Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[IvanMVukicevic72]

Знате ли нешто о пореклу ваше чукунбабе? Није била реткост да се удовица са децом врати у "домовину" како се говорило, односно у свој род. Можда је ваша чукунбаба била из Башче?
- Чукунбаба се звала Милица (тако каже мој отац ) и да је она умрла исто пре те 1904. године када је мој прадеда са сестром Катом дошао у село Крток. Претпостављам да је била из тих крајева близу Башче. Углавном никад није долазила у Топлицу.

Врло вероватно нису. Верујем да су га стекли у Кртоку, јер и Голуб Јашовић наводи да је Алексићима-Петронијевићима, Вукићевићима, Мартиновићима, Миловановићима и Милосављевићима старо презиме било Вељовић  и да су један род.

У књизи Голуба Јашовића "Ономастика слива реке Косанице" , описана су наша села и људи које је интервјуисао за ту књигу су између осталих мој деда Раденко и људи из његове генерације. Од 1996-1999 г. мислим да су Голуб Ј. и његови сарадници били тамо на терену. Све што је описао што се тиче географије и топонима могу да потврдим да је истинито. Оно што се тиче порекла , неке ствари сам први пут сазнао из те књиге. Зашто су више причали некоме непознатом него нама потомцима, не знам . Никад нису спомињали ни као могућност да је презиме Вукићевић настало тек ту у том селу ...

[IvanMVukicevic72]

- Чукунбаба се звала Милица (тако каже мој отац ) и да је она умрла исто пре те 1904. године када је мој прадеда са сестром Катом дошао у село Крток. Претпостављам да је била из тих крајева близу Башче. Углавном никад није долазила у Топлицу.

[Ojler]

... сад само покушавам да нађем неки родослов или попис(матичне књиге) становника како бих тачно лоцирао где је рођен, живео итд.

Рожаје, или Трговиште како се некад звало, било је засебна каза. Припадало је различитим санџацима у различита времена. Дефтер кадилука Трговиште из 1830/31, када је био део Призренског санџака, преведен је, али то теби слабо помаже рекао бих. Превише је стар да би у њему могао препознати имена неких својих предака. Ако ти је чукундеда погинуо 1904. године као некакав устаник а тада имао малу децу, рекао бих да је у време погибије могао бити највише у својим четрдесетим годинама. То значи да ти треба неки дефтеер из друге половине 19. века у коме је могао бити пописан. Тада је Трговиште било у Новопазарском санџаку, а од 1885. па до ослобођења 1912. у Пећком санџаку. Није ми познато да се код нас зна за неке дефтере из тог периода који би обухватили Трговиште, али свакако овде има и бољих познавалаца те теме.

[Ojler]

Пљеваљчић, Лазарева субота, Златари/Превраћ/Фоча, I2-Y3120>S17250>PH908>FT16449>Y151633>, Илићи - Дољани

За Пљеваљчиће из Златара важи да су старином од Старчевића из Ограђенице у Пљевљима. Наводи се да су се прво доселили у Хумско код Годијена, одакле су се расељавали у Комљеновиће, Громиле (Брусна), Околишта (Козаревина), Орахово, и даље до Јелаха и Бучја у горажданском крају. Презиме су добили према пљеваљском крају иоз којег су се доселили. Тестирани је такође навео слично предање да су старином Старчевићи али према њему су дошли од Шћепан Поља.

Хаплотип Пљеваљчића карактеришу маркери DYS533=11, DYS570=17 и у мањој мери DYS391=10 и DYS576=17. Овај резултат има потпуно поклапање са модалним хаплотипом рода Илића - Дољана, који је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

Матицом рода Илића сматра се село Дола у Билећким Рудинама. Поред Илића овом роду припадају и Гашићи из Чваљине у Попову пољу. И једни и други славе Аранђеловдан. Према предању забележеном почетком двадесетог века, Илићи су старином из Рисна. Из Дола су се после куге, која је владала до 1815. године, населили у Вриоку (Вријеку), заселак Бијељана у Дабру, а одатле, око 1840. године, на „Ханџарев читлук”. У суседна села, Дивин, Горње и Доње Давидовиће и Југовиће, Илићи су се вероватно населили из Бијеља
на. Из Дола се 1880. године један огранак населио и на љубињски Жрвањ.

Илићима припадају и Симеуновићи из Кореташа у општини Лопаре.

Иако је овакав резултат Пљеваљчића потпуно неочекиван, нема никакве сумње да тестирани не припада роду Старчевића, јер се његов резултат од модалног хаплотипа Старчевића разликују на 9 до 12 маркера од 23 упоредива, што искључују сваку могућност ближе генетичке везе. Иначе, и Старчевићи су обрађени у поменутој књизи, Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.
С обзиром да ништа у предањима не говори у прилог вези Пљеваљчића са Илићима, а сем тога славе и различите славе и нису толико ни географски блиски, не би било лоше да се тестира још неки Пљеваљчић који је на родословном стаблу што удаљенији од тестираног. Могуће је да су Пљеваљчићи разнородни, те да постоји грана која је од Старчевића, а да њој не припада тестирани.

[IvanMVukicevic72]

Рожаје, или Трговиште како се некад звало, било је засебна каза. Припадало је различитим санџацима у различита времена. Дефтер кадилука Трговиште из 1830/31, када је био део Призренског санџака, преведен је, али то теби слабо помаже рекао бих. Превише је стар да би у њему могао препознати имена неких својих предака. Ако ти је чукундеда погинуо 1904. године као некакав устаник а тада имао малу децу, рекао бих да је у време погибије могао бити највише у својим четрдесетим годинама. То значи да ти треба неки дефтеер из друге половине 19. века у коме је могао бити пописан. Тада је Трговиште било у Новопазарском санџаку, а од 1885. па до ослобођења 1912. у Пећком санџаку. Није ми познато да се код нас зна за неке дефтере из тог периода који би обухватили Трговиште, али свакако овде има и бољих познавалаца те теме.

Хвала на помоћи пре свега. Слажем се апсолутно. Раније сам ја "гуглао" те дефтере и тражио име Милован у том временском опсегу 2.половина 19.век, читао "Писма конзула из Приштине од 1890-1900", пошто је он погинуо код Пећи- тачно место и гроб непознати. Година није упамћена али ту негде око 1900. године. 1897. године ми се родио прадеда Миле ,тако да од 1897-1904. тад је отприлике период страдања. Пошто су 1851. година кад би отприлике могао да буде пописан отац и/или деда мог чукундеде , тражим и записујем све са именом : Милован ,Ратко, Раденко ... јер мој отац је добио име по том чукундеди , а верујем да је и мој деда Раденко као и његов старији брат Ратко добио име по неком претку. И заиста има у пописима Бјеле цркве тих имена . У селу су била честа имена на "Р" : Радос(л)ав, Ратко, Рашко ... као и на слово "М" : Милован, Милорад, Миле, Милинко ...

[Ojler]

177. Беговац, Тривуњдан, Бобота/Трпиња, I2-Y3120

Тестирани није навео предање о пореклу али зна за своје претке у Бобовцу, па претпостваљам да се сматрају староседеоцима. Бобота је старо насеље које се помиње још крајем 13. века, а има навода да је било настањено српским становништвом још у 14. веку. На попису из 1736. године у Боботи су пописана 82 домаћина, али међу њима нема Беговаца. Године 1829. у селу су пописана 192 лица, а међу њима и Мишо Беговац, који је сигурно предак данашњих Беговаца. Можемо само претпостављати да ли је предака Беговаца у селу било и раније под другим презименом, или су се од некуд доселили у периоду 1736-1829. Индикативно је да презиме Беговац има творбени суфикс "-ац" којим се обично граде топонимска презимена, па ако је дозбољено нагађати, Беговци би могли бити досељеници из некаквог Бегова, уколико такво место негде у околини постоји.

Хаплотип тестираног карактеришу маркери DYS391=10, DYS385=15-15 и DYS635=21. Међу тестиранима из базе Српског ДНК пројекта сматрам да највеће шансе за ближу генетичку везу постоје у односу на Ачанског из Сивца код Кула. Ачански такође слави Тривуњдан, а од три помеуте карактеристике које се јављају код резултата Беговца његов хаплотип поседује две, DYS391=10 и DYS385=15-15. Ова два резултата имају подударање 20/23.

Да би се потврдила веза Ачанског и Беговца неопходно би је било проверити додатним тестовима, најбоље неким од великих геномских.

[gpaleolog]

Перић, Јовањдан, Црнча/Дервента

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203>Y34578, роду Тарских Никшића-Брсковаца. Посједује карактеристичне вриједности за ову подграну, DYS19=14 и DYS643=11. У оквиру саме гране I-Y34578 има прилично модални хаплотип са само двије благо помјерене вриједности: DYS449=31 и DYS635=23. Самим тим, има блиска поклапање са већим бројем тестираних, која не морају бити и суштинска. Ако би се у анализу увеле још и крсна слава и географска близина, онда би се могло издвојити неколико индикативних поклапања: Ђекић, Јовањдан из Гомјенице/Теслић (3/25), Грковић, Ђурђевдан из Липика (2/25), необјављени, св. Симеон Богопримац из Бољанића/Добој (2/25), а по укупној блискости, иако географски далеко, је Аксентијевић, Аранђеловдан из Пљеваља (1/25). Сви набројани имају нижу вриједност  DYS635=23. С обзиром да је грана I-Y34578 већ прилично добро дубински профилисана, препоручује се тестирање дубинским тестом како би се поузданије опредијелила позиција Перића на стаблу ове гране.

Тестирани је оставио податак о томе да је старије поријекло Перића из села Дуга Њива на Требави. Ради се о блиском географском подручју које од Црнче раздваја ријека Босна. Међутим, највећи дио тих крајева насељаван је из јужнијих планинских области (Очауш, Влашић), гдје су се налазиле српске кнежине још из периода 16. вијека. Судећи по генетичким резултатима, даље поријекло Перића би могло бити са подручје око ријеке Таре, јер Перићи, као још неки родови у том дијелу Босне (попут бројног рода слављеника св. Симеона Богопримца), имају генетичке везе са српским родом Тарских Никшића-Брсковаца, могућим старосједиоцима у старосрпској жупи Брсково на ријеци Тари. Крсна слава Јовањдан је веома ријетка унутар овог рода, и поред Перића славе је још Шекићи из околине Теслића, па евентуалну везу са Ђекићима треба испитати путем SNP и дубинских тестова.

Ovo bi trebala biti haplogrupa Patrijarha Porfirija

[Filipi1]

Ovo bi trebala biti haplogrupa Patrijarha Porfirija

Da, otac mu je iz sela Crnča, majka iz sela Pojezna.

[гаша]

Да ли је неко у поседу књиге Становништво Кадилука Бихор и Трговиште из 1830? Потребне су ми информације за село Мојстир,Штавица. Хвала унапред.

[Иван Вукићевић]

Марковић, Јовањдан, Љуљаци, Кнић, E-V13>Z5018>S2979>L241>BY5617>Y96696>PH2180>FT178289

Припада роду Копривица и Тупањаца, чија је матица у Бањанима, а најзаступљенији је у Пиви. С обзиром на славу, вероватно потиче од Тупањаца односно Аџића или Комненовића.

Михаило Драгић у свом раду о Гружи наводи веома детаљно предање о пореклу Марковића:

У Медведици су ове фамилије:
-Марковићи су досељени у првој половини 18. века од Пиве. Славе Јовањдан.
Истрорију ове фамилије доставио је у рукопису на располагање господин др. Стеван Марковић проф. Универзитета и из рукописа се сазнаје следеће:
По причању „ђеда“ Огњана – најстаријем члану Сави Марковићу – који је био слеп од рођења, али је имао чисте очи тако да му се слепоћа није примећивала и који је живео 103 године, умро је 1872. године, породица Марковића је по старини из Пиве у црногорској Херцеговини из племена Пивљанина Баја.
Пивљанин Бајо још у младости почео је хајдуковати, због чега се није женио, те није оставио непосредно потомство. У задрузи је имао 12 братучеда или задругара, које су Турци често узнемиравали, да би им одали свога стрица Баја.
Једнога дана, пред вече, дођу Турци његовој кући, где затекну 11 синоваца Бајових. Како су ови били спремни за спавање Турци их повежу и ту заноће са намером да их сутрадан ставе на муке како би одали Баја. Али се једна жена искраде и исте ноћи оде на бачију, где је код стоке био дванаести братучед Бајов и јави му о овом догађају. Он одмах скочи те нађе Баја, извести га шта је код куће и упита за савет. Бајо је одмах са дружином кренуо кући где затекне братучед повезане а Турке разузурене и на спавању, те ове потуку а братучеде ослободе. Када је то завршено, Бајо каже братучедима: „До сада сте били на мом врату а од сада вама више нема овде опстанка, јер ће нам Турци огњиште разорити, па сваки своју жену и децу узмите па бежите у свет и то највише по тројица заједно а он остане те је идаље хајдуковао и у једном окршају погинуо.
По тој наредби његови братучеди разићи се куд-који. Тако један од њих по имену Вук са оним „Бачарем“ (који се оне ноћи затекао на бачији) и братом Мрљешем дође право у Луњевицу код Горњег Милановца, али како им се тамо није допало, то Бачај оде у Радмиловиће у Гружи где је данас фамилија Бачаревићи. Мрљеш оде у Топоницу, где му се фамилија неко време презивала Мршељевићи а данас су Поповићи, по неком попу из фамилије. Вук, који се презивао Марковић – да ли је он мењао презиме, као и други, да их Турци не би ухватили и због Бајових дела казнили, не зна се, насели у селу Љуљацима, које се и тада тако звало. У Љуљацима има и сада Марковића 12 кућа, којима кумују Поповићи из Белог Поља.

Бачаревићи су раније тестирани и припадају истом роду:

Бачаревић, Јовањдан, Радмиловић, Кнић, E-V13>Z5018>S2979>L241>BY5617>Y96696>PH2180

Припада роду Копривица и Тупањаца, чија је матица у Бањанима. Има већи број блиских поклапања хаплотипова пошто само једна вредност маркера одступа од модалног хаплотипа овог рода (DYS385b=19).

Тестирани је навео да Бачаревићи према предању потичу од Баја Пивљанина, те да су живели у селу Рудинице у Пиви. Даље се у предању наводи да им је предак Степан Бачар дошао у Шумадију у првој половини 18. века. Док се за део предања о пореклу од Баја Пивљанина може закључити да је нетачан пошто тестирани не припада ниједном од два генетичка рода која фигурирају као могући родови којима је припадао Бајо (то су Бањани и Бајовићи - Чепури), део предања о пореклу из Пиве се може сматрати потврђеним, с обзиром да је род Копривица и Тупањаца други по бројности у том племену.

Род Копривица и Тупањаца је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

За утврђивање прецизнијег порекла, односно од које тачно породице потичу Марковићи, биће неопходно више дубљих тестова пошто је до сада само један Аџић урадио такав тест.

[Antigona]

Марковић, Јовањдан, Љуљаци, Кнић, E-V13>Z5018>S2979>L241>BY5617>Y96696>PH2180>FT178289

Припада роду Копривица и Тупањаца, чија је матица у Бањанима, а најзаступљенији је у Пиви. С обзиром на славу, вероватно потиче од Тупањаца односно Аџића или Комненовића.

Михаило Драгић у свом раду о Гружи наводи веома детаљно предање о пореклу Марковића:

У Медведици су ове фамилије:
-Марковићи су досељени у првој половини 18. века од Пиве. Славе Јовањдан.
Истрорију ове фамилије доставио је у рукопису на располагање господин др. Стеван Марковић проф. Универзитета и из рукописа се сазнаје следеће:
По причању „ђеда“ Огњана – најстаријем члану Сави Марковићу – који је био слеп од рођења, али је имао чисте очи тако да му се слепоћа није примећивала и који је живео 103 године, умро је 1872. године, породица Марковића је по старини из Пиве у црногорској Херцеговини из племена Пивљанина Баја.
Пивљанин Бајо још у младости почео је хајдуковати, због чега се није женио, те није оставио непосредно потомство. У задрузи је имао 12 братучеда или задругара, које су Турци често узнемиравали, да би им одали свога стрица Баја.
Једнога дана, пред вече, дођу Турци његовој кући, где затекну 11 синоваца Бајових. Како су ови били спремни за спавање Турци их повежу и ту заноће са намером да их сутрадан ставе на муке како би одали Баја. Али се једна жена искраде и исте ноћи оде на бачију, где је код стоке био дванаести братучед Бајов и јави му о овом догађају. Он одмах скочи те нађе Баја, извести га шта је код куће и упита за савет. Бајо је одмах са дружином кренуо кући где затекне братучед повезане а Турке разузурене и на спавању, те ове потуку а братучеде ослободе. Када је то завршено, Бајо каже братучедима: „До сада сте били на мом врату а од сада вама више нема овде опстанка, јер ће нам Турци огњиште разорити, па сваки своју жену и децу узмите па бежите у свет и то највише по тројица заједно а он остане те је идаље хајдуковао и у једном окршају погинуо.
По тој наредби његови братучеди разићи се куд-који. Тако један од њих по имену Вук са оним „Бачарем“ (који се оне ноћи затекао на бачији) и братом Мрљешем дође право у Луњевицу код Горњег Милановца, али како им се тамо није допало, то Бачај оде у Радмиловиће у Гружи где је данас фамилија Бачаревићи. Мрљеш оде у Топоницу, где му се фамилија неко време презивала Мршељевићи а данас су Поповићи, по неком попу из фамилије. Вук, који се презивао Марковић – да ли је он мењао презиме, као и други, да их Турци не би ухватили и због Бајових дела казнили, не зна се, насели у селу Љуљацима, које се и тада тако звало. У Љуљацима има и сада Марковића 12 кућа, којима кумују Поповићи из Белог Поља.

Бачаревићи су раније тестирани и припадају истом роду:

Osim genetskog testa, deo predanja o poreklu Markovića potvrđuju i arhivski dokumenti iz prve polovina XVIII veka. Predanje navodi imena najstarijih predaka, da su iz Pive doseljeni Vuk (predak Markovića), Stepan (predak Bačarevića) i treći brat Mrlješ (Mrlješi iz Toponice). Predanje dalje navodi da je Vuk imao sina Mata, u tefteru iz 1741. godine u Ljuljacima je upisan Mato, sin Vuka; Jovan, sin Vuka, ali i Stepan, sin Radojice (možda predak Bačarevića, videti njihovo predanje za selo Radmilović).
Prilog popisa sela Ljuljaci 1741:



Osim teftera iz 1741. godine, Mata, sin Vukovog pronalazimo u austrijskim popisima knezova 1735. godine, gde se javlja kao knez, Mato sa knezom Mijatom Petkovićem (Mijat i 1741. ima titulu kneza) u Ljuljacima. Kao potpisnik molbe iz 1734. javlja se i izvesni Jovan Marković iz Ljuljaka.

Kao godinu dolaska ovog roda iz Pive, možda treba uzeti 1719. Naime, u izveštaju komesara Bilarda iz 1719. godine, navodi da je kragujevački ober-kapetan ugovorio dolazak 300 porodica iz Hercegovine na područje pod njegovom upravom (vidi: Гарић Петровић Г. Демографске прилике и мрежа парохија у Београдској епархији од 1718. до 1739. године, Историјски часопис 59, 2010, 275)

Pored Markovića i Bačarevića, testirani su na 23andMe i Srejovići iz Ljuljaka (EV-13) koji pripadaju velikom rodu Mirkovića iz Ljuljaka, takođe imaju predanje o poreklu iz Pive i da su rod sa Markovićima iz istog sela.

Tačnost predanja o poreklu od Baje Pivljanina ostaje još uvek otvoreno.

[НиколаВук]

Стојиљковић, Аранђеловдан, Ниш

Припада хаплогрупи I2-PH908. У односу на модални хаплотип има снижене вредности маркера DYS391=10, DYS481=30 и DYS533=12 и повишене вредности YGATAH4=11 и DYS576=19. Једине нешто карактеристичније и ређе вредности су на маркерима DYS391 и YGATAH4, нарочито када су у комбинацији. Ако упоредимо са ким још у табели СДНКП дели те две вредности издваја се десетак тестираних, од којих би двојица можда могли да буду у ближој вези са Стојиљковићем. У питању су нејавни тестирани из околине Лебана и нејавни тестирани за кога немамо прецизније податке о месту порекла (осим да је из Србије), али се његово презиме у нешто већем проценту јавља код људи пореклом са југа Србије, па постоји могућност да је одатле пореклом; тестирани из околине Лебана слави Аранђеловдан, који је додуше једна од најчешћих слава, нарочито на југу Србије, док за другог тестираног немамо податак о слави. Са тестираним из околине Лебана се Стојиљковић разликује на чак 6 маркера од упоредивих 23 (од којих је једна разлика двострука), док се са тестираним непознатог места порекла у Србији Стојиљковић разликује на 3 маркера од 20 упоредивих; и поред ових разлика, делује да би му они могли бити ближи због ређе комбинације вредности на поменута два маркера, исте славе (када је у питању тестирани из околине Лебана) и блиског географског порекла (претпостављеног, у случају другог тестираног). Због свих ових недоумица, препоручио бих Стојиљковићу да уради WGS или Big Y тест, како би прецизно утврдио положај своје линије унутар PH908 стабла и тиме видео коме је заиста генеалошки близак.

Стојиљковић није оставио никакве податке о свом пореклу, па се о томе не може више рећи, нарочито ако је у питању градска нишка породица, јер сам град Ниш није детаљније етнографски обрађиван. Презиме је на југу Србије релативно често, а слава је такође једна од најчешћих.

[ВелиборЛазић13]

Балтић, Митровдан, Камено/Херцег Нови

Припада хаплогрупи N2, по свему судећи грани Y89317*, генетском роду који смо у табели СДНКП означили као А7.

На DYS439 дијели са осталим припадницима рода за тај род карактеристичну вриједност 11, док је са DYS385а ситуација нешто сложенија. Овај род карактерише вриједност 12 на том маркеру, која је виша у односу модални хаплотип саме хаплогрупе. Балтић на том маркеру има вриједност 13, дакле нешто вишу и од модала рода.

Припадници поменутог рода славе Јовањдан, што са тестираним Балтићем није случај, те би се овдје сасвим извјесно могло радити о некој накнадној промјени славе.

Од блиских резултата треба поменути двојицу Савића из Порије код Калиновика, односно из Невесиња, као и Голијанина из околине Невесиња. Са њима је Балтић на једној разлици (већ поменуто одступање на DYS385a) oд упоредивих 18, односно 20 маркера.

Тестирани није навео никакво предање о даљем поријеклу, а нема помена Балтића у Каменом ни у литератури која се бави поријеклом становништва овог села. Са славом Митровдан помињу се у Каменом једино Радовчићи. Наравно, искуство позива на опрез, јер етнографска литература често садржи и грешке, али веома често и не садржи податке о свим породицама које у одређеном насељу постоје у вријеме теренског истраживања.

С обзиром на то да је Балтић тест радио код YSEQ-a, требало би бити релативно једноставно провјерити припадност предвиђеној грани.

[crni]

Балтић, Митровдан, Камено/Херцег Нови

Припада хаплогрупи N2, по свему судећи грани Y89317*, генетском роду који смо у табели СДНКП означили као А7.

На DYS439 дијели са осталим припадницима рода за тај род карактеристичну вриједност 11, док је са DYS385а ситуација нешто сложенија. Овај род карактерише вриједност 12 на том маркеру, која је виша у односу модални хаплотип саме хаплогрупе. Балтић на том маркеру има вриједност 13, дакле нешто вишу и од модала рода.

Припадници поменутог рода славе Јовањдан, што са тестираним Балтићем није случај, те би се овдје сасвим извјесно могло радити о некој накнадној промјени славе.

Од блиских резултата треба поменути двојицу Савића из Порије код Калиновика, односно из Невесиња, као и Голијанина из околине Невесиња. Са њима је Балтић на једној разлици (већ поменуто одступање на DYS385a) oд упоредивих 18, односно 20 маркера.

Тестирани није навео никакво предање о даљем поријеклу, а нема помена Балтића у Каменом ни у литератури која се бави поријеклом становништва овог села. Са славом Митровдан помињу се у Каменом једино Радовчићи. Наравно, искуство позива на опрез, јер етнографска литература често садржи и грешке, али веома често и не садржи податке о свим породицама које у одређеном насељу постоје у вријеме теренског истраживања.

С обзиром на то да је Балтић тест радио код YSEQ-a, требало би бити релативно једноставно провјерити припадност предвиђеној грани.

Постоји кратка биљешка о Балтићима у Каменом у Прво хуманитарно друштво Јужних Словена "Свети Ђорђе", 1868-1998, Васко Костић, Стручна књига 1998.

"Бокељска старосједилачка братства којима је Ђурђевдан Крсна слава:

Игало, Сушћепан: Беко, Грачанић, Ђурић, Јакшић, Косић, Лепетић, Милошевић, Петијевић, Предовић, Сенић.

Србина, Ратишевина, Камено: Балтић, Букоровић, Васиљевић, Гојковић, Иванковић, Мијушковић, Петровић, Пиљуровић, Поповић, Радовић, Радојевић, Ратковић, Станковић.

Мокрине (сви становници): Вучковић, Гојковић, Дупан, Ђуратовић, Косић, Кукавица, Лепетић ... "

[Црна Гуја]

Радовановић, Аранђеловдан, Ступчевићи, Ариље

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује хаплотип близак модалном, одступају једино благо повишене вредности на два релативно бржемутирајућа маркера, DYS458=17 и DYS570=20. Има велики број поклапања са 0-2 разлике, а од њих бих издвојио само оне који као и Радовановић славе Аранђеловдан: Лучића из Шашинаца код Сремске Митровице од ког се разликује на само 1 од 23, и Николића из Зеока код Лучана од ког се разликује на 2 од 23 маркера. Узевши у обзир недостатак неких карактеристичних вредности, једини начин да се поуздано утврди припадност млађој подграни је дубински тест, па Радовановићу препоручујем додатно тестирање помоћу WGS или BigY-700 теста.

Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању даљим пореклом из долине Ријеке Црнојевића, да им је старије презиме Мијатовић, као и да потичу од Васојевића. Ово последње свакако не може бити тачно, јер Васојевићи припадају хаплогрупи E-V13. Ступчевићи нису детаљније обрађивани у етнографској литератури, па је једини помен Радовановића везан за извесног Марка, који је погинуо пре Другог српског устанка:

У години Хаџи–Проданове буне погибе Марко Радовановић из Ступчевића „од Турчина Лативаге“. На загубљеном споменику овог Марка, који је био подигнут на месту његове погибије писало је: „За оточество и помоћ српску од Турчина Латиф–аге погинуо овде 12. маја 1814“.

[Ojler]

Мијајловић, Никољдан, Балановац/Књажевац, I2-Y3120

Тестирани наводи да им је породични надимак Кошинци, али других сазнања о пореклу изгледа немају. Ни у литератури нисам нашао податке о становништву села Балановац.
Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности DYS390=23, DYS385=14-14 и DYS458=18, а у мањој мери се издваја и маркер DYS481=28.
Хаплотипу Мијајловића су најближа два необјављена резултата рода који слави Аранђеловдан, са подручја Врањског Поморавља, један из Црновца код Трговишта (подударање 21/23), а други  из места Горњи Старац/Старац/Бујановац (подударање 20/23). Оба хаплотипа такође поседују карактеристике DYS385=14-14, DYS458=18 и DYS458=18, а немају других својих специфичности. За овај род је утврђно да припада млађој грани I2-Y3120>Z17855. Тешко је ипак тврдити колика је стварна филогенетичка блискост међу овим тестиранима, али свакако има основа да се могућа веза провери додатним тестовима.

[Ojler]

Миликић, Стевањдан, Кричке/Дрниш, I2-Y3120

Миликићи живе у истоименом засеоку села Кричке. О њима је писао наш Зрно у својој књизи "Кричке у Далмацији":

Миликићи су заселак у Доњим Кричкама и славе Светог Стефана. У 18. вијеку презиме је постојало у Бободолу (Промина) и сасвим је могуће да су у Кричке доселили одатле, будући да једини у селу славе СтеваЊдан, а та крсна слава је карактеристична баш за Бободол и Промину. Кричке су једино село на подручју Хрватске гдје су 1948. евидентирани Миликићи. С друге стране, присутни су у селима Црне Горе (Лијева Ријека, Павино Поље) и Србије.
- На катастру из 1755. у Кричкама су уписани посједи Петра и Илије Миликића. У то вријеме је рођен Марко, од кога потичу сви Данашњи Миликићи, само је непознато Да ли је био син Петра или Илије.
- Марко Миликић (рођ. 1756) је са Мартом имао синове Тодора (рођ. 1778; супруга Стоја Т1акић) и Крстана (рођ. 1784; супруга Јела), те близнакиње Стоју и Стану. То су били сви Миликићи око 1806. године. Највјероватније је касније рођен и Сава Миликић, чија је супруга била Тодора Кашић, а син Тома (1829 — 1887).
...

Хаплотип Миликића је на сету од 23 маркера готово модалан за грану I2-Y3120, а на два додатна маркера у проширеном сету од 25 маркера издваја се као ретка једино вредност DYS449=34. За овакав резултат у бази СДНКП постоји велики број сличних са разликама до 3 маркера, при чему је немогуће само на основу такве сличности извући закључак и о стварној генетичкој блискости тестираних. Ако се ограничимо само на слављенике Стевањдана, као најближи се јавља резултат тестираног из села Маовице код Врлике, који носи индикативно презиме Кричковић. Подударање ова два хаплотипа је 20/23. Мислим да је прилично извесно да се ради о припадницима истог генетичког рода, али се свакако препоручује да се ова веза провери додатним геномским тестовима.

[crni]

Балтић, Митровдан, Камено/Херцег Нови

Припада хаплогрупи N2, по свему судећи грани Y89317*, генетском роду који смо у табели СДНКП означили као А7.

На DYS439 дијели са осталим припадницима рода за тај род карактеристичну вриједност 11, док је са DYS385а ситуација нешто сложенија. Овај род карактерише вриједност 12 на том маркеру, која је виша у односу модални хаплотип саме хаплогрупе. Балтић на том маркеру има вриједност 13, дакле нешто вишу и од модала рода.

Припадници поменутог рода славе Јовањдан, што са тестираним Балтићем није случај, те би се овдје сасвим извјесно могло радити о некој накнадној промјени славе.

Од блиских резултата треба поменути двојицу Савића из Порије код Калиновика, односно из Невесиња, као и Голијанина из околине Невесиња. Са њима је Балтић на једној разлици (већ поменуто одступање на DYS385a) oд упоредивих 18, односно 20 маркера.

Тестирани није навео никакво предање о даљем поријеклу, а нема помена Балтића у Каменом ни у литератури која се бави поријеклом становништва овог села. Са славом Митровдан помињу се у Каменом једино Радовчићи. Наравно, искуство позива на опрез, јер етнографска литература често садржи и грешке, али веома често и не садржи податке о свим породицама које у одређеном насељу постоје у вријеме теренског истраживања.

С обзиром на то да је Балтић тест радио код YSEQ-a, требало би бити релативно једноставно провјерити припадност предвиђеној грани.

Постоји кратка биљешка о Балтићима у Каменом у Прво хуманитарно друштво Јужних Словена "Свети Ђорђе", 1868-1998, Васко Костић, Стручна књига 1998.

"Бокељска старосједилачка братства којима је Ђурђевдан Крсна слава:

Игало, Сушћепан: Беко, Грачанић, Ђурић, Јакшић, Косић, Лепетић, Милошевић, Петијевић, Предовић, Сенић.

Србина, Ратишевина, Камено: Балтић, Букоровић, Васиљевић, Гојковић, Иванковић, Мијушковић, Петровић, Пиљуровић, Поповић, Радовић, Радојевић, Ратковић, Станковић.

Мокрине (сви становници): Вучковић, Гојковић, Дупан, Ђуратовић, Косић, Кукавица, Лепетић ... "

На 280. страници БОКА (АНТРОПОГЕОГРАФСКА СТУДИЈА), од попа Саве Накићеновића, Српски етнографски Зборник, СКА, књ. 20., Београд , 1913. налазимо слиједећи запис о Балтићима у Каменом:

– Балтићи, из Корјенића 1692. Славе Ђурђев-дан. Први, који је дошао, звао се Никола Балтић.⁵) –

²) Catastico di Cameno (1726).
³) Ibidem
⁴) Ibidem
⁵) Ibidem

[ВелиборЛазић13]

На 280. страници БОКА (АНТРОПОГЕОГРАФСКА СТУДИЈА), од попа Саве Накићеновића, Српски етнографски Зборник, СКА, књ. 20., Београд , 1913. налазимо слиједећи запис о Балтићима у Каменом:

– Балтићи, из Корјенића 1692. Славе Ђурђев-дан. Први, који је дошао, звао се Никола Балтић.⁵) –

²) Catastico di Cameno (1726).
³) Ibidem
⁴) Ibidem
⁵) Ibidem

Хвала Вам на корисним допунама. Увијек је добро када се неко ко боље познаје локалне прилике и литературу која се односи на конкретно подручје укључи.

Међутим, како год да покушам повезати резултат тестираног Балтића било са N2 слављеницима Ђурђевдана, било са Корјенићима, било са другим Балтићима, нема конкретног помака.

Наиме, сам тестирани не помиње промјену славе. Наравно, може бити да му није познат податак да су раније славили Ђурђевдан, али о томе можемо само нагађати. С друге стране, Балтићи поменути у литератури коју цитирате славе Ђурђевдан.

Даље, међу тестиранима из десетак села са подручја Корјенића нема нити N2, али ни припадника других хаплогрупа са славом Ђурђевдан.

Балтића са славом Ђурђевдан има у Бази, али су у питању Банија и Крајина, те хаплогрупа I2 Y3120.

И на крају, ако поредим Балтићев хаплотип са другим тестираним N2 Ђурђевштацима, најближи су му на 3 до 4 разлике, од чега је једна (и то за двије вриједности) на прилично битном DYS385a.

Дакле, без обзира на Балтиће Ђурђевштаке поријеклом из Корјенића, у овом конкретном случају бих рекао да су солидне шансе да овдје имамо изворног N2 Јовањштака. О томе да ли су то уопште исти Балтићи који су поменути у литератури, или се ради о неким накнадно досељеним, немам довољно елемената да износим претпоставке, осим ако се не укључи и сам тестирани са додатним информацијама. Могуће је, свакако, да се ради и о неком призећењу или прибраћивању, тим прије што је слава, како се чини, свакако мијењана у неком моменту.

[drajver]

Кукић, Илиндан, Горичка/Двор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује сљедеће карактеристичне вриједности маркера: DYS393=14, DYS390=23, DYS389-I=12 и немодалне DYS19=15, DYS391=10. По дијељеним карактеристичним маркерима и ријеђој крсној слави-Илиндану, повезан је са српским родом из Барање, Радићима из Дарде. Иако нешто удаљенијег хаплотипа, али са истим карактеристичним вриједностима DYS393=14, DYS390=23, DYS391=10 и крсном славом , могућа веза постоји и са једном необјављеном породицом из Бољанића/Добој. Наведене карактеристичне вриједности у бази СДНКП посједују још два рода која славе Аранђеловдан: Живковићи из Поблаћа/Пљевља и Ћосићи из Мионице. При чему су Живковићи и по укупном хаплотипу релативно блиски Кукићу (4/23). У FTDNA бази одраније постоји још један тестирани Кукић, који би поријеклом требао бити из околине Огулина (могуће из Доњих Дубрава, гдје је било Кукића). Нема детаљнијих података о поријеклу и слави овог Кукића, али је прилично извјесно да је повезан са Кукићима из Горичке, јер његов хаплотип такође посједује горе наведене карактеристичне вриједности маркера.

Тестирани није навео детаљније податке о поријеклу. Поред Горичке/Двор, Кукића је на подручју горњокарловачке епархије било на више локација: у околини Слуња, гдје славе Ђурђевдан, у околини Плашког гдје славе Ђурђевдан и Никољдан. Било их је у околини Карловца, у Церовцу Вукманићком, а на подручју Огулина у Доњим Дубравама. Уколико су Кукићи из Дубрава повезани са Кукићима из Горичке, то би био вриједан податак, јер су Кукићи међу старим насељеницима у Дубравама, гдје се помињу још у 17. вијеку. Кукића илинштака је било и на подручју Славоније, гдје је могуће да се ради о личко-кордунским исељеницима.

Што се старијег поријекла тиче, било би корисно SNP провјерити везу између горе наведених родова који су  DYS393=14, DYS390=23, DYS391=10. Уколико би се показало да заиста јесу повезани, онда би се и смјер миграција могао донекле реконструисати. Са подручја Пљеваља до сјеверне Босне, а затим даље на запад према Крајини и на сјевер према Барањи. У ту сврху најбоље би било SNP или дубински тестирати: Кукиће из Крајине, Радиће из Барање, необјављеног из Бољанића и Живковиће из Поблаћа.