Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Equinox]

Можда им презиме указује на Ораово као етапну станицу. Оно је поред Влахиње, Жажа, Бољетина и Сељанца, било насељено српским живљем. Овоме би у прилог ишло и то што је и Милентијевићима етапна станица била Влахиња. Од свих ових села, која су груписана на територији од 10 квадратних килметара, Ора(х)ово је најближе Старом Тргу и Трепчи.

Мислим да је ово врло вероватно, да Ораовчићи носе презиме по Ораову и да је дошло до релативно ране деобе унутар “Бановићког” подкластера и даље унутрашње диференцијације.

Имамо податак код Аврама Поповића, да је старац Вујадин Проловић пренео предање да су се Проловићи из Влахиње доселили у Остраће, што се поклапа са претпоставком о пореклу, односно могућем насељавању Ораовчића из Ораова и осталих Бановићких породица у Остраће, а затим у Џепе (Гувниште).
Предање Милентијевића о Влахињи као етапној станици само учвршћује ову претпоставку.

[Црна Гуја]

Ова тројица тестираних поседују готово идентичан хаплотип па их објављујем заједно:

Илић, Св. Врачи, Доња Драгуша, Блаце; раније Улије, Лепосавић

Кузмановић, Св. Врачи, Горња Драгуша, Блаце; раније Улије, Лепосавић

Обрадовић, Св. Врачи, Мађере, Прокупље; раније Тврђан, Лепосавић

Припадају хаплогрупи R1a-Z280>Z92>YP617. Имају потпуна или врло блиска поклапања са свим осталим припадницима овог рода, са изузетком Бањца и Ердоглије који поседују неколико специфичних заједничких вредности. Нешто нижу вредност DYS570=17 деле Илић и Кузмановић, и она их чини међусобно ближима у односу на друге припаднике рода који имају модалну вредност 18. Захваљујем се Equinoxu на детаљнијим подацима:

"Још три устаничке фамилије које су колонизоване у Топлици после 1879. године и које без сумње припадају „Бановићком подкластеру“ Ковачана R1а. Овим резултатима се Ковачани R1а приближавају Динарику што се тиче проценталног учешћа у групи Ковачана.

Док Илићи и Кузмановићи деле узајамно предање о породичној вези са Обрадовићима из Мађера, Обрадовићи баштине предање о вези Обрадовића са Јаковљевићима и Радивојевићима, такође из Мађера, који исто славе Св. Враче.

Разлике у хаплотипима Кузмановића/Илића и Обрадовића недвосмислено говоре о међусобној деоби која се догодила још у периоду пре пресељења у Топлицу, чему иде у прилог подвојеност домаћинстава и њихова локализација у два, суседна села у непосредној околини Лепосавића.

Потпуно поклапање Обрадовића са Бановићима из Џепа (Гувништа) и Јариња, Ораовчићима из Џепа (Гувништа), Анисијевићима из Врачева, Ђорђевића из Влајковаца и Кастрата говори у прилог томе да су ове данашње фамилије имале скоријег заједничког претка, него што га имају са осталим подкластерима Ковачана R1а (Проловићима, Милентијевићима, Ердоглијама, Бањцима), иако је више него очигледно и по заједничкој крсној слави и по заједничким стаништима, да су наставили заједнички живот чак и неколико векова након даље генетске и породичне деобе.

За Бановићки подкластер је евидентан правац миграције: Ковачица (око 1700) – Влахиња и Ораово/Грабовац/Тврђан/Улије – Остраће – Џепе/Влајковци/Рудница/Топлица (1833/1833/1863/1879).

Овај кластер Ковачана је сада појединачно најбројнији, и по географској дистрибуцији и величини би се могло претпоставити да су род који је присутан у средњем Ибру још од позног средњег века што га чини истински стариначким у рашкој области."

[Небојша]

Лазаревић, Аранђеловдан, Зарожје, Бајина Башта, I2-CTS10228


Лазаревићи (18 к.; Св. Арханђел) су из Васојевића, од Берана дошли у В. Дренову код Пријепоља, па се ту изделили: једни отишли Ужицу и Чачку, други Ивањици, трећи преко Вишеграда у Рогачицу и одатле у Зарожје. У Рогачицу су дошла два брата, и оба изашла у Зарожје и ту се поделила. Један од ове браће отишао је у шабачку Каменицу и тамо се населио, а други је остао овде, чији су се потомци много исељавали и данас се селе.
https://www.poreklo.rs/2013/01/22/poreklo-prezimena-selo-zaro%C5%BEje-bajina-ba%C5%A1ta/


Извор: FTDNA

[Лепеничанин]

Малетин, Никољдан, Бачка Паланка, R1b

Породица Малетин је староседелачка у Бачкој Паланци, могуће чак и пре тзв. Сеобе Срба.

Малетин припада некој од старијих R1b L23 грана. Сличних хаплотипова нема много на нашим просторима, али постоје, па тако у истраживању САНУ један сличан хаплотип је с југа Србије а други из Срема, што можда указује на миграциони правац.

[Pavo]

U Staroj ili Srpskoj Palanci su 1828. kao kućedomaćini zabilježeni Todor i Toma Maletin.  Čini se da je prezime ranije glasilo Maletić, jer se 1767. bilježi samo Marko Maletić kao stanovnik Stare Palanke.  1752. ovog prezimena nema u Palanci ni u kakvom obliku, ali zato je kao kućedomaćin zabilježen Maleta Dabin.  On je jedina osoba koja nosi ime Maleta od preko 1500 popisanih Srba glava domaćinstava u jugozapadnoj Bačkoj 1752.  Meni se čini da bi on mogao biti rodonačelnik roda Maletin. 

[Лепеничанин]

ali zato je kao kućedomaćin zabilježen Maleta Dabin. Meni se čini da bi on mogao biti rodonačelnik roda Maletin.

Хвала вам Паво, чини ми се да сте у праву, то би могао бити родоначелник Малетина.

[Лепеничанин]

Лазов, Велика Госпојина, Србобран, R1b

Хаплотип Лазова највероватније припада грани R1b U152.

Везу са Србобраном могао би објаснити само тестирани лично....јер презиме Лазов јавља се искључиво у Републици Северној Македонији (Шлегово код Кратова, Росоман у Тиквешу...), тако да и тестирани вероватно потиче са истока те јужне западнобалканске државе. 

[Никола Стојановић]

Лазов, Велика Госпојина, Србобран, R1b

Хаплотип Лазова највероватније припада грани R1b U152.

Везу са Србобраном могао би објаснити само тестирани лично....јер презиме Лазов јавља се искључиво у Републици Северној Македонији (Шлегово код Кратова, Росоман у Тиквешу...), тако да и тестирани вероватно потиче са истока те јужне западнобалканске државе. 

И мени делује потпуно македонски...

[Зрно]

Лазов и јесте помињао даље порекло из Македоније, али то је све што зна.

[Зрно]

Извињавам се - Републике Северне Македоније.

[Небојша]

Станковић, Аранђеловдан, Мала Плана, Прокупље, J2b1-M205>Y22066


Српско становништво Мале Плане досељено је углавном из Старе Рашке, од Расине, пограничног дела ка Бугарској, са Космета и Копаоника (Географска енциклопедија насеља Србије). И по хаплотипу Станковић подсећа на неке тестиране из Централне и Јужне Србије. Издваја се висока вредност 17 на DYS458 и нетипична вредност 14 на маркеру DYS19.

[Pavo]

Тракиловић, Јовањдан, Пожарница, Тузла

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951. Најближа поклапања има са Медићем (2/25), Петровићем (3/25) и Демоњом (4/25). Од неуобичајених вредности издвајају се повишене DYS19=17 и DYS389=14-31. Немам детаљнијих података о овом роду, ако неко има нека напише.

Jedan zanimljiv upis iz sidžila gornjutuzlanske nahije.  Ovo je upisano 24.12. 1876. godine po gregorijanskom kalendaru. 

"U sadržaju tužbe koja je stigla u prilogu u vezi udaranja i ozljede nemuslimanke Ruže kolcem od strane Mitra Trakilovića sina Mijatova i njegove supruge Sare i u vezi toga da se izvrši istraga.  Ruža je bila staratelj jetimskog posjeda, a jedan dio posjeda uzurpirao je Mijat Trakilović.  Ruža je sa sobom povela seoskog kneza Mitra Lekića i članove seoskog savjeta: Jovu Vasiljevića i Iliju Đokića.  Potom je otišla u Požarnicu i vidjevši tamo Mijata Trakilovića i njega pozvala.  Kada je saopćila kako je došlo do upravljanja ovim dijelom zemlje, knez i članovi savjeta su to prihvatili.  Mijat Trakilović to nije prihvatio nego je izvukao kolac, a njegov sin Mitar je istrčao iz kuće i dostigao Ružu kod ograde.  Dok je Mitar tukao Ružu, Ružin brat Pavao je nastajo da spasi svoju sestru.  Približivši se Mitrovoj ženi Sari, Mitar uzevši kolac i zajedno sa suprugom jako je ozlijedio Ružu i njenog brata."

Prijevod prof. Omera Nakičevića. 

[Никола Стојановић]

Станковић, Аранђеловдан, Мала Плана, Прокупље, J2b1-M205>Y22066


Српско становништво Мале Плане досељено је углавном из Старе Рашке, од Расине, пограничног дела ка Бугарској, са Космета и Копаоника (Географска енциклопедија насеља Србије). И по хаплотипу Станковић подсећа на неке тестиране из Централне и Јужне Србије. Издваја се висока вредност 17 на DYS458 и нетипична вредност 14 на маркеру DYS19.

Станковићи, звани "Руси"

Са сигурношћу се зна да је у Малој Плани, још у доба турске владавине, живела фамилија Станковић, а да су пре тога живели у селу Поток (Поточић). Они су и рођени у Потоку, највероватније рођена браћа: Стајко (1839) и Риста (1844). О њиховим родитељима нема никаквих података. Сматра се да је родоначелник садашње фамилије Станковић поменути Стајко.

Извор:
Слађан Б. Тимотијевић, Радомир В. Миленковић - Поточић, Мала Плана, Дреновац, страна 283

[Милош]

Гарчић, Никољдан, Манастириште, Власотинце

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичнах вредности има ретку вредност 13-15 на DYS385, као и високе вредности 32 на DYS389II и 18 на DYS458. Самим тим нема ближих поклапања. Због маркера DYS385, исте славе, као и географске близине, може се можда рећи да му је најближи Николић, Горња Лопушња, Власотинце.

Најбројнији род у Манастиришту су Гарчићи, по Ј. Трифуноском пореклом су из Гара, села из средњег тока Власине.
Према казивању Новице Гарчића, пореклом су из Црне Горе, али су једно време живели у Гару.
У Црној Гори постоји предео Загарач (околина Даниловграда), са планином Гарчић, као презиме Гарчевић. Гарчићи су живели на левој страни Власине и вођени су као део Власотинца.
По казивању Бранка Јовичића, најстарији досељеници у Манастириште су из Црне Горе, Херцеговине и са Косова.

[Милош]

Ступар, Лазаревдан, Грдановци, Сански Мост

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од свих Лазаревштака се разликује на 4 и више маркера. Са Карићем из Гориња има чак 6 разлике на 24 маркера. Од Лазаревштака из Далмације (Жегар) и Лазаревштака са Кордуна се такође разликује на више маркера, па се поставља питање да ли се ради о истом роду. Гледајући маркере, рекло би се да не.

Рађеновић за њих каже:

"Ступар — двадесет осам кућа. Славе Лазаревдан, прича се за њих, да су били пре више од 200 година у неком селу кључког среза. То би могло бити негде у области Змијања. Имали су тамо земљу под тапију. Једна њихова жена чувала овце и држала увек тапију при себи. Турчин чувао своје овце и састајао се с њоме. Једном приликом украде јој он тапију и даде је бегу. Бег стаде да беглучи њихову земљу. Старешина задруге рече му: „Зашто то чиниш беже?“ Бег му одговори: „Ово је моје, ево тапије од ове земље, камо теби тапија?“ Старешина оде да донесе своју тапију, али је нигде не нађе. Кад бег опет доће на њиву да је оре, старешина га дочека с пушком и убије га. Сместа се сви дигну одатле и разбегну на више страна. Један брат дође у Скакавац, други у Вел. Рујишку (срез крупски), трећи у Подове (Двор), у Банији. — Друго казивање хоће, да су Ступари старином из Зрмање, на граници личко-далматинској. Ово ће бити вероватније. Они на које се односи она прича о тапији, могли су доселити из Зрмање тамо у кључки срез. Пошто се у оним временима врло ретко остајало задуго на једном месту, тако су можда и они морали због онога догаћаја напустити то место и одбећи једним делом овамо у Скакавац. Са Скакавца су се Ступари у току дуга времена расељавали на више страна, као у Воћеницу, Ластве, Крњеушу, Горињу (крупски срез), у сански срез и у Липу (бихаћски срез). Тамо су једни променили презиме у Станаревић."

Тестирани је навео да имају предање да су пореклом са Косова.

[Небојша]

Ступар, Лазаревдан, Грдановци, Сански Мост

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од свих Лазаревштака се разликује на 4 и више маркера. Са Карићем из Гориња има чак 6 разлике на 24 маркера. Од Лазаревштака из Далмације (Жегар) и Лазаревштака са Кордуна се такође разликује на више маркера, па се поставља питање да ли се ради о истом роду. Гледајући маркере, рекло би се да не.

Рађеновић за њих каже:

"Ступар — двадесет осам кућа. Славе Лазаревдан, прича се за њих, да су били пре више од 200 година у неком селу кључког среза. То би могло бити негде у области Змијања. Имали су тамо земљу под тапију. Једна њихова жена чувала овце и држала увек тапију при себи. Турчин чувао своје овце и састајао се с њоме. Једном приликом украде јој он тапију и даде је бегу. Бег стаде да беглучи њихову земљу. Старешина задруге рече му: „Зашто то чиниш беже?“ Бег му одговори: „Ово је моје, ево тапије од ове земље, камо теби тапија?“ Старешина оде да донесе своју тапију, али је нигде не нађе. Кад бег опет доће на њиву да је оре, старешина га дочека с пушком и убије га. Сместа се сви дигну одатле и разбегну на више страна. Један брат дође у Скакавац, други у Вел. Рујишку (срез крупски), трећи у Подове (Двор), у Банији. — Друго казивање хоће, да су Ступари старином из Зрмање, на граници личко-далматинској. Ово ће бити вероватније. Они на које се односи она прича о тапији, могли су доселити из Зрмање тамо у кључки срез. Пошто се у оним временима врло ретко остајало задуго на једном месту, тако су можда и они морали због онога догаћаја напустити то место и одбећи једним делом овамо у Скакавац. Са Скакавца су се Ступари у току дуга времена расељавали на више страна, као у Воћеницу, Ластве, Крњеушу, Горињу (крупски срез), у сански срез и у Липу (бихаћски срез). Тамо су једни променили презиме у Станаревић."

Ипак бих рекао да је то све исти род. Осим што их повезује иста слава и исти миграциони пут, може се то и по комбинацији неких маркера закључити. А код ових Лазаревштака са Кордуна се јавља висока вредност на DYS439, као и код Ступара, па нема сумње да нека веза постоји.

Ово ми је родбина по мушкој линији (дедина мајка је од Ступара), па сам хтео рећи коју о њима, али је Милош већ написао ону основну причу о пореклу. Змијање или Северна Далмација. Али није искључено да је миграциони пут ишао управо тако, тј. да једно не искључује друго: Змијање - Сев. Далмација - Крајина.

Углавном је реч о доста разгранатом роду на простору Поуња (64 куће почетком 20. века). У тај крај су долазили из Лике и Северне Далмације заједно са Жегарцима, Карићима, Вурдељама, Станаревићима (који се помињу и у предању) Лукачима и Карићима, који кажу да су пореклом баш од Ступара и такође су I2-PH908. Све ове породице славе Лазаревдан.

[Милош]

Карличић, Лучиндан, Штаваљ, Сјеница

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203, роду Тарских Никшића. Има типичан хаплотип за Тарске Никшиће, једино се одваја DYS437=14, па нема потпуна поклапања на пројекту. Са Милетићем из Грабовца, Глишовићем из Мајдана, Крвавцем из Трновица, има једну разлику на упоредивих 23 маркера. О Карличићима сам на једној другој теми недавно писао:

Најбројнији род у селу Брњица су Карличићи. Требало би да они славе Лучиндан. У Добриловинском катастиху се у селу Обод спомиње задруга кнеза Војина Карлице. Они су сигурни Тарски Никшићи...

Обод је данас засеок села Потрк код Мојковца.

Овим резултатом је стављена тачка на "и" што се тиче Тарских Никшића и њихове хаплогрупе, као и неспорне везе са херцеговачким родовима који припадају Y56203.

[Jelic]

Ипак бих рекао да је то све исти род. Осим што их повезује иста слава и исти миграциони пут, може се то и по комбинацији неких маркера закључити. А код ових Лазаревштака са Кордуна се јавља висока вредност на DYS439, као и код Ступара, па нема сумње да нека веза постоји.

Ово ми је родбина по мушкој линији (дедина мајка је од Ступара), па сам хтео рећи коју о њима, али је Милош већ написао ону основну причу о пореклу. Змијање или Северна Далмација. Али није искључено да је миграциони пут ишао управо тако, тј. да једно не искључује друго: Змијање - Сев. Далмација - Крајина.

Углавном је реч о доста разгранатом роду на простору Поуња (64 куће почетком 20. века). У тај крај су долазили из Лике и Северне Далмације заједно са Жегарцима, Карићима, Вурдељама, Станаревићима (који се помињу и у предању) Лукачима и Карићима, који кажу да су пореклом баш од Ступара и такође су I2-PH908. Све ове породице славе Лазаревдан.

Слажем се. Иначе, у неким крајевима око Бања Луке, са обе стране Врбаса, има нешто стариначких родова који славе Лазаревдан. Било би занимљиво видети јесу ли они повезани са родовима из Жегара и са Кордуна.

[Jelic]

Овим резултатом је стављена тачка на "и" што се тиче Тарских Никшића и њихове хаплогрупе, као и неспорне везе са херцеговачким родовима који припадају Y56203.

Да, то је то. Код Тарских Никшића се историјски извори тј. помени неких породица савршено поклапају са генетиком.

[Jelic]

типичан хаплотип за Тарске Никшиће, једино се одваја DYS437=14

Једини има и нешто вишу GATAH4=11, но то не мења његову припадност роду Тарских Никшића.