Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[rugovac]

Филиповић, св. Врачи,  Доње Точане, Куршумлија, Србија

Припада хаплогрупи I2-CTS10228, по свој прилици грани Z17855>A1221. Треабо би припадату истом роду Ковачана као и Филимоновић. Имају додуше маркера разлике, али и неких идентичних блокова, па бих рекао ипак да се аради о истом роду. Исцрпан и занимљив текст о Филиповићима, послао ми је Еквинокс, па га објављујем овдје, а објавићу га и на теми о Ковачанима.

"Филиповић, Св.Врачи, Доње Точане, Куршумлија/Топлица/СРБ

Припада роду Ковачана који су у село Доње Точане досељени из Ковачице (Косовска Митровица) после Берлинског Конгреса.Тестирани потиче од ужег братства Филиповића (Нићифоровића) и броји следећа колена: Филип – Крста – Добривоје – Мирослав – Љубинко – Горан.

О Ковачанима насељеним у селу Доње Точане, Ђурђе Миленковић, аутор монографије „Доње Точане – становништво – преци и потомци (родослови) наводи следеће податке:

Највећи број досељеника у Точане после ослобођења Топлице су из села Ковачице из косовског дела копаоничког подручја. Према Атанасију Урошевићу, Срби су Ковачицу населили 1710. Године, досељавањем из Колашина – Црне Горе односно, из његове околине.
Ковачица се налази на југозападном делу Копаоника, близу Старог Трга, на надморској висини између 1264 м.н.в (Весековце) и 1883 м.н.в (врх Барељ изнад Бајгоре). Село је окружено високим планинским масивима а мештани су се бавили сточарством.

У предео Трепче, по његовој запустелости (1689/1690) почело је да продире албанско становништво из Скадарске Малесије, из племена Шаље, и  српско становништво из Херцеговине и Црне Горе. Арбанаси су захватили јужни и југоисточни обод а Срби западни и северни део области. Насељени из Скарадске Малесије који су населили села Бајгора, Сељанци, Бољетин, Жажа и Ковачица су из браства Пец, које припрада фису Шаља.

После великих трвења и борби, Арбанаси су успели да протерају те Србе готово све. Последњи исељеници у топличко село Точане били су из села Ковачица.

По присећању старијих Точанаца, у старој постојбини је била развијена „хајдучија“ и по неки Ковачанин би за једну ноћ дотеривао „буљуке“ оваца и говеда које је отимао из суседних села. Пошто им се враћало истом мером, сопствену стоку су чували најодважније, обавезно са пушком у рукама. Иако су важили за одважне и храбре, Ковачани су трпели „зулум“ од арнаутског становништва, посебно оних из суседног села Бајгоре. Због њих су на крају и напустили Ковачицу, у коју су се одмах уселили ови из Бајгоре.
Ковачани (тако се називају у недостаку правих корена) су живели у Ковачици око 90-169 гдоина, зависи како која грана. Досељавањем у Доње Точане, његови становници нису задржали старо презиме већ су она давана према првом досељеном претку, слично као и у старом крају.

Сви Ковачани славе Св. Враче. Међутим, због крви и других разлога, често су крсне славе мењане, тако да овај путоказ не може бити поуздан. Ердељановић помиње Св. Враче као крсну славу браће Хрса, Друга и Гача из села Залазе код Цетиња [Његуши]. Сва три брата су живела половином 14 века и имали потомке који су се исељавали по целом простору Југославије.

Досељеници из Ковачице и њихови потомци у Доњем Точану су:
Мијаиловићи, Милићи, Радовићи, Милетићи (Анђелковићи и Миленковићи – Милетићи), Филиповићи (Нићифоровићи), Радовићи, Радоњићи, Костићи, Петровићи, Танасковићи, Величковићи, Живићи, Кузмановићи, Николићи, Радојковићи, Лукићи, Лилићи (Радовановићи), Тодоровићи, Радисављевичи, Вучковићи, Антићи и Димитријевићи."

Вероватно је најстарија старина ових фамилија у Његушима, где постоји братство Пророковић који слави ту славу. Од њих има исељеника у Луково код Никшића и у Горњу Морачу.

[Небојша]

На I2a пројекту видех и једног Крајишника I2a Dinaric-N из Петровца (бр. 633549). Зна ли неко од чланова пројекта о коме се ради?

Добио сам информацијау да је у питању хаплотип сличан Родићима-Стојсављевићима, односно читавој тој групи што слави Св. Аранђела (Шијани, итд.). Чак се и презиме уклапа у тај род.

Било би добро да га неко контактира, како би га убацили и у наш пројекат.

[...]

Добио сам информацијау да је у питању хаплотип сличан Родићима-Стојсављевићима, односно читавој тој групи што слави Св. Аранђела (Шијани, итд.). Чак се и презиме уклапа у тај род.

Било би добро да га неко контактира, како би га убацили и у наш пројекат.

Ево хаплотипа:
633549   Milanovic   Milanovic   Bosnia and Herzegovina   I-P37   13   25   16   11   14-15   11   13   13   13   11   31   17   8-10   11   11   25   15   20   32   12-14-15-15   10   10   21-21   15   12   18   19   34-36   11   10

[Небојша]

Ево хаплотипа:
633549   Milanovic   Milanovic   Bosnia and Herzegovina   I-P37   13   25   16   11   14-15   11   13   13   13   11   31   17   8-10   11   11   25   15   20   32   12-14-15-15   10   10   21-21   15   12   18   19   34-36   11   10

Да, ту сам инфо. добио, само да ли је јаван хаплотип? Чим га не виде људи који нису чланови пројекта, вероватно није.

Иначе Милановићи су огранак крајишких Родића, што овај резултат само потврђује.

[...]

Да, ту сам инфо. добио, само да ли је јаван хаплотип? Чим га не виде људи који нису чланови пројекта, вероватно није.

Иначе Милановићи су огранак крајишких Родића, што овај резултат само потврђује.

Сигурно није јаван ако га не видиш. Ја користим профил Петковића који је пријављен на И2а пројекат.

[Синиша Јерковић]

Хвала на информацији, Небојша.

Сад сам провјерио на Пројекту и ради се о Милановићу из Босанског Петровца, значи несумњиво из рода Родића што генетика показује.

Оно што ми је интересантно јесте да показује и велику генетску блискост са Словенцем Старшинићем. Само 1 маркер разлике на 37. Старшинић је из Беле Крајине, па није искључено даље српско поријекло, поготово јер има Старешинића у Жумберачком крају и око Карловца (додуше католика). Милановићу су блиски и Товјанини , 2 маркера разлике на 25, за које смо и раније претпостављали да су поријеклом из Тоуња, Кордун и да су тако добили презиме.

Што се Родића тиче, ја сам их на основу резулттата Врањешевића ставио у Y4882>A1328 сврстао као да припадају тој подграни, мада би био користан СНП тест неког од аутентично крајишких Родића.

[...]

Синиша,
Код Филимоновића је уписан маркер DYS460=15, то је мало необична вредност. Вероватно се ради о грешци.
Такође Бановац (ПХ908) је већ неко време потврђен и груписан као A5913 на И2а пројекту.
Треба га пребацити у овај род.

[Rimidalv]

Ја сам на теми о Словенцима поставио питање да ли постоји база података за тестиране код њих, под претпоставком да би могли да имају и оне из Беле Крајине и Жумберка.

[Синиша Јерковић]

Синиша,
Код Филимоновића је уписан маркер DYS460=15, то је мало необична вредност. Вероватно се ради о грешци.
Такође Бановац (ПХ908) је већ неко време потврђен и груписан као A5913 на И2а пројекту.
Треба га пребацити у овај род.

Хвала, Владице, погледаћу.

[Синиша Јерковић]

Ја сам на теми о Словенцима поставио питање да ли постоји база података за тестиране код њих, под претпоставком да би могли да имају и оне из Беле Крајине и Жумберка.

Постоји Пројект мада не изгледа богзна како сређен.

https://www.familytreedna.com/public/slovenia/default.aspx?section=yresults

[Nebo]

Вероватно је најстарија старина ових фамилија у Његушима, где постоји братство Пророковић који слави ту славу. Од њих има исељеника у Луково код Никшића и у Горњу Морачу.

Не знам одакле ти овај податак, али би било веома занимљиво за утврђивање порекла неких других родова да су Пророковићи Z17855.

Залажани су група братстава заједничког порекла. Није сасвим поуздано да су и они Стари Његуши. Залази су изнад Доброте, па је могуће да је родоначелник Залажана дошао у планину из Боке. Постоје три братства Залажана који потичу од три рођена брата Хрса, Друга и Гача, који су из рода Дупончевића. Време кад су они живели смешта се у 14. столеће. И, заиста, у которским документима 1420. године налазимо једног Гачевића, 1435. Другшића (Друговића), а 1437. двојицу браће Хрсовића, сви из Његуша.

О Хрса су „Хрсовићи“ од који су до данас у Његушима остали родови Вукчевићи и Братићевићи. Изумрли и исељени Хрсовићи за које се зна су: Миљевићи, Милетићи, Дабовићи, Ивановићи.

Од Друга су „Друговићи“ од којих су у Вељем Залазу Николићи и Ђуровићи.

Од Гача су „Гачовићи“ који су се разродили на више родова са презименима: Данчуловић, Лукреција, Капетановић, Пророковић и Падалица.

http://www.poreklo.rs/2015/12/24/pleme-njegusi/

Од Пророковића је била Његошева мајка Ивана.

[Equinox]

Вероватно је најстарија старина ових фамилија у Његушима, где постоји братство Пророковић који слави ту славу. Од њих има исељеника у Луково код Никшића и у Горњу Морачу.

Хвала Руговац на коментару и додатним информацијама. Да ли можда имаш неки извор за Пророковиће који су се иселили у Горњу Морачу? Ово је заиста интересантан податак на који нисан наишао до сада.

[Синиша Јерковић]

Пањаш, Босна и Херцеговина (околина Ускопља), хаплогрупа I2a (I2-PH908)

13 24 15 11 14-15 11 13 13 13 11 30 18 8-10 11 11 25 15 19 31 12-14-15-15 11 10 21-21 15 12 17 19 35-37 11 10

Убацих Пањаша, који у ствари ниеј Пањаш већ Ђукић. Случајно сам то открио тражећи по интернету и тако нађох информацију о овој породици код нас на Пореклу. То што му је локација око Ускопља је посљедица тога што није ни унио мјесто поријекла, па га је програм лоцирао отприлике на средину БиХ, што је негдје око Ускопља. Пањаш тј. Ђукић слави Игњатијевдан и из Кожуха је код Добоја. По свему судећи припада херцеговачком роду Малешеваца.Оставио је на ФТДНА податак да му је предак Djuko Panjas, born c. 1775

ЂУКИЋИ (Св. Игњатије) – Уписане су три куће, а носиоци су: Спасоје (1847), Маркан (1850) и Јово (1853). Према казивањима, родоначелник Ђуко Пањаш дошао је из Херцеогвине, срео се са неком женом и она га наговори да се населе у Кожухама. Имао је синове Теодора, Симу и Божу. – (Св. Василије) – Уписана је кућа удовице Макивије (1836) са зетом Симом Мићићем (Акшамовићем).

[Синиша Јерковић]

Иначе овај резултат Ђукића, који је очигледно потомак досељеника из Херцеговине крајем 18. вијека показује да је подручје Озрена и Требаве са десне стране ријеке Босне заправо прелазна граница двије миграторне струје српског становништва, западно одатле су стари досељеници још с краја 15. вијека (такође из Херцеговине), а источно су новији досељници од краја 18. вијека такође из Херцеговине. Ђукићи  припадају овој другој групи.

[Amicus]

ЂУКИЋИ (Св. Игњатије) – Уписане су три куће, а носиоци су: Спасоје (1847), Маркан (1850) и Јово (1853). Према казивањима, родоначелник Ђуко Пањаш дошао је из Херцеогвине, срео се са неком женом и она га наговори да се населе у Кожухама. Имао је синове Теодора, Симу и Божу. – (Св. Василије) – Уписана је кућа удовице Макивије (1836) са зетом Симом Мићићем (Акшамовићем).

То ми је неки земљак, али више од овога не знам ни ја.

Иначе овај резултат Ђукића, који је очигледно потомак досељеника из Херцеговине крајем 18. вијека показује да је подручје Озрена и Требаве са десне стране ријеке Босне заправо прелазна граница двије миграторне струје српског становништва, западно одатле су стари досељеници још с краја 15. вијека (такође из Херцеговине), а источно су новији досељници од краја 18. вијека такође из Херцеговине. Ђукићи  припадају овој другој групи.

Тако и мени изгледају ствари, а баш тај простор западно од Босне је врло танко покривен, тј. покушавам већ дуже време да дођем до једне нове монографије на тему тих крајева, али хајде да се надамо да ће је бити ускоро у библиотеци Порекла

[Небојша]

Убацих Пањаша, који у ствари ниеј Пањаш већ Ђукић. Случајно сам то открио тражећи по интернету и тако нађох информацију о овој породици код нас на Пореклу. То што му је локација око Ускопља је посљедица тога што није ни унио мјесто поријекла, па га је програм лоцирао отприлике на средину БиХ, што је негдје око Ускопља. Пањаш тј. Ђукић слави Игњатијевдан и из Кожуха је код Добоја. По свему судећи припада херцеговачком роду Малешеваца.Оставио је на ФТДНА податак да му је предак Djuko Panjas, born c. 1775

ЂУКИЋИ (Св. Игњатије) – Уписане су три куће, а носиоци су: Спасоје (1847), Маркан (1850) и Јово (1853). Према казивањима, родоначелник Ђуко Пањаш дошао је из Херцеогвине, срео се са неком женом и она га наговори да се населе у Кожухама. Имао је синове Теодора, Симу и Божу. – (Св. Василије) – Уписана је кућа удовице Макивије (1836) са зетом Симом Мићићем (Акшамовићем).

Алал вера. Нигде нисам успео да пронађем то презиме Пањаш, а име ми је звучало поприлично српски, тако да је и околина Ускопља била под знаком питања.

[Синиша Јерковић]

Миловановић, Аранђеловдан, Цветановац, Љиг

Припада хаплогрупи J2b M205 роду Крича. Од специфичнијих вриједности има 458=17 и 481=25. Има пуно поклапање са Сајићем из Дића/Качер, додуше на само 17 маркера, али је интересантно због заједничке вриједности 458=17, а и због географске блискости. Славе им се ипак не поклапају. Занимљива је и могућа веза са Миловановићима из Борача/Гружа који такође славе Аранђеловдан. Не знам да ли нека веза ту постоји, али требало би је провјерити.

За Миловановиће у Цветановцу се каже: -Миловановићи су из Славковице, славе Аранђеловдан.

У Славковици су забиљежени само Миловановићи који славе Никољдан: -Миловановићи, предак је из Кадине Луке од Швабића, у Првом устанку прешао у Ржаницу, славе Никољдан. Нисма сигуран да се ту ради о истим Миловановићима.

[Синиша Јерковић]

Ивановић, Стевањдан, Петка, Лазаревац

Припадају хаплогрупи I2-PH908. На неким маркерима има заиста необичне вриједности. Гата Х4 је 6 што је апсолутни минимум за ову хаплогрупу. Досад је били двоје или троје тестираних са вриједности 8. Посједује и прилично ријетку вриједност на маркеру 437=16. У складу са тим нема пуних поклапања, мада се остали маркери прилично уклапају у модал, па ако не узмемо у обзир ова два маркера, има пуно бликсих поклапања.

Ово се каже за Ивановиће у Петки.

Пре Карађорђевог устанка доселили су се ови родови:

Иванковићи (Росићи, Ракићи, Стошићи, Ивановићи, Павловићи и Близнаковићи) су били један род; данас су се већ разродили, Славе Стевањдан. Они су старином од Сјенице. Једно време су били у „бежанији у преку“, па су се отуда повратили. Огранци овога рода су:

Први огранак чине:

–Мијатовићи, Јовановићи и Петровићи.

Други огранак чине:

–Матићи, Илићи и Марковићи и сви они славе Стевањдан.

[Небојша]

Миловановић, Аранђеловдан, Цветановац, Љиг

Припада хаплогрупи J2b M205 роду Крича. Од специфичнијих вриједности има 458=17 и 481=25. Има пуно поклапање са Сајићем из Дића/Качер, додуше на само 17 маркера, али је интересантно због заједничке вриједности 458=17, а и због географске блискости. Славе им се ипак не поклапају. Занимљива је и могућа веза са Миловановићима из Борача/Гружа који такође славе Аранђеловдан. Не знам да ли нека веза ту постоји, али требало би је провјерити.

За Миловановиће у Цветановцу се каже: -Миловановићи су из Славковице, славе Аранђеловдан.

У Славковици су забиљежени само Миловановићи који славе Никољдан: -Миловановићи, предак је из Кадине Луке од Швабића, у Првом устанку прешао у Ржаницу, славе Никољдан. Нисма сигуран да се ту ради о истим Миловановићима.

Често презиме и честа слава. Близу су Сајићи M205 из Дића, за које се каже да су старинци. Ту су и ови Дробњаци I1-P109 из Бранчића, па се назире миграциони правац.

Видех да у Славковици нема Миловановића са том славом. Можда их треба тражити у оквиру неког другог рода са Аранђеловданом. Ако су од ових Миловановића (Швабићи, Св. Никола) из Кадине Луке, то може бити интересантно зато што је и тамо било неких Сајића. Мада није сигурно да су у вези са овима што славе Томиндан.
http://www.poreklo.rs/2013/05/21/poreklo-prezimena-selo-kadina-luka-ljig/

[Небојша]

Занимљива је и могућа веза са Миловановићима из Борача/Гружа који такође славе Аранђеловдан. Не знам да ли нека веза ту постоји, али требало би је провјерити.

Не верујем да постоји веза, можда Ненад зна нешто више. Поред тога што постоје разлике у маркерима, ови Миловановићи (Тарани) су славили раније Св. Симеуна ако се не варам?