Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[симо]

Погледао сам мало детаљније маркере Јелачића. И он и Живковић би врло лако могли бити J2a-M67, па сам их пребацио у тај род. Ова подграна је код нас присутна у солидном проценту у Понишављу, али је има и у динарским крајевима (код исељеника из Херцеговине), што би могли бити интересантно и за Јелачиће.

Yfull стабло J2a-M67 (TMRCA 12300)
https://www.yfull.com/tree/J-M67/

Заправо резултат Јелачића, поред несумњиве бликсости са мађарским Ромима (што и због географске блискости има значаја), је веома близак једној не тако раширеној подграни хаплогрупе J2a-M67. Ради се о грани J2a-M410>PF4610>L26>PF5116>Z2227>L558>M67>Z7671>CTS900>CTS6804>Y6964>Y18399

При томе треба поменути да не знамо да ли можда и мађарски Роми припадају овој грани.

Ова грана је специфична јер јој засад припада неколико  Американаца и Сјеверноевропљана, а сљедећа најближа веза је са граном Y3620, која је најприсутнија међу Ингушима и Чеченима. Ипак старост ове везе је 4000 година, када је прорачунат ТМРЦА заједничког СНП-а Y6964.

Наравно блискост Јелачића са Американцима и Сјеверноевропљанима који припадају овој грани може бити и случајна (дешава се), али се ипак ради о веома великом поклапању на 23 маркера. Са Данцем Јакобсоном се Јелачић разликује на само 1 маркеру од упоређених 23, а блиска је веза и са свим осталима који припадају овој подграни.

[Црна Гуја]

Конески, Аранђеловдан, Панчево; раније Урошевац и Могилец

Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460. Најбоље се уклапа у најбројнији род А, у ком потпуно поклапање на 18 маркера има са Недељковићем из Крушевца, а од Јовановића из Краљева разликује се на само 1 од 17 маркера. Са обојицом наведених дели благо повишену вредност DYS458=17. Није превише удаљен ни од осталих припадника овог рода, разлика је углавном 2-3 маркера.

[Делија]

Конески, Аранђеловдан, Панчево; раније Урошевац и Могилец

Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460. Најбоље се уклапа у најбројнији род А, у ком потпуно поклапање на 18 маркера има са Недељковићем из Крушевца, а од Јовановића из Краљева разликује се на само 1 од 17 маркера. Са обојицом наведених дели благо повишену вредност DYS458=17. Није превише удаљен ни од осталих припадника овог рода, разлика је углавном 2-3 маркера.

Осим за Србе ова хаплогрупа је типична и за Пољаке ?

[НиколаВук]

Конески, Аранђеловдан, Панчево; раније Урошевац и Могилец

Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460. Најбоље се уклапа у најбројнији род А, у ком потпуно поклапање на 18 маркера има са Недељковићем из Крушевца, а од Јовановића из Краљева разликује се на само 1 од 17 маркера. Са обојицом наведених дели благо повишену вредност DYS458=17. Није превише удаљен ни од осталих припадника овог рода, разлика је углавном 2-3 маркера.

Ово је први тестирани у оквиру "брсјачко-мијачког подухвата".  Његови су колонизовани прво у Опово 1956. године, да би убрзо прешли у Јабуку; у Опово су дошли из Урошевца, мада им то није завичај већ је вероватно у питању била међуратна сеоба из економских разлога. Потичу из Могилеца у области Порече (општина Македонски Брод), а ово у литератури пише за родове из тог села који славе Аранђеловдан:

"У књизи Петра Јовановића "Порече" коју ми је проследио Паво у Могилецу постоје три рода која славе Аранђеловдан, Урдовци (15 к.), Мијовци (9 к.) и Буштовци (27 к.). Прва два рода потичу од старог могилечког становништва које се одселило у битољски Могилан, а затим се један дом вратио пре 7 појасева, тј. пре око 200 година (око 1726, прим. Н.В.), и од тог дома потичу наведена два рода. За трећи род само пише да је досељен од Охрида. Мислим да са великом сигурношћу можемо рећи да сва три рода припадају Брсјацима."

[Zor]

"У књизи Петра Јовановића "Порече" коју ми је проследио Паво у Могилецу постоје три рода која славе Аранђеловдан, Урдовци (15 к.), Мијовци (9 к.) и Буштовци (27 к.). Прва два рода потичу од старог могилечког становништва које се одселило у битољски Могилан, а затим се један дом вратио пре 7 појасева, тј. пре око 200 година (око 1726, прим. Н.В.), и од тог дома потичу наведена два рода. За трећи род само пише да је досељен од Охрида. Мислим да са великом сигурношћу можемо рећи да сва три рода припадају Брсјацима."

 Увијек ми се чинило да Бурсаћ презиме код припадника R-A11460 има вјероватнију етимолошку везу са Брсјацима него са торбом или чак градом Бурсом, што сам видио код Слободана Бурсаћа.

[симо]

Увијек ми се чинило да Бурсаћ презиме код припадника R-A11460 има вјероватнију етимолошку везу са Брсјацима него са торбом или чак градом Бурсом, што сам видио код Слободана Бурсаћа.

Малоприје сам ово коментарисао са Милошем, а негдје је и раније помињано да крајишки Бурсаћи имају предање о поријеклу из Македоније.

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=867.msg25324#msg25324

Овај специфичан род не само у случају Конеског већ и код неких других што објављених и необјављених резултата ( има их неколико) упућује у македонском (западномакедонском) правцу, као својеврсној матици. 

Занимљиво је да Томо Смиљанић Брадина који је писао о Брсјацима помиње и један облик њиховог имена који је близак Бурсаћима: "To isto čine i drugi slovenski pisci, koji nemaju takvo r, recima Rusi pišu; Borsjaci, Bursjaci, Bersjacil

[НиколаВук]

Малоприје сам ово коментарисао са Милошем, а негдје је и раније помињано да крајишки Бурсаћи имају предање о поријеклу из Македоније.

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=867.msg25324#msg25324

Овај специфичан род не само у случају Конеског већ и код неких других што објављених и необјављених резултата ( има их неколико) упућује у македонском (западномакедонском) правцу, као својеврсној матици. 

Занимљиво је да Томо Смиљанић Брадина који је писао о Брсјацима помиње и један облик њиховог имена који је близак Бурсаћима: "To isto čine i drugi slovenski pisci, koji nemaju takvo r, recima Rusi pišu; Borsjaci, Bursjaci, Bersjacil

У том случају, A11460 би био један од јасних показатеља везе централног и западног Балкана, тј. сеобе у том правцу (центар->запад) у периоду касног средњег века. Чини ми се да је род Мириловића још један од тих "индикатора", не знам да ли има још неки генетски профилисан род који би се могао довести у везу са том сеобом. Можда Љешњани-Војинићи?

[симо]

У том случају, A11460 би био један од јасних показатеља везе централног и западног Балкана, тј. сеобе у том правцу (центар->запад) у периоду касног средњег века. Чини ми се да је род Мириловића још један од тих "индикатора", не знам да ли има још неки генетски профилисан род који би се могао довести у везу са том сеобом. Можда Љешњани-Војинићи?

Оно што разликује донекле овај A11460 род  од Мириловића и Војинића јесте његово одсуство у класичној динарској зони, у Херцеговини и Црној Гори. Остају још шансе да се пронађе, али чисто сумњам. Али свакако да и Војинићи и Мириловићи припадају том централнобалканском словенском кругу (Мириловићи не само по генетици, већ и по предању),а Војинићи у контексту Зете коју такође додирује централнобалкански словенски круг.

Веза са Крајином је прилично интересантна, јер говори о могућности да су неки централнобалкански српски родови мигрирали директно са подручја Македоније и Косова, без херцеговачке фазе. Чини ми се да сам прочитао негдје да Бурсаћи имају у предању Македонију, али могуће да сам и нешто помијешао.

Међутим, уколико би етимологија Бурсаћи- Бурсјаци- Брсјаци била исправна, не би било ништа необично да племенско име оживи у Крајини у облику презимена. Треба споменути само: Криче, Мацуре, Матаруге...

[Тромеђа]

Конески, Аранђеловдан, Панчево; раније Урошевац и Могилец

Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460. Најбоље се уклапа у најбројнији род А, у ком потпуно поклапање на 18 маркера има са Недељковићем из Крушевца, а од Јовановића из Краљева разликује се на само 1 од 17 маркера. Са обојицом наведених дели благо повишену вредност DYS458=17. Није превише удаљен ни од осталих припадника овог рода, разлика је углавном 2-3 маркера.

Баш лепо што нам се полако размотава клупко. Честитке Конеском. 
Било би интересантно видети и да ли се појављују слични хаплотипови у Грчкој.

Осим за Србе ова хаплогрупа је типична и за Пољаке ?

Јесте. Имаш више о томе на овој теми. https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2318.msg65483#msg65483

Малоприје сам ово коментарисао са Милошем, а негдје је и раније помињано да крајишки Бурсаћи имају предање о поријеклу из Македоније.

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=867.msg25324#msg25324

Овај специфичан род не само у случају Конеског већ и код неких других што објављених и необјављених резултата ( има их неколико) упућује у македонском (западномакедонском) правцу, као својеврсној матици. 

Занимљиво је да Томо Смиљанић Брадина који је писао о Брсјацима помиње и један облик њиховог имена који је близак Бурсаћима: "To isto čine i drugi slovenski pisci, koji nemaju takvo r, recima Rusi pišu; Borsjaci, Bursjaci, Bersjacil

Сад видим да их Руси зову "Берзиты" или "Верзиты"
https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%B8%D1%82%D1%8B#cite_note-1

[Jelic]

У том случају, A11460 би био један од јасних показатеља везе централног и западног Балкана, тј. сеобе у том правцу (центар->запад) у периоду касног средњег века. Чини ми се да је род Мириловића још један од тих "индикатора", не знам да ли има још неки генетски профилисан род који би се могао довести у везу са том сеобом. Можда Љешњани-Војинићи?

С обзиром на исту грану испод Z17855 (A16413) коју деле са Михајловићем из Блаца и Ковачанима-Точанцима, врло могуће. Мислим да више и није питање јесу ли преци припадника рода Љешњана Војинића дошли из јужних крајева Балкана на подручје данашње Црне Горе, већ само када је то тачно било.

[Небојша]

У том случају, A11460 би био један од јасних показатеља везе централног и западног Балкана, тј. сеобе у том правцу (центар->запад) у периоду касног средњег века. Чини ми се да је род Мириловића још један од тих "индикатора", не знам да ли има још неки генетски профилисан род који би се могао довести у везу са том сеобом. Можда Љешњани-Војинићи?

Не знам како "Љешњани" стоје са рођацима у Македонији, али у Крајини имају потенцијалне днк рођаке у виду Пепића и Паројчића. Први се убрајају у староседеоце, тј. досељенике са Змијања, док Паројчићи имају јасно предање о Херцеговини.

Оно што разликује донекле овај A11460 род  од Мириловића и Војинића јесте његово одсуство у класичној динарској зони, у Херцеговини и Црној Гори. Остају још шансе да се пронађе, али чисто сумњам. Али свакако да и Војинићи и Мириловићи припадају том централнобалканском словенском кругу (Мириловићи не само по генетици, већ и по предању),а Војинићи у контексту Зете коју такође додирује централнобалкански словенски круг.

Веза са Крајином је прилично интересантна, јер говори о могућности да су неки централнобалкански српски родови мигрирали директно са подручја Македоније и Косова, без херцеговачке фазе. Чини ми се да сам прочитао негдје да Бурсаћи имају у предању Македонију, али могуће да сам и нешто помијешао.

Међутим, уколико би етимологија Бурсаћи- Бурсјаци- Брсјаци била исправна, не би било ништа необично да племенско име оживи у Крајини у облику презимена. Треба споменути само: Криче, Мацуре, Матаруге...

Карановић је и Бурсаће сврстао у онај старији крајишки слој. А предање о Македонији је можда у вези са оним о пореклу "од Мрњавчевића"??

Да ли међу херцеговачком R1a-M458 има ове подгране?

[Zor]

Да ли међу херцеговачком R1a-M458 има ове подгране?

 То би требали бити власи Бурмази, ја сам налазио неке индикације тога, и преко једног рода који слави Алимпијевдан а налазио се на "правој" локацији. Старина Бурмаза према неким ономастичким доказима би требала бити Метохија и подручје око Тропоје.

[симо]

То би требали бити власи Бурмази, ја сам налазио неке индикације тога, и преко једног рода који слави Алимпијевдан а налазио се на "правој" локацији. Старина Бурмаза према неким ономастичким доказима би требала бити Метохија и подручје око Тропоје.

Не знам да ли имаш увид у податке са тестирања Херцеговаца, али у Херцеговини нема ове гране (A11460),а средњовјековни власи Бурмази, по подацима којима сад располажемо ( а солидан је узорак) су највjeроватније припадали хаплогрупи I2-PH908.

Назив Бурмаз је могао настајати независно и на различитим локацијама.

[Zor]

Не знам да ли имаш увид у податке са тестирања Херцеговаца, али у Херцеговини нема ове гране (A11460),а средњовјековни власи Бурмази, по подацима којима сад располажемо ( а солидан је узорак) су највjeроватније припадали хаплогрупи I2-PH908.

 Нисам видио резултате, неко ми је споменуо неки могући A11460.

Назив Бурмаз је могао настајати независно и на различитим локацијама.

 Да, међутим, у дефтеру Скадарског санџака из 1485. код особа српских имена се јавља у 4 наврата друго име Бурмаз а никада као лично име саме особе, што је знак родовског имена. Оно је преведено као Бурмар, али као што је и један аутор рекао, без дијакритичких тачака сигурно се ради о форми Бурмаз обзиром да се гласови р и з пишу истим словом.

 У том случају херцеговачки Бурмази онда вјероватно немају везе са овима, али код Бурмазовића A11460 се спомиње предање о доласку са југа (мислим Плав).

 Локације јављања форме Бурмаз су "Рјенича" код Пећи, Шошани код Тропоје, и "Ивража Гренчи", нахија Бјелопавлићи.

[симо]

Нисам видио резултате, неко ми је споменуо неки могући A11460.

 Да, међутим, у дефтеру Скадарског санџака из 1485. код особа српских имена се јавља у 4 наврата друго име Бурмаз а никада као лично име саме особе, што је знак родовског имена. Оно је преведено као Бурмар, али као што је и један аутор рекао, без дијакритичких тачака сигурно се ради о форми Бурмаз обзиром да се гласови р и з пишу истим словом.

 У том случају херцеговачки Бурмази онда вјероватно немају везе са овима, али код Бурмазовића A11460 се спомиње предање о доласку са југа (мислим Плав).

 Локације јављања форме Бурмаз су "Рјенича" код Пећи, Шошани код Тропоје, и "Ивража Гренчи", нахија Бјелопавлићи.

Ови Бурмази на које ти мислиш су разгранат род који слави св. Алимпија у Западној Србији,а припада роду А11460. Они заиста јесу по предању поријеклом из Црне Горе (негдје се помиње Плав, негдје Морача). Матица им је село Дуб код Бајине Баште, одатле су се расељавали по свој западној Србији. Међутим, досад у Црној Гори нисмо наишли на ову хаплогрупу.

С обзиром да су Бурмази у Дубу, преко 250 година (сад већ 300), не знам колико може бити поуздано њихово предање о поријеклу из Црне Горе. Међутим, не бих искључио да се не појави негдје убудуће тај хаплотип и у Црној гори.

[Clavdivs]

Божанић, Ђурђиц, Оптеруша, Ораховац

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има доста блиских хаплотипова (као и потпуних поклапања).

Милета Букумирић за Божаниће у Оптеруши каже следеће:

Божанић, осам кућа. Преци су им се некада давно доселили из суседног села Пагаруше. O даљем пореклу не чувају предање. У Пагаруши су се презивали Јовановић. Дошавши у Оптерушу, узели су ново презиме. Слава Свети Ђорђе (16. XI); maлa слава Ђурђевдан.

[Clavdivs]

Бакмаз, Ђурђевдан, Хан Пијесак

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има доста блиских хаплотипова (као и потпуних поклапања).

Јово И. Крсмановић у свом опису соколачког села Кусаче каже следеће:

Кнежевићи (l к., Ђурђиц и прислужују Усековање), по деду и Јанковићи, су старином из Доње Бијеле у Дробњаку и род им је бригадир Вуле Кнежевић. Кнежевићи су део дробњачког братства Милошевића. На Гласинац је кренуо дед Јанко Кнежевић, пошто је нехотице убио харамбашу Лазара Срдана. Од тог рода су и Кнежевићи на Вјетренику, Бијељини у Сочицама, Трифковићи у Боровском, Бакмази под Осојима и Ранковићи у Старој Гори (сва та села су у Рогатичком срезу).

Не знам да ли су у питању исти Бакмази (на основу резултата вероватно јесу), па бих замолио Радула и Романијског да напишу нешто више.

[Clavdivs]

Јокановић, Јовањдан, Ново Село, Зворник

Припада хаплогрупи I1-Z63, роду А. Блиски су му сви из овог рода а потпуно поклапање има са једним тестираним из истраживања Косова и Метохије.

Ако неко зна нешто више о пореклу ових Јокановића нека напише.

[Грк]

Бакмаз, Ђурђевдан, Хан Пијесак

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има доста блиских хаплотипова (као и потпуних поклапања).

Јово И. Крсмановић у свом опису соколачког села Кусаче каже следеће:
Не знам да ли су у питању исти Бакмази (на основу резултата вероватно јесу), па бих замолио Радула и Романијског да напишу нешто више.

Јесу ли им род херцеговачки Бакмази?

[Romanijski]

Бакмаз, Ђурђевдан, Хан Пијесак

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има доста блиских хаплотипова (као и потпуних поклапања).

Јово И. Крсмановић у свом опису соколачког села Кусаче каже следеће:
Не знам да ли су у питању исти Бакмази (на основу резултата вероватно јесу), па бих замолио Радула и Романијског да напишу нешто више.

Iskreno nisam upućen za njih....