Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 1409532 пута)

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5920 послато: август 03, 2018, 04:09:34 поподне »
Станић, Аранђеловдан, Оклаце, Ибарски Колашин

Припада хаплогрупи R1b>Z67*, већ генетски профилисаном роду Морачана (Богићеваца).

Тестирањем је потврђено и предање, које се иначе слаже и са истраживањем др Милисава Лутовца, које је објављено у књизи "Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања"  у ком се наводи:

С обзиром на преславу и предање, овакав резултат је сасвим логичан.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4259
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5921 послато: август 03, 2018, 04:12:45 поподне »
Искрено, нисам очекивао да ће се J2b1-M205>Y22066 појавити у Метохији. Мислио сам да ће се прије појавити у Косовском Поморављу, што због поарбанашених Дема из Жегре код Гњилана, што због тога што се Косовско Поморавље ослања на Скопску Црну Гору, Пчињу и Јабланицу (већ имамо људе који су поријеклом из тих области и који припадају нашој хаплогрупи).

Мушутиште и не припада правој Метохији, више административно. Оно се ослања на Призренски подгор и реално више припада том кругу, како у лингвистичком, тако и у културолошком смислу.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4259
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5922 послато: август 03, 2018, 04:22:48 поподне »
Максимовић, Трбуње, Блаце, Мратиндан, E-V13>Z5018>L241


Постоји и вероватноћа да су Кулизе хетерогени род, попут Ковачана. Исто потичу из рударског краја. У Добриловинском катастиху имамо село Кулизићи, дакле у близини Брскова. И Вулићевић је од Бишеваца, који имају предање да су дошли из Бишева. Фуштићи су из истог краја.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 802
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5923 послато: август 03, 2018, 05:21:56 поподне »
Максимовић, Трбуње, Блаце, Мратиндан, E-V13>Z5018>L241

Максимовићи су пореклом од Ђокића из Сеоца код Куршумлије који су тамо досељени из суседне Штаве. Ђокићи су од Кнежевића који су огранак Кулиза из тог села. Од Смилића из Штаве који слави исту славу се разликује на свега једном маркеру чиме је потврђено предање о заједничком пореклу. О Кулизама је детаљно писао Радослав Павловић:


Овим резултатом је разрешено питање којој хаплогрупи припадају Кулизе јер Штава важи за матицу Кулиза у Србији.

 Смилић се не може поуздано предвидјети као L241 због чудног хаплотипа. Грани L241 у прилог иде његов dys643 модалан за L241, али по неким осталим вриједностима попут dys389, dys458 (модална за CTS9320), врло високог dys456 које је за 2-3 већи од L241 модала, он јасно изгледа ближи грани Z17107* којој припадају Ракоњци, постоје неки хаплотипови који немају повишену вриједност на dys438 и који су се раније одовојили од Ракоњаца, нпр. из Румуније, они имају углавном ову специфичну вриједност од dys456=18, која постоји и код хаплотипова ближим Ракоњцима.
 Смилић је 2/17 са румунским хаплотипом из Калараша, а са Американцем из Гревене поријеклом са којима Румун изгледа у вези је 15/18 (2 бржа).

 Ја и даље заступам тезу да су Кумани највјероватнија опција за наш род, а познато је да се и Кулизе доводе у везу са сличним популацијама. Један од ријетких хаплотипова на овом подручју који је сродан Ракоњцима јесте и из истраживања Тузланског кантона, а нпр. Калесија је довођена у везу са Кализама/Кулизама. :) За тога могу рећи да се одвојио од Ракоњаца након што су се они одвојили од сродних хаплотипова на истоку. Може лако бити и познија веза - 16. вијек.

 Био је досад шаблон са овим Z17107* хаплотиповима да се нађу на правим мјестима за довођење у везу са тим популацијама. Ако би Кулизе биле Z17107 онда су удаљени преко 1000 година од нас сигурно, али би били могуће/вјероватно и индикација да су те "источне" хипотезе о Кулизама имале утемељења.
 Наравно могу бити и L241 као већина са том вриједношћу на dys643.

 Само СНП може њих поуздано опредијелити са ова 23 маркера.
« Последња измена: август 03, 2018, 05:23:31 поподне Zor »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2010
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5924 послато: август 03, 2018, 08:20:35 поподне »
Само СНП може њих поуздано опредијелити са ова 23 маркера.

Слажем се, СНП тест је неопходан да би смо добили потврду. Смилић је већ био сврстан у табели као E-L241, па сам због тога на исти начин сврстао и Максимовића.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5925 послато: август 04, 2018, 10:39:44 пре подне »
Јелачић, Св. Василије Велики (раније Св. Климент), Нови Карловци, Инђија, J2a-M410>L26


Презиме Јелачић и стара слава Св. Климент, упућују на простор Херцеговине. За тамошње Јелачиће се, вероватно због славе, верује да су у вези са групом родова око Љубибратића. У склопу Херцеговачког днк пројекта имамо неколико тестирнаих породица са овом славом, али не припадају овој хаплогрупи.

Од тестираних из нашег пројекта, најближи би могли бити Живковићи из Шумадије, али то вероватно није блиска веза.

Погледао сам мало детаљније маркере Јелачића. И он и Живковић би врло лако могли бити J2a-M67, па сам их пребацио у тај род. Ова подграна је код нас присутна у солидном проценту у Понишављу, али је има и у динарским крајевима (код исељеника из Херцеговине), што би могли бити интересантно и за Јелачиће.

Yfull стабло J2a-M67 (TMRCA 12300)
https://www.yfull.com/tree/J-M67/

симо

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5926 послато: август 04, 2018, 10:59:15 пре подне »
Погледао сам мало детаљније маркере Јелачића. И он и Живковић би врло лако могли бити J2a-M67, па сам их пребацио у тај род. Ова подграна је код нас присутна у солидном проценту у Понишављу, али је има и у динарским крајевима (код исељеника из Херцеговине), што би могли бити интересантно и за Јелачиће.

Yfull стабло J2a-M67 (TMRCA 12300)
https://www.yfull.com/tree/J-M67/

Заправо резултат Јелачића, поред несумњиве бликсости са мађарским Ромима (што и због географске блискости има значаја), је веома близак једној не тако раширеној подграни хаплогрупе J2a-M67. Ради се о грани J2a-M410>PF4610>L26>PF5116>Z2227>L558>M67>Z7671>CTS900>CTS6804>Y6964>Y18399

При томе треба поменути да не знамо да ли можда и мађарски Роми припадају овој грани.

Ова грана је специфична јер јој засад припада неколико  Американаца и Сјеверноевропљана, а сљедећа најближа веза је са граном Y3620, која је најприсутнија међу Ингушима и Чеченима. Ипак старост ове везе је 4000 година, када је прорачунат ТМРЦА заједничког СНП-а Y6964.

Наравно блискост Јелачића са Американцима и Сјеверноевропљанима који припадају овој грани може бити и случајна (дешава се), али се ипак ради о веома великом поклапању на 23 маркера. Са Данцем Јакобсоном се Јелачић разликује на само 1 маркеру од упоређених 23, а блиска је веза и са свим осталима који припадају овој подграни.
« Последња измена: август 04, 2018, 11:04:17 пре подне симо »

На мрежи Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1696
  • Z3660>Y34637-
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5927 послато: август 06, 2018, 02:21:32 поподне »
Конески, Аранђеловдан, Панчево; раније Урошевац и Могилец

Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460. Најбоље се уклапа у најбројнији род А, у ком потпуно поклапање на 18 маркера има са Недељковићем из Крушевца, а од Јовановића из Краљева разликује се на само 1 од 17 маркера. Са обојицом наведених дели благо повишену вредност DYS458=17. Није превише удаљен ни од осталих припадника овог рода, разлика је углавном 2-3 маркера.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1112
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5928 послато: август 06, 2018, 02:39:42 поподне »
Конески, Аранђеловдан, Панчево; раније Урошевац и Могилец

Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460. Најбоље се уклапа у најбројнији род А, у ком потпуно поклапање на 18 маркера има са Недељковићем из Крушевца, а од Јовановића из Краљева разликује се на само 1 од 17 маркера. Са обојицом наведених дели благо повишену вредност DYS458=17. Није превише удаљен ни од осталих припадника овог рода, разлика је углавном 2-3 маркера.

Осим за Србе ова хаплогрупа је типична и за Пољаке ?
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5268
  • I2-PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5929 послато: август 06, 2018, 03:00:54 поподне »
Конески, Аранђеловдан, Панчево; раније Урошевац и Могилец

Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460. Најбоље се уклапа у најбројнији род А, у ком потпуно поклапање на 18 маркера има са Недељковићем из Крушевца, а од Јовановића из Краљева разликује се на само 1 од 17 маркера. Са обојицом наведених дели благо повишену вредност DYS458=17. Није превише удаљен ни од осталих припадника овог рода, разлика је углавном 2-3 маркера.

Ово је први тестирани у оквиру "брсјачко-мијачког подухвата".  8) Његови су колонизовани прво у Опово 1956. године, да би убрзо прешли у Јабуку; у Опово су дошли из Урошевца, мада им то није завичај већ је вероватно у питању била међуратна сеоба из економских разлога. Потичу из Могилеца у области Порече (општина Македонски Брод), а ово у литератури пише за родове из тог села који славе Аранђеловдан:

"У књизи Петра Јовановића "Порече" коју ми је проследио Паво у Могилецу постоје три рода која славе Аранђеловдан, Урдовци (15 к.), Мијовци (9 к.) и Буштовци (27 к.). Прва два рода потичу од старог могилечког становништва које се одселило у битољски Могилан, а затим се један дом вратио пре 7 појасева, тј. пре око 200 година (око 1726, прим. Н.В.), и од тог дома потичу наведена два рода. За трећи род само пише да је досељен од Охрида. Мислим да са великом сигурношћу можемо рећи да сва три рода припадају Брсјацима."
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 802
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5930 послато: август 06, 2018, 03:08:17 поподне »
"У књизи Петра Јовановића "Порече" коју ми је проследио Паво у Могилецу постоје три рода која славе Аранђеловдан, Урдовци (15 к.), Мијовци (9 к.) и Буштовци (27 к.). Прва два рода потичу од старог могилечког становништва које се одселило у битољски Могилан, а затим се један дом вратио пре 7 појасева, тј. пре око 200 година (око 1726, прим. Н.В.), и од тог дома потичу наведена два рода. За трећи род само пише да је досељен од Охрида. Мислим да са великом сигурношћу можемо рећи да сва три рода припадају Брсјацима."

 Увијек ми се чинило да Бурсаћ презиме код припадника R-A11460 има вјероватнију етимолошку везу са Брсјацима него са торбом или чак градом Бурсом, што сам видио код Слободана Бурсаћа.

симо

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5931 послато: август 06, 2018, 03:31:49 поподне »
Увијек ми се чинило да Бурсаћ презиме код припадника R-A11460 има вјероватнију етимолошку везу са Брсјацима него са торбом или чак градом Бурсом, што сам видио код Слободана Бурсаћа.

Малоприје сам ово коментарисао са Милошем, а негдје је и раније помињано да крајишки Бурсаћи имају предање о поријеклу из Македоније.

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=867.msg25324#msg25324

Овај специфичан род не само у случају Конеског већ и код неких других што објављених и необјављених резултата ( има их неколико) упућује у македонском (западномакедонском) правцу, као својеврсној матици. 

Занимљиво је да Томо Смиљанић Брадина који је писао о Брсјацима помиње и један облик њиховог имена који је близак Бурсаћима: "To isto čine i drugi slovenski pisci, koji nemaju takvo r, recima Rusi pišu; Borsjaci, Bursjaci, Bersjacil

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5268
  • I2-PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5932 послато: август 06, 2018, 03:43:23 поподне »
Малоприје сам ово коментарисао са Милошем, а негдје је и раније помињано да крајишки Бурсаћи имају предање о поријеклу из Македоније.

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=867.msg25324#msg25324

Овај специфичан род не само у случају Конеског већ и код неких других што објављених и необјављених резултата ( има их неколико) упућује у македонском (западномакедонском) правцу, као својеврсној матици. 

Занимљиво је да Томо Смиљанић Брадина који је писао о Брсјацима помиње и један облик њиховог имена који је близак Бурсаћима: "To isto čine i drugi slovenski pisci, koji nemaju takvo r, recima Rusi pišu; Borsjaci, Bursjaci, Bersjacil

У том случају, A11460 би био један од јасних показатеља везе централног и западног Балкана, тј. сеобе у том правцу (центар->запад) у периоду касног средњег века. Чини ми се да је род Мириловића још један од тих "индикатора", не знам да ли има још неки генетски профилисан род који би се могао довести у везу са том сеобом. Можда Љешњани-Војинићи?
Чињеницама против самоувереног незнања.

симо

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5933 послато: август 06, 2018, 03:54:27 поподне »
У том случају, A11460 би био један од јасних показатеља везе централног и западног Балкана, тј. сеобе у том правцу (центар->запад) у периоду касног средњег века. Чини ми се да је род Мириловића још један од тих "индикатора", не знам да ли има још неки генетски профилисан род који би се могао довести у везу са том сеобом. Можда Љешњани-Војинићи?

Оно што разликује донекле овај A11460 род  од Мириловића и Војинића јесте његово одсуство у класичној динарској зони, у Херцеговини и Црној Гори. Остају још шансе да се пронађе, али чисто сумњам. Али свакако да и Војинићи и Мириловићи припадају том централнобалканском словенском кругу (Мириловићи не само по генетици, већ и по предању),а Војинићи у контексту Зете коју такође додирује централнобалкански словенски круг.

Веза са Крајином је прилично интересантна, јер говори о могућности да су неки централнобалкански српски родови мигрирали директно са подручја Македоније и Косова, без херцеговачке фазе. Чини ми се да сам прочитао негдје да Бурсаћи имају у предању Македонију, али могуће да сам и нешто помијешао.

Међутим, уколико би етимологија Бурсаћи- Бурсјаци- Брсјаци била исправна, не би било ништа необично да племенско име оживи у Крајини у облику презимена. Треба споменути само: Криче, Мацуре, Матаруге...

Ван мреже Тромеђа

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 200
  • R1a M458 A11460
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5934 послато: август 06, 2018, 03:56:36 поподне »
Конески, Аранђеловдан, Панчево; раније Урошевац и Могилец

Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460. Најбоље се уклапа у најбројнији род А, у ком потпуно поклапање на 18 маркера има са Недељковићем из Крушевца, а од Јовановића из Краљева разликује се на само 1 од 17 маркера. Са обојицом наведених дели благо повишену вредност DYS458=17. Није превише удаљен ни од осталих припадника овог рода, разлика је углавном 2-3 маркера.

Баш лепо што нам се полако размотава клупко. Честитке Конеском.  :)
Било би интересантно видети и да ли се појављују слични хаплотипови у Грчкој.

Осим за Србе ова хаплогрупа је типична и за Пољаке ?

Јесте. Имаш више о томе на овој теми. https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2318.msg65483#msg65483

Малоприје сам ово коментарисао са Милошем, а негдје је и раније помињано да крајишки Бурсаћи имају предање о поријеклу из Македоније.

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=867.msg25324#msg25324

Овај специфичан род не само у случају Конеског већ и код неких других што објављених и необјављених резултата ( има их неколико) упућује у македонском (западномакедонском) правцу, као својеврсној матици. 

Занимљиво је да Томо Смиљанић Брадина који је писао о Брсјацима помиње и један облик њиховог имена који је близак Бурсаћима: "To isto čine i drugi slovenski pisci, koji nemaju takvo r, recima Rusi pišu; Borsjaci, Bursjaci, Bersjacil

Сад видим да их Руси зову "Берзиты" или "Верзиты"
https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%B8%D1%82%D1%8B#cite_note-1
"Добра земљо моја, лажу! Ко те воли данас, тај те воли, јер зна да си мати... " Милан Ракић

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5935 послато: август 06, 2018, 03:58:52 поподне »
У том случају, A11460 би био један од јасних показатеља везе централног и западног Балкана, тј. сеобе у том правцу (центар->запад) у периоду касног средњег века. Чини ми се да је род Мириловића још један од тих "индикатора", не знам да ли има још неки генетски профилисан род који би се могао довести у везу са том сеобом. Можда Љешњани-Војинићи?

С обзиром на исту грану испод Z17855 (A16413) коју деле са Михајловићем из Блаца и Ковачанима-Точанцима, врло могуће. Мислим да више и није питање јесу ли преци припадника рода Љешњана Војинића дошли из јужних крајева Балкана на подручје данашње Црне Горе, већ само када је то тачно било.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5936 послато: август 06, 2018, 03:59:36 поподне »
У том случају, A11460 би био један од јасних показатеља везе централног и западног Балкана, тј. сеобе у том правцу (центар->запад) у периоду касног средњег века. Чини ми се да је род Мириловића још један од тих "индикатора", не знам да ли има још неки генетски профилисан род који би се могао довести у везу са том сеобом. Можда Љешњани-Војинићи?

Не знам како "Љешњани" стоје са рођацима у Македонији, али у Крајини имају потенцијалне днк рођаке у виду Пепића и Паројчића. Први се убрајају у староседеоце, тј. досељенике са Змијања, док Паројчићи имају јасно предање о Херцеговини.

Оно што разликује донекле овај A11460 род  од Мириловића и Војинића јесте његово одсуство у класичној динарској зони, у Херцеговини и Црној Гори. Остају још шансе да се пронађе, али чисто сумњам. Али свакако да и Војинићи и Мириловићи припадају том централнобалканском словенском кругу (Мириловићи не само по генетици, већ и по предању),а Војинићи у контексту Зете коју такође додирује централнобалкански словенски круг.

Веза са Крајином је прилично интересантна, јер говори о могућности да су неки централнобалкански српски родови мигрирали директно са подручја Македоније и Косова, без херцеговачке фазе. Чини ми се да сам прочитао негдје да Бурсаћи имају у предању Македонију, али могуће да сам и нешто помијешао.

Међутим, уколико би етимологија Бурсаћи- Бурсјаци- Брсјаци била исправна, не би било ништа необично да племенско име оживи у Крајини у облику презимена. Треба споменути само: Криче, Мацуре, Матаруге...

Карановић је и Бурсаће сврстао у онај старији крајишки слој. А предање о Македонији је можда у вези са оним о пореклу "од Мрњавчевића"??

Да ли међу херцеговачком R1a-M458 има ове подгране?

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 802
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5937 послато: август 06, 2018, 04:19:43 поподне »

Да ли међу херцеговачком R1a-M458 има ове подгране?

 То би требали бити власи Бурмази, ја сам налазио неке индикације тога, и преко једног рода који слави Алимпијевдан а налазио се на "правој" локацији. Старина Бурмаза према неким ономастичким доказима би требала бити Метохија и подручје око Тропоје.
« Последња измена: август 06, 2018, 04:22:06 поподне Zor »

симо

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5938 послато: август 06, 2018, 04:28:09 поподне »
То би требали бити власи Бурмази, ја сам налазио неке индикације тога, и преко једног рода који слави Алимпијевдан а налазио се на "правој" локацији. Старина Бурмаза према неким ономастичким доказима би требала бити Метохија и подручје око Тропоје.

Не знам да ли имаш увид у податке са тестирања Херцеговаца, али у Херцеговини нема ове гране (A11460),а средњовјековни власи Бурмази, по подацима којима сад располажемо ( а солидан је узорак) су највjeроватније припадали хаплогрупи I2-PH908.

Назив Бурмаз је могао настајати независно и на различитим локацијама.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 802
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5939 послато: август 06, 2018, 04:37:08 поподне »
Не знам да ли имаш увид у податке са тестирања Херцеговаца, али у Херцеговини нема ове гране (A11460),а средњовјековни власи Бурмази, по подацима којима сад располажемо ( а солидан је узорак) су највjeроватније припадали хаплогрупи I2-PH908.

 Нисам видио резултате, неко ми је споменуо неки могући A11460.

Назив Бурмаз је могао настајати независно и на различитим локацијама.

 Да, међутим, у дефтеру Скадарског санџака из 1485. код особа српских имена се јавља у 4 наврата друго име Бурмаз а никада као лично име саме особе, што је знак родовског имена. Оно је преведено као Бурмар, али као што је и један аутор рекао, без дијакритичких тачака сигурно се ради о форми Бурмаз обзиром да се гласови р и з пишу истим словом.

 У том случају херцеговачки Бурмази онда вјероватно немају везе са овима, али код Бурмазовића A11460 се спомиње предање о доласку са југа (мислим Плав).

 Локације јављања форме Бурмаз су "Рјенича" код Пећи, Шошани код Тропоје, и "Ивража Гренчи", нахија Бјелопавлићи.
« Последња измена: август 06, 2018, 04:38:42 поподне Zor »