Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Nebo]

Према ономе што видех код Миљанића ("Презимена у ЦГ"), Перовићи у бјелопољском крају (Стројтеница, Бобајићи, Расова) су "досељеници из Пиве". Међутим, с обзиром на блискост са пиперским Станићима и Шћекићима (па и Рабреновићима, иако они немају предање о пиперском пореклу), треба рећи да у Пиперима има Перовића: једни су огранак Петровића Лутоваца на Свиби, а други су у Близни и Сеоцима. Ови други би требало да су прави Пипери.

[Комита]

Михајло Костић, Коритница - Антропогеографска испитивања: уписан је стариначки род Чекркинци (Митићи 5 кућа, Св. Никола)
Замиљиви су називи остала два стариначка рода који славе Св. Николу "Паждринци и Треинци".

Живота Јоцић, Белопаланачка насеља у писаним изворима до 1877 год., записао је податак о првом општинском одборнику и кмету горњокоритничком после ослобођења Ранђелу Митин-ом (Касније Митић), који је са осталим угледном грађанима среза белопалачког потписао 11. јуна 1878. г. изјаву благодарности кнезу Милану.
Такође је записано да је Ранђел Митић остао упамћен као народни трибун из Корубине који је од српских власти тражио да се Дивљанском маманстиру врати 30 хектара земље коју су турци одузели.

Zahvaljujem na informaciji o Randjelu koji jeste moj rod. On je, nakon sto je izgubio zenu i decu od cume, uzeo/ozenio udovicu sa dva sina iz Donju Koritnicu. Ta zena je dovela sa sobom samo jednog sina, Videna, koga je Randjel zvanicno usvojio, a drugi je ostao kod ujaka u Donjoj Koritnici. Moja genetska linija je od Videna. Citajuci istoriju Donje Koritnice, pretpostavljam da su Viden i njegov brat Bacovci (kasnije prezime Zivkovic) koji slave Sv. Arandjela. Naravno, voleo bih da saznam vise o svojoj genetskoj liniji te je svaka nova informacija dobro dosla.

[Синиша Јерковић]

Према ономе што видех код Миљанића ("Презимена у ЦГ"), Перовићи у бјелопољском крају (Стројтеница, Бобајићи, Расова) су "досељеници из Пиве". Међутим, с обзиром на блискост са пиперским Станићима и Шћекићима (па и Рабреновићима, иако они немају предање о пиперском пореклу), треба рећи да у Пиперима има Перовића: једни су огранак Петровића Лутоваца на Свиби, а други су у Близни и Сеоцима. Ови други би требало да су прави Пипери.

Тестирани је накнадно послао податак да је из Стројтенице, додао сам тај податак на пројекат. Као што си већ написао за ове Перовиће се наводи да су из Пиве, мада у Пиви нема Перовића, а ни R1b 11-11 није примјећена, па је питање колико је ово предање тачно. Није искључено да и у Пиви постоји неки R1b 11-11 још нетестиран род или је овим Перовићима Пива била само успутна станица. Судећи по генетичкој блискости њихово поријекло више упућује у смјеру Пипера.

[Синиша Јерковић]

Радул је послао резултате за још једног Перуновића из Дреновштице у Пјешивцима. Наравно припада хаплогрупи J2a M92, као и раније тестирани, разликују се на 3 маркера од 37 упоређених и то на мање више истим маркерима на којима се Перовић из Пјешиваца разликује од Перуновића.

Очигледно покретљиви маркери за род Пјешиваца Ј2а су: 460, 456, CDYа и CDYb.

[Михаило]

Синиша,
Схватам да је веза са Мурићима била само претпоставка.
У вези са овом причом јавио се Лепеничанин .
Цитат
–Мирковићи и Остојићи су под Границом, дошли из црногорских Бањана. Овде су дошла два брата са доста стада. Један од њих је поповао а други трговао. Од ове породице истакло се неколико попова и трговаца и отишло негде према Јадру; има их овде у Граници 26 кућа, славе Ђурђевдан.
Ради се о каранским породицама досељеним у Каран 1824.год. поред поменуте породице Мурић.
 Карански Пантићи доселили су се око 1828.год по мени из Бањана преко Гласинца?.
У тефтеру арача и пореза за 1830 год., које плаћају поједина домаћинства у Карану, евидентирано је следеће:
Име и презиме    Порез   Харач   Година
Панто Василиев     1                1   
Крсто син                   -                 1   
Ђоко син                     -                1   
Богдан син             -                1   
Јован син               -                -   2
Прикаупљна грађа за књигу „Ужичка Црна Гора“ Љ.Павловића је у ратним годинама 1914-1918.год. је прилично оштећена , тако да се у коначној верзији и поновљеној обради поткрао један број грешака.
Мој проблем је како да пронађем довољно  близу сличног претка у Дробњацима?. Тестиран сам  као I1 P-109 што је  ознака Дробњака. Када би пронашао неког тестираног од породице Мићовић из Бањана или Ждралића из Баљака(Билећа) одгонетнуо би велику дилему.
Нисам знао за тестиране у Далмацији са  презименом Каран, и да су тестирани као I1 P-109. Староседеоци у Карану Пантићи нису сигурно. Простор Карана у 14,15,16 веку је био насељен (у тефтерима из тог доба помиње се поп Каран) шта је било са тим становништвом незна се, одселили се можда? болести можда?
Новија насељавања почињу после 1800.год.

[Црна Гуја]

Цветковић, Јовањдан, Црвени Брег, Бела Паланка, раније из села Ваве у близини Бабушнице

Припада хаплогрупи R1a-YP4278. Најближи су му хаплотипови из рода Шаренаца, са Ивковићем се разликује на 4 од 37 маркера, са Шаренцем и Стевановићем на 5 од 37 (са Стевановићем такође на само 6 од 67) а са Симићем на 6 од 37. Ево шта је тестирани написао о свом пореклу:

Мој отац је пореклом из понишавског села Црвени Брег, општина Бела Паланка. Слава породице Цветковић је Св. Јован. Родослов по мушкој линији могу пратити седам генерација уназад све до претка Пеше који се у Црвени Брег доселио из села Ваве у Лужници (данас општина Бабушница), по процени око 1780. године. Немам било каквих информација о даљим прецима, нити о даљој вези, по мушкој линији, са неким другим крајевима изван југоисточне Србије. Утолико је интересантније то да моји STR резултати јасно указују на повезаност са групом источно-херцеговачких породица Шаренац-Кресојевић-Ивковић. Желео бих, у том смислу, још да напоменем да сам на FTDNA као најближе поклапање добио недавно тестираног Стајића са којим се разликујем на свега 5 од 67 маркера. Његови су пореклом из Невесиња, из породице која према предању дели исто порекло са Шаренцима, Бабићима, Авдићима, Зимоњићима и осталима. Мислим да то, заједно са поклапањима са осталим породицама из поменуте групе који су већ укључени у пројекат, чини врло вероватном неку везу мојих предака са њима.

[Rigel]

Цветковић, Јовањдан, Црвени Брег, Бела Паланка, раније из села Ваве у близини Бабушнице

Припада хаплогрупи R1a-YP4278. Најближи су му хаплотипови из рода Шаренаца, са Ивковићем се разликује на 4 од 37 маркера, са Шаренцем и Стевановићем на 5 од 37 (са Стевановићем такође на само 6 од 67) а са Симићем на 6 од 37. Ево шта је тестирани написао о свом пореклу:

Ово је мој резултат. Надам се да ћу ускоро имати времена да напишем понешто о припадницима хаплогрупе R1а-YP4278 на теми о Шаренцима-Кресојевићима.

Поздрав свима.

[Лепеничанин]

Поздрав Rigele!

Видим да си баш близу по маркерима са Марковићем из Угљевика који исто слави св Јована.

Ипак, немој сметнути са ума да је релативно мало људи тестирано, вероватно има неких још ближих родова у неком од географски ближих предела. На пример, истој подгрупи припада и Петровић из Младеновца. Најважнији је број маркера, са Шаренцима постоји веза, али је могуће да се раздвајање десило и нешто раније него што се на први поглед чини.

[Rigel]

Поздрав Rigele!

Видим да си баш близу по маркерима са Марковићем из Угљевика који исто слави св Јована.

Ипак, немој сметнути са ума да је релативно мало људи тестирано, вероватно има неких још ближих родова у неком од географски ближих предела. На пример, истој подгрупи припада и Петровић из Младеновца. Најважнији је број маркера, са Шаренцима постоји веза, али је могуће да се раздвајање десило и нешто раније него што се на први поглед чини.

Хвала Лепеничанине.

Слажем се да треба бити опрезан са интерпретацијом резултата. Понекад и високо поклапање на већем броју маркера може дати погрешну процену удаљености до најближег заједничког претка. У циљу расветљавања односа и временске повезаности унутар хаплогрупе YP4278, наручио сам Big-Y анализу прошле недеље. Ако/када још неко из групе породица Шаренац-Ивковић уради Big-Y, могли бисмо проценити старост читаве групе са вишим степеном поузданости од STR анализе.

[Rigel]

Цветковић, Јовањдан, Црвени Брег, Бела Паланка, раније из села Ваве у близини Бабушнице

Припада хаплогрупи R1a-YP4278. Најближи су му хаплотипови из рода Шаренаца, са Ивковићем се разликује на 4 од 37 маркера, са Шаренцем и Стевановићем на 5 од 37 (са Стевановићем такође на само 6 од 67) а са Симићем на 6 од 37. Ево шта је тестирани написао о свом пореклу:

Цитат
”Мој отац је пореклом из понишавског села Црвени Брег, општина Бела Паланка. Слава породице Цветковић је Св. Јован. Родослов по мушкој линији могу пратити седам генерација уназад све до претка Пеше који се у Црвени Брег доселио из села Ваве у Лужници (данас општина Бабушница), по процени око 1780. године. Немам било каквих информација о даљим прецима, нити о даљој вези, по мушкој линији, са неким другим крајевима изван југоисточне Србије. Утолико је интересантније то да моји STR резултати јасно указују на повезаност са групом источно-херцеговачких породица Шаренац-Кресојевић-Ивковић. Желео бих, у том смислу, још да напоменем да сам на FTDNA као најближе поклапање добио недавно тестираног Стајића са којим се разликујем на свега 5 од 67 маркера. Његови су пореклом из Невесиња, из породице која према предању дели исто порекло са Шаренцима, Бабићима, Авдићима, Зимоњићима и осталима. Мислим да то, заједно са поклапањима са осталим породицама из поменуте групе који су већ укључени у пројекат, чини врло вероватном неку везу мојих предака са њима.”

Да се надовежем на ову причу. Питао сам поменутог Стајића за дозволу да га додамо на пројекат и сложио се. Његов STR-67 резултат је:

13   25   17   11   11-14   12   12   10   13   11   29   13   9-9   11   11   24   14   20   33   14-14-15-16   12   11   19-23   16   15   19   18   34-38   14   11   11   8   17-17   8   12   10   8   11   10   12   22-22   15   10   12   12   13   8   14   24   21   12   12   11   13   11   12   12   13

Пореклом су из Грабовице код Невесиња и славе Лазареву суботу. Отац му каже да су блиско повезани са Шаренцима, Бабићима, Зимоњићима, Јоговићима, Жеравићима и још неким породицама са којима деле исту славу. Дакле све се уклапа у предање забележено у књизи о Шаренцима. Ево сада и ДНК резултат потврђује ту везу, барем када су Стајићи у питању. Са Стевановићем се разликује на 7 од 67 маркера, а са мном на свега 4 од 67 маркера.

Мада, треба нагласити да ја имам већи број копија палиндромских маркера DYS459, DYS464 и CDY од уобичајеног (не види се у табели), што мало повећава генетичку удаљеност. Ако сам добро разумео, према инфинитном методу поређења алела, моја удаљеност од Стајића би била еквивалентна разлици на 6 од 67 маркера, удаљеност од Стевановића би била еквивалентна разлици на 9 од 67 маркера.

[Црна Гуја]

Да се надовежем на ову причу. Питао сам поменутог Стајића за дозволу да га додамо на пројекат и сложио се. Његов STR-67 резултат је:

13   25   17   11   11-14   12   12   10   13   11   29   13   9-9   11   11   24   14   20   33   14-14-15-16   12   11   19-23   16   15   19   18   34-38   14   11   11   8   17-17   8   12   10   8   11   10   12   22-22   15   10   12   12   13   8   14   24   21   12   12   11   13   11   12   12   13

Пореклом су из Грабовице код Невесиња и славе Лазареву суботу. Отац му каже да су блиско повезани са Шаренцима, Бабићима, Зимоњићима, Јоговићима, Жеравићима и још неким породицама са којима деле исту славу. Дакле све се уклапа у предање забележено у књизи о Шаренцима. Ево сада и ДНК резултат потврђује ту везу, барем када су Стајићи у питању. Са Стевановићем се разликује на 7 од 67 маркера, а са мном на свега 4 од 67 маркера.

Мада, треба нагласити да ја имам већи број копија палиндромских маркера DYS459, DYS464 и CDY од уобичајеног (не види се у табели), што мало повећава генетичку удаљеност. Ако сам добро разумео, према инфинитном методу поређења алела, моја удаљеност од Стајића би била еквивалентна разлици на 6 од 67 маркера, удаљеност од Стевановића би била еквивалентна разлици на 9 од 67 маркера.

Rigel, хвала пуно на овим информацијама, унео сам хаплотип Стајића у табелу. Може се рећи да су предања у случају ових породица великим делом потврђена генетским резултатима, било би добро када би се и неко од Зимоњића тестирао. Занимљиво је и да се можда могу издвојити два подрода у оквиру рода Шаренаца, један са DYS389=13-29, а други са DYS389=14-30. У први спадају Шаренац, Цветковић, Стајић, Ивковић и Елезовић, а у други "Јасеничани" (Ристановић, Перић, Богићевић, Јовић и Симић), и "Угљевичани" (Марковић и Стевановић).

[Rigel]

Rigel, хвала пуно на овим информацијама, унео сам хаплотип Стајића у табелу. Може се рећи да су предања у случају ових породица великим делом потврђена генетским резултатима, било би добро када би се и неко од Зимоњића тестирао. Занимљиво је и да се можда могу издвојити два подрода у оквиру рода Шаренаца, један са DYS389=13-29, а други са DYS389=14-30. У први спадају Шаренац, Цветковић, Стајић, Ивковић и Елезовић, а у други "Јасеничани" (Ристановић, Перић, Богићевић, Јовић и Симић), и "Угљевичани" (Марковић и Стевановић).

Хвала на уносима у табелу и на уводном коментару о мом хаплотипу. Мислим да је на основу хаплотипова сасвим исправно то што сте додали Ивковића и мене у исту групу са Шаренцима, иако недостаје предање које би нас повезало са њима. Сјајна ствар код ДНК тестирања управо и јесте то што може открити заборављене и недокументоване везе, наравно увек уз дозу опреза при интерпретацији.

Такође је добро ваше запажање о могућој подели унутар групе према вредности DYS389.

За даљу проверу предања о заједничком пореклу породица из групе Шаренац (Кресојевић) било би важно тестирати неког Бабића, Зимоњића, али и Шаранца (Кнежевића) из Црне Горе. Чини ми се да је један Бабић укључен у херцеговачки подухват.



 

[stevanovicd]

Pozdrav ,

Samo da dodam da sam testirao i jednog Zerajica i zeljno iscekujem njegov rezultat.

Pozz
Dragan Stevanovic

[Синиша Јерковић]

Ивовић,Зачеће св. Јована Крститеља, Церово, Богетићи/Никшић племе Пјешивци


Припада хаплогрупи Ј2а-М92, роду пјешивачко-цуцком. Резултат није изненађење, јер би Ивовићи требали бити потомци Вукосава сина Богдановог. Овим резултатом се род Пјешиваца, Богданових потомака додатно профилише, јер нисмо досад имали Вукосавових потомака. Поклапа се у потпуности са Перуновићима и перовићима из Пјешиваца, али и са Поповићем из Грачаца у Лици, што показује да су Пјешивци имали учешћа у српским сеобама на запад.

Занимљиво да Шобајић не помиње Ивовиће, али сам на другим мјестима нашао да су повезани са Вукићевићима из Церова. ивовића има доста у Боки и Кривошијама, гдје досељавају око 1690. Видим да се помињу још нека предања везана за Невесиње и Херцеговину.

[Јовица Кртинић]

Ивовић,Зачеће св. Јована Крститеља, Церово, Богетићи/Никшић племе Пјешивци


Припада хаплогрупи Ј2а-М92, роду пјешивачко-цуцком. Резултат није изненађење, јер би Ивовићи требали бити потомци Вукосава сина Богдановог. Овим резултатом се род Пјешиваца, Богданових потомака додатно профилише, јер нисмо досад имали Вукосавових потомака. Поклапа се у потпуности са Перуновићима и перовићима из Пјешиваца, али и са Поповићем из Грачаца у Лици, што показује да су Пјешивци имали учешћа у српским сеобама на запад.

Занимљиво да Шобајић не помиње Ивовиће, али сам на другим мјестима нашао да су повезани са Вукићевићима из Церова. ивовића има доста у Боки и Кривошијама, гдје досељавају око 1690. Видим да се помињу још нека предања везана за Невесиње и Херцеговину.

Веома ми је интересантна ова веза Ивовића и личких Поповића, а ево и због чега. Како се наводи Ивовићи су Богданови потомци, а у породици Поповића једно од имена које се стално понавља је управо име Богдан. Од ових Поповића је познати новинар Петар Пеца Поповић, који ми је у још необјављеном разговору својевремено рекао:
"У селу Томингај постоји заселак који зовемо Тупале. Тамо је гробље на којем су од зида до зида каменови моје породице. Неки су избледели, али на свима су имена Петар и Богдан. Тако се и сви ми зовемо. Мој деда се звао Петар, мој отац се звао Богдан, мој син се зове Богдан".

[Nebo]

Пјешивачки Ивовићи из Богетића су огранак Вукићевића из Церове.
Ту спадају и Маговчевићи, Премовићи, Драгићевићи, Јоковићи, Ђуровићи, Вулановићи.

[Црна Гуја]

Александрић, Лајковац

Припада хаплогрупи R1b. Нема блиских поклапања на Пројекту, а ни дубља подграна не може се са сигурношћу утврдити.

[Бакс]

Александрић, Лајковац

Припада хаплогрупи R1b. Нема блиских поклапања на Пројекту, а ни дубља подграна не може се са сигурношћу утврдити.

Делује као да је презиме настало од женског имена Александра? Ту би могло бити потешкоћа у тражењу даљег порекла...

[Црна Гуја]

Karnell (Павловић), Крагујевац

Захваљујући нашем форумашу Узију добили смо један прилично необичан резултат, са још необичнијом животном причом. Тестирани Anders Karnell је из САД, али је рођен у Србији, одакле је непосредно по рођењу усвојен у Шведску. По подацима које је оставио, девојачко презиме његове мајке је Павловић, и она потиче из једног села надомак Крагујевца, нажалост тачно име села му није познато. Оно што је још већи проблем је што о биолошком оцу нема никаквих података, али је по свој прилици српског порекла.

Што се тиче резултата, Невген даје чак 98% шансе да припада некој неподржаној грани, остатак од близу 2% каже да припада грани YP951. Он највероватније заиста и припада овој грани, јер су му од тестираних на нашем Пројекту најближи католик Шкарица из Мостара и Демоња са Баније који су YP951, са Шкарицом се разликује на 11 од 67, а са Демоњом на 4 од 30 маркера. Блискост са Демоњом ипак треба узети са резервом, јер се Karnell разликује на 10 од 37 маркера са Петровићем, који је у истом роду са Демоњом, од тога чак на 5 од 7 маркера који Демоњи недостају до 37.

Администратор R1a FTDNA пројекта сматра да се Karnell може сместити још један степен низводно, у грану YP951>YP4659 чији су припадници  имали заједничког претка пре око 1450 година. Тренутно међу припадницима ове гране на FTDNA имају два Пољака, и по један Украјинац, Казахстанац, Румун, Летонац и Литванац, а на yfull стаблу по један Рус, Украјинац и Румун. Karnellu су по речима администратора најближи Пољак Makovik (489270) и Литванац Valeika (239115). Припадност овој грани ће се дефинитивно потврдити када Karnellu стигне последњи панел маркера (67-111), пошто се ту налазе два маркера који су карактеристични за YP4659.

[Uzi]

Karnell (Павловић), Крагујевац

Захваљујући нашем форумашу Узију добили смо један прилично необичан резултат, са још необичнијом животном причом. Тестирани Anders Karnell је из САД, али је рођен у Србији, одакле је непосредно по рођењу усвојен у Шведску. По подацима које је оставио, девојачко презиме његове мајке је Павловић, и она потиче из једног села надомак Крагујевца, нажалост тачно име села му није познато. Оно што је још већи проблем је што о биолошком оцу нема никаквих података, али је по свој прилици српског порекла.

Што се тиче резултата, Невген даје чак 98% шансе да припада некој неподржаној грани, остатак од близу 2% каже да припада грани YP951. Он највероватније заиста и припада овој грани, јер су му од тестираних на нашем Пројекту најближи католик Шкарица из Мостара и Демоња са Баније који су YP951, са Шкарицом се разликује на 11 од 67, а са Демоњом на 4 од 30 маркера. Блискост са Демоњом ипак треба узети са резервом, јер се Karnell разликује на 10 од 37 маркера са Петровићем, који је у истом роду са Демоњом, од тога чак на 5 од 7 маркера који Демоњи недостају до 37.

Администратор R1a FTDNA пројекта сматра да се Karnell може сместити још један степен низводно, у грану YP951>YP4659 чији су припадници  имали заједничког претка пре око 1450 година. Тренутно међу припадницима ове гране на FTDNA имају два Пољака, и по један Украјинац, Казахстанац, Румун, Летонац и Литванац, а на yfull стаблу по један Рус, Украјинац и Румун. Karnellu су по речима администратора најближи Пољак Makovik (489270) и Литванац Valeika (239115). Припадност овој грани ће се дефинитивно потврдити када Karnellu стигне последњи панел маркера (67-111), пошто се ту налазе два маркера који су карактеристични за YP4659.

Хвала Црна Гуја. Узео је разширење маркера прошли викенд тако да очекујемо резутате средином Децембра.