12:14:13 поподне »
92. Салата, Митровдан, Равно

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује хаплотип близак модалном, једина вреност која мало одудара од осталих припадника ове гране у Херцеговини је повишена DYS549=13. Има неколико релативно блиских поклапања у Херцеговини, од којих ниједан не слави Митровдан, али ти хаплотипови нису још увек јавни.

"Салате (4 к., Митровдан), старином Драгојловићи, су давно дошли из Риђана. Када је предак дошао у Равно, дошао је у „насеље“, јер је место било готово празно: затекао је само две католичке куће. Не знају да ли су им род Салате у Невесињу и др. (в. опис Галичића)."

Јевто Дедијер, Херцеговина
Занимљиво. Равно је већином католичко село, али има на Облату Митрова црква, врло стара. Католици из Равног су до 1931 славили Митровдан а данас га славе само двије православне породице, Салате и Краљи

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9305
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #212 послато: октобар 01, 2019, 12:19:22 поподне »
Вигњевићи нису пописани у Мазину 1712. године, што значи да су досељени нешто касније.


Или су евентуално имали друго презиме у Северној Далмацији. Пошто су одатле досељени, а имају тамо и ДНК рођаке.

Занимљиво да је у Бобанима крај Требиња некада било присутно презиме Вигњевић (још у средњем веку). Али је овде пре реч о корену "Вигањ", па су презимена могла настати и независно.

Ван мреже Окир

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 19
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #213 послато: октобар 01, 2019, 01:00:02 поподне »
93. Бадрић, Ђурђевдан, Драготина, Глина, Банија, J2b-M205>Y22059


Бадрићи припадају роду Б у табели пројекта. Ту се налазе углавном тестирани из Затарја, Полимља, западне Србије и Крајине. Генетски, али и географски, су им најближи Демићи (Тубићи) из Горњег Класнића. Свега 2 разлике на 23 маркера. Треба нагласити да су се, у односу на модални хаплотип рода Б, код Бадрића десиле неке мутације. Нпр. вредност на маркеру 576 је отишла за један горе (20), док је вредност на маркеру 570 отишла за један на доле (17). То је разлог зашто Бадрић нема више потпуних поклапања.

Осим Демића, блиске су им и остале породице из овог "подрода". Са једном породицом из околине Вучитрна такође 2 разлике на 23 маркера, са Мијаиловићем из Ивањице 3 разлике, итд.

Код ове групе је интересантно што скоро сви славе Ђурђевдан и Никољдан и имају јасну матицу на простору Затарја и Полимља. По томе подсећају на неке исељенике из других већих српских племена, попут Бањана, Дробњака, Пјешиваца, итд.

Код оне друге, опште групе Y22059 (род А у пројекту), ситуација је много компликованија. Није сигурно која је тачна матица, а раширени су на знатно већем простору. Осим тога, славе више различитих слава, па се не може извући неки конкретан закључак. Нпр., само у Крајини славе Никољдан, Томиндан, Вартоломијевдан, Св. Враче, Василијевдан, Стевањдан, Јовањдан, итд.

Изгледа као да су они раније ушли у српски корпус и као такви се ширили ка разним областима, док су ови из Затарја (племе Крича) ипак задржали неку посебност мало дуже. Стога су генетски готово једнобразни, а и славе практично 2-3 славе, иако их има прилично у динарском појасу.

Хаплогрупа J2b-M205 код Срба са Баније тренутно износи 16%.


Од ових Бадрића са Баније би требало да је и хрватска пјевач'ца, Нина Бадрић.

Очито је да је на подручју јужно од Глине присутан један огранак кричког рода, који слави Ђурђевдан и који, судећи по Бадрићима, спада међу родове који су досељени на подручје Баније још крајем XVII вијека. Судећи по карактеристичној вриједности на маркеру 481 (24), у овај огранак кричког рода спадају Бадрићи из Драготине, Демићи из Горњег Класнића (имамо потврду да су и Демићи из Бијелих Вода J2b1-M205, али немамо њихове маркере) и Муиџе из Доњег Класнића. По свему судећи, овом огранку припадају и Стојаковићи из Доњег Класнића (немамо још директну потврду за то).


Што се тиче банијских Бадрића, ријеч је о једном од најраније потврђених српских родова на подручју Глинске крајине.




Према крајишким списковима Прве банске крајишке регименте из 1772. и 1778. године, као и крајишким извјештајима исте регименте из периода од 1779. до 1786. године, у Драготини је тада постојало најмање седам породичних задруга Бадрића (бројеви 17, 18, 22, 26, 30, 31, 33). Године 1772. поименично су пописани Андре Бадрић (30), Саван Бадрић (18), Михаило Бадрић (22), Јован Бадрић (26), Сава Бадрић (33) и Данило Бадрић (17).




Осим у Драготини, Бадрићи су потврђени током XVIII вијека и у сусједној Дабрини, гдје су у периоду од 1772. до 1786. године потврђени у најмање двије породичне задруге (бројеви 7 и 19). Године 1772. поименично је пописан Јаков Бадрић (7). Од огранка из Дабрине потиче и пјевачица Нина Бадрић.

Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 668
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #214 послато: октобар 01, 2019, 01:35:35 поподне »
Значи истина је да Нина потиче из српске православне породице? Ја сам мислио да то медији фантазирају само на основу идентичног презимена, јер има доста неуобичајених или регионално снажно "обојених" презимена код људи који су генетски неповезани (знамо да има тестираних из Србије и БИХ који имају презимена која сви сматрају "црногорским", па се је ипак испоставило да нису сродни својим презимењацима из ЦГ).

Ван мреже Окир

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 19
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #215 послато: октобар 01, 2019, 02:02:54 поподне »
Значи истина је да Нина потиче из српске православне породице? Ја сам мислио да то медији фантазирају само на основу идентичног презимена, јер има доста неуобичајених или регионално снажно "обојених" презимена код људи који су генетски неповезани (знамо да има тестираних из Србије и БИХ који имају презимена која сви сматрају "црногорским", па се је ипак испоставило да нису сродни својим презимењацима из ЦГ).

Отац Нине Бадрић је од Бадрића из Дабрине (Глина, Банија), а мајка јој је од Пешута из истог села.
« Последња измена: октобар 03, 2019, 12:27:37 поподне НиколаВук »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9305
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #216 послато: октобар 01, 2019, 02:56:23 поподне »
Нађох на мрежи неки, вероватно делимично тачан, текст на ову тему:


Nina ima srpsko poreklo

"Poznata kao hrvatska zvezda, Nina Badrić zapravo ima srpsko poreklo, a to je pre šest godina i objavljeno u jednim domaćim novinama, a pevačica, koliko nam je poznato, ovo nikada javno nije demantovala.

- Nina Badrić je takođe Srpkinja. Njeni su iz sela Dragotina, smeštenog uz put Glina-Dvor na Uni. Posle akcije „Oluja“ 1995, Ninu su neki hrvatski mediji optuživali da je okrenula leđa svojoj baki, koja je nakon proterivanja Srba ostala sama u Dragotini - stoji u tekstu iz 2006. godine, a komentar pevačice ni po ovom pitanju nismo dobili do zaključenja broja."

http://arhiva.alo.rs/v-i-p/estrada/badriceva-se-krije-iza-srpskih-pevaca/4559

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4951
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #217 послато: октобар 01, 2019, 03:13:38 поподне »
88. Тадић, Јовањдан, Смријечно, Плужине

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Једина вредност која није модална у његовом хаплотипу је благо снижена 17 на DYS458 коју дели са више тестираних N2 појединаца на Пројекту. Занимљиво је да се са раније тестираним Тадићем на 18 упоредивих маркера разликује само на DYS385b, где раније тестирани има благо повишену вредност 17 док новотестирани има модалних 16. Очигледно је овде у питању нека релативно скорија мутација код раније тестираног Тадића.

Тадићи су знаменито братство из Пиве који по предању потичу од Бранила, родоначелника великог братства Браниловића. Од ових Тадића је и бивши председник Србије Борис Тадић. Обрен Благојевић је у свом раду "Пива" записао следеће о њиховом пореклу:

"Тадићи. Једно од највећих, а и најстаријих пивских братстава. Сад их има око 45 кућа. Живе одавно у Смријечну, гдје су се углавном концентрисали и сада, али их по једна или двије куће има и у Потприсојима, Доњим Брезнима и Стабнима, гдје су се расељавали касније. Славили су Јовањдан и од стабла су Браниловића. У раније поменутом запису из Пивског манастира o завјештању Бара на Језерцима манастиру помиње се, измећу осталих свједока, и кнез Јован Тадић. По предању, које је код њих врло живо, из Плужина је заједнички предак Тадића и Блечића одселио прво у Сељане, па Блечићи остали ту, а Тадићи се преселили на Постолаче у Смријечну. У запису наведени кнез Јован имао је брата Јакшу. Јован је умро рано, па кнежевство пређе на брата му Јакшу, а затим на сина Јакшина Николу. Пиро Голубовић из Ораха, уз помоћ збора на Пресјеци, хтио је да узме кнежевство, па га Драгић, унук кнеза Јована, а син Остојин, убије код Буковичког моста. Осим Јована и Јакше, Тадићи су имали и низ других кнезова, мећу којима: Николу, Арсенија (старијег), Аћима, Арсенија (млађег), Новицу и друге. Једна њихова линија, почев од кнеза Јована, иде овако: Јован–Остоја–Мијат—Стојан—Тадија–Миро—Гашо—Шурко—Тадија, а једна линија почев од кнеза Јакше иде овако: Јакша—Аћим—Арсеније–Аћим—Арсеније–Амза–Петар—Антоније. Смаил–ага Ченгић је приликом свог посљедњег путовања у Дубровник, преноћио на Смријечну, код кнеза Тадића, који га је затим пратио и на даљем путу у Дробњак. У црногорско вријеме Тадићи су имали више официра, а помиње их и краљ Никола у „Пивском колу“. Од осталих породица у Пиви најближи су им Јововићи, а затим Блечићи, Секуловићи и Вукосављевићи у Сељанима.. Од Тадића у Пиви су и Тадићи у Горњем Пољу, код Никшића. Они су потомци Милете, сина кнеза Јована, који се био одселио у Требиње, па се неки отуда вратили и населили у Горњем Пољу."
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Miroslav Erić

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 81
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #218 послато: октобар 01, 2019, 03:51:36 поподне »
92. Салата, Митровдан, Равно

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује хаплотип близак модалном, једина вреност која мало одудара од осталих припадника ове гране у Херцеговини је повишена DYS549=13. Има неколико релативно блиских поклапања у Херцеговини, од којих ниједан не слави Митровдан, али ти хаплотипови нису још увек јавни.

"Салате (4 к., Митровдан), старином Драгојловићи, су давно дошли из Риђана. Када је предак дошао у Равно, дошао је у „насеље“, јер је место било готово празно: затекао је само две католичке куће. Не знају да ли су им род Салате у Невесињу и др. (в. опис Галичића)."

Јевто Дедијер, Херцеговина

Ha,baš sam se razočarao,očekivao sam I2-PH908,očekivao sam da su moji,mada sam bio ubedjen da će izaći EV13,katunjani i Ridjani,eventualno haplogrupa Miljana Grka,ali eto,sad da testiramo Kralje iz Ravnog....Mada pod upit je sada i njihovo poreklo od Ridjana,oni znaju tačno odakle su ,sa Krupačkog polja(danas jezero)...,vidim da je ova grupa dosta retka u Crnoj Gori...za Salate možda zanimljivo,za mene razočarenje ...idemo dalje
« Последња измена: октобар 01, 2019, 04:15:04 поподне Amicus »

Ван мреже Miroslav Erić

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 81
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #219 послато: октобар 01, 2019, 03:52:56 поподне »
Иначе је тај Салата са 23andMe R1a-M458>YP417, па је то вероватно њихова дубља подграна.
Mogu dobiti pojašnjenje za ovo?