Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Небојша]

Радановић, Никољдан, Криваја, Приједор, I2-Y3120>PH908


Тестирани износи претпоставку да су пореклом можда са Змијања, с обзиром да тамо има Радановића. Радановићи су истина присутни на Змијању (матица Дујаковци код Бања Луке), али тамо славе Митровдан и презивали су се Шоботи, па се може изкључити веза са овим Радановићима. Иначе већина тимарских Радановића слави управо Никољдан. Хаплотип се издваја по специфичној вредности DYS385ab = 13-15. Овакви хаплотипови се код нас најчешће срећу на простору Старог Влаха - Западне Србије и Североисточне Босне. Без дубинског тест, не може се са сигурношћу рећи коме су Радановићи заиста блиски.

Од крајишких родова убедљиво најближе стоје Крнетићи из Бањана код Босанске Крупе, али они славе Томиндан. Разлика само на брзомутирајућем маркеру 439. Радановићу савет - дубински тест BIG Y-700.

Пропустио сам да напишем да Крнетићи припадају истом генетичком роду као и Томинштаци из Старог Влаха и Западне Србије. Процењена подграна: I2-Y3120>S17250>PH908>FT14506. Веза ове групе са Крнетићима је очигледна и због поклапања у маркерима и због ретке крсне славе. Радановићи су, по свему судећи, такође шири део ове групе, само је питање да ли је негде на простору Крајине дошло до призећивања неког слављеника Томиндана, или је у питању независна група Никољшака I2-FT14506.

Овом генетичком роду припада српски војвода Живојин Мишић (Мишић, Томиндан, Струганик, Мионица, I-FT14506)

[Exiled]

Радановић, Никољдан, Криваја, Приједор, I2-Y3120>PH908


Тестирани износи претпоставку да су пореклом можда са Змијања, с обзиром да тамо има Радановића. Радановићи су истина присутни на Змијању (матица Дујаковци код Бања Луке), али тамо славе Митровдан и презивали су се Шоботи, па се може изкључити веза са овим Радановићима. Иначе већина тимарских Радановића слави управо Никољдан. Хаплотип се издваја по специфичној вредности DYS385ab = 13-15. Овакви хаплотипови се код нас најчешће срећу на простору Старог Влаха - Западне Србије и Североисточне Босне. Без дубинског тест, не може се са сигурношћу рећи коме су Радановићи заиста блиски.

Од крајишких родова убедљиво најближе стоје Крнетићи из Бањана код Босанске Крупе, али они славе Томиндан. Разлика само на брзомутирајућем маркеру 439. Радановићу савет - дубински тест BIG Y-700.

На који се конкретно брдско-дринско-планински род мисли? Ваљало би прецизирати...

[Небојша]

На који се конкретно брдско-дринско-планински род мисли? Ваљало би прецизирати...

Реч је о роду Каљевића из Дробњака. Ако се водимо логиком да име целог генетичког рода може носити радни назив звучнијег рода из матице. Веза са Крнетићима (Томиндан) потврђује миграције из дробњачког краја и Старог Влаха ка Крајини. Фокус објаве је на Радановића, зато нисам хтео да ширим превише о слављеницима Томиндана, али је чињеница да су они Радановићу јако блиски. 

[Exiled]

Реч је о роду Каљевића из Дробњака. Ако се водимо логиком да име целог генетичког рода може носити радни назив звучнијег рода из матице. Веза са Крнетићима (Томиндан) потврђује миграције из дробњачког краја и Старог Влаха ка Крајини. Фокус објаве је на Радановића, зато нисам хтео да ширим превише о слављеницима Томиндана, али је чињеница да су они Радановићу јако блиски.

Да, та опција је могућа но мени мало залича на Ђорђевића,Никољдан,Алексинац. Све у свему,Радановићу срећно даље истраживање...

[Кековац]

Даниловић, Ђурђевдан, Враниште, Гора

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480. Може се рећи да има модалан хаплотип, јер му је једина ређа вредност на 576 који је један од најбрже мутирајућих маркера код ове гране.

Иако породица потиче из данас муслиманског горанског села, њихова прича је нешто специфичнија. Деда тестираног је рођен 1901. у Враништу, а 1918. године пресељава у Крагујевац у којем прелази (враћа се) на православље и узима Ђурђевдан као крсну славу, који Горанци веома поштују и празнују као свој народни празник. Презиме узимају по прадеди Данијелу, што би могло значити да су на ислам прешли тек крајем 19. века, с обзиром да је у селу последња позната хришћанка умрла почетком 20. века

Литература у Враништу наводи неколико родова који се угрубо могу поделити на староседеоце, досељенике од Елбасана и оне досељене оближњим сељакањима. Због у међувремену изгубљене везе са рођацима тестираном Даниловићу није познато којем од родова би могла припадати његова породица.

Мало шта се гледе генетике може рећи у овом тренутку. Не искључиво из разлога модалног хаплотипа, већ и због тога што је Даниловић географски донекле усамљен у односу на остатак познатих Y128480 хаплотипова. Можда би могла да постоји веза са 23andMe тестираним Арнаутом из оближњег Кукеша потврђеним као L42+, али је без његових маркера све у домену претпоставке. Даниловић је иначе први Y128480 са подручја Шаре и Метохије, па не треба искључити ни могућност да представља стариначки хаплотип који би био повезница са тестиранима из других подручја.

Свакако препорука за даље тестирање: Big Y-700 или Dante/Nebula WGS тест.

Репортажа из Враништа са данашње прославе Ђурђевдана https://www.kosovo-online.com/vesti/drustvo/goranci-u-selu-vraniste-proslavili-djurdjevdan-6-5-2026

[Ojler]

Ијачић, Томиндан, Опличићи/Чапљина, I2-Y3120>PH908>FT16449

Тестирани припада роду Ијачића од којих је један кандидат већ тестиран. Род смо обрадили у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине":

Ијачићи су насељени у Опличићима, Домановићима и Тасовчићима. Крсна слава им је Томиндан, а прислужују Аранђеловдан. Сматра се да су се веома давно доселили из Корјенића и да су пореклом од породице Стијачић. У Опличићима се налази и старо гробље са стећцима које се зове Ијачића гробље. То сугерише да су они одавно у овом месту, вероватно и пре доласка Турака. Ипак, почетком 20. века за Ијачиће у Опличићима, којих је тада било осам кућа, забележено је да су дошли „од Црне Горе” око 1820. године. Из Опличића је један у Домановиће прешао око 1850. године.

Што се тиче могуће везе Ијачића са Стијачићима из Корјенића, истраживањима Српског ДНК пројекта још увек није обухваћен ни један припадник овог братства. Међутим, основана је претпоставка да Стијачићи припадају хаплогрупи G2a-L497 и роду Земуновића из Корјенића.

Хаплотип Ијачића поседује специфичне вредности на маркерима DYS385=14-14, DYS389-I=12 и DYS437=14, а у мањој мери и DYS391=10. На свим овим вредностима подудара се са хаплотипом раније тестираног Ијачића, од кога се разликује на два од 23 упоредива маркера, тако да се чини да су поменуте карактеристике код рода Ијачића стабилне.
Допунском СНП анализом је утврђено да Ијачићи припадају млађој грани I2-FT16449.
На простору Херцеговине хаплотипу Ијачића је најближи хаплотип Куљића из Симијових, који такође поседује карактеристичне вредности DYS389-I=12 и DYS437=14, али и пет разлика на 23 упоредива маркера, што је приличан број.

Тестираном препоручујем да размисли о WGS или FTDNA тесту.

[Драган Обреновић]

Стаменковић, Никољдан, Књажевац, R1b-U106 > R-FT73970

Хаплотип тестираног поседује упечатљиву "децималну" вредност маркера DYS448=20.2 која је генетички потпис припадника хаплогрупе R1b-FT73970. Пун филогенетички низ ове хаплогрупе је:
R1b-U106 > R-Y477958 > R-S263 > R-S499 > R-L48 > R-Z9 > R-Z331 > R-Z330 > R-Z326 > R-CTS12135 > R-Y6669 > R-FT73970

Интересантно је да Стаменковић поседује и специфичну, повишену вредност маркера DYS570=19 (модална за хаплогрупу R1b-U106 је 18) коју поред њега поседују још само тројица до сада тестираних припадника било које подгране хаплогрупе R1b-U106. Ова тројица су му истовремено и најближа поклапања, а интересантно је да сви при томе славе и исту славу - Никољдан:

• Петковић, Никољдан, Маовице/Врлика (Далмација), R1b-FT73970, род А3 (разлика на 1 од 23 упоредива маркера)
• Савић, Никољдан, Ћаћице/Вишеград (Источна Босна), R1b-FT73970, Без припадности одређеном роду (1/23)
• Петковић, Никољдан, Маовице/Врлика (Далмација), R1b-FT73970, род А3 (2/25)

Тестирани у упитнику није навео ништа о свом старијем пореклу, а на жалост ни у доступној литератури у дигиталној библиотеци Друштва "Порекло" (biblioteka.poreklo.rs) нисам успео да нађем никакав писани траг о даљем пореклу или правцима досељавања претка Стаменковића из Књажевца, док се за Петковиће зна да су у Врлици присутни барем од 18. века.

У сваком случају, заиста је интригантна и прилично необјашњива оваква блискост хаплотипова четири тестиране особа из географски удаљених области Балкана. Да ли се ради о привидној блискости услед конвергенције STR маркера или су заиста Стаменковић, Петковић и Савић имали заједничког претка који је живео не тако давно у прошлости, открио би једино геномски (WGS) тест. Обзиром да је један Петковић из Врлике већ урадио WGS тест, било би изузетно драгоцено ако би се и Стаменковић одлучио да уради исти тест, јер тај резултат би имао шири истраживачки значај.

[Христифор]

Динарска струја није нарочито заступљена у том крају, али ово делује као једна која се по свему судећи селила у том правцу.

[Ojler]

Јокић, Никољдан, Власаница/Владимирци, I2-Y3120

У Власаници Јокићи живе у Петковац махали, где их је средином 20. века било четири куће. Помињу се као староседеоци. Тестирани наводи да су се доселили на прелазу из 18. у 19. века али да није познато одакле. Помиње и несигурну могућност да су старином из Велике код Плава. Чини се да се ради о претпоставци заснованој на истом презимену и слави са Јокићима из Велике, који припадају роду Величана-Шаљана. Они међутим припадају грани I2-PH908, тако да је веза са Јокићима Власаничанима искључена.

Хаплотип тестираног карактерише повишена вредност DYS458=19, као и вредност DYS391=10. Резултату Јокића је најближи хаплотип Шкипића из Прислонице код Чачка, који слави Васиљевдан. Ова два хаплотипа имају подударање на 22/23 маркера и оба поседују карактеристичне вредности DYS391=10 и DYS458>=18. Шкипић иначе припада генетичком роду Обрадовића из Лубнице чији модални хаплотип карактерише вредност DYS391=10, а род припада грани I2-Y3120>Y508496>S17250.
Веза између Јокића и рода Обрадовића ипак није извесна, већ се само ради о назнакама да је могућа, па би је свакако требало проверити SNP или великим геномским тестовима.

[Ojler]

Дедовић, I2-PH908

У овом случају се осим хаплогрупе и карактеристичних маркера практично нема шта написати. Тестирани има специфичну животну причу и не зна место порекла нити славу, и да ли ју је уопште и имао. У таквим околностима само презиме не вреди коментарисати.

И хаплотип тестираног је веома специфичан, са већим бројем ретких и веома ретких вредности: DYS385=13-15, DYS456=14, DYS635=21, DYS19=15, па и DYS576=17. У бази СДНКП нема хаплотипова који су му слични. На FTDNA I2a пројекту постоји извесна сличност са хаплотипом Карабаића пореклом из Хрватске са којим дели маркере DYS385=13-15 и DYS576=17, као и са хаплотипом Маркотића из БиХ са којим дели DYS456=14 и DYS576=17. Са њиховим хаплотиповима се резултат Дедовића подудара на скромних 17 од 20 упоредивих маркера, па је некаква ближа веза упитна. Дедовићу преостаје да окуша срећу са неким од великих геномских тестова.

[Pera Jokić]

Јокић, Никољдан, Власаница/Владимирци, I2-Y3120

У Власаници Јокићи живе у Петковац махали, где их је средином 20. века било четири куће. Помињу се као староседеоци. Тестирани наводи да су се доселили на прелазу из 18. у 19. века али да није познато одакле. Помиње и несигурну могућност да су старином из Велике код Плава. Чини се да се ради о претпоставци заснованој на истом презимену и слави са Јокићима из Велике, који припадају роду Величана-Шаљана. Они међутим припадају грани I2-PH908, тако да је веза са Јокићима Власаничанима искључена.

Хаплотип тестираног карактерише повишена вредност DYS458=19, као и вредност DYS391=10. Резултату Јокића је најближи хаплотип Шкипића из Прислонице код Чачка, који слави Васиљевдан. Ова два хаплотипа имају подударање на 22/23 маркера и оба поседују карактеристичне вредности DYS391=10 и DYS458>=18. Шкипић иначе припада генетичком роду Обрадовића из Лубнице чији модални хаплотип карактерише вредност DYS391=10, а род припада грани I2-Y3120>Y508496>S17250.
Веза између Јокића и рода Обрадовића ипак није извесна, већ се само ради о назнакама да је могућа, па би је свакако требало проверити SNP или великим геномским тестовима.

А да ли је могуће обзиром на већ тестиране Јокиће у бази из Полома (Североисточна Босна) и Радаљ (Мали Зворник) који имају исти хаплотип као и ја из Власанице, а одређеним разликама у геному, да имамо рођачке везе и  заједничко порекло? Хвала унапред на одговору.

[Ojler]

А да ли је могуће обзиром на већ тестиране Јокиће у бази из Полома (Североисточна Босна) и Радаљ (Мали Зворник) који имају исти хаплотип као и ја из Власанице, а одређеним разликама у геному, да имамо рођачке везе и  заједничко порекло? Хвала унапред на одговору.

Перо, немате исти хаплотип, већ припадате истој хаплогрупи. У том смислу сигурно имате заједничко порекло, али је ваша хаплогрупа стара барем 3000 година и припада јој 1/3 Срба, а десетине милиона људи широм Европе. Ближе порекло између вас је неизвесно.
Са Јокићем из Радља имате генетичку дистанцу од 7 разлика, што је баш много, тако да не делује да веза постоји.
Јокић из Полома би могао бити ближи јер је разлика на четири маркера, али би је свакако требало проверити додатним тестовима.

[Христифор]

Дедовић, I2-PH908

У овом случају се осим хаплогрупе и карактеристичних маркера практично нема шта написати. Тестирани има специфичну животну причу и не зна место порекла нити славу, и да ли ју је уопште и имао. У таквим околностима само презиме не вреди коментарисати.

И хаплотип тестираног је веома специфичан, са већим бројем ретких и веома ретких вредности: DYS385=13-15, DYS456=14, DYS635=21, DYS19=15, па и DYS576=17. У бази СДНКП нема хаплотипова који су му слични. На FTDNA I2a пројекту постоји извесна сличност са хаплотипом Карабаића пореклом из Хрватске са којим дели маркере DYS385=13-15 и DYS576=17, као и са хаплотипом Маркотића из БиХ са којим дели DYS456=14 и DYS576=17. Са њиховим хаплотиповима се резултат Дедовића подудара на скромних 17 од 20 упоредивих маркера, па је некаква ближа веза упитна. Дедовићу преостаје да окуша срећу са неким од великих геномских тестова.

Помогло би када би  знали националност тестираног. Чини се ипак  да је порекло из западних крајева.

[Иван Вукићевић]

Ковачевић, Јовањдан (прислужба: други дан Тројчиндана), Роге, Пожега, E-V13>Z1057

Припада роду Комарица, чија је матица у Матаругама код Пљеваља, одакле се род раширио на околину Прибоја. Хаплотип Ковачевића је истоветан модалном хаплотипу овог рода. Преглед поклапања хаплотипова са до сада тестираним припадницима овог рода, међу којима је и Вуловић из истог места:
- Ивановић, Јовањдан, Роге/Пожега (25/25)
- Вуловић, Јовањдан, Роге/Пожега (24/25)
- Комарица, Јовањдан, Бучје/Прибој (22/23)
- Милошевић, Јовањдан, Раскрсница/Ђурашићи/Пријепоље (22/23)
- Љубојевић, Јовањдан, Збојштица/Ужице (21/23)

Тестирани је навео да по једном предању Ковачевићи потичу од Богуновића из Херцеговине, одакле су најпре дошли у Бјелопавлиће. Пре Првог српског устанка дошли су у Роге.

Род Комарица је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

[Иван Вукићевић]

Лазић, Аранђеловдан, Хајтић, Глина, E-V13>Z1057

Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани, са којима има блиска поклапања:
- Станић, Видовдан, Бриње (22/23)
- Хрњак, Јовањдан, Крбавица/Кореница (22/23)
- Станић, Видовдан, Нови Сланкамен/Инђија (22/23)
- Бамбураћ, Игњатијевдан, Вукошевац/Суња (23/25)
- Станић, Видовдан, Ивакуша/Водотеч/Бриње (23/25)
- Гостојић, Никољдан, Госпођинци/Жабаљ (20/23)
За овај род су карактеристичне повишена вредност маркера DYS390=25 и снижене вредности маркера DYS570=16 и DYS635=21.
Хаплотип Лазића поседује и снижену вредност маркера DYS439=11, док сви остали имају модалну вредност 12 на том маркеру.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

[Иван Вукићевић]

Мрдаљ, Ђурђевдан, Провић, Бенковац, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176890>Y176894

Припада роду Мрдаља и поседује модални хаплотип за овај род. Ово је 8. до сада тестирани Мрдаљ. До сада су тестирана четворица из Ервеника, двојица из Томингаја (Грачац), један из Смилчића (Бенковац) и један из Сурдука (Стара Пазова).

За Мрдаље је дубљим генетичким тестом утврђено да припадају следећој грани:
https://www.yfull.com/tree/E-Y176894/

Најближи генетички сродници Мрдаљима су Томићи из Доње Мораче и Васојевићи, са којима су по тренутној процени имали заједничког претка пре 1050 година.

[Иван Вукићевић]

Вучинић, Петковдан (прислужба: Летњи Петковдан), Зупче, Зубин Поток, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY50887>Y133830>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера YGATAH4=12 и први је до сада тестирани припадник овог рода који је има. Од модалног хаплотипа Бјелопавлића одступа још само снижена вредност маркера DYS576=16, коју има већи број тестираних припадника рода.

Милисав Лутовац наводи следеће у свом раду о Ибарском Колашину:
Касаловићи (16 к., Петковдан), досељени су из Црне Горе одмах после Радића. Са њима се рођакају Вучинићи (6 к.), за које неки кажу да су од довотка Касаловића - прирођени Касаловићи.

Касаловићи још нису тестирани, али вероватно припадају истом роду с обзиром на славу.

[Небојша]

Симеуновић, Ђурђевдан, Кујник, Брестовац, Славонија, J2b-L283>Y22894


Тестирани је оставио следеће податке о пореклу:

"Постоји предање о доласку у Славонију из Црне Горе, немам прецизну информацију одакле тачно. Најраније забелешке у Кујнику су у 18. веку тако да претпостављам се долазак десио или у 18. или најпре крајем 17. века. Постоји породични надимак Максићи због неког Максе (Максима) хајдука коме су преци помагали. Имена предака по мушкој линији редом од мог оца: Борислав Петра, Петар Душана, Душан Стеве, Стево Николе, Никола Станка, Станко Николе. Никола је рођен око 1800. године у Кујнику."

Реч је о генетички добро профилисаном роду, чији су припадници маркерима веома блиски и славе искључиво Ђурђевдан. У питању је подграна: J2b-L283>Z638>Z631>Z1043>Y22894. Маркери карактеристични за ову групу су: DYS635=24 и DYS643=10. Овом генетичком роду код нас припадају:

Николић, Ђурђевдан, Крстац, Горње Чарађе, Никшић
Николић, Ђурђевдан, Гацко
Бојовић, Ђурђевдан, Прибојска Голеша, Прибој
Јовановић, Ђурђевдан, Убава, Вишеград
Савић, Ђурђевдан, Бачевци, Ваљево
Бижић, Ђурђевдан, Велика Дапчевица, Грубишно Поље
Живанић, Ђурђевдан, Кудиљи, Купрес
Мишковић, Ђурђевдан, Доње Вуковско Купрес
Никић, Ђурђевдан, Кудиљи, Купрес
Перић, католик, Рујани, Ливно
Јекичић, Ђурђевдан, Вршани, Бијељина

Симеуновић је радио BIGY и припада подграни J-FT217584, заједно са Перићем из Ливна. TMRCA је негде око 1000 године нове ере.



Не знам ко је нови Албанац са Yfull, који је формирао паралелну: J-Y462463



Распоред припадника J-Y22894 у Српском днк пројекту:

Симеуновић је пребачен у подграну J-BY225800*, где се налази још Грк из Солуна. Искрено, ово је доста изненађујуће, с обзиром да је Перић из Ливна остао на нивоу Y22894*, а на FTDNA су Симеуновић и он иста подграна. Такође, хаплотипом су јако блиски, као и сви остали из рода Ђурђевштака J-Y22894. Да ли је овде дошло до неке грешке, или ће и остали Срби упасти ову грану са Грком, док ће Перић остати на том нивоу, видећемо. Ако гледамо Y-STR разлике, слављеници Ђурђевдана и Перић разликују се само на GATAH4 и 481.

[TwT]

Помогло би када би  знали националност тестираног. Чини се ипак  да је порекло из западних крајева.

Ja sam posredovao testiranju. Radi se o katoličkom rodu Dedović sa Pelješca. Nenad Vekarić piše sljedeće:

DEDOVIĆ (Zabrđe 14). Najstariji poznati član roda zvao se Andrija (*oko 1505). Njegovi sinovi Jakov i Ivan Andrić, naznačeni bez prezimena, svjedočili su 25. rujna 1579. godine u sporu između Dimitra Božičkovića iz Zabrđa i Nikole knežaka koji su se međusobno vrijeđali i tukli. Dana 3. travnja 1595. godine Đure Radić iz Zabrđa tužio je Boška, sina Jakova Andrića, zbog krađe. Boško Jakovljev bio je domaćin kuće u Zabrđu, u zaseoku po njima prozvanom Dedovići, 1644. i 1664. godine. Nikola DEDO i njegov stranj u Zabrđu bilježe se u jednom sudskom postupku od 27. srpnja 1664. godine. Dvije godine kasnije, 8. kolovoza, kao kmet Dominika Zlatarića tužio je seljane Ponikava od Sv. Ivana do Pinčevića, koji imaju volove i sitnu stoku, zbog štete na lozi u mjestu Zakameničje. Dana 30. rujna 1666. godine Ivan Đurin (Peškura) iz Zabrđa tužio je braću Nikolu i Andriju Dedo jer su ga, dok se vraćao iz Dančanja, pogodili kamenom u lijevu ruku da je ne može micati, htjeli su ga ubiti nekim željezom i govorili mu: "neć(eš) hodit od moje ruke imam ti se krvi napiti". Tom napadu prethodila je kleveta Ivana Đurinog koji je rekao da je Nikola Dedo ukrao jednu bokaricu stavivši je u "špag" nakon što je popio vino. Nikola Božov i Andrija Božov, naznačeni bez prezimena, posjedovali su dvije kuće u Zabrđu (Dedovići) 1673/4. godine. Andrija Ivanov D. (1699-1759) imao je nadimak BAKOČ, koji se u drugoj polovici 18. stoljeća osamostalilo, Izvorno prezime u tom ogranku je iščezlo do sredine 19. stoljeća.

[Мића]

Шеварика, Ђурђевдан, Бокани, Кнежево, R1a-М458>L1029

Припада хаплогрупи R1a-L1029, која је стара око 3.100 године, а процењено време до најмлађег заједничког претка (TMRCA) је око 2.100 година, према Yfull.com. Ово је други тестирани са презименом Шеварика из Бокана, са којим има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера. Поседује практично модалан хаплотип за ову грану, без неких нарочито специфичних вредности, па самим тим има и јако велики број блиских поклапања. Без дубљег генетичког теста, у овом моменту, није могуће са одредити млађу грану. Постоји вероватноћа, али то свакако није сигурно, да може бити R1a-FT288648 (старост ове гране је процељена на 1.300 година, а TMRCA њених припадника Yfull.com је процењена на 900 година).

Тестирани је о свом пореклу навео следеће:

Према предању предак Стеван око 1800. године из околине Купреса дошао у Шеварике. По њему су носили презиме Стевановићи. Новија непотврђена информација да је презиме Стеваново било Mарић.

Преносим овде анализу раније тестираног Шеварике:

51. Шеварика, Ђурђевдан, Бокани, Кнежево

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује практично модалан хаплотип за ову грану, без неких нарочито специфичних вредности, па самим тим има и јако велики број блиских поклапања. Тестирани је у упитнику навео да су се по породичном предању доселили од Купреса половином 19. века, и да им је старије презиме било Стевановић. Узевши ово предање у обзир, од поклапања би требало поменути Марића из околине Купреса који такође слави Ђурђевдан, а са којим Шеварика има потпуно поклапање на 17 маркера. Ти Марићи би даљим пореклом требали бити од Книна, а старије/родовско презиме им је било Јојић. Тестираном бих свакако препоручио неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700), јер због огромног броја модалних хаплотипова код припадника ове гране практично нема другог решења за утврђивање ближих сродничких веза у последњих неколико стотина година.

Јојићи исто славе Ђурђевдан.

Додао бих овде податке које је доставио раније тестирани Шеварика:
По породичном предању доселили од Купреса половином 19. века. Старије презиме било Стевановић. Прадјед Божо Шеварика рођен 1870. године у Боканима. Чукундјед Лука, не зна се гдје је рођен.

У литератури нема других података о Шеварикама.

Ово су најближа поклапања:
 Потпуна поклапања :
1.   Шеварика, Ђурђевдан, Бокани/Кнежево (Босанска Крајина), (0/23)
2.   Необјављени резултат, Никољдан, Рјечица Горња/Добој (Североисточна Босна), (0/25)
3.   Необјављени резултат, Никољдан, Дуга Ријека/Расиња (Централна Хрватска), (0/25)
4.   Копања, Никољдан, Павловац/Бања Лука (Босанска Крајина), (0/23)
5.   Павловић, Марковдан, Обудовац/Шамац (Североисточна Босна), (0/23)
6.   Дукић, Ђурђевдан, Дукићи/Грачац (Лика), (0/20)

Разлика 1 маркер:
7.   Томић, Ђурђевдан, Супач/Милићи (Североисточна Босна), (1/25)
8.   Необјављени резултат, Никољдан, Велики Поганац/Расиња (Централна Хрватска), (1/25)
9.   Необјављени резултат, Никољдан, Петрово (Североисточна Босна), (1/25)
10.   Необјављени резултат, Никољдан, Велики Поганац (Централна Хрватска), (1/25)
11.   Мрђеновачки, Никољдан, Шабац (Мачва), R1a-FT288648, (1/25)
12.   Необјављени резултат, Никољдан, Горња Ковачица/Велики Грђевац (Славонија), (1/25)
13.   Глигоревић, Ђурђевдан, Тутњевац/Угљевик (Североисточна Босна), (1/25)
14.   Необјављени резултат, Никољдан, Доња Пакленица/Добој (Североисточна Босна), (1/25)
15.   Необјављени резултат, Никољдан, Бријесница Горња/Лукавац (Североисточна Босна), (1/25)
16.   Жарковић, Никољдан, Крушчица/Калиновик (Херцеговина), (1/23)
17.   Савић, Никољдан, Шареник/Ивањица (Стари Влах), (1/23)
18.   Кузмановић, Ђурђевдан, Горње Кречане/Градачац (Североисточна Босна), (1/23)
19.   Драшковић, Никољдан, Осија/Калиновик (Источна Босна), (1/23)
20.   Ристић, Никољдан, Рјечица Горња/Добој (Североисточна Босна), (1/23)
21.   Метлић, Никољдан, Роре/Гламоч (Босанска Крајина), (1/23)
22.   Радановић, Никољдан, Поточани/Прњавор (Босанска Крајина), R1a-FT288648, (1/23)
23.   Необјављени резултат, Никољдан, Сливља/Гацко (Херцеговина), (1/23)
24.   Матић, Ђурђевдан, Горњи Залуковик/Власеница (Североисточна Босна), (1/23)
25.   Чајетинац, Стевањдан, Дубље/Трстеник (Расина), (1/23)
26.   Ракић, Никољдан, Кутина (Централна Хрватска), (1/23)
(наставак следи)