Није баш тако. Као што рекох, Ракића Богуновића је било једна кућа (слава Јовањдан, личка група), док су Ракићи I2a DS из Варивода окружени породицама из групе Озгорастовића. Битан је и податак о крсној слави, зато што се чини да једна повећа група Озгорастовића слави Ђурђевдан (основна слава Стевањдан).
Такође, ова веза са Бајићима, који су огранак Трнинића, одговара и ономе што стоји у литератури:
"Три су групе родова што славе Св. Стевана Архиђакона са врло избледелим сећањем да су некако једно: Добријевић-Торбица-Мандић-Мијатовић-Јајчанин-Јеж и Милојевић-Ракић-Трнинић."
(Милан Карановић, "Поуње у Босанској Крајини")
Већ постајемо напорни другим форумашима.
Презимена из пописа 1709. у Вариводама су сљедећа: Радинковић, Биљановић, Ћосо, Добријевић, Марић, Покрајац, Гладовић, Дукић, Мијић, Сигојевић, Лабус, Ђумић, Граховац, Драганић. Ракић је пописан тек касније. Од Озгорастовића једино препознајем Добријевића. Али Добријевић из Далмације је тестиран, и исти је R1b. За Дукића смо само претпоставили да је Озгорастовић, зато што слави Св.Стефана (али Дукић из Лике, овај из Варивода слави Ђурђевдан), и јер је род са Бајићем који слави Св.Стефана, и јер је ђед Трњинић рекао да су Бајићи од Трњинића, који су по Карановићу Озгорастовићи.
Не мислим да је поуздан податак са Википедије да су Ракићи из Варивода који славе Ђурђевдан - Богуновићи, али не треба искључити могућност, ако наредни тестови покажу везу, која је могућа.
Даље, ако се 100% поуздамо у Карановића који наводи да су род Милојевић, Ракић и Трнинић (иако Ракићи славе или Никољдан, или Ђурђевдан или Јовањдан), онда нема разлога да се не поуздамо у истог аутора који каже да су Богуновићи - Адамовићи, Шкундрићи, Пјанићи, Ковачевићи, Цвјетићани, Мазалице, Стојановићи, Ракићи, Бундале итд., а видјели смо да постоје различити резултати. Друго, за Трнинића још не знамо да је род са Бајићем, који је опет од Ракића далеко најмање 800 година због удаљености 5/23 маркера.
