Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 4687136 пута)

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 391
  • J2b1-M205>Y218180, банијски огранак Крича
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #10220 послато: Јун 19, 2026, 01:10:03 поподне »
Јовановић, Вартоломијевдан, Глинска Пољана, Петриња, E-V22

Тестирани је урадио Alpha-Beta панел у лабораторији YSEQ, а код њих је добио и позитиван резултат SNP теста на V22. Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS385b=18 и YGATAH4=9. Нема блиских поклапања са хаплотиповима других тестираних.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране.

Присуство Јовановића у селу Глинска Пољана потврђено је почетком XIX вијека. У периоду од 1835. до 1864. године имали су 2 породичне задруге у селу, које су извјесно настале диобом првобитне породичне задруге Јовановића.

Очекивали смо да би Јовановићи због крсне славе могли бити банијски огранак Кецмана, али то очито није случај. Покушаћемо у наредном периоду тестирати још једног Јовановића, чисто да бисмо провјерили овај прилично неочекиван резултат.

Вартоломијевдан спада у ријетке крсне славе на Банији и према мојим сазнањима, осим Јовановића из Глинске Пољане, прослављају га још Дејановићи из Сјеничака Ласињског, Несванулице из Јавнице и Релићи из Славског Поља.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6322
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #10221 послато: Јун 20, 2026, 02:40:07 пре подне »
Балтић, Трнопоље/Приједор, Ђурђевдан, I2-Y3120

О Балтићима из Трнопоља нисам нашао податке у литератури. Тестирани је навео да су на територију Поткозарја дошли из Далмације у периоду од 1800-1900. године, а да су наводно стариноом из Црне Горе.
Иако се може учинити ретким, ово презиме је присутно код све три вероисповести и носе га родови из разних крајева - Србије, Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине. Припадају различитим хаплогрупама, а Балтићи Срби славе различите славе. Само на подручју православне Митрополије и архидијецезе Дабро-босанске у шематизму за 1882. годину забележени су са славама Стевањдан, Ђурђевдан, Јовањдан, Никољдан, Лучиндан и Симоњдан. Балтићи са славом Ђурђевдан забележени су тада у парохији Козарац, коју су чинила насеља Козарац, Јаруге (или Балте), Бабићи, Џоџе Поље (Ђорђе Поље - Трнопоље). Поред Балтића са славом Ђурђевдан у овој парохији је било и Балтића са славом Никољдан, за које се не зна јесу ли у вези са презимењацима ђурђевштацима (Балтићи никољштаци из Масловара код Новог Града припадају хаплогрупи E-V13).
На попису становништва БиХ 1991. године презиме Балтић је било најбројније у Трнопољу и носила су га 84 становника.

Балтић је радио Алфа+Бета панел од 37 маркера код YSEQ, који је са резултатима тестираних у београдским лабораторијама упоредив на 18 до 20 маркера. У том сету хаплотип Балтића нема карактеристичних вредности, а само на три одступа од модалних за грану I2-Y3120: DYS19=15, DYS389ii=32 и DYS449=33. На осталим маркерима ређе вредности постоје на вишеструкoм DYS464=12-12-14-15. С обзиром на блискост модалном хаплотипу у основном сету од 18 до 20 вредности, постоји велики број резултата у бази СДНКП којима је хаплотип Балтића близак, од потпуног подударања до разликовања на једном до два маркера, али без јасних назнака да постоји стварна генетичка блискост. Због географске блискости занимљив би могао бити род Крајишких Врачеваца који припадају грани I2-S17250 (Ерор, Његомир, Мишчевић, Вуковић, Тојагић и остали), чији се резултати учесталије од других јављају међу статистички блиским.

У бази имамо тестираног још једног Балтића са славом Ђурђевдан, из Доње Селиште код Глине, који је такође радио тест на 37 маркера, па је његов резултат потпуно упоредив са хаплотипом тестираног Балтића из Трнопоља. Иако обојица припадају грани I2-Y3120, на први поглед се чини да презимењаци нису сродни, јер се разликују за 7 вредности на шест маркера. Ипак, када се мало боље погледају њихови хаплотипови види се да су све разлике осим једне на два вишеструка маркера, DYS464 и  CDY, док на осталим маркерима из стандардног сета постоји само једна разлика, на DYS391. Када се узме у обзир и исто презиме, слава и релативна географска близина, не бих олако одбацио могућност постојања везе. С обзиром да је познато да Балтић из Доњег Селишта припада грани I-Y3120>Y4460>B57>Y3106>Z16973>Y3118, Балтић из Трнопоља би могао лако да провери постоји ли међу њима веза.

Занимљиво је споменути и неколико резултата са I2a пројекта на FTDNA. Један Пољак и један Мађар који припадају грани I2-A19454 у односу на Балтића имају два и три маркера разлике од 37 упоредивих, док на истом броју маркера други Пољак који припада грани I2-S17250 поседује два маркера разлике.

Све у свему, много отворених питања за чије одговарање су неопходна додатна тестирања, било WGS/BigY тестом, било провером SNP вредности.
« Последња измена: Јун 20, 2026, 05:18:40 поподне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 974
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #10222 послато: Јун 20, 2026, 08:04:28 поподне »
Балтић, Трнопоље/Приједор, Ђурђевдан, I2-Y3120

О Балтићима из Трнопоља нисам нашао податке у литератури. Тестирани је навео да су на територију Поткозарја дошли из Далмације у периоду од 1800-1900. године, а да су наводно стариноом из Црне Горе.
Иако се може учинити ретким, ово презиме је присутно код све три вероисповести и носе га родови из разних крајева - Србије, Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине. Припадају различитим хаплогрупама, а Балтићи Срби славе различите славе. Само на подручју православне Митрополије и архидијецезе Дабро-босанске у шематизму за 1882. годину забележени су са славама Стевањдан, Ђурђевдан, Јовањдан, Никољдан, Лучиндан и Симоњдан. Балтићи са славом Ђурђевдан забележени су тада у парохији Козарац, коју су чинила насеља Козарац, Јаруге (или Балте), Бабићи, Џоџе Поље (Ђорђе Поље - Трнопоље). Поред Балтића са славом Ђурђевдан у овој парохији је било и Балтића са славом Никољдан, за које се не зна јесу ли у вези са презимењацима ђурђевштацима (Балтићи никољштаци из Масловара код Новог Града припадају хаплогрупи E-V13).
На попису становништва БиХ 1991. године презиме Балтић је било најбројније у Трнопољу и носила су га 84 становника.

Балтић је радио Алфа+Бета панел од 37 маркера код YSEQ, који је са резултатима тестираних у београдским лабораторијама упоредив на 18 до 20 маркера. У том сету хаплотип Балтића нема карактеристичних вредности, а само на три одступа од модалних за грану I2-Y3120: DYS19=15, DYS389ii=32 и DYS449=33. На осталим маркерима ређе вредности постоје на вишеструкoм DYS464=12-12-14-15. С обзиром на блискост модалном хаплотипу у основном сету од 18 до 20 вредности, постоји велики број резултата у бази СДНКП којима је хаплотип Балтића близак, од потпуног подударања до разликовања на једном до два маркера, али без јасних назнака да постоји стварна генетичка блискост. Због географске блискости занимљив би могао бити род Крајишких Врачеваца који припадају грани I2-S17250 (Ерор, Његомир, Мишчевић, Вуковић, Тојагић и остали), чији се резултати учесталије од других јављају међу статистички блиским.

У бази имамо тестираног још једног Балтића са славом Ђурђевдан, из Доње Селиште код Глине, који је такође радио тест на 37 маркера, па је његов резултат потпуно упоредив са хаплотипом тестираног Балтића из Трнопоља. Иако обојица припадају грани I2-Y3120, на први поглед се чини да презимењаци нису сродни, јер се разликују за 7 вредности на шест маркера. Ипак, када се мало боље погледају њихови хаплотипови види се да су све разлике осим једне на два вишеструка маркера, DYS464 и  CDY, док на осталим маркерима из стандардног сета постоји само једна разлика, на DYS391. Када се узме у обзир и исто презиме, слава и релативна географска близина, не бих олако одбацио могућност постојања везе. С обзиром да је познато да Балтић из Доњег Селишта припада грани I-Y3120>Y4460>B57>Y3106>Z16973>Y3118, Балтић из Трнопоља би могао лако да провери постоји ли међу њима веза.

Занимљиво је споменути и неколико резултата са I2a пројекта на FTDNA. Један Пољак и један Мађар који припадају грани I2-A19454 у односу на Балтића имају два и три маркера разлике од 37 упоредивих, док на истом броју маркера други Пољак који припада грани I2-S17250 поседује два маркера разлике.

Све у свему, много отворених питања за чије одговарање су неопходна додатна тестирања, било WGS/BigY тестом, било провером SNP вредности.

Треба узети у обзир и могућност да род Балтића Ђурђевштака са подручја Поткозарја и Баније припада роду Пилатоваца (пре свега због вредности 15 на 19, повишене вредности 32 на DYS389ii коју поседују неки припадници рода Пилатоваца и крсне славе), за ког је раније утврђена припадност узводној подграни Y4460. Из исте етнографске зоне са Ђурђевданом одраније тестирани Керкези из Врановине код Босанског Петровца и Ненадићи из Штикова код Дрниша би требало да припадају роду Пилатоваца.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6322
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #10223 послато: Јун 20, 2026, 08:10:52 поподне »
Треба узети у обзир и могућност да род Балтића Ђурђевштака са подручја Поткозарја и Баније припада роду Пилатоваца (пре свега због вредности 15 на 19, повишене вредности 32 на DYS389ii коју поседују неки припадници рода Пилатоваца и крсне славе), за ког је раније утврђена припадност узводној подграни Y4460. Из исте етнографске зоне са Ђурђевданом одраније тестирани Керкези из Врановине код Босанског Петровца и Ненадићи из Штикова код Дрниша би требало да припадају роду Пилатоваца.

Јесте, слажем се. И та могућност постоји.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 391
  • J2b1-M205>Y218180, банијски огранак Крича
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #10224 послато: Јун 21, 2026, 11:40:34 пре подне »
Треба узети у обзир и могућност да род Балтића Ђурђевштака са подручја Поткозарја и Баније припада роду Пилатоваца (пре свега због вредности 15 на 19, повишене вредности 32 на DYS389ii коју поседују неки припадници рода Пилатоваца и крсне славе), за ког је раније утврђена припадност узводној подграни Y4460. Из исте етнографске зоне са Ђурђевданом одраније тестирани Керкези из Врановине код Босанског Петровца и Ненадићи из Штикова код Дрниша би требало да припадају роду Пилатоваца.

Било би сјајно ако би се потврдило да су банијски Балтићи са крсном славом Ђурђевдан потомци Пилатоваца.

Кад већ говоримо о везама банијских Срба са источнохерцеговачким влашким групацијама, подсјећам да смо помоћу ДНК тестирања утврдили да на Банији постоје потомци Зубаца (Мирчетићи из села Доњи Класнић), а изгледа да смо добили и прве банијске Мириловиће (Јовићи из села Доњи Класнић), међутим за њих ћемо још сачекати SNP потврду.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14398
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #10225 послато: Јун 25, 2026, 11:30:36 пре подне »
Николић, Умчари, Гроцка, J2b-L283 (без маркера)


Тестирани наводи да су пореклом са југа Србије и да се у Умчаре доселило четворица браће: Сибин, Стојко, Стојан и Никола. Од њих су у Умчарима настале породице: Сибиновић, Стојановић, Стојковић и Николић. Породични надимак Николића: Дзрдзе, Дзрдзићи. У Умчарима јесте било породица пореклом с југа и југоистока Србије. О презимена са списка (слава Никољдан), у литертури налазим само:

Стојковићи, славе Никољдан. „Бугари“ станују у Живковцу.
https://www.poreklo.rs/2014/09/17/poreklo-prezimena-naselja-umcari-zivkovac-grocka-beograd/

Надимак, или родовско име Дзрдзе/Дзрдзићи јесте типичније за јужне српске крајеве (Косово, Ресава), као и хаплогрупа J2b-L283. Савет за даље: тест на 24 маркера преко неке домаће лабораторије, или FTDNA.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2600
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #10226 послато: Јун 26, 2026, 05:07:43 поподне »
Милиновић (Лазарева субота), Бабина Ријека, Доњи Кукурузари/Костајница

Припада хаплогрупи I2a-PH908. Тестирао се у YSEQ на 37 маркера, па је теже поређење са тестиранима у нашој бази. Поседује ређу снижену вредност DYS456=14 и DYS385=14-14. То су у суштини маркери по којима се разликује од великог броја тестираних на 17 маркера, претежно из Србије и Босне.

Од географски блиских издвајају се Мазалица (Јовањдан) из Црквеног Бока/Суња од којег се разликује на поменута 2 маркера и Вучковић (Никољдан) из Доњег Класнића/Глина, од којег се разликује на DYS385, док DYS456 код другог није тестиран. Од Црнокрака (Михољдан) из Лике (Медак/Госпић) разликује се на иста два маркера.

На попису 1948. било је 6 домаћинстава и укупно 20 Милиновића у Бабиној Ријеци. Ако Демић зан раније податке о презимену, нека напише.

« Последња измена: Јун 26, 2026, 05:33:48 поподне Зрно »

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1387
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #10227 послато: Јун 26, 2026, 06:52:45 поподне »
Божић, Никољдан, Медна, Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y2245>Y6228>Y7627. Најближи су му Глогињић, такође из Медне, Ђилас из Крчког Брда у Лици, а највероватније и Богојевић из Мркоњић Града, који се тестирао преко 23andMe и припада хаплогрупи I1-Y6228 (нижа грана се тестом који је радио не утврђује). Сви славе Никољдан. У односу на наведене тестиране породице Божић има повећане вредности DYS570=20 и DYS643=13. Још један Ђилас из Очигрија код Дрвара је члан нашег пројекта на FTDNA и свакако припада и он овом роду. Препоручујем Божићу BigY-700 тест на FTDNA за даље тестирање.

О овој хаплогрупи може више да се прочита на следећем линку https://www.poreklo.rs/2022/01/04/stablo-haplogrupe-i1-m253z63/.

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 391
  • J2b1-M205>Y218180, банијски огранак Крича
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #10228 послато: Јун 26, 2026, 08:41:33 поподне »
Милиновић (Лазарева субота), Бабина Ријека, Доњи Кукурузари/Костајница

Припада хаплогрупи I2a-PH908. Тестирао се у YSEQ на 37 маркера, па је теже поређење са тестиранима у нашој бази. Поседује ређу снижену вредност DYS456=14 и DYS385=14-14. То су у суштини маркери по којима се разликује од великог броја тестираних на 17 маркера, претежно из Србије и Босне.

Од географски блиских издвајају се Мазалица (Јовањдан) из Црквеног Бока/Суња од којег се разликује на поменута 2 маркера и Вучковић (Никољдан) из Доњег Класнића/Глина, од којег се разликује на DYS385, док DYS456 код другог није тестиран. Од Црнокрака (Михољдан) из Лике (Медак/Госпић) разликује се на иста два маркера.

На попису 1948. било је 6 домаћинстава и укупно 20 Милиновића у Бабиној Ријеци. Ако Демић зан раније податке о презимену, нека напише.

Милиновићи су током друге половине XVIII вијека имали најмање 1 породичну задругу у Бабиној Ријеци.
Осим Милиновића, Лазареву суботу у Бабиној Ријеци прослављају још и Беговићи. У околним селима са крсном славом Лазарева субота имамо још и Вуге у Уметићу и Ићитовиће у Бјеловцу.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2910
  • Sit pugna perpetua
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #10229 послато: Јун 27, 2026, 09:56:19 поподне »
Шакотић, Аранђеловдан, Давидовићи, Билећа

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>YP4278>Y109474>BY30743>Y144943, роду Кресојевића. У односу на модални хаплотип ове гране поседује повишене вредности DYS439=11 и DYS460=14. И поред тога има блиско поклапање са већином припадника рода Кресојевића, али свакако да су му најближа тројица претходно тестираних Шакотића: са Шакотићем из Билеће који такође слави Аранђеловдан има потпуно поклапање на 23 маркера, од Шакотића из Малешића код Зворника (Лазарева Субота) разликује се на 2 од 23, а од другог Шакотића из Давидовића на 3 од 23 маркера. Препорука је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се установило у каквом је односу са већ дубински тестираним Шаренцем из Кута код Билеће и Стајићем из Грабовице код Невесиња.

Шакотићи и род Кресојевића су детаљно обрађени у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине:

Цитат
Шакотићи су некада живели у Шакотићима, засеоку који данас делом припада насељу Плана, а делом насељу Ђече. Почетком 20. века тамо су живели Авдићи. Одатле су се Шакотићи иселили у Давидовиће. Порекло свог презимена објашњавају тиме што је један Кресојевић имао велике шаке, па су га прозвали Шако, а његове потомке Шакотама. Из Давидовића је један Шакотић прешао око 1870. године у Вријеку, заселак Бијељана у Дабру. Има их и Дивину код Фатнице, као и у Билећи, где поред Лазареве Суботе славе и Аранђеловдан. Званично се презивају Шакота једино у Коритима у Билећким Рудинама, где су 1850. године уместо Лазареве Суботе за славу узели Аранђеловдан.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6322
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #10230 послато: Јул 05, 2026, 02:05:36 поподне »
Милутиновић, Митровдан, Бојишина/Грделица, I2-Y3120

Тестирани наводи да им је старије презиме Стаменковић, које су носили у првој половини 20. века.

У литератури се наводи да је Бојишина ралитвно младо село, основано од досељеника крајем XVIII или почетком XIX века. Истраживање родословља на подручју јужне Србије без повезаних матичних књига које би могле улазати на континуитет предачких линија је "ноћна мора", јер су се презимена мењала готово у свакој генерацији, а ни славе нису биле стабилне колико у неким другим крајевима. Такав је случај и са становништвом Бојишине. Ако посматрамо старије презиме тестираног, Стаменковић, оно би се могло повезати са бојичинским фамилијама Стаменковци или Стаменковићи. Обе ове фамилије славе Никољдан, па би се рекло да са тестираним немају везе. У истом извору се међутим наводи да су Стаменковци и Стаменковићи огранак Стајкових/Стајковаца из истог села који славе Аранђеловдан (?). Очикледно да промена славе ни у овом селу није била страна. За поменуте Стајковце се наводи да су се доселили из села Копитарце које се налази поред Џепа, а да им је даље порекло непознато.
Ако претпоставимо да преци тестираног нису мењали славу, онда би они припадали роду који се у литератури наводи под именом Ивковци. Почетком 60-их година њих је у Бојишини било 10 кућа и живели су y истоименој махали. Досељени су из неког насеља „испод Ниша“, а имају огранака у суседној Боћевици (Ђелинци и Станковци).

Иако се разликује на два маркера од модалног хаплотипа гране I2-Y3120, хаплотип тестираног нема ни једну ређу вредност. Због тога има јако много резултата са којима је близак са разликама до два маркера, али без индиција о стварној филогенетичкој блискости. Ако бисмо посматрали само резултате тестираних слављеника Митровдана у неком ширем региону који би могао бити интересантан и са етнографске стране, хаплотипу Милутиновића је најближи једна необјављени резултат тестираног из Кучевиште код Чучер-Сандева у Македонији, са подударањем 21/23. Као што сам напоменуо, ова блискост не мора ништа да говори о стварној филогенетичкој блискости тестираних.

Ако жели да даље истражује своје порекло путем анализе ДНК, Милутиновићу препоручујем неки од великих геномских тестова (WGS или BigY).

Корисни линкови у вези гране I2-Y3120:
https://www.poreklo.rs/2019/03/28/haplogrupa-i2/
https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-S20602/story
https://www.eupedia.com/europe/Haplogroup_I2_Y-DNA.shtml#I2a1b
https://www.yfull.com/tree/I-Y3120/
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6581
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #10231 послато: Јул 06, 2026, 08:07:03 поподне »
Јовић, Јовањдан, Шњеготина Горња/Теслић

Припада хаплогрупи I2-PH908>FT16449>MF2888>FT193384. Припадност овој грани је одређена посредно преко резултата Летића из истог мјеста, који је урадио BIGY700 тест, а са којим Јовић дијели израрзиту хаплотипску блискост и читав низ карактеристичних маркера. У том смислу нема сумње у блиску родословну и генетичку повезаност Јовића и Летића. Грана I-FT193384 је издвојена на основу резултата Летића и резултата српског рода митровштака из далматинске Полаче. Поред именујућег SNP-a FT193384, Летић и далматински митровштаци дијеле још неколико SNP-ова, па се старост ове гране може смјестити у средњовјековни период (око 700 година старости). Истовремено, за ову грану су карактеристичне неке вриједности маркера попут: DYS389-I=14 и DYS533=14. Испод овог нивоа, Летић и Јовић формирају млађи огранак који посједује још неке своје карактеристичне вриједности маркера: DYS459ab=9-10, DYS446=12 и DYS643=11. С обзиром да Летић и Јовић имају само 3 маркера разлике од 111 упоређених маркера, њихова генетичка веза је скорија, можда уназад 200-300 година. Поред полачких митровштака (Мирковићи, Вранићи и др.) нема других родова код којих би на основу хаплотипа могли тврдити сигурну везу са Летићима и Јовићима.

Више о хаплогрупи I-FT16449 на сљедећем линку https://www.poreklo.rs/2021/12/08/stablo-haplogrupe-i2-ph908ft16449/?script=lat#google_vignette

Тестирани није оставио детаљније податке о поријеклу, сем предања да су Јовићи евентуално досељени из Херцеговине, околине Мостара и Коњица. Миграциона струја насељавања из источних и јужних крајева у подручје око Шњеготине била је посебно јака у 16. вијеку. Могуће да су полачки митровштаци и Летићи/Јовићи били дио исте миграционе струје из Херцеговине. Јовићи са славом Јовањдан (као и Летићи) пописани су у Шематизму из 1882. године на подручју парохије Прибинић, која је обухватала Шњеготину. С друге стране Јовићи нису поменути у Домовнику манастира Липље с краја 19. вијека.

Нешто детаљније податке о поријеклу Летића из 19. вијека објавио је Велибор Лазић приликом објављивања резултата Летића:
Летић, Јовањдан, Шњеготина Горња, Теслић

Шњеготина Горња је најисточнија од четири насеља која су некада носила овај назив, те је једина данас у општини Теслић, док се Шњеготина Доња, Средња и Велика налазе у општини Челинац. Ипак, код било каквог озбиљнијег проучавања овог краја, не би се требало освртати на тренутне административне подјеле, него ова четири насељена мјеста сагледавати у контексту њихове културно-историјске повезаности.

Шњеготина Горња је у Османском попису становништва из 1850/51. године пописана као посебно насеље.
 Пописано је 16 домаћинстава, која карактерише релативно велики просјечан број чланова, те се може рећи да се ради о класичним породичним задругама. Иако нису пописана презимена за сва домаћинства имамо пописано презиме Летић, у домаћинству под редним бројем 7. Глава домаћинства је Јован Летић, син Видака, рођен 1824. године. С обзиром на то да је у његовом домаћинству пописан и његов стриц Лука, рођен 1790. године, сазнајемо и име Јовановог дједа, Видаковог оца – Које, за ког можемо изнијети претпоставку да је рођен око 1760. године.

Имајући у виду предање које је у упитнику навео сам тестирани, да су Летићи у Шњеготину дошли почетком 19. вијека, можемо изнијети претпоставку да су Видак и Лука, рођени 1780/1790-их управо или пвра, или друга генерација досељеника ове породице у Шњеготину. Имајући у виду да Јован Летић живи у породичној задрузи са стрицем Луком, односно да Видак и Лука нису засновали посебна домаћинства, могло би се чак претпоставити да је још Којо био тај који је дошао из Херцеговине, тј. да су Видак и Лука досељени као дјеца.

Шематизам из 1882. године помиње презиме Летић у парохији Шњеготина (јединствена парохија за Горњу, Средњу, Ађулагину и Омербегову Шњеготину), са славом Свети Јован Крститељ.

Наредни писани извор јесте књига Момчила Спасојевића „Шњеготина – прошлост, људи, живот, обичаји“ из 2004. године, која нам у једном поглављу преноси податке из домовника које је од 1890-их водио свештеник Ристо Вуковић. Ту долазимо до прве недоумице. Пописано је 7 домаћинстава Летића у Горњој Шњеготини. 5 од 7 домаћина рођено је након пописа из 1850/51. године, док је за једног од преостале двојице могуће пронаћи јасну везу са граном поменутог Луке Летића, па се може рећи да с те стране нема сумње да се ради о истој породици. Међутим, из неког разлога је уписано да Летићи славе Ђурђевдан, а не Јовањдан. Није извјесно да ли се ради о грешци коју је господин Спасојевић направио при преписивању података из домовних протокола, или је нешто друго у питању.

На основу наведених писаних извора можемо закључити да су Летићи, како и предање које преноси тестирани каже, присутни у Шњеготини сигурно у вријеме пописа 1850/51. године, а по свему судећи и од раније, односно да су досељени почетком или средином прве половине 19. вијека, а да је презиме релативно старо, можда и донесено из старе постојбине, што би могло бити путоказ за даља проучавања доступних извора.