Предојевић, Алимпијевдан, Лушци Паланка, Сански Мост
Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Д, од Шљивара се разликује на само 1 од 23 маркера, од Панића на 3 од 23, а како сва тројица славе Алимпијевдан нема сумње да припадају истом роду. Није му далеко ни Проле из Пљеве код Шипова (4/23), али се слава разликује па није сигурно да су баш близак род.
Веома значајан резултат за крајишке Србе. Поред чињенице да је постојање генетски профилисаног рода Алимпијевштака у Крајини потврђено, још је битније генетско профилисање породице Предојевић која је у једном периоду, можемо слободно рећи, предводила српски народ у Крајини. Породица је дала више значајних личности на крају 16. и у првој половини 17. вијека. Једног пашу, једног санџакбега, тројицу владика и читав низ војних лица у аустријском царству од којих су неки постали и племићи. По појави на историјској сцени су били нешто слично Соколовићима, које и наслеђују у Крајини.
Хасан Паша Предојевић, наслиједио је као босански паша, Ферхат пашу Соколовића у Бања Луци 1590. године. Прије тога је био сегедински санџакбег. За разлику од Ферхат паше, Хасан Паша је био склонији ратовању. Брат Хасан Пашин је био Џафер бег, санџакбег цернички (пакрачки). Тако су у једном моменту двојица браће држала сву турску крајину према Аустрији. Познато је да је Хасан Паша 1592. године освојио Бихаћ, што је задње турско освајање у Европи, а затим је сљедеће 1593. године кренуо на Сисак и неславно прошао, заједно са братом Џафер бегом се удавио у Купи. У памћењу српског народа у Крајини Хасан паша је остао упамћен по добру, као помагач српским манастирима Рмњу (гдје је Гаврило Предојевич, био игуман) и Моштаници. Неки турски извори га описују као меланхолика, алкохоличара и наркомана, мада Тома Поповић у својој студији о Хасан Паши напомиње да су турски аутори, узрок турском поразу под Сиском, настојали пронаћи у личности Хасан пашиној. За Хрвате је Хасан Паша, наравно злочинац и крвник, онај који је, осим што је попалио старе хрватске градове, насељавао око њих Србе. Ипак, у општој помами похрваћивања свега и свакога, ни Хасан Паша није измакао да га прогласе потурченим Хрватом.
Поријекло Хасан Паше није до краја разјашњено, међутим оно што се чини највјероватнијим јесте да је био повезан са православном породицом Предојевић из Лушци Паланке под Грмечом. Лопашић још крајем 19. вијека наводи опште вјеровање народа у Крајини да је Хасан Паша рођен у Лушцима, да је по рођењу био православац и да су његови сродници Предојевићи са Предојевић главице у Лушцима ( а то су управо ови тестирани) били повлаштени за вријеме турске владавине посебним правима. У прилог овом иде и чињеница да су Предојевићи једна од ријетких старих породица која се одржала под Грмечом и која није досељена у 18. и 19. вијеку из Лике или Далмације. Да су Предојевићи своје презиме истицали још за турског земана, говоре подаци из турског пописа 1604. године, гдје се у нахији Врбашки помиње неколицина Предојевића, иако је познато да Турци у пописима нису уносили презимена.
Како год, послије пропасти Хасан Пашине, очигледно је да неки његови сродници ипак нису били у већој мјери сигурни као раније. Познато је да је почетак 17. вијека , период кад се значајно мијења однос Турака према Србима. Игуман Гаврило Предојевић (за којег се вјерује да је Хасанов брат) са монасима и народом почетком 17. вијека из Рмња прелази у Марчу и постаје марчански владика. Слиједе још двојица владика Предојевића, Василије и Максим, на марчанском трону и то су једина тројица марчанских владика која се и данас сматрају искључиво православним , без веза са папама.
У том периоду, почетком 17. вијека читав низ војника Предојевића прелази на хрватску и славонску границу, неки су обични војници, неки су хусари. Хусар Иван Предојевић добија у Жумберку племство и потврђен грб- старих Предојевића из Илирског грбовника. Ових Предојевића и данас има под презименом Предовић међу гркокатолоцима у Жумберку, славе Никољдан, као и херцеговачки Предојевићи.
Ово отвара и питање везе крајишких Предојевића са власима Предојевићима у Херцеговини. Засад нема генетске потврде ове везе, нити се слава поклапа, међутим чињеница је да је у неким изворима Хасан Паша Предојевић поменут као Херцегли и да се говорило о његовом поријеклу из херцеговачког Клобука, па чак да постоји и његова џамија у Билећи (све ово је засновано на предањима, а не на историјским изворима).
Наравно, постоји могућност да је у Крајини били и више неповезаних линија Предојевића, или да су неке очинске линије биле прекинуте.
Старина крајишких Алимпијевштака је свакако простор Босанске Крајине, што је и Бачкова студија о овом роду показала. И генетски резултати су засад на том трагу.