Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Небојша]

I kakav zakljucak sad mozemo izvesti od ove dvojice Tadica iz Smrijecna,jedan N ,Hg,a drugi E.Koja je onda Boris Tadic

Колико ми је познато, један је баш из Пиве, други само има предање да је одатле. Значи свакако је овај N2 резултат битнији.

Предања не треба увек узимати здраво за готово, то је одавно јасно. Са појавом генетике се то посебно искристалисало. Мада овде није искључено, због неких специфичности, да је тестирани заиста из тих крајева, али опет је много поузданији резултат првог Тадића.

Какве то везе има, Мацура има у више места по северној Далмацији, и није лоше да се из сваког места по један од њих тестира, ево на пример од Мацура из Ервеника до сада нико није тестиран, ово је први...

То јесте тачно. Посебно је код крајишких родова чест случај више хг. Кецмани и сл.

[Bane]

Z16988 условно по филогенетском стаблу као германска грана важи (има iе и у Норвешкоi и Швици). Можда Bane може мало поiаснити
     стварно стање.

Не могу да будем од велике помоћи. Клименти и постојање ове гране на Сардинији говори да је присутна у Јужној Европи сигурно од пре нове ере. Са друге стране имамо и те северне огранке у Скандинавији нпр, па је можда до одвајања тих грана дошло у време кад је главнина  Z16988 била негде мало северније од нас. Ко ће знати...

[rugovac]

   Не знам да ли је ријеч о  Адровићу који је тестиран на санџачком днк пројекту?  Адровићи су толико бројни, да није искључено да су хетерогени, тј. да имају различите ХГ.

Tačno tako. Njih ima veoma puno i u Peći. Po brojnosti iako su doseljnici veoma često premašuju i albanska bratstva iz Metohije.

[Небојша]

Дупор, Св. Јован, Горњи Карин, Северна Далмација, хаплогрупа J2b-M205

12 23 15 10 15-19 11 15 12 12 12 28

(FTDNA)

Модални хаплотип M205, поклапање са Усорцима, Годијељима, Чирком, итд.

Дупори су, према А. Бачку, досељени из Лике, где их такође има са овом славом.

[Rimidalv]

Уколико се не варам, Карин је једино место са српском већином у том крају које има излаз на море?

[Небојша]

Уколико се не варам, Карин је једино место са српском већином у том крају које има излаз на море?

Јесте мало, али море је море.

https://www.google.rs/maps/place/Karin+Gornji,+Croatia/@44.1122085,15.6091195,12z/data=!3m1!4b1!4m5!3m4!1s0x4761c596c28610f7:0xc31f939c68dfdca1!8m2!3d44.1354614!4d15.6328895
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%9A%D0%B8_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%9A%D0%B8_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD.JPG

[Зрно]

Уколико се не варам, Карин је једино место са српском већином у том крају које има излаз на море?

Једино у читавој Хрватској на мору, а већински српско. Има и Трибањ испод Велебита, али тамо Срби нису били већина, без обзира на велику бројност.

[Иван Вукићевић]

Јесте мало, али море је море.

https://www.google.rs/maps/place/Karin+Gornji,+Croatia/@44.1122085,15.6091195,12z/data=!3m1!4b1!4m5!3m4!1s0x4761c596c28610f7:0xc31f939c68dfdca1!8m2!3d44.1354614!4d15.6328895
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%9A%D0%B8_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%9A%D0%B8_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD.JPG

Уколико се не варам, Карин је једино место са српском већином у том крају које има излаз на море?

Село Горњи Карин се налази у залеђу, док је на фотографији далеко веће приморско место Карин Слана које административно припада насељу Горњи Карин. Срби су пре рата били већина у овом насељу, па самим тим и у Карин Слани јер је знатно већа од села у залеђу, међутим данас Хрвати претежно насељавају Карин Слану због чега су већина и у целом насељу. Укратко - Срби више нису већина ни у једном месту у Хрватској које је на мору.

[Зрно]

Село Горњи Карин се налази у залеђу, док је на фотографији далеко веће приморско место Карин Слана које административно припада насељу Горњи Карин. Срби су пре рата били већина у овом насељу, па самим тим и у Карин Слани јер је знатно већа од села у залеђу, међутим данас Хрвати претежно насељавају Карин Слану због чега су већина и у целом насељу. Укратко - Срби више нису већина ни у једном месту у Хрватској које је на мору.

Ма шта рече Јел ово била нека спрдња или си озбиљан?

[Зрно]

Кад говоримо о већински српским местима, мислимо на стање пре рата и етничког чишћења. Ту информацију, да више нису већина, ниси ни морао да износиш, јер је сви врло добро знамо.

[Иван Вукићевић]

Ма шта рече Јел ово била нека спрдња или си озбиљан?

Не знам стварно шта би овде могло да буде за спрдњу. Објаснио сам разлику између села Горњи Карин и насеља Горњи Карин, односно статус места Карин Слана због чега може да дође до забуне.

Кад говоримо о већински српским местима, мислимо на стање пре рата и етничког чишћења. Ту информацију, да више нису већина, ниси ни морао да износиш, јер је сви врло добро знамо.

Не бих се сложио. Упркос етничком чишћењу, Срби и дан данас чине већину становништва у око две трећине насеља у којима су били већина и пре рата. Између осталог, и у самом селу Горњи Карин су и даље већина, за разлику од Карин Слане.

[Зрно]

Не знам стварно шта би овде могло да буде за спрдњу. Објаснио сам разлику између села Горњи Карин и насеља Горњи Карин, односно статус места Карин Слана због чега може да дође до забуне.

Не бих се сложио. Упркос етничком чишћењу, Срби и дан данас чине већину становништва у око две трећине насеља у којима су били већина и пре рата. Између осталог, и у самом селу Горњи Карин су и даље већина, за разлику од Карин Слане.

Dobro, ono sa spdnjom se odnosilo samo na konstataciju da Srbi vise nisu vecina, sto nikoga apsolutno ne interesuje, kao sto nas ne interesuje sto Srba ima sve manje u Crnoj Gori, odnosno postaju Crnogorci. Hvala na razjasnjenju za Karin Slanu, ali mislim da to nikad nije ni postojalo kao statisticka jedinica.

[Црна Гуја]

Ђукић, Усековање главе Светог Јована Крститеља, Равни, Доња Морача

Припада хаплогрупи Q1b-L275>L245. Најближе поклапање има са Спасојевићем (1/17) и Петровићем (3/23), а нешто слабије са Антонијевићем (5/23) и Форетићем (5/19). Ови Ђукићи су по предању из Брскута, од племена Братоножића.

[Jelic]

Главичанин, Никољдан, Осреци, Доња Морача, Колашин, ЦГ

Припада хаплогрупи I2-PH908. По хаплотипу и по слави би могао бити близак Милошевићу из Чучга код Уба, са којим се разликује на једном маркеру од упоредивих 17. На упоредивих 17. маркера се у једном маркеру разликује и са Ковачевићем из Грахова код Никшића.

За Главичанине се каже да су стариначки род у Доњој Морачи, а по некима су пореклом од старих Мацура, међутим судећи по овом резултату очито нису пореклом од Мацура.

[Црна Гуја]

Мировић, Аранђеловдан, Лијешње, Ровца

Припада хаплогрупи R1b-U152, роду Морачана Богићеваца. Најближи му је Радовић, разликују се на само 1 од 23 маркера, затим следе Поповић (3/23), Ћировић (4/23) и Глишић (5/23). Мировићи потичу од Перишића са Лијешња у Ровцима, за које се говорило да нису од кнеза Богдана Љешњанина, већ неког другог порекла.

[Бакс]

Мировић, Аранђеловдан, Лијешње, Ровца

Припада хаплогрупи R1b-U152, роду Морачана Богићеваца. Најближи му је Радовић, разликују се на само 1 од 23 маркера, затим следе Поповић (3/23), Ћировић (4/23) и Глишић (5/23). Мировићи потичу од Перишића са Лијешња у Ровцима, за које се говорило да нису од кнеза Богдана Љешњанина, већ неког другог порекла.

Је ли садашњи покрајински премијер Војводине од ових?

[rugovac]

Ђукић, Усековање главе Светог Јована Крститеља, Равни, Доња Морача

Припада хаплогрупи Q1b-L275>L245. Најближе поклапање има са Спасојевићем (1/17) и Петровићем (3/23), а нешто слабије са Антонијевићем (5/23) и Форетићем (5/19). Ови Ђукићи су по предању из Брскута, од племена Братоножића.

Ovo je prvi Bratonožić koji pripada glavnom bratonoškom rodu Balevićima da je testiran da ja znam.

[Милош]

Ovo je prvi Bratonožić koji pripada glavnom bratonoškom rodu Balevićima da je testiran da ja znam.

Имa jeдaн нa зaтвopeнoм дeлу фopумa ca блиcким xaплoтипoм. Paзликуjу ce нa 3 мapкepa нa 23. Aли дeфинитивнo пpипaдajу иcтoм poду, иaкo cу им cлaвe paзличитe. Paди ce вepoвaтнo o cтapиницимa у Бpaтoнoжићимa.

[vojinenad]

Мировић, Аранђеловдан, Лијешње, Ровца

Припада хаплогрупи R1b-U152, роду Морачана Богићеваца. Најближи му је Радовић, разликују се на само 1 од 23 маркера, затим следе Поповић (3/23), Ћировић (4/23) и Глишић (5/23). Мировићи потичу од Перишића са Лијешња у Ровцима, за које се говорило да нису од кнеза Богдана Љешњанина, већ неког другог порекла.

Постоји то предање које се доста ређе чује од оног које је опште прихваћено да припада потомству кнеза Богдана, а то је оно које каже да су Перишићи и од њих настали Мировићи заправо пореклом однекуд из Црмнице. Овај R1b то можда и потврђује, али никада и нигде се није ни у једној верзији предања помињало то да имају било какве везе са Богићевцима. Верујем да када би се урадио тест на већем броју маркера да би се тада показало да су ипак посебна грана R1b у односу на Богићевце. А можда су се и чобани негде мало ''заиграли''  , ко би га сад знао?

[Jelic]

Постоји то предање које се доста ређе чује од оног које је опште прихваћено да припада потомству кнеза Богдана, а то је оно које каже да су Перишићи и од њих настали Мировићи заправо пореклом однекуд из Црмнице. Овај R1b то можда и потврђује, али никада и нигде се није ни у једној верзији предања помињало то да имају било какве везе са Богићевцима. Верујем да када би се урадио тест на већем броју маркера да би се тада показало да су ипак посебна грана R1b у односу на Богићевце. А можда су се и чобани негде мало ''заиграли''  , ко би га сад знао?

Не верујем да би се на већем броју маркера ишта променило, јер имај класичан "богићевски" хаплотип.

Ваљало би имати резултат неког Перишића из Лијешња.