Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[гаша]

ДушкоВучко,моја је грешка што се нисам у претходној објави представио. Ја сам Миленковић, пореклом од Куршумлије,а Бојовић је мој сродник из села Мојстир код Тутина,кога сам ја замолио да се тестира да би се породнично предање потврдило или не.

[Voljen od Boga]

U defteru za Bihor i Plav 1485. godine u selu Kruševo upisan je Andrija Kočano :
Selo Kirusovo, ista oblast, has je starjesine
........... Vuca, sin Djure; ANDRIJA KOCANO; Bojko Siromah; Bozidar, sin Vladisala; Nikola, sin Djurasina; Dimitrije, sin Doline; udovica Petrina; udovica Bogosava; udovica Visosava; udovica Belosava.
Kuca 50, udovica 4.
   Kruševo je bio naselje sa trgom čiji stanovnici su bili Sasi, Kotorani i Dubrovčani. Očigledno da je slavensko prezime Kočan ovdje latinizirano. O ovom lokalitetu će biti još govora.

U Tutinu ima još rodova Saskog porijekla.

[Nebo]

ДушкоВучко,Вољен од Бога је мислио на моје претке,који су били староседеоци у селу Пријелоге код Бјелог Поља,врло близу средњевековног Брскова. Они су забележени као Мараши,односно Марашевићи. Славимо Михољдан. Мислећи да смо род са зетским Марашима ,обезбедио сам поред свог и тестирање и једног зетског Мараша. Испало је да сам ја I1-227, а он R1b. Значи,бјелопољски Мараши немају генетске везе са зетским.

Гашо, управо сам у својој претходној поруци навео Мараше као пример да прича о пореклу од саских рудара може имати пукотине. Презиме Мараш може бити од досељеника из 13. века из средњеевропских крајева, а и не мора. Јер, имамо исто такво презиме и у Зети, и генетика показује да су у питању Албанци словенског етнонима. Тај етноним могао им је бити донет од било којег словенског таласа, од 6. века надаље.

С друге стране, ово што Вољен од Бога пише, и те како има добре темеље, па немојте мислити да презименом Мараш оповргавам све сувисло што је човек написао. Само, треба бити опрезан кад су у питању словенски етноними, јер могу потицати из било којег раздобља досељења Словена на Балкан.

[НиколаВук]

Гашо, управо сам у својој претходној поруци навео Мараше као пример да прича о пореклу од саских рудара може имати пукотине. Презиме Мараш може бити од досељеника из 13. века из средњееврпских крајева, а и не мора. Јер, имамо исто такво презиме и у Зети, и генетика показује да су у питању Албанци словенског етнонима. Тај етноним могао им је бити донет од било којег словенског таласа, од 6. века надаље.

С друге стране, ово што Вољен од Бога пише, и те како има добре темеље, па немојте мислити да презименом Мараш оповргавам све сувисло што је човек написао. Само, треба бити опрезан кад су у питању словенски етноними, јер могу потицати из било којег раздобља досељења Словена на Балкан.

Ја сам још раније негде читао да је Мараш стари албански антропоним, у равни са Ђон, Ђин, Љеш, Ндре итд. То би се слагало са генетским резултатом зетског Мараша, али не и са овим I1. Свакако треба бити опрезан са антропонимима уопште...

[Voljen od Boga]

Prvi dokaz da su Kočani bili rudari je toponim Kočanske Njive ( https://mapcarta.com/19021498 ), zaseok sela Konjuhe ispod Komova. Ovo „njive“ je došlo od češkog/slovačkog jezika i ima značenje „posjed“. Konjuhe su lokacija najbogatija rudama u cijelom kraju koji je ulazio u Brskovsku župu, što je rezultat istraživanja slovenačkih stručnjaka u vrijeme bivše Jugoslavije. Uz Kočanske Njive je potok Biruljak koji ukazuje da je u blizini bio rudnik. U srednjem vijeku rudača se sitnila u mlin-čekićima i kasnije ispirala od zemlje i kamena, birajući samo čistu rudu. Sva okolina obiluje toponimima koji ukazuju na rudarstvo, topioničarstvo i ugljarstvo, uglavnom su zapadnoslavenske onomastike, toponimi sa njemačkom osnovom su ređi. U neposrednoj blizini, u Murinu ( murin=zid, na češkom/slovačkom), i dan danas žive Kočanovići.
Kočanski Andak (https://mapcarta.com/32899168 ) i Kočanski Rid (https://mapcarta.com/32969788 ) su lokacije koje ukazuju na rudarenje ali ovaj put u Osogovskim planinama, gdje su se Sasi, kao etnos, najduže održali. Andak dolazi od turske riječe hendek u značenju kanal, jarak. Sasi su bili poznati i priznati rudari, i uopšte privrednici, zbog toga što je njihov tehnološki postupak bio daleko ispred svih ostalih etnosa u Evropi. Znali su vaditi, topiti i obrađivati srebro i zlato. Svoje umijeće su krili tako da su radnu snagu angažovali samo na one poslove koji nisu zahtijevali posebno umijeće. Ima mišljenja da su nalagali ogromnu vatru u oknu i na kraju je gasili ogromnom količinom vode. Zbog nagle promjene temperature stijene su pucale upravo na mjestima gdje počinje ruda. Poznat je njihov mlin-čekić (Hammerwerken) kojim su drobili rudu. Ove vodenice su služile i za pokretanje mešina koje su raspirivale vatru i na kraju mlinovi čekićari koristili su za kovanje. Za čekić, nakovanj i mjeh koristili su se zapadnslavenski pojmovi beran, šabot i bubanj. Danas u Gornjem Polimlju imamo toponim Beran selo i Berane a i prezimena Šabotić i Bubanja. Veza između nas i Kočana u današnjoj Makedoniji je zabilježena u našem rodoslovu ali to predanje čuvaju i Kočani u Peći. Jedna grupa Kočana se vratila iz Osogova nakon Karpoševog ustanka u tom kraju.

[НиколаВук]

Prvi dokaz da su Kočani bili rudari je toponim Kočanske Njive ( https://mapcarta.com/19021498 ), zaseok sela Konjuhe ispod Komova. Ovo „njive“ je došlo od češkog/slovačkog jezika i ima značenje „posjed“.

Ово је све занимљиво, али постоји много простије објашњење за реч "њиве" од повезивања са чешким - њива у српском језику означава поље које се обрађује, а топонима у којима се јавља ова реч имате широм Балкана. Не треба баш свуда тражити неки западнословенски траг...оно за беран, шабот и бубањ је занимљиво, али и ту треба проверити да ли се те речи можда појављују и у старосрпском језику.

[Voljen od Boga]

Ово је све занимљиво, али постоји много простије објашњење за реч "њиве" од повезивања са чешким - њива у српском језику означава поље које се обрађује, а топонима у којима се јавља ова реч имате широм Балкана. Не треба баш свуда тражити неки западнословенски траг...оно за беран, шабот и бубањ је занимљиво, али и ту треба проверити да ли се те речи можда појављују и у старосрпском језику.

Jeste kada je to zemlja koja se može orati ali Kočanske Njive su tik ispod Komova i ne djeluju kao njiva

[НиколаВук]

Jeste kada je to zemlja koja se može orati ali Kočanske Njive su tik ispod Komova i ne djeluju kao njiva

Богами након читања онога што је Војиненад писао за Ровца, како су ту људи орали своје минијатурне њиве везани за дрво како не би пали у амбис, ништа не бих искључио. 

[Voljen od Boga]

Богами након читања онога што је Војиненад писао за Ровца, како су ту људи орали своје минијатурне њиве везани за дрво како не би пали у амбис, ништа не бих искључио. 

Još nisam bio na tom lokalitetu ali su mi pričali drugi da djeluje kao neki stari rudnik. Kraljske Bare i Kralje izgleda dolaze od saskog kral=ulaz u okno. Jako, jako puno toponima upućuje da se tu rudarilo ali ja ne iznosim one na našem jeziku jer je cilj dokazati prisustvo Sasa. U svakom slučaju ovo Vaše ću shvatiti kao riječ recenzenta

[Ранко Бубања]

Prvi dokaz da su Kočani bili rudari je toponim Kočanske Njive ( https://mapcarta.com/19021498 ), zaseok sela Konjuhe ispod Komova. Ovo „njive“ je došlo od češkog/slovačkog jezika i ima značenje „posjed“. Konjuhe su lokacija najbogatija rudama u cijelom kraju koji je ulazio u Brskovsku župu, što je rezultat istraživanja slovenačkih stručnjaka u vrijeme bivše Jugoslavije. Uz Kočanske Njive je potok Biruljak koji ukazuje da je u blizini bio rudnik. U srednjem vijeku rudača se sitnila u mlin-čekićima i kasnije ispirala od zemlje i kamena, birajući samo čistu rudu. Sva okolina obiluje toponimima koji ukazuju na rudarstvo, topioničarstvo i ugljarstvo, uglavnom su zapadnoslavenske onomastike, toponimi sa njemačkom osnovom su ređi. U neposrednoj blizini, u Murinu ( murin=zid, na češkom/slovačkom), i dan danas žive Kočanovići.
Kočanski Andak (https://mapcarta.com/32899168 ) i Kočanski Rid (https://mapcarta.com/32969788 ) su lokacije koje ukazuju na rudarenje ali ovaj put u Osogovskim planinama, gdje su se Sasi, kao etnos, najduže održali. Andak dolazi od turske riječe hendek u značenju kanal, jarak. Sasi su bili poznati i priznati rudari, i uopšte privrednici, zbog toga što je njihov tehnološki postupak bio daleko ispred svih ostalih etnosa u Evropi. Znali su vaditi, topiti i obrađivati srebro i zlato. Svoje umijeće su krili tako da su radnu snagu angažovali samo na one poslove koji nisu zahtijevali posebno umijeće. Ima mišljenja da su nalagali ogromnu vatru u oknu i na kraju je gasili ogromnom količinom vode. Zbog nagle promjene temperature stijene su pucale upravo na mjestima gdje počinje ruda. Poznat je njihov mlin-čekić (Hammerwerken) kojim su drobili rudu. Ove vodenice su služile i za pokretanje mešina koje su raspirivale vatru i na kraju mlinovi čekićari koristili su za kovanje. Za čekić, nakovanj i mjeh koristili su se zapadnslavenski pojmovi beran, šabot i bubanj. Danas u Gornjem Polimlju imamo toponim Beran selo i Berane a i prezimena Šabotić i Bubanja. Veza između nas i Kočana u današnjoj Makedoniji je zabilježena u našem rodoslovu ali to predanje čuvaju i Kočani u Peći. Jedna grupa Kočana se vratila iz Osogova nakon Karpoševog ustanka u tom kraju.

Потпуно погрешно што се тиче Бубања.

[Сол]

Ако ие Кочан презиме из предтурског доба, и уз обзир предање о саском пореклу, тада ие могуће и порекло из места Kötzschen (од 1950.) део града Мерзебурга у покраини Саксен-Анхалт. (Ово треба схватити, као иедну од опциа)

https://de.wikipedia.org/wiki/Kötzschen

[Voljen od Boga]

Ако ие Кочан презиме из предтурског доба, и уз обзир предање о саском пореклу, тада ие могуће и порекло из места Kötzschen (од 1950.) део града Мерзебурга у покраини Саксен-Анхалт. (Ово треба схватити, као иедну од опциа)

https://de.wikipedia.org/wiki/Kötzschen

Moguće ali meni se čini da bi moglo biti iz Gornjih Lužica.
http://www.gen-evolu.de/index.php?id=75

Upisati Kochan

[Sergio]

[Сол]

Ако смем да кажем, ово Kochan се увек на немачком чита као Кохан - никада Кочан, иедино би га англофони прочитали као Кочан. Мислим да ово Кохан има значење - лепи/лепо (као на пољском)

[Sergio]

Ако смем да кажем, ово Kochan се увек на немачком чита као Кохан - никада Кочан, иедино би га англофони прочитали као Кочан. Мислим да ово Кохан има значење - лепи/лепо (као на пољском)

Ово је тачно. Немци би требали писали Kotschan да би изговарали као Кочан.

[Voljen od Boga]

Kochan Name Meaning Czech, Slovak, and eastern German (Sorbian): from the old personal name Kochan ‘beloved’ (i.e.. by God), a calque on Latin Amatus ‘beloved’, i.e. by God. Compare Amato. Polish: nickname for an attractive man, from kochan, kochanek, a term of endearment meaning ‘darling’, ‘beloved’, from kochac ‘to love’. Americanized spelling of Slovenian Kocan (see Kocan 2).
https://www.ancestry.com/name-origin?surname=kochan

[Latinica]

Ако смем да кажем, ово Kochan се увек на немачком чита као Кохан - никада Кочан, иедино би га англофони прочитали као Кочан. Мислим да ово Кохан има значење - лепи/лепо (као на пољском)

Kochan ima i na poljski za verziju od Cohen:
Polish: Kon, Kochan, Jach, Kaplan, Kaplin, Kaplon

Sigurno je tu veza za njemački Kochan koji se izgovara Kohan, i koji se razlikuje od Kotschan/Kočan.

[Voljen od Boga]

Lužičani i Njemci imaju problema sa pisanjem prezimena i imena naselja. Lužičani hoće da se piše tradicionalno a Njemci bi da se piše prema novom pravopisu. Najveća dilema im je bila oko Cootbusa https://mapcarta.com/18763936/Map . Trenutno se piše onako kako su Lužičani zahtijevali. Tako je i sa prezimenima.

[Voljen od Boga]

U tom Cottbusu živi najveći broj ljudi sa prezimenom Kochan, naravno, poslije Berlina.

[Сол]

Мала сугестиа, потражи пољско/лужичко-србске презимењаке Кочане међу: Koczan, Koczanowicz - а не међу Kochan-има.

п.с. Кочан/Koczan беше средњевековно (пољско) лично име.