Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Кековац]

Аврамовић, Никољдан, Алуге, Жабљак

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, односно генетичком роду Дробњака. Поседује карактеристичне вредности DYS390=24 и DYS438=11, због којих се поуздано може довести у ближу везу са Лековићима - аранђеловштацима, од којих су дођсада тестирани Лековић из Расове код Жабљака, Новосел из засеока Босача села Питомине код Жабљака, Вуловић из Сопотница код Пријепоља и Кустурић из Лопаша код Пожеге, који једини од набројаних не слави Аранђеловдан него Алимпијевдан. Потпуно поклапање има управо са Кустурићем, док са осталим припадницима овог рода има по једну разлику на брзомутирајућим маркетима.

За Аврамовиће Лубурић пише да су се доселили из Бучја код Пљеваља око 1850. године. Даље наводи да им је дошао предак Милан Џиковић Аврамовић, којег и сам Аврамовић помиње у упитнику, и најмио се код Зука Раичевића, па се касније оженио и имао сина Анта у Алузи, којег Аврамовић такође помиње као претка. Према наводима Вука Шибалића и Стојана Караџића данас не живе у Алузи, одакле су се иселили 1945. у Кулу као колонисти. Из Бучја имамо тестираног Мосуровића који слави Никољдан, али ипак није близак Аврамовићу. Имају четири разлике на 23 упоредивих маркера, при чему због вредности DYS385=13-15 Мосуровић вероватно припада грани I1-P109>FGC22061>FGC22054. Препоручујем Аврамовићу за даље тестирање неки од геномских тестова.

[Лука]

Аврамовић, Никољдан, Алуге, Жабљак

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, односно генетичком роду Дробњака. Поседује карактеристичне вредности DYS390=24 и DYS438=11, због којих се поуздано може довести у ближу везу са Лековићима - аранђеловштацима, од којих су дођсада тестирани Лековић из Расове код Жабљака, Новосел из засеока Босача села Питомине код Жабљака, Вуловић из Сопотница код Пријепоља и Кустурић из Лопаша код Пожеге, који једини од набројаних не слави Аранђеловдан него Алимпијевдан. Потпуно поклапање има управо са Кустурићем, док са осталим припадницима овог рода има по једну разлику на брзомутирајућим маркетима.

За Аврамовиће Лубурић пише да су се доселили из Бучја код Пљеваља око 1850. године. Даље наводи да им је дошао предак Милан Џиковић Аврамовић, којег и сам Аврамовић помиње у упитнику, и најмио се код Зука Раичевића, па се касније оженио и имао сина Анта у Алузи, којег Аврамовић такође помиње као претка. Према наводима Вука Шибалића и Стојана Караџића данас не живе у Алузи, одакле су се иселили 1945. у Кулу као колонисти. Из Бучја имамо тестираног Мосуровића који слави Никољдан, али ипак није близак Аврамовићу. Имају четири разлике на 23 упоредивих маркера, при чему због вредности DYS385=13-15 Мосуровић вероватно припада грани I1-P109>FGC22061>FGC22054. Препоручујем Аврамовићу за даље тестирање неки од геномских тестова.

Овај резултат као и резултат Кустурића треба додатно проверити.

Раније тестирани Аврамовић исте славе из Бучју суседне Крњаче не припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045.

[Петар М. Демић]

Кукић, Илиндан, Горичка/Двор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује сљедеће карактеристичне вриједности маркера: DYS393=14, DYS390=23, DYS389-I=12 и немодалне DYS19=15, DYS391=10. По дијељеним карактеристичним маркерима и ријеђој крсној слави-Илиндану, повезан је са српским родом из Барање, Радићима из Дарде. Иако нешто удаљенијег хаплотипа, али са истим карактеристичним вриједностима DYS393=14, DYS390=23, DYS391=10 и крсном славом , могућа веза постоји и са једном необјављеном породицом из Бољанића/Добој. Наведене карактеристичне вриједности у бази СДНКП посједују још два рода која славе Аранђеловдан: Живковићи из Поблаћа/Пљевља и Ћосићи из Мионице. При чему су Живковићи и по укупном хаплотипу релативно блиски Кукићу (4/23). У FTDNA бази одраније постоји још један тестирани Кукић, који би поријеклом требао бити из околине Огулина (могуће из Доњих Дубрава, гдје је било Кукића). Нема детаљнијих података о поријеклу и слави овог Кукића, али је прилично извјесно да је повезан са Кукићима из Горичке, јер његов хаплотип такође посједује горе наведене карактеристичне вриједности маркера.

Тестирани није навео детаљније податке о поријеклу. Поред Горичке/Двор, Кукића је на подручју горњокарловачке епархије било на више локација: у околини Слуња, гдје славе Ђурђевдан, у околини Плашког гдје славе Ђурђевдан и Никољдан. Било их је у околини Карловца, у Церовцу Вукманићком, а на подручју Огулина у Доњим Дубравама. Уколико су Кукићи из Дубрава повезани са Кукићима из Горичке, то би био вриједан податак, јер су Кукићи међу старим насељеницима у Дубравама, гдје се помињу још у 17. вијеку. Кукића илинштака је било и на подручју Славоније, гдје је могуће да се ради о личко-кордунским исељеницима.

Што се старијег поријекла тиче, било би корисно SNP провјерити везу између горе наведених родова који су  DYS393=14, DYS390=23, DYS391=10. Уколико би се показало да заиста јесу повезани, онда би се и смјер миграција могао донекле реконструисати. Са подручја Пљеваља до сјеверне Босне, а затим даље на запад према Крајини и на сјевер према Барањи. У ту сврху најбоље би било SNP или дубински тестирати: Кукиће из Крајине, Радиће из Барање, необјављеног из Бољанића и Живковиће из Поблаћа.

Кукићи су током друге половине XVIII вијека имали најмање 3 породичне задруге у селу Горичка. Ријеч је о утицајном роду који је давао кнезове и свештенике. Временом су се разгранали и били су најбројнији род у селу након Другог свјетског рата (35 кућа, 195 особа).

Ако бисмо гледали исто географско подручје и крсну славу, сродници банијских Кукића могли би бити Лончаревићи из Мајдана, Павићи из Бачуге, Пађени из Мајских Пољана, Савићи из Ћора...

Поред Кукића са крсном славом Илиндан (Горичка), на Банији има и Кукића који славе Никољдан (Драготина) и Стевањдан (Чунтић). Било их је и у селу Обљај, али је тај огранак угашен или расељен. Колико ми је познато, Илиндан славе и Кукићи из села Кордунски Љесковац.

[branja6]

Аврамовић, Никољдан, Алуге, Жабљак

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, односно генетичком роду Дробњака. Поседује карактеристичне вредности DYS390=24 и DYS438=11, због којих се поуздано може довести у ближу везу са Лековићима - аранђеловштацима, од којих су дођсада тестирани Лековић из Расове код Жабљака, Новосел из засеока Босача села Питомине код Жабљака, Вуловић из Сопотница код Пријепоља и Кустурић из Лопаша код Пожеге, који једини од набројаних не слави Аранђеловдан него Алимпијевдан. Потпуно поклапање има управо са Кустурићем, док са осталим припадницима овог рода има по једну разлику на брзомутирајућим маркетима.

За Аврамовиће Лубурић пише да су се доселили из Бучја код Пљеваља око 1850. године. Даље наводи да им је дошао предак Милан Џиковић Аврамовић, којег и сам Аврамовић помиње у упитнику, и најмио се код Зука Раичевића, па се касније оженио и имао сина Анта у Алузи, којег Аврамовић такође помиње као претка. Према наводима Вука Шибалића и Стојана Караџића данас не живе у Алузи, одакле су се иселили 1945. у Кулу као колонисти. Из Бучја имамо тестираног Мосуровића који слави Никољдан, али ипак није близак Аврамовићу. Имају четири разлике на 23 упоредивих маркера, при чему због вредности DYS385=13-15 Мосуровић вероватно припада грани I1-P109>FGC22061>FGC22054. Препоручујем Аврамовићу за даље тестирање неки од геномских тестова.

Dobar dan svima. Ja sam Avramovic koji se testirao. Moram da kazem da sam blago iznenadjen rezultatima jer je sve ukazivalo na to da smo u bliskom srodstvu sa Avramovicima iz Bucja, ali, kao sto mi je Vas kolega u mejlu objasnio, vrlo je moguce da predanja nisu tacna i da se upravo tu potkrala neka greska.

Koje dodatne testove mi savetujete da uradim? Gde?

Srdacan pozdrav

[Кековац]

Dobar dan svima. Ja sam Avramovic koji se testirao. Moram da kazem da sam blago iznenadjen rezultatima jer je sve ukazivalo na to da smo u bliskom srodstvu sa Avramovicima iz Bucja, ali, kao sto mi je Vas kolega u mejlu objasnio, vrlo je moguce da predanja nisu tacna i da se upravo tu potkrala neka greska.

Koje dodatne testove mi savetujete da uradim? Gde?

Srdacan pozdrav

Имајући у виду проблеме са слањем узорака из Србије за иностранство саветовао бих WGS код YSeq.

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=42468

Добро би било тестирати и неког Аврамовића из Бучја.

[Драган Обреновић]

Заправо, много боља куповина код YSEQ је WGS+ тест који кошта само 40 евра више (€399 vs €359), а добије се дупло више очитаних гигабаза (90 Gbases raw data vs 45 Gbases raw data колико даје "обичан" WGS).

То је овај тест: https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=29&products_id=129554

Мислим да су многи грешком или незнањем куповали овај јефтинији WGS тест и онда били разочарани дубином очитавања када пошаљу BAM фајл на YFull ради анализе. Да сам на месту YSEQ избацио бих га из понуде.

[Exiled]

Имајући у виду проблеме са слањем узорака из Србије за иностранство саветовао бих WGS код YSeq.

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=42468

Добро би било тестирати и неког Аврамовића из Бучја.

Аврамовић из Бучја https://www.yfull.com/tree/I-Y64002/

[Иван Вукићевић]

Koje dodatne testove mi savetujete da uradim? Gde?

Најбоље је да тестирате неког даљег рођака из Алуга.

[Иван Вукићевић]

Ковачевић, Ђурђевдан, Горовићи, Пале, E-V13>Z5018>S2979>S2972>BY5423>Y128213

Припада истом генетичком роду као и Шопали из Црњелова Доњег код Бијељине. За овај генетички род карактеристична је повишена вредност маркера DYS635=22. Од хаплотипа Савића из тог места разликује се само на маркеру YGATAH4 на коме хаплотип Ковачевића поседује снижену вредност 10.

193. Савић, Ђурђевдан, Црњелово Доње, Бијељина, E-V13>Z5018>S2979>S2972>BY5423>Y128213

Припада роду Шопала. Хаплотип тестираног је модалан за овај род. Од раније имамо резултате Живановића и Петровића из истог села, који припадају овом роду.

Тестирани је навео да су Савићи дошли из Мачве, а тамо из Црне Горе.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS ради утврђивања млађе гране.

Породица тестираног Ковачевића нема предање о даљем пореклу.

Препорука за даље тестирање је иста као и за Савића: BigY или WGS ради утврђивања млађе гране.

[Иван Вукићевић]

Миленковић, Никољдан, Шавране, Крушевац, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS19=14, DYS385a=17, DYS456=19 и DYS549=13 и снижене вредности маркера DYS533=11 и DYS635=21. Најближа поклапања хаплотипова има са двојицом тестираних, чији резултати још нису објављени:
- Аранђеловдан, Арбанасце/Мерошина (21/23)
- Аранђеловдан, Смиљевић/Врање (20/23)

Предак тестираног Милован Илић рођен је 1885. године суседном Мешеву. Након смрти његовог оца мајка му се преудала у Шаврану, па је по очуху узео презиме Миленковић. Породица тестираног има две славе - Никољдан је слава Илића, а Ђурђевдан Миленковића.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS ради утврђивања млађе гране.

[Иван Вукићевић]

Шарчевић, Лазарева Субота, Матаруге, Пљевља, I2-Y3120>S17250>PH908

Припада роду Бијелића - Матаружана, чија је крсна слава Лазарева Субота, а матица у Матаругама код Пљеваља. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS449=31.

Милета Војиновић у свом раду о Пљеваљском крају наводи следеће о Бијелићима:

Према писању Танасија Пејатовића (”Средње Полимље и Потарје”, стр. 360), Бијелићи су староседеоци, па су пре 80 година измењали презимена “Обренићи су се прозвали тако по некој баби Обренији, Картали по некаквом гаталу, што је гатао време, Шарци по некаквоме који је био “шарен” тј. крадљивац, Гачевићи по имену некаква Гача”. И до данас се сачувао назив једног малог места Бјеловина по Бијелићима који су ту становапи, премда они кажу да су сви доселили од Гацка из Херцеговине.

За Шарчевиће, који су раније имали презиме Шарац, наводи следеће:

Шарчевићи – Шарци су, према писању Атанасија Пејатовића, староседеоци у Матаругама. Према њиховом казивању, пореклом су из Гацка. Памте имена предака од Цвија (1790) и Обрада. Цвијо је имао два сина Димитрија и Петра, а Обрад Ристана и Гаврила. Ристан је рођен око 1818. године. Био је међу најпознатијим хајдучким харамбашама овога краја Хајдуковао је скоро 40 година и за то време посекао око 80 непријатељских глава. Погинуо је 10.1Х 1877. године у Крупицама са 17 својих хајдука.
Ристан је углавном зимовао у Шаранцима Оженио се од Ђаковића и са том женом имао сина Јакова, који је већ са 13 година кренуо са оцем у хајдуковање. Ристану је умрла жена после неколико година брака и поново се оженио од Маклића. Са другом женом је имао сина Милана, чији су се потомци после 1920. године настанили у Грабу (општина бјелопољска).
Од Обрада имају 4 куће, а од Цвија 11 у Матаругама. Димитријев син је Мијаило, а Мијаилов Добрица. Добричин син је Алекса. Турци су (док је Ристан био у хајдуцима) два пута пљачкали и палили Шарце. Димитрије је имао 4 сина  – Среда, Мијаила, Марка, Милана и Милосава.
У црногорској војсци у I светском рату (1914-1916) учествовало је 9 Шарчевића. Интернирани су на робију: Крсман, Марко и Мијаило. У интернацији у Мађарској су умрли Крсман и Марко.
Ристанов нож и оружје узео је буљубаша Селим Ђурђевић, а ордење му је однео Шабо Пијук из Варина.

За Картале из Матаруга наводи следеће:
Картали су род са Обреновићима, Шарчевићима и Гачевићима. Пореклом су, према једној верзији, из Гацка, а према другој, они су староседеоци. Тако је забележио Танасије Пејатовић. Има их једна кућа у Бабинама, 2 у Козици, 4 у Грабу и 4 у Матаругама. Селили су се из економских разлога. Од предака памте Риста (1870.). Његови синови су: Миле и Радојица.

Род Бијелића - Матаружана детаљно је обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

Тестирани је у упитнику навео нетачно предање (које је по свој прилици новијег датума) о пореклу Шарчевића из Шаранаца под Сињајевином. Шарчевићи никакаве везе са Шаранцима немају осим сличног презимена.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS ради утврђивања млађе гране.

[Дробњак]

Шарчевић, Лазарева Субота, Матаруге, Пљевља, I2-Y3120>S17250>PH908

Припада роду Бијелића - Матаружана, чија је крсна слава Лазарева Субота, а матица у Матаругама код Пљеваља. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS449=31.

Од овог рода је било и три куће у Дробњаку пре Другог светског рата. Једна на Превишу, а две на Добрим Селима. Дошли су из Матаруга 1909. и носили су презиме Шарац.

[Срки Вук]

Ковачевић, Ђурђевдан, Горовићи, Пале, E-V13>Z5018>S2979>S2972>BY5423>Y128213

Припада истом генетичком роду као и Шопали из Црњелова Доњег код Бијељине. За овај генетички род карактеристична је повишена вредност маркера DYS635=22. Од хаплотипа Савића из тог места разликује се само на маркеру YGATAH4 на коме хаплотип Ковачевића поседује снижену вредност 10.

Породица тестираног Ковачевића нема предање о даљем пореклу.

Препорука за даље тестирање је иста као и за Савића: BigY или WGS ради утврђивања млађе гране.

Моја мајка је од Ковачевића из Горовића, и сви Ковачевићи из тог села славе Никољдан, што се може видјети и у шематизму. Овај резултат је вјероватно грешка. Добро познајем село и сваку кућу.

[Ojler]

...
Овај резултат је вјероватно грешка.
...

Како грешка? У ком смислу?

[Срки Вук]

Како грешка? У ком смислу?

Добро, погрешно сам се изразио, нисам мислио да је грешка резултат, наравно да су и подаци преписани из његовог упитника, само кажем да у том селу сви Ковачевићи славе Никољдан. Овдје код овог резултата је спорна слава.

[Ojler]

Добро, погрешно сам се изразио, нисам мислио да је грешка резултат, наравно да су и подаци преписани из његовог упитника, само кажем да у том селу сви Ковачевићи славе Никољдан. Овдје код овог резултата је спорна слава.

Можда су се давно иселили, а у међувремену променили славу.

[Иван Вукићевић]

Породица тестираног Ковачевића је из Сарајева, где су живели још пре Другог светског рата.

[Срки Вук]

Породица тестираног Ковачевића је из Сарајева, где су живели још пре Другог светског рата.

Не знам, ступио сам у контакт са тестираним, он дефинитивно ништа не зна, сазнао је наводно од својих ту причу да су из Горовића. Ја сам се распитивао у селу, и нико ми није потврдио да је некада неко од Ковачевића у то вријеме напустио село и отишао за Сарајево а камо ли да је отишао у Србију. Име од прадеде којег је навео тестирани није никоме познато, чак међу Ковачевићима из Горовића то име никада није давано мушкој дјеци. У близини Горовића се налази и село Јавор у којем живе Ковачевићи који славе Ђурђевдан, некако ми је одмах било логично да можда није то то. Ступио сам у контакт и са њима и они ми нису могли потврдити везу са тестираним.
Све ми је јако чудно, и чињеница да је навео Ђурђевдан као славу, као и да је евентуално могло доћи до промјене славе , а нарочито да се изгубила веза са рођацима у селу.   

[Ojler]

Не знам, ступио сам у контакт са тестираним, он дефинитивно ништа не зна, сазнао је наводно од својих ту причу да су из Горовића. Ја сам се распитивао у селу, и нико ми није потврдио да је некада неко од Ковачевића у то вријеме напустио село и отишао за Сарајево а камо ли да је отишао у Србију. Име од прадеде којег је навео тестирани није никоме познато, чак међу Ковачевићима из Горовића то име никада није давано мушкој дјеци. У близини Горовића се налази и село Јавор у којем живе Ковачевићи који славе Ђурђевдан, некако ми је одмах било логично да можда није то то. Ступио сам у контакт и са њима и они ми нису могли потврдити везу са тестираним.
Све ми је јако чудно, и чињеница да је навео Ђурђевдан као славу, као и да је евентуално могло доћи до промјене славе , а нарочито да се изгубила веза са рођацима у селу.

У праву си, вероватно се ради о непоузданој реконструкцији на основу истог презимена.
Када се све сагледа, требало би за сада место порекла променити у Сарајево.

Sent from my SM-A556B using Tapatalk

[Воихна]

Најбоље је да тестирате неког даљег рођака из Алуга.

Заиста то би било апсолутно потребно: тестирати (на 25 маркера) неког најдаљег рођака из Алуга. Ако се потврди овај резултат, онда је сигурно да Аврамовићи из Алуге нису сродни са Аврамовићима из Калуђеровића и Бучја у Поблаћу.

Према писаним подацима, Аврамовић су у Алугу доселио из Бучја код Пљеваља. По мом тумачењу ради се о Бучју поред Забрђа, а не о поблаћком Бучју у које су Аврамовићи досељени касније. Ипак, због исте славе и географске близине логична је претпоставка да су сви исти род али и не мора бити тако.