Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Небојша]

Панић, Лучиндан, Дубока, Јагодина, J2b-L283>CTS6190


Панићи се не спомињу код Станоја Мијатовића (Ресава, 1930), али су сигурно у вези са слављеницима Лучиндана, који се у селу углавном сматрају старинцима: https://www.poreklo.rs/2014/11/22/poreklo-prezimena-selo-duboka-jagodina/

Маркерима су Панићу веома блиске следеће породице:

Јерковић, Никољдан, Милићи

Јовановић, Алимпијевдан, Царина, Осечина
Андрић, Алимпијевдан, Бања Ковиљача, Лозница
Перић, Алимпијевдан, Бања Ковиљача, Лозница
Јаковљевић, Алимпијевдан, Гуњаци, Осечина
Панић, Алимпијевдан, Комирић, Осечина

Фекете (17 маркера), Мали Иђош, Бачка

Овај генетички род је веома добро профилисан, будући да су BIGY радили Јерковић, Панић (Лучиндан), Јовановић и Андрић. Алимпијевштаци из Мачве и Колубаре припадају подграни: J2b-L283>CTS6190>Y272343>Y272783. Јерковић је пребацио недавно резултат на Yfull и остаје на нивоу Y272343*, на ком се налази и стари узорак из Дукље (11-12 век нове ере). Панић из Дубоке је позтиван на Y272783, али цепа постојећи ниво, па ће Алимпијевштаци остати дефинисани са два SNP-а: Y273016 и Y272605.

Yfull стабло:


У литератури (и предањима) се припадници овог рода, слављеници Алимпијевдана, на простору Западне Србије сматрају родом Пуљеза, Више о њиховом пореклу у опису порекла становништва Царине код Осечине: https://www.poreklo.rs/2013/01/23/poreklo-prezimena-selo-carina-ose%C4%8Dina/

Алимпијевштаци Панић и Андрић формирали су подграну J-FTC63678, чија старост пада отприлике у 1120. годину нове ере.

[Кековац]

Кнежевић из Доброселице код Чајетине, који се тестирао прошле године на 25 маркера преко Порекла је урадио BigY-700 тест и приступио СДНКП на FTDNA.

188. Кнежевић, Аранђеловдан, Чемериковци, Доброселица, Чајетина

Припада хаплогрупи I2-M223>Z161>L801>Z170>CTS1977>Y4946>Y5282>Y11920>P95. Ово је веома ретка хаплогрупа код Срба. Среће се практично само у Старом Влаху. До сада јој припадају

• Пртењак, Ђурђевдан, Котража, Лучани
• тестирани из необјављеног истраживања чија породица даљим пореклом потиче из Вранеше код Кокиног Брода, Аранђеловдан

Од модала одступа на маркеру DYS390=22, модална вредност је 23. Ретко се среће одступање на овом маркеру. Од поменуте двојице одступа и на маркеру DYS570=18, али судећи према подацима из страних база Кнежевићева вредност је модална.

Добијени резултат указује на већу старост овог генетичког рода на подручју Старог Влаха, на шта указује и Данило Станојевић у књизи Становништво Златибора у XVIII и првој половини XIX века, стр. 40 у издању из 2013, где Кнежевиће из Доброселице убраја у најстарије становништо на Златибору. Хаплогрупа I2-M223>Z161>L801 се иначе везује за сеобе германских народа у позној антици.

Након овог теста је утврђено да припада другој грани хаплогрупе I2-M223>Z161>L801>Z170>CTS1977>Y4946>Y5282, а то је I2-M223>Z161>L801>Z170>CTS1977>Y4946>Y5282>Y11230>Y11229>BY195155. На FTDNA стаблу ће се ускоро појавити његов резултат овде https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-BY195155/tree.

Овим резултатом смо сазнали терминалну грану којој припадају и Симовић из истог места, који такође слави Аранђеловдан, необјављен резултат из околине Нове Вароши којег сам поменуо у анализи Кнежевићевог резултата и Пртењак из Котраже код Лучана, који је такође био поменут у анализи.

Ова хаплогрупа се везује за старогерманске народе, а веза нашег рода који припада овој хаплогрупи са данашњим Немцима није млађа од 2500 година. Остаје да се сачекају нови резултати како би се разјаснило даље порекло овог нашег рода. Можда би било идеално када би се Пртењак дубински тестирао јер ми делује да је он најудаљенији огранак међу тестираним припадницима овог рода.

На СДНКП имамо и недавно тестираног Додига чији би дубински резултат био занимљив. Међутим разлика у маркерима је нешто већа у односу на припаднике овог рода, па је веза сигурно доста даља.

164. Додиг, Ђурђевдан, Нова Села, Кула Норинска

Припада хаплогрупи I2-M223>Z161>L801>Z170>CTS1977>Y4946. Могао би да припада и дубљој грани I2-M223>Z161>L801>Z170>CTS1977>Y4946>Y5282>Y11230>Y11920 али има снижену вредност DYS390=22 која се среће у паралелној грани I2-M223>Z161>L801>Z170>CTS1977>Y4946>Y5282>Y15588. И предвиђач Невген даје 15% шансе за припадност грани I2-Y11920, па се са великом дозом резерве може претпоставити да је ипак Додиг припадник ове гране. Она је заступљена код Срба у Старом Влаху, преко своје подгране P95.

Међутим, иако је Пртењаков резултат најближи Додиговом у нашој бази, веза није сигурна јер је разлика у хаплотиповима прилично велика: 7 маркера од упоредивих 23.

Додиг је навео да је његова породица пореклом од Додига из Трнинић Бријега код Дрвара, међутим имамо резултат једног Додига из тог места са 23andMe и припада хаплогрупи J1, па ипак нису у сродству. Додигу бих саветовао за даље тестирање WGS или BigY-700, или алтернативно знатно повољнију проверу маркера код YSeq, за почетак Y5282.

[ASimovic]

Кнежевић из Доброселице код Чајетине, који се тестирао прошле године на 25 маркера преко Порекла је урадио BigY-700 тест и приступио СДНКП на FTDNA.

Након овог теста је утврђено да припада другој грани хаплогрупе I2-M223>Z161>L801>Z170>CTS1977>Y4946>Y5282, а то је I2-M223>Z161>L801>Z170>CTS1977>Y4946>Y5282>Y11230>Y11229>BY195155. На FTDNA стаблу ће се ускоро појавити његов резултат овде https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-BY195155/tree.

Овим резултатом смо сазнали терминалну грану којој припадају и Симовић из истог места, који такође слави Аранђеловдан, необјављен резултат из околине Нове Вароши којег сам поменуо у анализи Кнежевићевог резултата и Пртењак из Котраже код Лучана, који је такође био поменут у анализи.

Ова хаплогрупа се везује за старогерманске народе, а веза нашег рода који припада овој хаплогрупи са данашњим Немцима није млађа од 2500 година. Остаје да се сачекају нови резултати како би се разјаснило даље порекло овог нашег рода. Можда би било идеално када би се Пртењак дубински тестирао јер ми делује да је он најудаљенији огранак међу тестираним припадницима овог рода.

На СДНКП имамо и недавно тестираног Додига чији би дубински резултат био занимљив. Међутим разлика у маркерима је нешто већа у односу на припаднике овог рода, па је веза сигурно доста даља.

Hvala na analizi. U principu nama ostaje da proveravamo da li ce se u buducnosti neko zanimljiv testirati. Knezevic nije dobio neke interesantne podatke nakon ovog testiranja, jer nema blizih poklapanja na FTDNA.

[Милош]

Нешовић, Аранђеловдан, Суви До, Тутин

Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908, грани Y56203. И поред 5 разлика на упоредивим маркерима, због географске близине су му интересантни Мратинштаци из Видова код Новог Пазара, са којима дели неке карактеристике на маркерима, посебно DYS449=32, DYS481=29, DYS635=22. Иако немају ни они, као ни Нешовић вредност 11 на DYS643, због DYS449=32, не бих још увек искључио могућност да сви они припадају подграни Y134578. Зато бих предложио Нешовићу, макар да потврди или негира то, тестирањем тог СНП-а код Yseq-a. Наравно, напреднији тестови попут WGS-a или BigY-a су ненадмашни и зато их свакоме препоручујем.

30. Јовановић, Мратиндан, Видово, Нови Пазар
67. Јовановић, Мратиндан, Видово, Нови Пазар
69. Минић, Мратиндан, Видово, Нови Пазар
70. Милановић, Мратиндан, Видово, Нови Пазар

Ова четири резултата ћу објавити као један, јер се ради о једном роду.

Припадају хаплогрупи I2-PH908>Y56203. Карактеристичне вредности за сву четворицу у оквиру гране Y56203 су: 391=10, 439=12, 576=17, 481=29, 635=22. Немају ближа поклапања у оквиру ове хапогрупе. Из тог разлога предлажем да одраде бар један напреднији тест (WGS, BigY...), јер се са ове дистанце чини да представљају нову грану у оквиру халогрупе I2-Y56203.

За њих се у литератури каже: "Ђоковићи, Јовановићи, 3 куће, Милићи, 3 куће, Милановић, 1 кућа, Петровић, 1 кућа, су од Лаловића у Беланској под Рогозном".

https://www.poreklo.rs/2018/02/11/poreklo-prezimana-selo-vidovo-novi-pazar/?script=cir

У Беланској су Лаловићи и Јовановићи доселили из  Бишева код Рожаја. Могуће да постоји веза са Кулизићима из оближњег Рајетића.

Ово је могућа трећа грана од Y56203 у широј области Полимља, па би напреднији тест био од великог значаја.

У попису из 1830/31. године се у Сувом Долу спомиње Нешо стар 70 година, син Михајлов и његови синови Драгоје и Милан и унук Милован.




А. Адровић, Становништво Кадилука Бихор и Трговиште у османским пописима из 1830/31 године, Подгорица 2023, 118-120.

[Goran Perovic 66]

1851. у селу Суви До пописана је породица Неша сина Михајловог , тј.његови синови

Драгоје син Неша , домаћин       40 година
Вујадин син Драгојев                 13
Лабуд    син                               10
Павле    син                                 3

Милун/Милован брат             28
Дока/Ђока   синовац             10
Лазо            синовац              7
Вук             синовац               6
Вукман        синовац              4

Превео са османског турског АБ

[Иван Вукићевић]

Нешовић, Аранђеловдан, Суви До, Тутин

Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908, грани Y56203. И поред 5 разлика на упоредивим маркерима, због географске близине су му интересантни Мратинштаци из Видова код Новог Пазара, са којима дели неке карактеристике на маркерима, посебно DYS449=32, DYS481=29, DYS635=22. Иако немају ни они, као ни Нешовић вредност 11 на DYS634, због DYS449=32, не бих још увек искључио могућност да сви они припадају подграни Y134578. Зато бих предложио Нешовићу, макар да потврди или негира то, тестирањем тог СНП-а код Yseq-a. Наравно, напреднији тестови попут WGS-a или BigY-a су ненадмашни и зато их свакоме препоручујем.

Ејуп Мушовић наводи да Нешовићи по предању потичу од Васојевића из Мурина у Полимљу. Иако не потичу од Васојевића, очито памте одакле су се доселили. Мислим да је мало вероватно да су ближе повезани са Лаловићима, чија је некадашња матица у Бишеву.

[Иван Вукићевић]

Витановић, Митровдан, Извор, Параћин, E-V13>FGC44169>FGC57496>BY169463>BY169811

Хаплотип тестираног на 37 првих маркера по FTDNA редоследу поседује повишену вредност маркера DYS456=17, која одступа од модалног хаплотипа гране E-BY169811. Од хаплотипа једног тестираног из Ливађа код Липљана, који такође слави Митровдан (овај резултат је из још необјављеног истраживања), разликује се на 2 маркера. По свој прилици припадају истом роду.

Тестирани Витановић је навео да је Витан Јовановић најстарији предак за кога има писане податке. Он је, судећи по попису становништва из 1863. године, рођен 1803. године. У тренутку пописа је живео у селу Извор код Параћина, али није познато да ли је ту рођен или се доселио од некуд. Магловито породично предање каже да је порекло Витановића негде на Косову.

Поменуто предање иде у прилог сродству са тестираним из Ливађа код Липљана.

[Slavodrag]

Хвала за анализу! Можда неко зна, да ли онда Витановићи припадају роду Шаранаца, Дробњака...?

[Иван Вукићевић]

Хвала за анализу! Можда неко зна, да ли онда Витановићи припадају роду Шаранаца, Дробњака...?

Нису део неког већег рода.

[Slavodrag]

Хвала

[Небојша]

Вујичић, Никољдан, Божурња, Топола, J2b-M205>Y22059


Ковачевићи 10 к. Слава: св. Никола. Досељени од Сјенице 1809. г. Дошла браћа Михајло и Сима, а трећи брат отишао у Даросаву. Данас се презивају још и Вујичићи, Стевановићи, Павловићи.
https://www.poreklo.rs/2013/07/29/poreklo-prezimena-selo-bo%C5%BEurnja-topola/?script=cir

Хаплотип је модалан, изузев вредности DYS389II=29. Због славе Св. Никола и поменуте вредности, помислио сам да би могло бити везе са слављеницима Никољдана из Старог Влаха, који имају исељеника у овим крајевима. Више о њима: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=391.msg214839#msg214839

Међутим, исту вредност поседује и Петронијевић J-Y22059 (Савиндан) из Даросаве. С обзиром да се у предању Вујичића каже да је један брат отишао у Даросаву, ова веза делује интересантно. Више о Петронијевићима:

"У Старом Селу су: Петронијевићи 4 к., Гавриловићи 2 к. и 1 к. у Врањевцу, Марковићи 2 к., Стојановићи 1 к., код кафане, Митровићи 2 к. у Осредку, сви су један род, славе св. Саву, давно се доселили, пре девет колена, из Црне Горе."

Славе се разликују, али постоји вероватно и за то објашњење. Није искључено да су сви ови горе побројани родови део једног ширег рода, чија је матица на простору Старог Влаха и који по свој прилици припада подграни J-Y22063. Нико није дубински тестиран, па је савет BIG Y-700, или појединачни тест на Y22063 (YSEQ).

https://www.familytreedna.com/products/big-y?srsltid=AfmBOopC6Dv-OsxYPpT3C43srr0eewheetnyW8782vRwQsePKUw3pp7I
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=61985

[Небојша]

Вујичић, Никољдан, Божурња, Топола, J2b-M205>Y22059


Ковачевићи 10 к. Слава: св. Никола. Досељени од Сјенице 1809. г. Дошла браћа Михајло и Сима, а трећи брат отишао у Даросаву. Данас се презивају још и Вујичићи, Стевановићи, Павловићи.
https://www.poreklo.rs/2013/07/29/poreklo-prezimena-selo-bo%C5%BEurnja-topola/?script=cir

Хаплотип је модалан, изузев вредности DYS389II=29. Због славе Св. Никола и поменуте вредности, помислио сам да би могло бити везе са слављеницима Никољдана из Старог Влаха, који имају исељеника у овим крајевима. Више о њима: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=391.msg214839#msg214839

Међутим, исту вредност поседује и Петронијевић J-Y22059 (Савиндан) из Даросаве. С обзиром да се у предању Вујичића каже да је један брат отишао у Даросаву, ова веза делује интересантно. Више о Петронијевићима:

"У Старом Селу су: Петронијевићи 4 к., Гавриловићи 2 к. и 1 к. у Врањевцу, Марковићи 2 к., Стојановићи 1 к., код кафане, Митровићи 2 к. у Осредку, сви су један род, славе св. Саву, давно се доселили, пре девет колена, из Црне Горе."

Славе се разликују, али постоји вероватно и за то објашњење. Није искључено да су сви ови горе побројани родови део једног ширег рода, чија је матица на простору Старог Влаха и који по свој прилици припада подграни J-Y22063. Нико није дубински тестиран, па је савет BIG Y-700, или појединачни тест на Y22063 (YSEQ).

https://www.familytreedna.com/products/big-y?srsltid=AfmBOopC6Dv-OsxYPpT3C43srr0eewheetnyW8782vRwQsePKUw3pp7I
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=61985

Вероватно је у питању случајност, Петронијевићи (Марковљевићи) су старији досељеници у Даросави (18. век) и били су у селу пре Карађорђевог устанка. Вујичићи (Ковачевићи) долазе у Божурњу после устанка, од Сјенице.

Марковљевићи (Марковићи 7 K., Павловићи 12 K., Cтојановићи 8 K., Петронијевићи 8 K., Гавриловићи 4 к., Митровићи 1 K., Св. Сава) су из Гацка у Херцеговини. (Петар Петровић, Шумадијска Колубара, 1949)

Тестирани Петронијевић је навео у упитнику да постоји магловито предање о старијем презимену Шестић. Шестића у Даросави нема, али има Шестана, то је најстарији роду у селу. Могуће да су повезани са Петронијевићима преко женских линија, или је у питању неко давно призећивање.

Шестани или Шестановићи (Станојевићи и Грујићи*), Ранковићи, Гавриловићи, Миловановићи, Пантелићи, Перишићи, Прокићи, Радојичићи и Филиповићи; предак Радивоје имао је по шест прстију на рукама, па су се по томе назвали Шестани. Он се вероватно доселио крајем 17. века из Херцеговине, а по другом казивању су од Сјенице. По свој прилици овај род је даљом старином из предела Шестана, у Црногорској Крајини, па је по њему добио назив. Има одсељенике у Срему, сви славе Јовањдан.
https://www.poreklo.rs/2013/10/23/poreklo-prezimena-selo-darosava-arandjelovac/?script=cir

*Од Грујућа је познати државник Јеврем Грујић.

Свакако треба временом испитати везу Вујичића са Никољштацима 389II=29 из Старог Влаха.
.

[Христифор]

Заиста струја "од Сјенице" свој врхунац достиже управо на простору Горње Јасенице. Откриће се тек бројне  везе са  Никољштацима  из Старог Влаха и другим родовима  нема сумње.

[drajver]

Николић, Лазарева субота, Доња Трепча/Чачак

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује низ карактеристичних и немодалних вриједности маркера: DYS390=25, DYS391=10, DYS576=17, DYS570=17. По овим карактеристичним вриједностима и по близини хаплотипа Николићу је најближи Гочманац, Мратиндан, из Блаца, који је поријеклом из села Гочманца на Копаонику. Род Гочманаца има предање о досељавању на Копаоник из југозапдних крајева (помиње се Дробњак). Од наведених карактеристичних вриједности Гочманац не посједује само DYS391=10, а удаљеност између њега и Николића на 23 маркера је 3/23. Николић није по хаплотипу далеко ни од рода из нововарошког краја који слави Стевањдан: Крџавци из Бистрице и Поповићи из Мангуре, Радоиње. Они посједују горе наведене карактеристичне вриједности осим најкарактеристичније DYS390=25, а удаљени су на 3/23 од Николића. Од родова које славе Лазареву суботу Николићу је најближи Милић из Жегара у Далмацији са удаљености 3/23, али су разлике баш на карактеристичним маркерима, па је, узимајући у обзир и географску удаљеност, могућност везе мало вјероватна. Сва горе набројана поклапања су приједлог за SNP провјеру.

Николићи са огранком Удовичићима су један од старијих родова у Доњој Трепчи. Наводно су доселили у Д.Трепчу у вријеме Првог срппког устанка, али не памте одакле.

[neca01]

Ацковић, Никољдан, Пепељевац, Крушевац

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480.

Тестирани Ацковић има потпуна поклапања са Павловићем и Милетићем из Белог Поља односно Тмаве код Куршумлије, са којима поред крајње ретке DYS576=14 дели и исту славу. Уз њих тројицу ову вредност поседује још Ђелекар из Пепељевцу оближњег Бресног Поља код Трстеника, такође слављеник Никољдана, али је маркерно удаљенији са разликама на DYS439 и DYS448. Куриозитета ради, суседно село Белом Пољу код Куршумлије је још један Пепељевац.

Матица овог генетичког рода је изгледно негде око Копаоника, узевши у обзир више фактора:

• већинско порекло насељеника након 1878. у топличким селима Тмави и Белом Пољу са Копаоника, уз на Копаонику учесталу преславу светог Агатоника којег преслављају Милетићи и Павловићи.
• Ђелекари који презиме носе по копаоничком селу Ђерекару.

Поред тога, на нашем порталу је неки од крушевачких Ацковића навео да су наводно доселили околине Новог Пазара. Око Пазара, тачније на Рогозни заиста има Никољштака Ацковића, али и без обзира да ли били сродни са њима резултат теста заиста говори у прилог матичном подручју недалеко одатле.

Препорука за даље тестирање: Big Y-700/WGS тест.

Ово су резулати мог теста, али бих хтео да се даље тестирам да пронађем још информација.
Да ли неко може да ми каже о Big Y-700/WGS тесту какав је и где се ради?
Хвала унапред.

[Иван Вукићевић]

Малић, Ђурђевдан, Високо, E-V13>Z5018>S2979>L241>Y142744

Има потпуно поклапање на 23 маркера са хаплотипом следећег тестираног:

110. Пезић, Ђурђевдан, Бранешци Горњи, Челинац, E-V13>Z5018>S2979>L241>Y142744

Хаплотип тестираног поседује вредност маркера DYS385b=17 која је нетипична за грану Y142744. То је уједно и једина разлика у односу на хаплотипове Петровића (Петковдан, Бобово/Свилајнац) и Вукића (презиме по оцу - Видовић, Јовањдан, Пакрац).

Тестирани је навео да су Пезићи пре 1900. године живели у Челинцу.

Малићи с обзиром на славу очито припадају истом генетичком роду као и горе поменути.

Породица тестираног Малића нема предање о даљем пореклу.

[Atlantische]

Ово су резулати мог теста, али бих хтео да се даље тестирам да пронађем још информација.
Да ли неко може да ми каже о Big Y-700/WGS тесту какав је и где се ради?
Хвала унапред.

Пишем вам на мејл.

[TwT]

Ово су резулати мог теста, али бих хтео да се даље тестирам да пронађем још информација.
Да ли неко може да ми каже о Big Y-700/WGS тесту какав је и где се ради?
Хвала унапред.

Ukoliko ste zainteresovani, imam ja višak pribor od FTDNA (koji se koristi za BiG Y) pa vam ga mogu dati po sniženoj cijeni, a i uštedili bi vrijeme koje bi bilo potrebno da vam dođe iz SADa (oko mjesec dana).

[Небојша]

Вукша, Ђурђевдан, Врточе, Босански Петровац, J2b-M205>Y22059


Вукша - четири куће у Долинама. Славе Ђурђевдан. Доселили овамо пре 100 година из Добросела у Лици. Тамо се заметнула некаква побуна, па морали побећи у Босну. (Петар Рађеновић, Бјелајско Поље и Бравско, 1925)

У Лици их је било у Доброселу 9 кућа 1915. године. Свакако су део досељеничке струје из Северне Далмације. У Далмацији су Вукше присутне у више места, не славе свуда Ђурђевдан. На 23andMe тестриране су Вукше из Парчића код Кистања, припадају такође хаплогрупи J2b-M205. Није јасно одакле податак код А. Бачка да славе Св. Луку. Они, као и њихови презимењаци из Бјелајског поља, славе Ђурђевдан.

Вукша, Ђурђевдан, Парчић, Кистање, J2b-M205


ВУКША (169) – Свети Георгије (присутни у 18. веку)

На млетачком катастру из 1709. године, уписани су Вучен, Вујица, Вукман и Тодор Вукшић, само под територијом Модриног Села, пошто се њихов заселак налази на граници Парчића и Модриног Села.
https://www.poreklo.rs/2018/08/26/poreklo-prezimena-selo-parcic-kistanje/

Колико видим, реч је о најбројнијем роду у селу. Зрно може рећи више о евентуалним везама са другим породицама из тог краја.

Због специфичних вредности 19=16 и 576=17 и исте крсне славе, велика је вероватоћа да Вукша чини исти генетички род са слављеницима Ђурђевдана из околине Пријепоља (необјављено истраживање). Истом роду припада и Мирковић (Ђурђевдан) из Горњег Крушева код Олова. Због исте славе и ретке мутације на DYS19 могуће да су исти род и Самарџићи-Лугоње из Источне Херцеговине.

У Крајини овакав хаплотип поседују још Мркобраде са славом Аранђеловдан. Савет за даље је свакако BIG Y-700, нико из ове групе није радио дубински тест.

[Небојша]

Радановић, Никољдан, Криваја, Приједор, I2-Y3120>PH908


Тестирани износи претпоставку да су пореклом можда са Змијања, с обзиром да тамо има Радановића. Радановићи су истина присутни на Змијању (матица Дујаковци код Бања Луке), али тамо славе Митровдан и презивали су се Шоботи, па се може изкључити веза са овим Радановићима. Иначе већина тимарских Радановића слави управо Никољдан. Хаплотип се издваја по специфичној вредности DYS385ab = 13-15. Овакви хаплотипови се код нас најчешће срећу на простору Старог Влаха - Западне Србије и Североисточне Босне. Без дубинског тест, не може се са сигурношћу рећи коме су Радановићи заиста блиски.

Од крајишких родова убедљиво најближе стоје Крнетићи из Бањана код Босанске Крупе, али они славе Томиндан. Разлика само на брзомутирајућем маркеру 439. Радановићу савет - дубински тест BIG Y-700.