Цеклински „Боковљани“ су Мудреше и Маретићи (славе Спасов-дан, раније су славили Ђурђиц, а најстарија слава им је Свети Стефан), потичу од претка који се доселио из Шћепан-њиве у близини данашњег Спужа у долини Зете у време Ивана Црнојевића (Андрија Јовићевић, „Ријечка нахија“). Дакле, долазимо до долине реке Зете, данашњи Спуж, што је у близини Пипера. У крајњем, можда дођемо до Букумира. Исте је подгрупе Вељић.
Наводно, од два брата претка Боковљана су Вукчевићи у Љешанској нахији и Зеци у Грбљу. Љешански Вукчевићи, међутим, имају сасвим другачије предње, по којем су они, Болевићи и Милићи у Љешкопољу и исламизирани Аматбашићи, потомци четворице браће досељених из Љеша, крајем 15. века. Но, ово не искључује могућност да су Боковљани огранак Вукчевића, а нарочито с обзиром на заједничку стару славу Ђурђиц. Што се Зеца тиче, у Грбљу постоје две фамилије тог презимена: они у Пелинову су ту дошли из Побора, док су Зеци у Шишићима потомци домазета који је дошао из Црне Горе почетком 18. века, те није искључено да су огранак Боковљана.