Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Βασιλεία Ῥωμαίων]

Узелац, Никољдан, Марићка, Приједор

Marker   DYS393   DYS390   DYS19**   DYS391   DYS385   DYS426   DYS388   DYS439   DYS389I   DYS392   DYS389II***
Value   13   24   16   11   14-15   11   13   13   13   11   30

С обзиром да је 1915. године само на простору уже Лике (Личко-крбавска жупанија) пописано 319 кућа Узелаца (да не говоримо о томе да их је било малтене по свим крајевима Војне крајине), сасвим је очекивано да међу њима постоји више хаплогрупа.
Ако погледамо црквене податке из 1883. године, видјећемо да су Узелци славили Никољдан и Лучиндан, а знамо да је било и римокатолика.

Узелци (Личко-крбавска жупанија, 1915)


Својом бројношћу издвајају се три групе (оточачка, медачка, удбинска) и свакако би било добро тестирати њихове представнике:



Наводио сам прије примјер мога рода, гдје у засеоку од осам кућа постоје најмање три породице које нису крвно повезане са нама по мушкој линији (једни прижењени, једни доведени, једни усвојени), а носе наше презиме. Е сад, то је примјер на осам кућа, а замислите шта се све могло догодити у ових 319 кућа Узелаца. Такве појаве по Крајини уопште нису ријетке и већ имамо неколико примјера у ДНК пројекту.

[Uzi]

Треба рећи да су Узелци били веома бројни на простору Лике и Крајине. Да ли је и међу осталим Штрбцима било више хг, сасвим могуће. Видимо да и међу мањим родовима по Крајини има више хг, а како ли је тек међу Родићима, Штрбцима, Кецманима, итд.

И опет се поставља старо питање, да ли је до овог саплемењивања дошло тек у Крајини, или су неки можда већ из матице кренули овако груписани.

Претпостављам да би презиме Узелац могло бити и име за скуп несродних групација које су се заједно уселиле на неко подручје, пошто се то презиме по први пут помиње тек на простору Војне Крајине. Уселице -> Узелице. Сличан пример имамо и у имену села на подручју Пристегa у Равним Котарима.

[Uzi]

С обзиром да је 1915. године само на простору уже Лике (Личко-крбавска жупанија) пописано 319 кућа Узелаца (да не говоримо о томе да их је било малтене по свим крајевима Војне крајине), сасвим је очекивано да међу њима постоји више хаплогрупа.
Ако погледамо црквене податке из 1883. године, видјећемо да су Узелци славили Никољдан и Лучиндан, а знамо да је било и римокатолика.

Узелци (Личко-крбавска жупанија, 1915)


Својом бројношћу издвајају се три групе (оточачка, медачка, удбинска) и свакако би било добро тестирати њихове представнике:



Наводио сам прије примјер мога рода, гдје у засеоку од осам кућа постоје најмање три породице које нису крвно повезане са нама по мушкој линији (једни прижењени, једни доведени, једни усвојени), а носе наше презиме. Е сад, то је примјер на осам кућа, а замислите шта се све могло догодити у ових 319 кућа Узелаца. Такве појаве по Крајини уопште нису ријетке и већ имамо неколико примјера у ДНК пројекту.

Хвала Βασιλεία Ῥωμαίων, ови из Косиња ми се чини да су тамо веч од првог помена Узлеаца, од њих су и Узелци из Широке Куле.

Узелци из околине Отошца су избегли тамо из разних крајева Лике па су вероватно и они различите ХГ.

Значи приоритета за тестирање би били они из Косиња, Ондића и околине Метка. Занимљиво би било видети и која су ХГ ови католици Узелци. Можда и код њих има више ХГ, они су на потезу Бужим-Смиљан-Луково Шугарје-Радовин.

[Тимар]

Узелац, Никољдан, Марићка, Приједор

Marker   DYS393   DYS390   DYS19**   DYS391   DYS385   DYS426   DYS388   DYS439   DYS389I   DYS392   DYS389II***
Value   13   24   16   11   14-15   11   13   13   13   11   30

Замолио бих у оваквим примјерима да се упише и хаплогрупа, јер овако ствара велику забуну.

Гледајући овај примјер можда би неко помислио да су у сродству са Узелцима из Смољана који исто славе Никољдан, али  у тестирању скоро ништа заједничко их не веже.

[Uzi]

Замолио бих у оваквим примјерима да се упише и хаплогрупа, јер овако ствара велику забуну.

Гледајући овај примјер можда би неко помислио да су у сродству са Узелцима из Смољанца који исто славе Никољдан, али  у тестирању скоро ништа заједничко их не веже.

Да, грешком заборавио ставити ХГ.     Замолио бих неког од уредника да исправи моју грешку од раније.

[Гмитар]

Да ли би можда могло да се дода под Митровиће R1a - Y2902 (Аранђелован) још раније порекло као околина Црне Траве, тренутно стоји Бивоље а поуздано знам да је пре тога била Црна Трава (до рецимо 1830-их)? Унапред хвала!

[Дмитар]

Да ли би можда могло да се дода под Митровиће R1a - Y2902 (Аранђелован) још раније порекло као околина Црне Траве, тренутно стоји Бивоље а поуздано знам да је пре тога била Црна Трава (до рецимо 1830-их)? Унапред хвала!

Да ли ово може да се доведе у везу са Зејацима и предањем по којем су основали неколико засеока у Црној Трави и селу Брод? Митровић је једно од презимена из овог краја које би на основу овог предања требало да потиче од Зејака. Ово питам јер су и Шпањевићи, који као и Зејаци припадају роду Дедејића, R1a - Y2902; мада је разлика на маркерима доста велика.
Мислим да не би било лоше тестирати неког од Зејака.

[Гмитар]

Да ли ово може да се доведе у везу са Зејацима и предањем по којем су основали неколико засеока у Црној Трави и селу Брод? Митровић је једно од презимена из овог краја које би на основу овог предања требало да потиче од Зејака. Ово питам јер су и Шпањевићи, који као и Зејаци припадају роду Дедејића, R1a - Y2902; мада је разлика на маркерима доста велика.
Мислим да не би било лоше тестирати неког од Зејака.

Поздрав Дмитре

Нажалост не знам ништа детљније, само знам годину када су отишли и да је околина Црне Траве и знам родослов који је по мојој процени до почетка 19. века. Ја већ дуже време покушавам да пронађем више о пореклу (раније су били Гмитровићи, по најстаријем претку Гмитру, ако ти нешто значи), слава је била Аранђеловдан, од када знамо. Која је слава Зејака, и одакле су они родом?

[Дробњак]

Која је слава Зејака, и одакле су они родом?

Зејаци славе Ђурђевдан, а матица им је, чини ми се, село Стричина код Мојковца. Припадају братству Дедеића. Њихових огранака има у Шаранцима и околини Бијелог Поља.

[Дмитар]

Поздрав Дмитре

Нажалост не знам ништа детљније, само знам годину када су отишли и да је околина Црне Траве и знам родослов који је по мојој процени до почетка 19. века. Ја већ дуже време покушавам да пронађем више о пореклу (раније су били Гмитровићи, по најстаријем претку Гмитру, ако ти нешто значи), слава је била Аранђеловдан, од када знамо. Која је слава Зејака, и одакле су они родом?

Поздрав Гмитре,
ово је наравно само хипотеза, јер ми је упало у око твоје презиме, порекло, поклапање хаплогрупе са Шпањевићима и предање на основу којег су скоро све староседелачке махале села Брод и дела Црне Траве које се зове Чука насељене из Црне Горе или са Косова. Зејаци су по предању дошли из Страгара  код Крагујевца, а део њих се раселио у Житни Поток. Данас их има у селу Гајтан недалеко од Житног Потока и верујем не тако далеко од места које си ти навео.
Иначе слава није толико битна у тумачењу јер се на југу често мењала (презиме такође).Тако имамо Бјелопавлиће из тог краја који славе Св. Стефана и Зејаке који славе Св. Димитрија/Св. Петку.
Неке су друге породице из овог краја, приликом колективног расељавања у Шумадију, узимале  Св. Архангела као зеједничку славу (пример је село Црни Као). Негде сам наишао на податак да су углавном сви Бјелопавлићи расељени из Црне Горе у Шумадију променили славу. Могуће је тако и са Зејацима. У сваком случају компликовано.
Било би интересантно ако би се за још неког из рода Дедеића у наредним тестирањима потврдило да припада хаплогрупи R1a - Y2902.

[Rimidalv]

Узелац, Никољдан, Марићка, Приједор

Marker   DYS393   DYS390   DYS19**   DYS391   DYS385   DYS426   DYS388   DYS439   DYS389I   DYS392   DYS389II***
Value   13   24   16   11   14-15   11   13   13   13   11   30

Јел постоје подаци о пореклу становништва из Марићке?

[Гмитар]

Поздрав Гмитре,
ово је наравно само хипотеза, јер ми је упало у око твоје презиме, порекло, поклапање хаплогрупе са Шпањевићима и предање на основу којег су скоро све староседелачке махале села Брод и дела Црне Траве које се зове Чука насељене из Црне Горе или са Косова. Зејаци су по предању дошли из Страгара  код Крагујевца, а део њих се раселио у Житни Поток. Данас их има у селу Гајтан недалеко од Житног Потока и верујем не тако далеко од места које си ти навео.
Иначе слава није толико битна у тумачењу јер се на југу често мењала (презиме такође).Тако имамо Бјелопавлиће из тог краја који славе Св. Стефана и Зејаке који славе Св. Димитрија/Св. Петку.
Неке су друге породице из овог краја, приликом колективног расељавања у Шумадију, узимале  Св. Архангела као зеједничку славу (пример је село Црни Као). Негде сам наишао на податак да су углавном сви Бјелопавлићи расељени из Црне Горе у Шумадију променили славу. Могуће је тако и са Зејацима. У сваком случају компликовано.
Било би интересантно ако би се за још неког из рода Дедеића у наредним тестирањима потврдило да припада хаплогрупи R1a - Y2902.

Наиђох на ову тему где се спомиње још један род пореклом од Дедејића који носи групу "Ј".

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1146.0

[Uzi]

Јел постоје подаци о пореклу становништва из Марићке?

Ја на жалост нисам ништа пронашао.   

Али видим да у Шематизму православне митрополије и архидијецезе дабро-босанске за годину 1882 нема Узелаца у парохији Марићка, али их има у Ракељићу (Ракелићи). Иначе у Буснови има заселак Узелци.

[Дмитар]

Наиђох на ову тему где се спомиње још један род пореклом од Дедејића који носи групу "Ј".

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1146.0

Испратио сам и ја резултате тестирања братстава Дедејића. Мислим да је резултат Шпањевића R1a - Y2902 био неочекиван. За Дедејиће се сматрало да припадају J2b1 хаплогрупи. На основу предања из краја, писаних извора и твојих резултата може се претпоставити да су и Зејаци такође R1a - Y2902; мада као што рекох, разлика у маркерима је знатна.
Надам се да ће неко од уредника Порекла узети у обзир ову претпоставку и  тестирати неког од Зејака.

[Rimidalv]

Ја на жалост нисам ништа пронашао.   

Али видим да у Шематизму православне митрополије и архидијецезе дабро-босанске за годину 1882 нема Узелаца у парохији Марићка, али их има у Ракељићу (Ракелићи). Иначе у Буснови има заселак Узелци.

Гледам презимена у та два насеља и могу приметити да у Марићки нисам наишао на презимена која сам сусретао у личким насељима, док их у Ракелићима има неколико.
Да ли тестирани зна нешто више о свом пореклу?

[симо]

Ђукић, Марковдан, Курјак/Удбина/Лика

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Захваљујући резултату Ђукића успио сма издвојити нови род унутар CTS10228 који сам назвао Крајина Марковдан. Ђукић и Травар се разликују у 3 на 23 маркера. Повезује их иста слава и исто подручје поријекла- Сјеверна Далмација. Травари су оригинално Лежајићи из Сјеверне Далмације, а Ђукићи су насељеници у Лику из Далмације почетком 18. вијека. Добро би било кад би се овај род и СНП одредио.

[симо]

Неколико нових тестираних убачених на табелу:

Филимоновић, св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце, Топлица

Припада хаплогрупи CTS10228>Z17855>A1221 роду Ковачана, што је и очекивано јер са претходно тестираним Филимоновићем из истог мјеста има пуно поклапање.


Кецман, Вартоломијевдан, Крња Јела, Бос. Петровац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Упада у већ дефинисан род Кецмана. Са Прошићем 1 маркер разлике, а са другим Кецманом 2 маркера разлике на 23.

Вукотић, Аранђеловдан, Прага, Никшић

Припада хаплогрупи I2-PH908 роду Озринића. Има све карактеристичне озринићке вриједности. Вукотићи су у Прагу доселили 1869. године од озринићких Вукотића.

[Небојша]

Кецман, Вартоломијевдан, Крња Јела, Бос. Петровац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Упада у већ дефинисан род Кецмана. Са Прошићем 1 маркер разлике, а са другим Кецманом 2 маркера разлике на 23.

Ови Кецмани из Крње Јеле не знају да ли су из Дринића или из Унца, али су у сваком случају доста стари на том подручју. Да ли се после овог резултата може рећи да су Кецмани ипак доминантно I2-PH908?

[Небојша]

Ђукић, Марковдан, Курјак/Удбина/Лика

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Захваљујући резултату Ђукића успио сма издвојити нови род унутар CTS10228 који сам назвао Крајина Марковдан. Ђукић и Травар се разликују у 3 на 23 маркера. Повезује их иста слава и исто подручје поријекла- Сјеверна Далмација. Травари су оригинално Лежајићи из Сјеверне Далмације, а Ђукићи су насељеници у Лику из Далмације почетком 18. вијека. Добро би било кад би се овај род и СНП одредио.

С обзиром да водим неку статистику за западне Србе, погледах мало стање после Светског днк дана. Занимљиво да и у Лици и у Босанској Крајини проценат I2a износи 27%. Узорак за Крајину је 85, за Лику 70.

[Equinox]

Ђукић, Марковдан, Курјак/Удбина/Лика

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Захваљујући резултату Ђукића успио сма издвојити нови род унутар CTS10228 који сам назвао Крајина Марковдан. Ђукић и Травар се разликују у 3 на 23 маркера. Повезује их иста слава и исто подручје поријекла- Сјеверна Далмација. Травари су оригинално Лежајићи из Сјеверне Далмације, а Ђукићи су насељеници у Лику из Далмације почетком 18. вијека. Добро би било кад би се овај род и СНП одредио.

Тесторани је из Банатског Карађорђева, претходно Курјак, Удбина.

Потомак је солунских добровољаца из Лике који су 1920. године насељени у Банатско Карађорђево, од бројног рода Ђукића из села Курјак крај Удбине.


По Милану Дивјаку Личком ( "Лички Водац"), Ђукући су досељени у Лику из Васојевића.

Сматра се да су Ђукићи, Кече и Шипке истог порекла и да се јављају под следећим презименима: Аничић, Бојић, Буздум, Даљевић, Ђукић, Јездић, Калуђер, Кеча, Љубичић, Максић, Славуј, Станишић и Шипка.

Историјски подаци индикују да су се Ђукићи доселили у Курјак из Кијева у далматинској Загори.

Стјепан Павличић ("Сеобе и насеља у Лици") их сврстава у книнско-буковичку досељеничку струју која је населила околину Удбине крајем 17 века.
У крајишким попису из 1712. године је пописано 66 кућа Ђукића у селу Курјак, и Павичић констатује да су поред Баста, који су досељени из Косиња и који су чинили преко трећине становништва Средње Горе и Курјака, Ђукићи из книнске струке били бројни и да су држали половину целог насеља.

Дивјак, даље тврди, да се једна грана православних Ђукића из Лике иселила око 1686. године у околину Суботице, као и да су се пре и после окупације Босне од стране Аустрије, око 1878. године, многу куће Ђукића из Курјака и са Удбине иселиле и настаниле у околини Бихаћа (Врело, Рујнице, Глиница), Босанског Петровца (Буковача), Ливна ( Врбица) и Дубице.
Потомака Ђукића из Курјака даље има и околини Нашица и Осијека, који су досељени од Босанске Крупе.

Усмено предање неких исељених Ђукића каже да су пореклом од старе Рашке и да су и Лику доспели у време Стојана Јанковића, преко Херцеговине, Босне и Северне Далмације. У Курјаку је после погрома Срба у Крајини 1995. године остало свега неколико кућа Ђукића.