Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Sergius]

Извињавам се, у анализи Ракића, Мазалице, Дукића и Бајића, нисам уобзирио све маркере. Дакле, на маркеру DYS533 Мазалица и Ракић се разликују, али на том маркеру се разликује и Бајић од Ракића. Даље, на маркеру DYS635 гдје Мазалица и Ракић имају исту вриједност 22, Бајић има 23. Вриједност 22 на том маркеру има још један тестиран из рода Богуновића (није за јавност), премда се исти од Мазалице разликује на 6/18 маркера, али на тако малом броју маркера ту везу не треба одбацити.

Да сумирамо, Бајић и Ракић су удаљени 7/23 маркера, што је даље него смо Ракић и Мазалица 4/23, и могуће даље него смо још један Богуновић и Мазалица 6/18.

Бајић и Ракић су заиста много, много далеко.

Када сам спомињао припадност Ракића из Варивода који славе Ђурђевдан Богуновићима, позвао сам се на чланак са Википедије, а не на Карановића. Не знам који је извор за тај податак, али вјероватно је неки Богуновић који га је писао уобзирио још неке изворе, што опет не узимам 100% за поуздано.

[Небојша]

премда се исти од Мазалице разликује на 6/18 маркера, али на тако малом броју маркера ту везу не треба одбацити.

Да сумирамо, Бајић и Ракић су удаљени 7/23 маркера, што је даље него смо Ракић и Мазалица 4/23, и могуће даље него смо још један Богуновић и Мазалица 6/18.

Бајић и Ракић су заиста много, много далеко.

Значи, колико сам разумео, тај анонимни Богуновић и Мазалица су 6/18, али везу не треба одбацити, али су зато Бајић и Ракић, који су 7/23, много, много далеко и ту везу треба одбацити?

Мислим да се не може одбацити ни једно ни друго. Мазалице и тај Богуновић имају "предање" да су од истог рода, као што и код Ракића и Бајића постоји потенцијална веза.

Да сумирамо, Бајић и Ракић су удаљени 7/23 маркера, што је даље него смо Ракић и Мазалица 4/23, и могуће даље него смо још један Богуновић и Мазалица 6/18.

Што ће рећи, генетски гледано, да ни ови Богуновићи I2a DS међусобно нису блиски, али ни поједини Озгорастовићи. Значи сви могу бити даљи рођаци, део неке групе I2a DS чија је матица негде на југоистоку. Исто тако, могуће да су у Крајини ушли у различите родове, али да се данас, само кроз Y-STR вредности, не може одредити ко је коме најближи.

Када сам спомињао припадност Ракића из Варивода који славе Ђурђевдан Богуновићима, позвао сам се на чланак са Википедије, а не на Карановића. Не знам који је извор за тај податак, али вјероватно је неки Богуновић који га је писао уобзирио још неке изворе, што опет не узимам 100% за поуздано.

Биће да је ово у питању. Произвољан закључак. Нигде у литератури не постоји податак да су ови Ракићи у вези са Богуновићима.

[Sergius]

Значи, колико сам разумео, тај анонимни Богуновић и Мазалица су 6/18, али везу не треба одбацити, али су зато Бајић и Ракић, који су 7/23, много, много далеко и ту везу треба одбацити?

Да, али за то презиме Карановић јасно наводи да се ради о Богуновићима, и славе Св.Јована. За Ракиће наводи, али за оне који славе Св.Стефана. Таквих је у шематизму из 1882. било само у Прњавору.

Што ће рећи, генетски гледано, да ни ови Богуновићи I2a DS међусобно нису блиски, али ни поједини Озгорастовићи. Значи сви могу бити даљи рођаци, део неке групе I2a DS чија је матица негде на југоистоку. Исто тако, могуће да су у Крајини ушли у различите родове, али да се данас, само кроз Y-STR вредности, не може одредити ко је коме најближи.

С овим сам сагласан. Вјероватно је заједнички предак и Богуновића и Озгорастовића о којима говори Карановић живио негдје у Рашкој или Херцеговини. Када будемо имали више тестова и за "оригиналне" Богуновиће, и Ковачевиће, Пашиће, Пјаниће, Марчете, Бероње, Стојановиће, али и за Озгорастовиће Трниниће и Роквиће, моћи ће се претпоставити могуће везе. Онда тестовима на 111 маркера дефинисати нове гране, и онда моћи говорити о томе кад је живио који предак и којих Богуновића или Озгорастовића.

[Небојша]

Да, али за то презиме Карановић јасно наводи да се ради о Богуновићима, и славе Св.Јована. За Ракиће наводи, али за оне који славе Св.Стефана. Таквих је у шематизму из 1882. било само у Прњавору.

Да, али је више него јасно да огранци Озгорастовића по Северној Далмацији (међу њима и Ракићи) славе и Стевањдан и Ђурђевдан.

С овим сам сагласан. Вјероватно је заједнички предак и Богуновића и Озгорастовића о којима говори Карановић живио негдје у Рашкој или Херцеговини. Када будемо имали више тестова и за "оригиналне" Богуновиће, и Ковачевиће, Пашиће, Пјаниће, Марчете, Бероње, Стојановиће, али и за Озгорастовиће Трниниће и Роквиће, моћи ће се претпоставити могуће везе. Онда тестовима на 111 маркера дефинисати нове гране, и онда моћи говорити о томе кад је живио који предак и којих Богуновића или Озгорастовића.

Слажем се, зато нема потребе гурати Богуновиће у Озгорастовиће и обрнуто. Или покушавати преименовати неки род само због генетског резултата. Све су то, како и сам Карановић наводи, групе родова, па их тако и треба посматрати.

[Sergius]

Хтио сам рећи да једине Ракиће које повезује са Озгорастовићима су они који славе Св.Стефана. Не знамо да ли они имају везе са Ракићима из Варивода.

[Dalmati]

Pozdrav, da li more neko reći , da li postoji na DNK Poreklu nešto o R1b   Z2103 haplogrupi, odakle je došla na naše prostore i sa kime imaju poklapanja nosioci ove grupe kod nas?

[Иван Вукићевић]

„Лалевићи“ - Кадовићи и њихов огранак Шобајићи у Никшићу, Перовићи и Вуковићи (село Шобајићи), наводно су потомци неког војног заповедника деспота Стефана Лазаревића, досељени у 15. веку из Србије (Шабац). С друге стране, Кадовићи можда и нису сродни Перовићима и Вуковићима. Тако нађох код Шобајића. Он их не сврстава у потомке Бијелог Павла, али сад се показује да Кадовићи (и Шобајићи) то јесу, а за остале "Лалевиће" је питање.

Дакле, Шобајић, аутор најпознатије књиге о Бјелопавлићима, изгледа јесте племеник Бјелопавлића.

Интересантан је податак да Шобајићи имају предање да су од деспота Стефана, а самим тим и од Хребељановића. Петар Шобајић у свом раду о Бјелопавлићима спомиње предање према коме је Лале, родоначелник Шобајића, син Сибињанина Јанка и унук деспота Стефана. С обзиром да ми је ово предање звучало потпуно небулозно нисам много обраћао пажњу на њега. Међутим, данас сам случајно наишао на податак на Википедији да се у народним предањима заиста спомиње да је Сибињанин Јанко ванбрачни син Стефана Лазаревића.

Према српским и јужнословенским народним предањима, познатим у записима од 17. века па надаље („Савински летопис“, бугарштица из прве половине 18. века, „Српски рјечник“ Вука Стефановића Караџића итд.), Јанош је био син деспота Стефана Лазаревића. Наиме, у различитим варијантама, будимска, сибињска односно грчка господа, задивљена племенитим деспотовим изгледом, пожелела су од њега порода, и као госту му подвела своје кћери. Тако су рођени Јанко и Јана, или Јанко и Руде, у другој варијанти.

Наравно, ово је у чистој супротности са историјским подацима који указују на то да је деспот Стефан доста држао до витештва, али очигледно је постојала тенденција да се повезују племићке породице у предањима.

[Иван Вукићевић]

Постоји више разлика између предања које је забележио Шобајић и предања које је Црна Гуја споменуо:

Кадовић, Петковдан, Шобајићи, Даниловград

Припада хаплогрупи Е-V13. По предању предак Кадовића је у првој половини 15. века учествовао у биткама под вођством Сибињанин Јанка и из Србије је доспео у подручје Бјелопавлића. Тамо је формирао породицу и имао четири сина (Кадо, Вуко, Богета и Перо), од којих су настала презимена. По том предању Кадовићи, Вуковићи, Богетићи и Перовићи не воде порекло од Бијелог Павла. Међутим, генетика у овом случају побија предање, пошто Кадовић дефинитивно припада роду Бјелопавлића. Најближи су му Радовић (само 1 разлика на 23 маркера), Томашевић (1/18), Иричанин (1/17) и Нешовић (1/16).

Јел се зна одакле потиче то предање о четири сина (Кадо, Вуко, Богета и Перо)? Шобајић наводи да је Лале имао само два сина - Бошка (од кога су Перовићи и Вуковићи) и Када (од кога су Кадовићи), тако да ме збуњује тај део са Богетићима јер је ово братство из села Бучица у Петрушиновићима, а они према Шобајићу немају никакве везе са остала три братства.

[vidoje 013]

Интересантан је податак да Шобајићи имају предање да су од деспота Стефана, а самим тим и од Хребељановића. Петар Шобајић у свом раду о Бјелопавлићима спомиње предање према коме је Лале, родоначелник Шобајића, син Сибињанина Јанка и унук деспота Стефана. С обзиром да ми је ово предање звучало потпуно небулозно нисам много обраћао пажњу на њега. Међутим, данас сам случајно наишао на податак на Википедији да се у народним предањима заиста спомиње да је Сибињанин Јанко ванбрачни син Стефана Лазаревића.

Према српским и јужнословенским народним предањима, познатим у записима од 17. века па надаље („Савински летопис“, бугарштица из прве половине 18. века, „Српски рјечник“ Вука Стефановића Караџића итд.), Јанош је био син деспота Стефана Лазаревића. Наиме, у различитим варијантама, будимска, сибињска односно грчка господа, задивљена племенитим деспотовим изгледом, пожелела су од њега порода, и као госту му подвела своје кћери. Тако су рођени Јанко и Јана, или Јанко и Руде, у другој варијанти.

Наравно, ово је у чистој супротности са историјским подацима који указују на то да је деспот Стефан доста држао до витештва, али очигледно је постојала тенденција да се повезују племићке породице у предањима.

 О Сибињанин Јанку  има посебна тема. Осим у предању, није могуће да је Сибињанин Јанко ванбрачни син Деспота Стефана. Деспот Стефан  рођен је 1374.г. или 1375.г. а умро је 1427.г.
Сибињанин Јанко родио се око 1387, а живио је до 1456.г.

[Nebo]

Међу средњевековном властелом је све могуће, али ови подаци које је поставио Видоје много говоре.
С друге стране, нека узмемо и да је Јанко био Стефанов син, то је још и прихватљивије од могућености да је родоначелник Лалевића син Јанков и огранак Хребељановића.
Народној машти краја нема...

[Иван Вукићевић]

Народној машти краја нема...

Баш тако 

[Синиша Јерковић]

Филимоновић, Св.Врачи, Доња јошаница, Блаце/Топлица/СРБ

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема неког посебно блиског од досад тестираних. Занимљиво је да кад сам гледао остале I2-CTS10228 који славе Св.Враче, крајишки Ерори и нису тако предалеко од Филимоновића 4/18 мада због географске удаљености тешко је објаснити једну такву везу.

Оставићу податке о поријеклу које је навео сам тестирани:

"Филимоновићи у топличкој Доњој Јошаници су огранак братства Ф(В)илимоновић – Кадић из Лешка, Лепосавић, који су досељени у Топлицу након ослобођења односно, Берлинског Конгреса а пре доношења Закона о насељавању новоослобођених крајева и то на имање које је Јаков Вилимановић, родоначелник Филимоновића у новом крају, за ратне заслуге, добио од Краља Милана Обреновића.

Филимоновићи – Кадићи припадају старијем племену Ковачана, које је након Аустријско-турских ратова, у Лешак пресељено из Ковачице, у непосредној близини Бајгоре, североисточно од Косовске Митровице, о коме су детаљније писали Атанасије Урошевић и Радослав Павловић ( необјављени списи који се чувају у Етнографској збирци САНУ)."

[Синиша Јерковић]

Јегдић, Никољдан и Ђурђевдан, Превиш/Дробњак/ЦГ

Припада хаплогрупи I1-P109 дробњачком хаплотипу. Има пуно поклапање на 23 маркера са Касалицом. Уколико Касалице припадају братству Миличића, а Јегдићи свакако припадају братству Калуђеровића-Балотића поставља се питање евентуалне ближе везе ових братсава. Укратко, очекиван резултат за дробњачку породицу.

Тестирани је ово написао о свом поријеклу:
"Братство Јегдић, потиче из Дробњака, село Превиш. Јегдићи су огранак братства Балотић. Крајем 19. века са Превиша су се преселили на своје дотадашње катуне у Горњу Буковицу и Провалију. Јегдићи потичу од Обрена, сина Милинка Сератлића и Јегде, који је рођен око 1730. године на Превишу. Обрен као мали остане без оца, па га по мајци прозову Јегдић. Он је имао сина Марка, а он синове Јакова и Луку, од којих су сви дробњачки Јегдићи. Славе Св. Николу и Ђурђевдан."

[НиколаВук]

Филимоновић, Св.Врачи, Доња јошаница, Блаце/Топлица/СРБ

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема неког посебно блиског од досад тестираних. Занимљиво је да кад сам гледао остале I2-CTS10228 који славе Св.Враче, крајишки Ерори и нису тако предалеко од Филимоновића 4/18 мада због географске удаљености тешко је објаснити једну такву везу.

Оставићу податке о поријеклу које је навео сам тестирани:

"Филимоновићи у топличкој Доњој Јошаници су огранак братства Ф(В)илимоновић – Кадић из Лешка, Лепосавић, који су досељени у Топлицу након ослобођења односно, Берлинског Конгреса а пре доношења Закона о насељавању новоослобођених крајева и то на имање које је Јаков Вилимановић, родоначелник Филимоновића у новом крају, за ратне заслуге, добио од Краља Милана Обреновића.

Филимоновићи – Кадићи припадају старијем племену Ковачана, које је након Аустријско-турских ратова, у Лешак пресељено из Ковачице, у непосредној близини Бајгоре, североисточно од Косовске Митровице, о коме су детаљније писали Атанасије Урошевић и Радослав Павловић ( необјављени списи који се чувају у Етнографској збирци САНУ)."

О Ковачанима је писао Атанасије Урошевић. Они су сви расељени по Косовској котлини и Топлици услед зулума Шаљана који су се на Копаоник досељавали након 1690. и поступно истеривали српске досељенике са подручја Херцеговине и Црне Горе. Шаљани су у почетку држали јужни и југоисточни део Копаоника, а Срби северни и западни, међутим они су до краја 19. века успели да протерају малтене све Србе који су живели у пределу касније названом Бајгорска или Копаоничка Шаља.

[Небојша]

Филимоновић, Св.Врачи, Доња јошаница, Блаце/Топлица/СРБ

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема неког посебно блиског од досад тестираних. Занимљиво је да кад сам гледао остале I2-CTS10228 који славе Св.Враче, крајишки Ерори и нису тако предалеко од Филимоновића 4/18 мада због географске удаљености тешко је објаснити једну такву везу.

Оставићу податке о поријеклу које је навео сам тестирани:

"Филимоновићи у топличкој Доњој Јошаници су огранак братства Ф(В)илимоновић – Кадић из Лешка, Лепосавић, који су досељени у Топлицу након ослобођења односно, Берлинског Конгреса а пре доношења Закона о насељавању новоослобођених крајева и то на имање које је Јаков Вилимановић, родоначелник Филимоновића у новом крају, за ратне заслуге, добио од Краља Милана Обреновића.

Филимоновићи – Кадићи припадају старијем племену Ковачана, које је након Аустријско-турских ратова, у Лешак пресељено из Ковачице, у непосредној близини Бајгоре, североисточно од Косовске Митровице, о коме су детаљније писали Атанасије Урошевић и Радослав Павловић ( необјављени списи који се чувају у Етнографској збирци САНУ)."

Не знам да ли Рудић помиње Филимоновиће/Вилимоновиће. Ако би евентуално даљим пореклом били из динарских крајева, то би можда објаснило ову "везу" са Ерорима, мада је код I2a то крајње непоуздано на основу 18 маркера (једино та слава мало уноси сумњу).

Помиње се ово ретко презиме и у Рашкој, што није далеко.





(Рашка и околина, Милија Маликовић)

Остало је убацити у пројекат и Петковића I2a DS, као и двојицу J2a.

[Nebo]

Јегдић, Никољдан и Ђурђевдан, Превиш/Дробњак/ЦГ

Постоје два рода Јегдића у Дробњаку.
Једни су Балотићи, ту спадају: Томићи, Зарубице, Јегдићи, Матељевићи, Ђедовићи, Новаковићи, Сератлићи. Очито је из те групе тестирани.
Други су од Златнопојасовића (огранак Шљиванчана), који се не рачунају у Новљане.

[Nebo]

Филимоновић, Св.Врачи, Доња јошаница, Блаце/Топлица/СРБ

Познајем једну породицу Павловића, који су од ових Филимоновића. Њихово предање је да су они од Кадића из Бјелопавлића, протераних из ЦГ након убиства књаза Данила. Сад, да ли је то измишљена прича због оног другог презимена Кадић, или ту има неке истине, тема је за истраживање. Пре свега - имају ли неке генетске блискости с Ковачевићем из Бјелопавлића?

[Милош]

Филимоновић, Св.Врачи, Доња јошаница, Блаце/Топлица/СРБ

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема неког посебно блиског од досад тестираних. Занимљиво је да кад сам гледао остале I2-CTS10228 који славе Св.Враче, крајишки Ерори и нису тако предалеко од Филимоновића 4/18 мада због географске удаљености тешко је објаснити једну такву везу.

Оставићу податке о поријеклу које је навео сам тестирани:

"Филимоновићи у топличкој Доњој Јошаници су огранак братства Ф(В)илимоновић – Кадић из Лешка, Лепосавић, који су досељени у Топлицу након ослобођења односно, Берлинског Конгреса а пре доношења Закона о насељавању новоослобођених крајева и то на имање које је Јаков Вилимановић, родоначелник Филимоновића у новом крају, за ратне заслуге, добио од Краља Милана Обреновића.

Филимоновићи – Кадићи припадају старијем племену Ковачана, које је након Аустријско-турских ратова, у Лешак пресељено из Ковачице, у непосредној близини Бајгоре, североисточно од Косовске Митровице, о коме су детаљније писали Атанасије Урошевић и Радослав Павловић ( необјављени списи који се чувају у Етнографској збирци САНУ)."

Павловић за Кадиће у Лешку каже:
"Скоро у исто време кад и Јеленићи (најдаље 1750.) у Лешку су се настанили Кадићи (10 к.   Св Врачи). Дошли су из села Ковачице у Копаоничкој Шаљи-лапска страна. По предању у Ковачици су седела три брата Вилимоновића. Један од браће остао је у селу, други се одселио у неко село у околини Пећи, а трећи је дошао у Лешак и подигао кућу на месту, које се по досељеном Ковачану, прозва Ковачевац."
С друге стране,Урошевић спомиње Ковачане у селу Главотина, где каже:
"Ковачани (11 к., св. Врачи). Преселили се из Ковачице (Копаоничка Шаља) око 1830, када је Главотина имала само седам кућа. Даља старина им је у Црној Гори."
Ковачана има и у селима Борчане, Брзанце и Руцманце,, на Копаонику. Данас се сматрају Ковачанима сви они у долини Ибра, који славе Св.Враче, што у неким случајевима и није тачно, али већина води порекло од њих.
Мислим да и на тестирању "јужњака" имамо једног Ковачана, па ће се потврдити овај резултат, бар се надам...

[Синиша Јерковић]

Пре свега - имају ли неке генетске блискости с Ковачевићем из Бјелопавлића?

Не бих рекао да имају.

[НиколаВук]

Познајем једну породицу Павловића, који су од ових Филимоновића. Њихово предање је да су они од Кадића из Бјелопавлића, протераних из ЦГ након убиства књаза Данила. Сад, да ли је то измишљена прича због оног другог презимена Кадић, или ту има неке истине, тема је за истраживање. Пре свега - имају ли неке генетске блискости с Ковачевићем из Бјелопавлића?

Род Ковачана је добио име по копаоничком селу Ковачици из којег потичу. Већина српских породица из тог краја су пореклом из динарских предела, да ли су баш они из Бјелопавлића, то не бих знао.