Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[rugovac]

Свака особа поседује 23 пара хромозома, Y и X днк тестовима се прате дирекне линије мушка и женска у 23 пару. Остала 22 се тестирају аутосомално, тачније по неки део сваког пара, и ту се отприлике види шта смо наследили од свих осталих предака са других индиректних линија. Овај тест такође даје могућност откривања ближих сродника.
Нешто више о томе на следећим темама:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=603.0
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1644.0
На овим темама можеш видети како изгледају резултати.

Погледао сам и разумем. Ти тестови су популарни у Америци, где људи утврђујуе колико процената су белци, црнци или домородци.

[Давор]

Погледао сам и разумем. Ти тестови су популарни у Америци, где људи утврђујуе колико процената су белци, црнци или домородци.

Слике приказане на горе наведеним темама су само део резултата аутосомалног теста и приказују етничко и географско порекло наших предака (myOrigins), као и дубље порекло које сеже неколико хиљада година у прошлост (ancientOrigins).
Главни тј. опширнији део резултата приказује особе са којима делимо заједничког претка до отприлике 5-6 генерација у прошлост како по очевој тако и по мајчиној линији. И ту се тек види колико смо, као што си и ти рекао, измешани на овим просторима. У мојим поклапањима уз припаднике свих народа бивше Југославије има и пољака, руса, бугара, албанаца, грка, италијана... И то све само 5-6 генерација у назад... :-)

[rugovac]

Слике приказане на горе наведеним темама су само део резултата аутосомалног теста и приказују етничко и географско порекло наших предака (myOrigins), као и дубље порекло које сеже неколико хиљада година у прошлост (ancientOrigins).
Главни тј. опширнији део резултата приказује особе са којима делимо заједничког претка до отприлике 5-6 генерација у прошлост како по очевој тако и по мајчиној линији. И ту се тек види колико смо, као што си и ти рекао, измешани на овим просторима. У мојим поклапањима уз припаднике свих народа бивше Југославије има и пољака, руса, бугара, албанаца, грка, италијана... И то све само 5-6 генерација у назад... :-)

Значи ту се показују сви преци и мушкарци и жене и на основу којих података они то утврђују и са каквом прецизношћу.

[Bej Voč]

Ima li novosti kod majskog testiranja?

[Amicus]

Ima li novosti kod majskog testiranja?

Напредује и приводи се крају.

[Давор]

Значи ту се показују сви преци и мушкарци и жене и на основу којих података они то утврђују и са каквом прецизношћу.

Не показују се преци него тестиране особе са којима делимо заједничког претка било по очевој било по мајчиној страни. Тестира се 650.000 -700.000 СНП на свим хромосомима и ти СНП-ови се упоређују са већ тестираним особама. Веће поклапање СНП-ова односно већа дужина поклапања у центиМорганима показује већу блискост тј. ближег заједничког претка.

ФТДНА користи прилично високу доњу границу поклапања и за најдужи сегмент (9 цМ) и за укупну дужину (20цМ) свих дељених сегмената тако да се може рећи да је прецизност 100%, што значи да са сваким ко се појави у листи поклапања сигурно имаш заједничког претка.

Ово о чему причамо нема баш везе са новим тестиранима на Пројекту па би се могли пребацити на тему о аутосомалном ДНК уколико има још питања или коментара о аутосомланом тестирању...

[Црна Гуја]

Гонђа, Никољдан, Нови Сад

Припада хаплогрупи Е. Нема блиских хаплотипова на Пројекту, а и Невген даје само E1b1b, па је могуће да не припада грани Е-V13. Гонђа је навео да су староседеоци у Новом Саду, али никаквих детаљнијих података није оставио.

[Бакс]

Гонђа, Никољдан, Нови Сад

Припада хаплогрупи Е. Нема блиских хаплотипова на Пројекту, а и Невген даје само E1b1b, па је могуће да не припада грани Е-V13. Гонђа је навео да су староседеоци у Новом Саду, али никаквих детаљнијих података није оставио.

gondja

Hungarian
Etymology

gond +‎ -ja ‎(“possessive suffix”)

Noun

gondja

    third-person singular (single possession) possessive of gond


Gond

Hungarian

Noun

gond ‎(plural gondok)

    care
    trouble, anxiety, problem

Вероватно је реч о породици која има мађарско порекло, али се временом утопила.

[Amicus]

Гонђа, Никољдан, Нови Сад

Припада хаплогрупи Е. Нема блиских хаплотипова на Пројекту, а и Невген даје само E1b1b, па је могуће да не припада грани Е-V13. Гонђа је навео да су староседеоци у Новом Саду, али никаквих детаљнијих података није оставио.

Шта би тај могао да буде? Не успевам баш ништа конкретно да нађем, осим пар имена из XX века, што нам ништа не значи. Видим Бакс мисли да би могли бити Мађари пореклом, а можда је само презиме мађарског порекла? Не може се ништа више разазнати из резултата тестирања? Занимљиво...

[Kor]

gondja

Hungarian
Etymology

gond +‎ -ja ‎(“possessive suffix”)

Noun

gond ‎(plural gondok)

    care
    trouble, anxiety, problem

претпостављам да је у питању исти корен са речју "гунђати"

[Синиша Јерковић]

Бараћ, Никољдан, Павино Поље/Бијело Поље

Припада хаплогрупи I2-PH908. По маркерима није далеко од Озринића, мада нема карактеристичну озринићку вриједност 448=18. Блиски су му још: Петровић и Судимац из околине Александровца, и католици Омеровић и Марјановић. У Презименима Црне Горе, за Бараће се каже да су огранак Грујића из Куча. Нисам успио ништа детаљније пронаћи. Блиски су са једном ужичком породицом из затвореног дијела истраживања са којом и дијеле исту славу Никољдан.

[spahibija]

Слична прича као са Владисављевићима јесте и са Војчићима.

Ако одбацимо хипотезу да су у сродству са Младеном Војчићем Тифом  , преостају сам три могућности:

1. Војчићи, Мисача и Врбица код Аранђеловца, слава Аранђеловдан, (пореклом од Сенице, да имам знак јата не би се јекавци могли љутити  )

2. Војчићи, Н. Карловци-Сасе у Срему

3. Војчићи, из Пирота

Не бих могао да се кладим одакле је тестирани...

Само једна напомена, не може ни бити у сродству са Тифом. Тифа је Војичић и поријеклом је од Војичића из Невесиња.

[spahibija]

Тешко је рећи одакле су пореклом, можда су доселили у време миграција насталих по стварању Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, а можда су доселили и као колонисти после Другог светског рата. Вуковића је доста било у Северној Барањи, који су после Великог рата оптирали у Југославију, па можда воде порекло и од неке од тих породица.

Вјероватно је од Вуковића са Меке Груде између Билеће и Гацка. То је велика породица у Херцеговини.

[spahibija]

Puno hvala za ove fantasticne informacije o Tripicima, Ozrenu itd.   Ovo je ukratko sta mi znamo o Tripicima.  U okolini Maglaja ima nekoliko familija Tripica za koje se ne zna da li su u stvari u rodbinskoj vezi, i imaju razlicite slave - Stjepandan I Djurdevdan.  Medjutim, moje subjektivno misljenje je da svi medjusobno lice   Tocno je da u podnozju Ozrena postoji jako vjerovanje I usmena predaja da su dosli iz Hercegovine prije par stoljeca.  Narjecje je vecinom ijekavsko, mada smo primjetili da upotrebljavaju nekolicinu rijeci koje su u ikavskom obliku (recimo sikira).  Rado pokazuje dosta DNK veze sa Dalmacijom (bazirano na autosomalnom testu), sto nas je poprilicno iznenadilo. 

Ovdje u Kanadi smo upoznali I trojicu brace Tripica iz Capljine, cini nam se da su slavili Djurdjevdan, ali vjerovatno bi tek DNK test pokazao vise.  Mozda ih jednom nagovorimo

Поштовање,
Трипићи су из Клепаца из околине Чапљине, тј. из мог краја. И они су према Милићевићу даљом старином од Трипића из Житомислића који славе Аранђеловдан. Мислим да би било интересантно видјети да се ради о истим Трипићима, тј. да ли сте Ви род са клепачким Трипићима. Пошто грана Трипића нема много у Источној Херцеговини. Најбоље би било када би наговорили те Трипиће у Канади да се тестирају па да видимо поклапања. Свако добро.

[spahibija]

Koji,gdje žive,koja im je slava?Elezovići iz  Banjana su nekad davno bili Draganići,prema predanju i ima zapisano u knjigama.

Ovaj šta je napisao Gacko prezimena i naselja,je rekao da su Elezi potomci kneza Mirila.
A ja imam informaciju,od čovjeka sa sela,Eleza,da nisu,nego iz Banjana.Imaju čak crkvu svetog Matije negdje u Banjanima.

Постоје Елезовићи Срби из Чапљине. Претпостављам да су исти као Елезовићи муслимани из Горњег Храсна и да заједно потичу од Мирила. Али према хаплотипу не могу бити исти са овим Елезовићима из Бањана. Мириловићи су хаплотип И2ДН,а Бањани Р1а. И према Милићевићу Елези из Изгори (Гацко) поријеклом су из Доње Херцеговине, тако да су вјероватно од Елеза(Елезовића) из Горњег Храсна. Не знам само одакле су Елези у Сарајеву, тј. ови Елези који воде поријекло из Калиновика, да ли су од ових Елеза Драганића или Елеза Мириловића.
Нашао сам негдје на форуму да су Елези из Калиновика од Драговића (да ли грешком написано, треба Драганића не знам) и пише да је презиме настало негдје у 13. вијеку у Црној Гори. Неки Елез је убио неког Турчина и морао побјећи из Црне Горе. Побјегао је у околину Калиновика и промијенио презиме у Елез што на турском значи мио, драг, што опет асоцира на српско презиме Драговић.
Шта је тачно, ваљало би контактирати још Елеза или Елезовића.

[Синиша Јерковић]

Бринић, Срђевдан, Радовићи/Кртоли/Тиват/ЦГ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема пуних поклапања, а ни претјерано бликсих хаплотипа. Има неке, условно говорећи карактеристичне вриједности: 390=25, 437=14 и 481=28. Ово нису баш ријетке вриједности, али се разликују од модала. Беговићи муслимани из Расова код Бијелог Поља не чине им се превише далеким, али ипак на малом броју упоређених маркера.

Бринићи су дио главног братства у Радовићима којег сачињава више породица које славе Срђевдан, а потомци су Рада Дапчића, досељеника из Албаније у 16. вијеку (помиње се у том смислу у предању и црква св. Сергија и Вакха). Поред Бринића овом роду припадају и Вуловиhи, Старчевићи, Стегиhи, Антоновиhи, Русовићи, Јокићи, Радиновићи и Мијочевићи. Из Албаније се доселио Дапко, отац Радов, а само насеље Радовићи су добили име по Раду Дапчићу. У Радовићима живи и стариначка породица Бан, која такође слави Срђевдан.

Иако имамо прилично мало тестираних родова из Боке и Приморја, занимљиво је да још једна стариначки род са Луштице-Бабовићи из Радованића такође припада хаплогрупи I2-PH908.

[Синиша Јерковић]

Бринић, Срђевдан, Радовићи/Кртоли/Тиват/ЦГ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема пуних поклапања, а ни претјерано бликсих хаплотипа. Има неке, условно говорећи карактеристичне вриједности: 390=25, 437=14 и 481=28. Ово нису баш ријетке вриједности, али се разликују од модала. Беговићи муслимани из Расова код Бијелог Поља не чине им се превише далеким, али ипак на малом броју упоређених маркера.

Бринићи су дио главног братства у Радовићима којег сачињава више породица које славе Срђевдан, а потомци су Рада Дапчића, досељеника из Албаније у 16. вијеку (помиње се у том смислу у предању и црква св. Сергија и Вакха). Поред Бринића овом роду припадају и Вуловиhи, Старчевићи, Стегиhи, Антоновиhи, Русовићи, Јокићи, Радиновићи и Мијочевићи. Из Албаније се доселио Дапко, отац Радов, а само насеље Радовићи су добили име по Раду Дапчићу. У Радовићима живи и стариначка породица Бан, која такође слави Срђевдан.

Иако имамо прилично мало тестираних родова из Боке и Приморја, занимљиво је да још једна стариначки род са Луштице-Бабовићи из Радованића такође припада хаплогрупи I2-PH908.

Од овог братства из Радовића је и позната српска поморска породица Русовић. Имали су поморске компаније у Аргентини и Луизијани. Данас је потомак ових Русовића, Грег Русовић, српски конзул у Америци и власник поморске компаније Transoceanic Development

http://www.tdintlgroup.com/about/
http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.481.html:536940-%D0%93%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8-%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%9E%D1%80%D0%B4%D0%B5%D0%BD-%D0%B7%D0%B0-%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%83-%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B8-%D0%B4%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5

[spahibija]

Да се надовежем на ову причу. Питао сам поменутог Стајића за дозволу да га додамо на пројекат и сложио се. Његов STR-67 резултат је:

13   25   17   11   11-14   12   12   10   13   11   29   13   9-9   11   11   24   14   20   33   14-14-15-16   12   11   19-23   16   15   19   18   34-38   14   11   11   8   17-17   8   12   10   8   11   10   12   22-22   15   10   12   12   13   8   14   24   21   12   12   11   13   11   12   12   13

Пореклом су из Грабовице код Невесиња и славе Лазареву суботу. Отац му каже да су блиско повезани са Шаренцима, Бабићима, Зимоњићима, Јоговићима, Жеравићима и још неким породицама са којима деле исту славу. Дакле све се уклапа у предање забележено у књизи о Шаренцима. Ево сада и ДНК резултат потврђује ту везу, барем када су Стајићи у питању. Са Стевановићем се разликује на 7 од 67 маркера, а са мном на свега 4 од 67 маркера.

Мада, треба нагласити да ја имам већи број копија палиндромских маркера DYS459, DYS464 и CDY од уобичајеног (не види се у табели), што мало повећава генетичку удаљеност. Ако сам добро разумео, према инфинитном методу поређења алела, моја удаљеност од Стајића би била еквивалентна разлици на 6 од 67 маркера, удаљеност од Стевановића би била еквивалентна разлици на 9 од 67 маркера.

Исправка у тексту, нису Жеравићи него Жерајићи и нису Јоговићи него Ђоговићи.
Жерајићи су из Миљевца у Невесињу, славе Лазареву суботу и потичу од Кривокапића из Трешњева из Цуца.
Ђоговићи су из села Риља исто из Невесиња и славе такође Лазареву суботу. И код њих постоји поријекло да су од Кривокапића.
Међутим, Јован Ердељановић у дјелу „Стара Црна Гора“ наводи ту причу за нека братства која имају предања да су од Кривокапића из Цуца, па их набраја: Авдић, Бабић, Зимоњић, Жерајић итд. И након тога истиче да та прича није тачна те да те породице нису никако из Цуца (стр 677.)
И ја мислим да они нису повезани. Прије свега слава се не слаже а и нема у предањима из Цуца да та братства могу бити од њих.

[Nebo]

Бринић, Срђевдан, Радовићи/Кртоли/Тиват/ЦГ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема пуних поклапања, а ни претјерано бликсих хаплотипа. Има неке, условно говорећи карактеристичне вриједности: 390=25, 437=14 и 481=28. Ово нису баш ријетке вриједности, али се разликују од модала. Беговићи муслимани из Расова код Бијелог Поља не чине им се превише далеким, али ипак на малом броју упоређених маркера.

Бринићи су дио главног братства у Радовићима којег сачињава више породица које славе Срђевдан, а потомци су Рада Дапчића, досељеника из Албаније у 16. вијеку (помиње се у том смислу у предању и црква св. Сергија и Вакха). Поред Бринића овом роду припадају и Вуловиhи, Старчевићи, Стегиhи, Антоновиhи, Русовићи, Јокићи, Радиновићи и Мијочевићи. Из Албаније се доселио Дапко, отац Радов, а само насеље Радовићи су добили име по Раду Дапчићу. У Радовићима живи и стариначка породица Бан, која такође слави Срђевдан.

Иако имамо прилично мало тестираних родова из Боке и Приморја, занимљиво је да још једна стариначки род са Луштице-Бабовићи из Радованића такође припада хаплогрупи I2-PH908.

Према Накићеновићевом раду о Боки, у Кртолима постоји низ родова који имају предање о досељењу „из Арбаније“, од којих су, осим оних које је навео Синиша у Радовићима, директни Дабкови потомци, а то су:

Раути / Раутовићи, у селу Гошић
Бујеновићи, Јокићи, Шотковићи и Ђуришићи у селу Богишићи
Антовићи, Барбићи, Мијочевићи, Вуковићи, Клакори / Клакоровићи, Стегићи у селу Никовићи (сви славе Срђевдан); Клакори и у селу Ђурашевићи
Миловићи, Ивошевићи, Перовићи, Шћепанчићи, Миљешковићи у селу Миловићи (Ивањдан)

(дакле, сви ови родови би требало да су I2-PH908)

Осим њих, један круг родова има предање:

А) да су им преци дошли са Дабком, и то су:
Ђиновићи (Ивањдан), Ђурићи (Ивањдан) и Милошевићи (Срђевдан) у Гошићу

Б) да су им преци дошли у исто време (16. век) из Арбаније:
Кикановићи у Гошићу – предак Крсто-Кикан дошао у Кртоле у 16. веку из Дабца у Арбанији
Перичићи у селу Ђурашевићи

Видимо да су главне славе свих ових родова Срђевдан и Ивањдан.

Шта ли би био тај Дабац у Арбанији…?

[Тимар]

Сви Стегићи на простору Прњавора, Градишке, Бања Луке, Приједора и Дубице славе Срђевдан, осим једне породице у парохији Ножичко код Прњавора који славе Томиндан.
Јокићи у Власеници и Прибинићи код Теслића славе Срђевдан.

Добро би било када би се неко тестирао од ових  Стегића и Јокића.

Можда би Стегићи били Р1а, карпатско-далматинска грана, као Богдановићи и Грбићи, који такође славе Срђевдан, "прве" комшије.

Колико сам примјетио, за сада је 3-2 за И2, међу тестираним срђевданцима .