Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Atlantische]

Хршум, Стевањдан, Буђ, Пале

Припада хаплогрупи G2a-L497>L42>YSC33, роду стевањштака. Може се рећи да је у овом случају тестирање потврдило предање Хршума о сродности са породицом која је тестирана у склопу Херцеговачког ДНК подухвата, јер Хршум са тестираним из те породице дели карактеристичне вредности (15 на 385b, 12 на 392 и 18 на 570) и разликује се са њим на 2 од 23 упоредива маркера.

Од јавних резултата из табеле пројекта Хршуму је најближи Благојевић из Слапашнице код Братунца, разликују се такође на 2 маркера а оно што је важније јесте да поред исте славе деле и карактеристичне вредности. Наиме, Хршум и Благојевић деле исту вредност (12) на 392 и једини су српски YSC33 са 14 на 393.

Надам се да ће о Хршумима нешто више рећи Романијски.

[Romanijski]

Хршум, Стевањдан, Буђ, Пале

Припада хаплогрупи G2a-L497>L42>YSC33, роду стевањштака. Може се рећи да је у овом случају тестирање потврдило предање Хршума о сродности са породицом која је тестирана у склопу Херцеговачког ДНК подухвата, јер Хршум са тестираним из те породице дели карактеристичне вредности (15 на 385b, 12 на 392 и 18 на 570) и разликује се са њим на 2 од 23 упоредива маркера.

Од јавних резултата из табеле пројекта Хршуму је најближи Благојевић из Слапашнице код Братунца, разликују се такође на 2 маркера а оно што је важније јесте да поред исте славе деле и карактеристичне вредности. Наиме, Хршум и Благојевић деле исту вредност (12) на 392 и једини су српски YSC33 са 14 на 393.

Надам се да ће о Хршумима нешто више рећи Романијски.

Nemam nešto posebno da navedem osim da potiču od Okiljevića , od tri brata Lakići, Jakovljevići i Hršumi. Žive na tri lokacije Buđ-Pale, Podgrab-Pale i Sočice-Rogatica. Postoji neka tanka priča o srodskvu sa jednom porodicom Janković slave Ignjatijevdan, Prača-Pale za koju znam da su doseljenici sa reona Foče, ali to je nova migracija zadnjih 60 godina. O starijem poreklu tih Jankovića neznam samo naslućujem da je moguća Hercegovina...
Hršumi  su na prostor Romanije doselili početkom 19, vijeka oko 1820 , u istom periodu kao i Čvore, Forcani i Subotići...

[Romanijski]

Ја у литератури не нађох ништа за те Митровиће.

Кад већ њих споменусмо да напишем да се од Милетића из Тмаве разликује на 3 од 23 упоредива маркера.

На овом броју тестираних делује да би хаплогрупа G-L497 у Топлици могла бити изнад неког српског просека од 2-3%Хвала! 

Да, за сада свакако делује да је матица овог рода на ширем подручју некадашње Старе Херцеговине, додуше ту Аврамијевштаци одударају мало од родовског модала по маркерима, али мислим да нема сумње да смо сви повезани у протеклих 1000-1100 година што показују и TMRCA прорачуни на основу маркера.

 Sad treba tražiti Jankoviće iz Dalmatinske zagore... Jer u predanju kaže da je jedan otišao u Dalmaciju....  Tipujem na potomke Janković Stojana.....

[Radul]

Вуковић, Јовањдан, Каменско(Никшић), Црна Гора, хаплогрупа J2a-M92>S8230>Z38463

Тестирани је од Вуковића из Башина Села, огранак Радуловића(Мале Цуце). Вуковићи су у Никшићке Рудине прешли током средине 18. вијека, прислужују Малу Госпојину. Од својствених вриједности посједује нешто нижи DYS385b који је 15, те DYS549 који је 14; остали маркери су модални. Овим тестом потврђено је предање Вуковића.

Филогенетски родослов рода је:
J2a PF4610>L26>PF5087>PF5116>Z2227>L558>M67>Z500>M92>CTS2906> S8230>Z38463

[Црна Гуја]

Маричић, Ђурђевдан, Комадине, Ивањица

Припада хаплогрупи E-V13, највероватније грани Z5018>FGC11450. Нема претерано блиских поклапања па је сврстан у посебан род. Поседује неколико вредности које се не јављају често код припадника ове гране: DYS439=13, DYS549=12 и DYS643=12.

"Маричићи, 17 K. (Ђурђевдан) дошли су y Комадине из долине Лима, а воде порекло од Дробњака. Нигде нема толико надимака као y овој фамилији: једни су Виторовићи - Виторози, други Скобаљи, трећи Лисице, четврти Мачке и др. Заузимају доњи део села. Раније су се неки одселили y Топлицу, око 1878. године и данас их тамо има. Више Маричића сваког дана одлази y Ивањицу на рад у индустрију или y Клековицу на рад у шуми. У последње време Маричићи су се одселили у: Београд, Ивањицу, Загреб, Уб и Чачак."

Љубомир М. Марковић, Светислав Љ. Марковић; Становништво Моравичког Старог Влаха

[Jelic]

Маричић, Ђурђевдан, Комадине, Ивањица

Припада хаплогрупи E-V13, највероватније грани Z5018>FGC11450. Нема претерано блиских поклапања па је сврстан у посебан род. Поседује неколико вредности које се не јављају често код припадника ове гране: DYS439=13, DYS549=12 и DYS643=12.

"Маричићи, 17 K. (Ђурђевдан) дошли су y Комадине из долине Лима, а воде порекло од Дробњака. Нигде нема толико надимака као y овој фамилији: једни су Виторовићи - Виторози, други Скобаљи, трећи Лисице, четврти Мачке и др. Заузимају доњи део села. Раније су се неки одселили y Топлицу, око 1878. године и данас их тамо има. Више Маричића сваког дана одлази y Ивањицу на рад у индустрију или y Клековицу на рад у шуми. У последње време Маричићи су се одселили у: Београд, Ивањицу, Загреб, Уб и Чачак."

Љубомир М. Марковић, Светислав Љ. Марковић; Становништво Моравичког Старог Влаха

С обзиром на Маричића из истог места и исте славе који је I1-P109, рекло би се да је предање о доласку из Дробњака тачно. Е сад, какво је даље порекло овог Маричића, остаје да се види.

[НиколаВук]

Панић, Јовањдан, Репа, Подујево

Припада хаплогрупи I-M253. Најближи му је један тестирани из анонимног истраживања 176 Срба, са којим има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера. Такође, постоје и два резултата из необјављених истраживања која су му веома блиска, један из околине Смедеревске Паланке (2 разлике од 17 упоредивих маркера) и један из Херцеговине (3 разлике од 23 упоредива маркера).

Нисам успео да пронађем ништа о пореклу становништва села Репа, осим да су готово извесно у питању колонисти. Ако неко зна нешто више, нека напише.

У књизи Милована Обрадовића "Аграрна реформа и колонизација на Косову 1918-1941" као насељеници у селу Горња Репа (тадашња општина крпимејска) су наведена тројица Панића - Витомир, Драгиша и Десимир. Вероватно је неки од њих предак тестираног; у питању су колонисти са подручја данашње централне Србије.

[Jelic]

Теслић, Лика?

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду 389=14-32 GATA H4=11, 437=16. Иако није оставио тачно место порекла и крсну славу, свакако је повезан са раније тестираним Теслом из Радуча (вредности 389=14-32 GATA H4=11, 437=16), иако имају и нешто разлика већ на овом броју маркера (Тесла из Радуча их има 17), тако да сигурно нису у некој ближој прошлости повезани. Свакако је Теслић исти род и са Кривокућом из Равне Горе код Ивањице, као и са Пиљагићем из околине Бања Луке (и Пиљагић и Кривокућа славе Јовањдан). Оно што би још могло бити занимљиво је то да је Теслић 557=17 и 561=16.

Теслића је највише у Лици било у Острвици код Госпића, па је могуће да тестирани води порекло од њих. Теслићи у Острвици су славили Ђурђевдан, као и Тесле у Радучу.

[Небојша]

Теслић, Лика?

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду 389=14-32 GATA H4=11, 437=16. Иако није оставио тачно место порекла и крсну славу, свакако је повезан са раније тестираним Теслом из Радуча (вредности 389=14-32 GATA H4=11, 437=16), иако имају и нешто разлика већ на овом броју маркера (Тесла из Радуча их има 17), тако да сигурно нису у некој ближој прошлости повезани. Свакако је Теслић исти род и са Кривокућом из Равне Горе код Ивањице, као и са Пиљагићем из околине Бања Луке (и Пиљагић и Кривокућа славе Јовањдан). Оно што би још могло бити занимљиво је то да је Теслић 557=17 и 561=16.

Теслића је највише у Лици било у Острвици код Госпића, па је могуће да тестирани води порекло од њих. Теслићи у Острвици су славили Ђурђевдан, као и Тесле у Радучу.

Ово је већ интересантно. Већ трећи Тесла/Теслић I2-PH908. Код ових постоји и генетско поклапање, што ће рећи да онај Тесла PH908 из Радуча вероватно није "лажни" Тесла. Тесле из Радуча су иначе део досељеничке струје из Северне Далмације (од Обровца, Книна и Буковице).

Осврнуо бих се и на ону поделу увек занимљивог Карановића. Према томе Тесле сврстава у староседеоце, заједно са Станивуковићима (нису они Мириловићи), Иванићима (I2a?), Јованићима (I2-PH908), Мршићима (I2-PH908), Керкезима (I2-CTS10228), Ерцезима, Свјетлицама, итд.

[Jelic]

Мршићима (I2-PH908)

Мислим да за Мршића није сигурно да је Србин. У Приједору тј. околини је заиста 1991. године било највише Срба Мршића, али је било и нешто католика као и муслимана Мршића.

Са друге стране, ако ово јесте права хаплогрупа Теслића/Тесли, онда они ипак нису староседеоци у Крајини како то Карановић тврди, већ су старином пре свега због хаплотипа Кривокуће из Ивањице такође из крајева југоисточније. Занимљиво је то да и у истраживању 404. за Црну Гору постоји хаплотип који је 389=14-32 GATA H4=11, 437=16 тј. извесно повезан са Теслом/Теслићем, Кривокућом и Пиљагићем.

[Wolf Sagash]

Хоће ли неко ко зна добро енглески, јављати Еупедији да нам врне Теслу?

[Витомир Радовић]

Лука, ови Мршићи су Срби, славе Ђурђевдан, моја је жена од ових Мршића и доста сам истраживао о поријеклу њиховом.

[Небојша]

Са друге стране, ако ово јесте права хаплогрупа Теслића/Тесли, онда они ипак нису староседеоци у Крајини како то Карановић тврди, већ су старином пре свега због хаплотипа Кривокуће из Ивањице такође из крајева југоисточније. Занимљиво је то да и у истраживању 404. за Црну Гору постоји хаплотип који је 389=14-32 GATA H4=11, 437=16 тј. извесно повезан са Теслом/Теслићем, Кривокућом и Пиљагићем.

Да, мисли се на староседеоце у односу на струју из Лике и Далмације, тј. на досељенике са ширег простора Змиајња.

Лука, ови Мршићи су Срби, славе Ђурђевдан, моја је жена од ових Мршића и доста сам истраживао о поријеклу њиховом.

Вито, да ли су ови тестирани баш тај род (твоја тазбина)? Видим да им је распоред као да су тестирани у БГ лабораторији, па не верујем да нису Срби.

[Витомир Радовић]

Да, ово је моја тазбина.

[Jelic]

Да, мисли се на староседеоце у односу на струју из Лике и Далмације, тј. на досељенике са ширег простора Змијања.

Да, јасно ми је.

Вито, да ли су ови тестирани баш тај род (твоја тазбина)? Видим да им је распоред као да су тестирани у БГ лабораторији, па не верујем да нису Срби.

Да, и ја сам мислио на тестиране Мршиће.

[Jelic]

Ковачевић, Аврамијевдан, Змињак, Шабац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Несумњиво је повезан са Јаношевићем и Филиповићем из Узовнице код Љубовије (славе такође Аврамијевдан), разликује се од Филиповића на само једном маркеру од 23 упоредива.

У литератури о Ковачевићима стоји:

КОВАЧЕВИЋИ II (Аврамије, 5- 1 к), из Брадића, у Јадру; исти су род са Ковачевићима у Ноћају.

https://www.poreklo.rs/2012/11/09/poreklo-prezimena-selo-zminjak-sabac/

У Брадићу код Лознице има неколико родова који славе Аврамијевдан, па је нејасно да ли и од ког од тих родова Ковачевићи потичу.

[Ђока]

Ковачевић, Аврамијевдан, Змињак, Шабац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Несумњиво је повезан са Јаношевићем и Филиповићем из Узовнице код Љубовије (славе такође Аврамијевдан), разликује се од Филиповића на само једном маркеру од 23 упоредива.

У литератури о Ковачевићима стоји:

КОВАЧЕВИЋИ II (Аврамије, 5- 1 к), из Брадића, у Јадру; исти су род са Ковачевићима у Ноћају.

https://www.poreklo.rs/2012/11/09/poreklo-prezimena-selo-zminjak-sabac/

У Брадићу код Лознице има неколико родова који славе Аврамијевдан, па је нејасно да ли и од ког од тих родова Ковачевићи потичу.

За ове Ковачевиће се наводи да су досељени у Змињак између 1829. и 1863. године. У селу Брадићи код Лознице (одакле би требало да су се доселили) постоји три рода Аврамијевштака - Лукићи (наводно староседеоци), Негићи и Јањићи (почетком 19. века из Херцеговине) и Вићановићи (досељени у првој половини 19. века из Брасине). Теоретски,  Ковачевићи су могли да настану од било која три поменута рода.
Пошто су повезани са Филиповићима из Узовнице (Љубовија), постоји велика вероватноћа да им је ово село била матица одакле су се селили ка Јадру и Мачви.

Филиповићи (16 к.; Св. Аврамије). Филиповићи су у турско доба били одвојени од муслимана. Они су имали свој засебан хатар и нису имали удела у Пољу; они су и онда и данас у присоју Ободњика и према реци. Рудари су и од старине овде; не зна се да су се одкуда доселили; говоре западним дијалектом. Турци су их запостављали, а тако је и данас; имали су и имају, пређе више данас мање, тетавих и гушавих али по свему изгледа да су ове мане биле везане за муслимане. Филиповићи су се сејали по целом свету и по Босни и по Србији, само је ли било рудника. Има их и око Крупња и даље где су се год могле вадити руде.

[mladjo]

За ове Ковачевиће се наводи да су досељени у Змињак између 1829. и 1863. године. У селу Брадићи код Лознице (одакле би требало да су се доселили) постоји три рода Аврамијевштака - Лукићи (наводно староседеоци), Негићи и Јањићи (почетком 19. века из Херцеговине) и Вићановићи (досељени у првој половини 19. века из Брасине). Теоретски,  Ковачевићи су могли да настану од било која три поменута рода.
Пошто су повезани са Филиповићима из Узовнице (Љубовија), постоји велика вероватноћа да им је ово село била матица одакле су се селили ка Јадру и Мачви.

Тестирани Ковачевић, поред генетски блиских узовничких Аврамијевштака (I2a), по предању јесу у сродству са Негићима и Јањићима у Брадићу (славе Аврамијевдан такође), општина Лозница.

Негићи са својим сродницима Јањићима, досељени су почетком 19. вијека „из Неготине“ у Херцеговини. Насеље са оваквим или сличним именом није ми познато да постоји на простору Херцеговине...ако неко случајно од вас познаје ово мјесто, био бих му захвалан да каже гдје се налази.

Истоимени огранак Ковачевића из Змињака, представљају Ковачевићи у мачванском селу Ноћају. Ова породица је бројала 4 домаћинства према подацима с краја 20. вијека. У Ноћај су се преселили крајем 19 или почетком 20 вијека.

[Jelic]

Бијелић, Никољдан, Брибир, Шибеник

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Исти је род са неким далматинским фамилијама попут Вучковића, Гагића, Јаснића и Тутуша. И са овим резултатом се показује појачано присуство хаплогрупе I2-CTS10228 у Далмацији.

[Сол]

Морам да искажем дивљење прегалништву и посвећености господина Луке --БРАВО!!!