Међу именима Скадарског земљишника, увек су ми била необична три - Bitri, Menchesi и Bencho.
За Bitri постоји објашњење да се ради о албанској верзији имена Димитрије, Митар. У Земљишнику сам избројао 23-ицу попиsаних са овим именом који су, према презимену односно месту порекла, вероватно албанске провенијенције.
Међутим, тако се зове и поп из Кадруна, затим и двојица са словенским презименима, и још тројица за које није сасвим сигурно које су народности. И поврх свих пронијар за кога нема двојбе које је народности: Bitri Sclauo.
За Menchesi, Menchese је ово могуће објашњење:
„U romanskim jezicima, pogotovu u španjolskom i talijanskom, hipokoristioi se mogu tvoriti ispadanjem prvih, nenaglašenih slogova u osnovnom imenu: (Miko)Leto, (Vi)Cénzo, (Marga)Rita itd. Tako i od imena Domenego dolaze u nas prije XV stoljeća imena Menego, Menko, Mengo alias Domenic Mеnce, -eta...“ („Naša prezimena“, Petar Šimunović, 1985)
Дакле, ово име је највероватније верзија имена Domenico, Domenego (Недељко).
И име Bencho носе углавном Албанци (16), али и један број пописаних који би могли бити Словени. Име Бенко срећемо у средњевековним документима, па и касније, међу Дубровчанима и Херцеговцима, у Далмацији, али чак и на Косову и Метохији и другде. Према свим тумачењима, ово је скраћена верзија имена Бенедикт (Benedictus). Иако постоје светитељи овог имена који су заједнички православним и римокатоличкој цркви (живели пре времена црквеног раскола) - најпознатији је свакако Свети Бенедикт Нурсијски (5-6. век), мало ми је необично да налазимо ово име географски прилично далеко од латинског утицаја (КиМ).