Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[filipi]

Бијелић, Никољдан, Брибир, Шибеник

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Исти је род са неким далматинским фамилијама попут Вучковића, Гагића, Јаснића и Тутуша. И са овим резултатом се показује појачано присуство хаплогрупе I2-CTS10228 у Далмацији.

Mislim da komotno mozemo reci da se kod tih dalmatinskih rodova radi o grani Y4882....Bilo bi dobro da makar dvojica urade SNP na YSEQ.

[Jelic]

Кристић, Ђурђиц, Вишеград

Припада хаплогрупи I2-PH908. По самом хаплотипу, крсној слави и вредности 15 на 19, могао би бити повезан са Петровићем из Мађера код Пожеге, као и са две необјављене породице из Херцеговине (једна је из Пиве, друга из околине Невесиња).

Ако неко зна нешто о пореклу ове породице, нека напише.

[vlado]

Siniša pomagaj, koliko daleko bi mogao biti sa ovim prodanovićem

1408   Продановић   Никољдан      J2b   J2b-M241   12   24   14   10   14   17   12   12   11   28   16   16   19   10   13   16   18   9
                                                                                                                13     15      
sve se poklapa osim ova dva markera koja imaju vrednost 13 i 15

[Sharelock]

Кристић, Ђурђиц, Вишеград

Припада хаплогрупи I2-PH908. ...

На састанку прошлог четвртка рекох "90% да је PH908", сада ми жао што сумњах оних 10 %.
Хоће ли његов хаплотип бити објављен у Пројекту?

[vlado]

Siniša pomagaj, koliko daleko bi mogao biti sa ovim prodanovićem

1408   Продановић   Никољдан      J2b   J2b-M241   12   24   14   10   14   17   12   12   11   28   16   16   19   10   13   16   18   9
                                                                                                                13     15      
sve se poklapa osim ova dva markera koja imaju vrednost 13 i 15

                                          evo mojih rezultata 12   24   14   10   13   15   12   12   11   28   16   16   19   11   13   16   18   9   23   13   12   21   9
                                         razlika je i na DYS635

[Jelic]

На састанку прошлог четвртка рекох "90% да је PH908", сада ми жао што сумњах оних 10 %.
Хоће ли његов хаплотип бити објављен у Пројекту?

Биће, надам се ускоро.

[Jelic]

Бољевић, Ђурђиц, Горња Горица, Подгорица

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Иако се разликују на 5 маркера од упоредивих 23, Бољевић је свакако исти род са Вукчевићем из Гољемада у Љешанској Нахији. То се пре свега огледа у високим вредностима на маркеру 549 (Вукчевић на том маркеру има вредност 12, а Бољевић чак "екстремну" 13) као и у ниским вредностима на маркеру 635 (Вукчевић на том маркеру има јако ниску за динарик вредност 20, док Бољевић има такође за динарик ниску вредност 21).

О пореклу Бољевића у литератури стоји:

5. Горња Горица

Болевићи, чује се и Бољевићи (Ђурђиц) – предак Болеја им се заједно са тројицом браће доселио из Љеша, крајем 15. столећа; од остале тројице браће су Милићи у Доњој Горици, Вукчевићи у Љешанској Нахији и исламизирани Аматбашићи.

https://www.poreklo.rs/2016/02/01/bratstva-zete-i-ljeskopolja/

Дакле, предање о сродности Бољевића и Вукчевића је генетски потврђено.

[Милош]

Босанац, Ђурђевдан, Лађевац, Окучани

Припада хплогрупи I2-PH908. Поседује веома високу вредност 26 на DYS390, и за сада је једини од PH908 на пројекту са овом вредношћу. Такође има и нешто ређу вредност 15-15 на DYS385, као и нешто нижу вредност 12 на DYS389I. Све у свему специфичан хаплотип, који нема ближих поклапања на пројекту.

По подацима тестираног, а на основу црквених матичних књига, до 1865. су се презивали Бакићи, а по предању славили су Срђевдан. Такође по предању су се у Славонију доселили са подручја Поткозарја.

Ако неко зна нешто више о овој породици, нека напише.

[Милош]

Милошевић, Јовањдан, Челопек, Зворник

Припада хплогрупи I2-PH908. Хаплотип близак модалу. Од карактеристичних вредности можда треба истаћи нешто ређу 15-15 на маркеру DYS385ab. На пројекту нема потпуних поклапања, а најближи му је Ракић, Ђурђевдан, Вариводе, Кистање, са којим има 2 разлике на 23 маркера (DYS576 и DYS635).

Tестирани је оставио једино податак да су пореклом негде из Херцеговине.

[mladjo]

Вукашиновић, Клење, Богатић - слава: Аврамијевдан, хаплогрупа R1a YP3987.

Према стручној литератури:

Преци Вукашиновића, прешли су у мачванско село Клење из Ноћаја, почетком 19. века, односно између 1804. и 1829. године. Ових Вукашиновића су у другој половини 20. века биле 4 куће у Клењу. У Клењу живи и друга породица са презименом Вукашиновић која слави Св. Петку, али нису у сродству са Вукашиновићима Аврамијевштацима.
(Извор Васиљевић: стр 174)

Један огранак породице Вукашиновић са славом Свети Аврамије преселио се у недалеко Дуваниште, где их данас укупно има 6 домаћинстава. Предак Гаја Вукашиновић им је дошао крајем 19. или почетком 20. века, као „уљез“ у породицу Беговић која слави Ђурђевдан, али је задржао своју стару славу и презиме.
(Извор Васиљевић: стр 169)


Вукашиновићи у Клењу представљају огранак Огњеновића из Ноћаја (Сремска Митровица).

Огњеновићи:
Ова породица је бројала 6 домаћинстава у другој половини 20. века. Њени преци су се доселили из Босне, у периоду „од Првог српског устанка до 1829. године“. Њихов огранак представља породица Вукашиновић у Клењу, која слави исту крсну славу.
(Извор Васиљевић: стр 181)

[Nebo]

Да ли је неко узео у обраду резултат Петровића из Бачког Петровог Села?
Тестиран је у ДНК центру, узорак је дат у четвртак, а резултат је приспео у Порекло јуче ујутро.

[Nebo]

Питање за главнокомандујуће и оне који се баве хаплогрупом R:

Да ли се више нико не бави овим, или сте ме ставили на ignore листу?

[Nebo]

Добро. С обзиром да од јутрос не видим никаквог одзива на моје питање и на јучерашњи резултат (мени јако важан), схватићу то као - ignore.

[Be like Bill]

Добро. С обзиром да од јутрос не видим никаквог одзива на моје питање и на јучерашњи резултат (мени јако важан), схватићу то као - ignore.

Pozdrav Nebo.

Ako imaš vrednosti markera možeš ih postaviti. R haplogrupa nije mi baš bliska ali možemo ih makar provući kroz YHRD pa možda to da neki odgovor

[Nebo]

Захваљујем, Радоне. Пошаљи ми мејл на ПП, па ћу ти послати сертификат са маркерима.

[Црна Гуја]

Петровић, Ђурђевдан, Велико Набрђе, Сатница Ђаковачка, Славонија

Припада хаплогрупи R1b-PF7562. Најбоље се уклапа у род T1, који одликује пре свега вредност DYS385=12-15. Најближе поклапање има са Симоновићем из Идвора, разликују се на само 2 од 23 маркера, а релативно блиски су му и Момић (3/18) и Булат (4/23) са Баније, Миловановић из Мосне код Доњег Милановца (4/23) и Шестић из Милосаваца код Лакташа (5/23). Поседује две неуобичајене вредности које га разликују од осталих припадника овог рода, а то су нешто ниже DYS576=17 и DYS549=13.

[Црна Гуја]

Ораовчић, Св. Врачи, Гувниште, Лепосавић

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>YP617, роду Ковачана. Потпуно поклапање има са чак четворицом, Бановићем и Анисијевићем из Лепосавића, и са двојицом Ђорђевића, из Куршумлије и околине Бруса, док се од Проловића из околине Прокупља разликује на само 1 од 23 маркера, а од Милентијевића из околине Звечана на 2 од 23. Немам детаљнијих података о Ораовчићима, верујем да ће Еquinox имати да каже нешто више.

[Небојша]

Петровић, Ђурђевдан, Велико Набрђе, Сатница Ђаковачка, Славонија

Припада хаплогрупи R1b-PF7562. Најбоље се уклапа у род T1, који одликује пре свега вредност DYS385=12-15. Најближе поклапање има са Симоновићем из Идвора, разликују се на само 2 од 23 маркера, а релативно блиски су му и Момић (3/18) и Булат (4/23) са Баније, Миловановић из Мосне код Доњег Милановца (4/23) и Шестић из Милосаваца код Лакташа (5/23). Поседује две неуобичајене вредности које га разликују од осталих припадника овог рода, а то су нешто ниже DYS576=17 и DYS549=13.

Још једна потврда везе зоне врбаског поддијалекта и Славоније.

[Equinox]

Ораовчић, Св. Врачи, Гувниште, Лепосавић

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>YP617, роду Ковачана. Потпуно поклапање има са чак четворицом, Бановићем и Анисијевићем из Лепосавића, и са двојицом Ђорђевића, из Куршумлије и околине Бруса, док се од Проловића из околине Прокупља разликује на само 1 од 23 маркера, а од Милентијевића из околине Звечана на 2 од 23. Немам детаљнијих података о Ораовчићима, верујем да ће Еquinox имати да каже нешто више.

Овде имамо идентичан случај као што смо имали пре неколико месеци са Кадићима и Јеленићима из Лешка, који су се временом “одродили” и изгубили предање о заједничком пореклу упркос чињеници да живе у истом засеоку и славе исту крсну славу.

Ораовчићи се први пут појављују у Гувништу, односно Џепама у попису из 1863. године, и то управо у засеоку Бановићи.

Њихово временско јављање у изворима коинцидира са јављањем Ђорђевића - Остраћана у Влајковцима, са којима имају потпуно поклапање, и Бановићима у Рудници (ужег рода од кога су настали Анисијевићи у Врачеву), са којима такође имају потпуно поклапање, што указује на померање већег броја “Бановићких” породица из Остраћа на ослобођену територију Кнежевине Србије у периоду између 1833. и 1863. године с обзиром да осим Бановића у Џепама (Гувништу), у арачким тефтеру из 1833. године, ни једна од ових породица није регистрована.

[Милош]

Ораовчићи се први пут појављују у Гувништу, односно Џепама у попису из 1863. године, и то управо у засеоку Бановићи.

Можда им презиме указује на Ораово као етапну станицу. Оно је поред Влахиње, Жажа, Бољетина и Сељанца, било насељено српским живљем. Овоме би у прилог ишло и то што је и Милентијевићима етапна станица била Влахиња. Од свих ових села, која су груписана на територији од 10 квадратних килметара, Ора(х)ово је најближе Старом Тргу и Трепчи.