Филиповић, св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија, Србија
Припада хаплогрупи I2-CTS10228, по свој прилици грани Z17855>A1221. Треабо би припадату истом роду Ковачана као и Филимоновић. Имају додуше маркера разлике, али и неких идентичних блокова, па бих рекао ипак да се аради о истом роду. Исцрпан и занимљив текст о Филиповићима, послао ми је Еквинокс, па га објављујем овдје, а објавићу га и на теми о Ковачанима.
"Филиповић, Св.Врачи, Доње Точане, Куршумлија/Топлица/СРБ
Припада роду Ковачана који су у село Доње Точане досељени из Ковачице (Косовска Митровица) после Берлинског Конгреса.Тестирани потиче од ужег братства Филиповића (Нићифоровића) и броји следећа колена: Филип – Крста – Добривоје – Мирослав – Љубинко – Горан.
О Ковачанима насељеним у селу Доње Точане, Ђурђе Миленковић, аутор монографије „Доње Точане – становништво – преци и потомци (родослови) наводи следеће податке:
Највећи број досељеника у Точане после ослобођења Топлице су из села Ковачице из косовског дела копаоничког подручја. Према Атанасију Урошевићу, Срби су Ковачицу населили 1710. Године, досељавањем из Колашина – Црне Горе односно, из његове околине.
Ковачица се налази на југозападном делу Копаоника, близу Старог Трга, на надморској висини између 1264 м.н.в (Весековце) и 1883 м.н.в (врх Барељ изнад Бајгоре). Село је окружено високим планинским масивима а мештани су се бавили сточарством.
У предео Трепче, по његовој запустелости (1689/1690) почело је да продире албанско становништво из Скадарске Малесије, из племена Шаље, и српско становништво из Херцеговине и Црне Горе. Арбанаси су захватили јужни и југоисточни обод а Срби западни и северни део области. Насељени из Скарадске Малесије који су населили села Бајгора, Сељанци, Бољетин, Жажа и Ковачица су из браства Пец, које припрада фису Шаља.
После великих трвења и борби, Арбанаси су успели да протерају те Србе готово све. Последњи исељеници у топличко село Точане били су из села Ковачица.
По присећању старијих Точанаца, у старој постојбини је била развијена „хајдучија“ и по неки Ковачанин би за једну ноћ дотеривао „буљуке“ оваца и говеда које је отимао из суседних села. Пошто им се враћало истом мером, сопствену стоку су чували најодважније, обавезно са пушком у рукама. Иако су важили за одважне и храбре, Ковачани су трпели „зулум“ од арнаутског становништва, посебно оних из суседног села Бајгоре. Због њих су на крају и напустили Ковачицу, у коју су се одмах уселили ови из Бајгоре.
Ковачани (тако се називају у недостаку правих корена) су живели у Ковачици око 90-169 гдоина, зависи како која грана. Досељавањем у Доње Точане, његови становници нису задржали старо презиме већ су она давана према првом досељеном претку, слично као и у старом крају.
Сви Ковачани славе Св. Враче. Међутим, због крви и других разлога, често су крсне славе мењане, тако да овај путоказ не може бити поуздан. Ердељановић помиње Св. Враче као крсну славу браће Хрса, Друга и Гача из села Залазе код Цетиња [Његуши]. Сва три брата су живела половином 14 века и имали потомке који су се исељавали по целом простору Југославије.
Досељеници из Ковачице и њихови потомци у Доњем Точану су:
Мијаиловићи, Милићи, Радовићи, Милетићи (Анђелковићи и Миленковићи – Милетићи), Филиповићи (Нићифоровићи), Радовићи, Радоњићи, Костићи, Петровићи, Танасковићи, Величковићи, Живићи, Кузмановићи, Николићи, Радојковићи, Лукићи, Лилићи (Радовановићи), Тодоровићи, Радисављевичи, Вучковићи, Антићи и Димитријевићи."