Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Иван Вукићевић]

Ђурђевић, Ђурђевдан, Ђурисело, Крагујевац, E-V13>FGC44169>FGC57496>BY169463>BY169811

Припада роду Шаранаца. Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS570=19, коју дели са Ћирковићем из истог места. Хаплотипови двојице тестираних разликују се само на једном маркеру.

Тестирани је навео да Ђурђевићи потичу од рода Сеничана, као и да су дошли 1788. године у Ђурисело.

Тодора Радивојевић у свом истраживању о Лепеници наводи следеће:
Досељени у периоду од 1788. до 1803. године:
-486, Сеничани (Мирковићи, Ђурђевићи, Вујовићи, Вуковићи-Милошевићи и Срећковићи; Јовановићи, Симоновићи, Ћирковићи, Гавриловићи-Гајовићи; Гвозденовићи, Радивојевићи, Радомировићи и Стевановићи), Брњица код Сјенице, Ђурђевдан.

[timotijevic9999]

Ође пише да су досељени из Ресаве.
Да Срдољ није Ердељ-Влашка. Ако је тако, могу ли бити влашког порекла?
https://www.poreklo.rs/2015/05/11/poreklo-prezimena-selo-donja-raca-raca/
Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Иначе, у селу има и Првуловића.
957, Првуловићи (Чунгурци – Марковићи и Матејићи), Врлан (Ресава), Ђурђиц.
Мада, Врлане у Ресави је насеље са српским.становништвом, без Влаха.

https://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/mapa-10resava.php

Поштовани

Ја сам послао резултат, а тестирани ми је кум, тако да је он попуњавао упитник па је можда мало нечитко написано. У праву сте у питању је Ердељ-Влашка и старије презиме је Кумрић.

[Небојша]

Муњиза, Пантелијевдан (изворно Јовањдан), Црна Долина, Приједор, I2-Y3120>PH908


Породица тестираног је накнадно преузела славу Пантелијевдан. Изворна слава рода крајишких Муњиза је Јовањдан. Било их је највише у околини Приједора и Санског Моста. На основу резултата Муњизе из Лушци Паланке код Санског Моста (23andMe), знамо да је дубља подграна I2-Y3120>S17250>PH908>Z16983, а вероватно и низводна I-Y4789. Код Муњизе постоје нека одступања у хаплотипу у односу на западнокрајишке Јовањштаке I-Y4789, пре свега на вредностима 19, 391 и 389I, али остале вредности се доста добро уклапају у овај генетички род.

У питању су следеће породице:

Шкрбић, Јовањдан, Прекаја, Дрвар
Петковић, Јовањдан, Бунчевац, Дрвар
Вановац, Јовањдан, Џиндићи, Високо (раније Меселџије из Гламоча)
Тркуља, Јовањдан, Ребић,Удбина
Тркуља, Јовањдан, Ислам Грчки, Бенковац
Тркуља, Јовањдан, Црни Луг, Босанско Грахово

Матица овог крајишког рода је негде на простору Северне Далмације и по остатку Крајине се углавном исељавају из ове и околних области (Унац).

[Иван Вукићевић]

Падежанин, Ђурђевдан, Сјеничак Ласињски, Ласиња, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS391=11, DYS549=13 и DYS635=24 и снижене вредности маркера DYS385a=15, DYS385a=17, DYS576=16, DYS570=18, DYS533=11 и DYS643=11.

На три маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Радаковић, Никољдан, Дољани/Доњи Лапац
- Живановић, Ђурђиц, Ковачевац/Младеновац
- Папић, Лучиндан, Жабаљ
Без дубљих генетичких тестова није могуће рећи да ли су Падежани ближе повезани са неком од поменутих породица.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

[Иван Вукићевић]

Вујовић, Никољдан, Баљци, Билећа, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222

Припада генетичком роду Матаруга (E-FT104106), односно подроду Драгошевића (E-CTS11222) из Грахова у Старој Херцеговини. Има модалан хаплотип за овај род. Од хаплотипова двојице тестираних Вујовића из Прераца, одакле су се Вујовићи из Баљака доселили, разликује се на једном маркеру.

Недавно смо добили и резултат Вујовића из Горњих Давидовића, који такође потичу из Прераца:

Вујовић, Никољдан, Горњи Давидовићи, Билећа, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222

Припада генетичком роду Матаруга (E-FT104106), односно подроду Драгошевића (E-CTS11222) из Грахова у Старој Херцеговини. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS392=12, коју имају још и Станић и Кулушић из Сунића (засеока Хатеља) код Берковића и Херцеговац из Катића код Бусоваче. Све три поменуте породице потичу од Вујовића из Давидовића.

Вујовићи из Давидовића потичу од презимењака из Прераца код Билеће. До сада су тестирана двојица Вујовића из Пераца и сви припадају истом роду. О Драгошевићима из Грахова највише података има у књизи Чедомира Булајића:
https://www.poreklo.rs/2013/07/22/poreklo-prezimena-selo-vilusi-nik%C5%A1i%C4%87/

Генетички род Матаруга детаљно је обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

[Иван Вукићевић]

Павловић, Ђурђиц, Влашка, Младеновац, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456

Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Јанковић, Ђурђиц, Пепељ, Бајина Башта
- необјављени резултат, Ђурђиц, Врановина/Нови Пазар
- Рисимић, Ђурђиц, Медвеђа/Трстеник
- Милићевић, Ђурђиц, Гостиница/Ужице
- Стојковић, Никољдан, Тулеж/Аранђеловац
- Стојановић, Ђурђевдан, Јошаница/Жагубица
Хаплотип Павловића је модалан за овај род.

Тестирани је навео да Павловићи по предању потичу са Пештера.

Боривоје Дробњаковић у свом раду о Космају наводи следеће:
–Милосављевићи (Павловићи), славе Ђурђиц. Браћа Милисав и Марјан доселили су негде „из околине“. Од Милисава су Милосављевићи а од Марјана, по његовом унуку Павлу, Павловићи.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

[Црна Гуја]

Обрадовић, Аћимовдан, Градац, Сјеница

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>YP4278>Y109474>Y189493. Од модалног хаплотипа одступају вредности DYS385=11-13, и снижене DYS19=15, Y-GATA-H4=11 и DYS456=15. Карактеристичну вредност DYS385=11-13 дели са групом тестираних који прослављају комбинацију слава Аранђеловдан и Аћимовдан, и који су груписани претежно на подручју Расине. Најближе поклапање има са недавно објављеним Пантовићем из истог села, разликују се на само 1 од 25 маркера. Од Максимовића из Црне Главе код Рашке и Црноглавца из Митровог Поља код Александровца се разликује на 3 од 17 упоредивих маркера, а од Сремчевића из Беле Воде код Крушевца на 4 од 17. С обзиром да још увек ниједан припадник овог рода није дубински тестиран, препорука Пантовићу је додатно тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да им је према предању старије презиме било Петровић, што се поклапа са наводом из литературе:

Обрадовићи су пореклом Петровићи из Петрова поља код Дуге Пољане, где су се доселили пре или после погибије Карађорђа 1817. године. Браћа Обрад, Панто и Крсман Петровић добили су презимена од аге – по свом имену. Обрадовићи, Пантовићи и Крсмановићи су од три брата, а четврти се одселио у Банат и променио презиме у Петровић.

„Пантовићи, Крсмановићи и Обрадовићи су део једне исте фамилије која се до 1915. године презивала Петровић. Те године, за време аустријске окупације, били су отерали у Сјеницу неку робу по основу ратне реквизиције. Када је Шваба, који је примао робу, сазнао како се презивају викао је на њих и псовао помињући краља Петра. Чак је наредио да се ухапсе и отерају у Нови Пазар. Провели су у апсу неколико дана и једва живу главу ишчупаше. Приђе им потом тумач, неки мештанин те их добронамерно подучи да сместа промене презиме по неком старом претку. Тако ови и учинише, те по тројици браће: Панту, Крсману и Обраду који се први од Петровића доселише у Градац, узеше презимена Пантовић, Крсмановић и Обрадовић."

https://www.poreklo.rs/2015/03/12/poreklo-prezimena-selo-gradac-sjenica/

[Црна Гуја]

Ашанин, Ђурђиц, Штаваљ, Сјеница

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује већи број врло карактеристичних вредности, повишене DYS390=25 и DYS391=12, и снижене DYS437=14 и DYS456=14. Нема блиских поклапања у нашој табели са мање од 5 разлика на 23 маркера, као ни поклапања са којима дели више од две поменуте вредности. Због изузетно специфичног хаплотипа Ашанину најтоплије препоручујем додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се утврдила најмлађа подграна којој припада испод PH908.

Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу. У попису сјеничке казе из 1912. године у Штављу су пописана домаћинства Мартина, Микајила, Дмитра и Гвоздена Ашанина. Ашана је поред Штавља било и у оближњим селима Кнежевцу, Кокошићу и Кознику. Само презиме свакако упућује да су даљим пореклом их Хаса, односно беранске котлине у Горњем Полимљу.

[Црна Гуја]

Шалипуревић, Срђевдан, Милићи

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000>FT371439. Поседује у потпуности модалан хаплотип, па има велики број потенцијално блиских поклапања. Потпуно поклапање на 25/23 маркера има са:

Василићем из Чађавице Горње код Бијељине (Срђевдан)
Љиљком из Горњег Жировца код Двора (Срђевдан)
Танурџићем из Бечеја (Срђевдан)
Ђукићем из Батковића код Бијељине (Јовањдан) и
Ковљенићем из Нуглашице код Босанског Грахова (Никољдан)

Oва гранa је прилично добро испрофилисана дубинским тестовима, па Шалипуревићу препоручујем додатно тестирање помоћу WGS или BigY-700 теста, како би утврдио да ли припада некој од млађих подграна испод FT371439.

Тестирани је у упитнику навео само да су према предању даљим пореклом "негде из Црне Горе", а више информација о Шалипуревићима нисам успео пронаћи ни у доступној литератури.

[Grbić]

Шалипуревић, Срђевдан, Милићи

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000>FT371439. Поседује у потпуности модалан хаплотип, па има велики број потенцијално блиских поклапања. Потпуно поклапање на 25/23 маркера има са:

Василићем из Чађавице Горње код Бијељине (Срђевдан)
Љиљком из Горњег Жировца код Двора (Срђевдан)
Танурџићем из Бечеја (Срђевдан)
Ђукићем из Батковића код Бијељине (Јовањдан) и
Ковљенићем из Нуглашице код Босанског Грахова (Никољдан)

Oва гранa је прилично добро испрофилисана дубинским тестовима, па Шалипуревићу препоручујем додатно тестирање помоћу WGS или BigY-700 теста, како би утврдио да ли припада некој од млађих подграна испод FT371439.

Тестирани је у упитнику навео само да су према предању даљим пореклом "негде из Црне Горе", а више информација о Шалипуревићима нисам успео пронаћи ни у доступној литератури.

Geografski najbliži testirani srdjevštak mu je iz Stanojević iz  Mladova(Kladanj), a u Vlaseničkom kraju ima Milića sa slavom Srdjevdan(nisu testirani) pa bi tu trebali tražiti neku mladju vezu.

[Небојша]

Раковић, Стевањдан, Градишка, J2b-M241>L283


Раковић је оставио предање о пореклу из Куча у Црној Гори (вероватно повезивање на основу истог презимена доле). Ови крајишки Раковићи са славом Стевањдан присутни су на Змијању, у Поткозарју, Подгрмечу и Бјелајском пољу. Изгледа да су сви повезани генетички, будући да постоји поклапање са двојицом претходно тестираних Раковића из Подгрмеча и са Мањаче. Матица у Крајини им је, по свему судећи, простор Змијања. Драгица Р. Гатарић (Насеља Змијања, 2018) оставила је нешто детаљеније податке о пореклу Раковића:

"Раковићи (6 кућа, славе Св. Стефана) досељени за време турске владавине из околине Фоче (Србиње), одакле су се доселила четири брата: један је досељен у село Шљивно, други у Добрњу, трећи у Радманиће и четврти у Доњи Перван, имају надимак Арнанчани."

У Смољани у Бјелајском пољу су старији досељеници:

"Раковић - десет кућа у Чатрњи, две у Округлици. Славе Св. Стевана. Одавно су населили овде, но не знају оклен. Има их доста у Змијању. Славе исту славу."

На основу маркера није сигурно којој подграни L283 припадају Раковићи. Због вредности 393=13, 19=16, може се претпоставити да припадају J-PH1602. Ово би међутим требало проверити дубинским тестом. Иначе, не постоји ни једно ближе поклапање у нашем днк пројекту, као ни у великом J2 FTDNA пројекту. Ово је свакако интересантно и разлог више за дубински тест.

[Небојша]

Шмитран, Мала Госпојина, Кочићево, Градишка, J2b-M205>Y22059


Презиме Шмитран је уско локализвано и присутно практично само на простору Поткозарја и Лијевча поља. Осим Мале Госпојине (највећи број), забалежени су још са славом Никољдан и Јовањдан. Шмитранов хаплотип значајније одудара од моладног само на вредностима DYS19=16 и 385ab=16-19. Како су мутације на DYS19 ређе (спорији маркер), споменућемо где се све јавља такав хаплотип код нас:

1. Мркобраде из Крајине, слава Аранђеловдан
2. Слаљеници Ђурђевдана из Пријепоља и околине (необјављено истраживање)
3. Самарџићи и Лугоње (Ђурђевдан) из Невесиња и Љубиња
4. Арсеновићи, Никољдан из Батковића кдо Бијељине

Због ретке крсне славе, треба споменути да у околини Никшића (село Озринићи) постоје Ројевићи, Мала Госпојина, J2b-Y22059. Са друге стране, због географске близине и вредности 385=16-19 и 576=19 постоји блискост и са Демићима и Муиџама (Ђурђевдан) са Баније.

Због овако специфичне ситуације и немогућности да се на основу маркера поуздано одреди дубља подграна, савет за даље - дубински тест BIG Y-700.

[ЖељкоС]

Шмитран, Мала Госпојина, Кочићево, Градишка, J2b-M205>Y22059


Презиме Шмитран је уско локализвано и присутно практично само на простору Поткозарја и Лијевча поља. Осим Мале Госпојине (највећи број), забалежени су још са славом Никољдан и Јовањдан. Шмитранов хаплотип значајније одудара од моладног само на вредностима DYS19=16 и 385ab=16-19. Како су мутације на DYS19 ређе (спорији маркер), споменућемо где се све јавља такав хаплотип код нас:

1. Мркобраде из Крајине, слава Аранђеловдан
2. Слаљеници Ђурђевдана из Пријепоља и околине (необјављено истраживање)
3. Самарџићи и Лугоње (Ђурђевдан) из Невесиња и Љубиња
4. Арсеновићи, Никољдан из Батковића кдо Бијељине

Због ретке крсне славе, треба споменути да у околини Никшића (село Озринићи) постоје Ројевићи, Мала Госпојина, J2b-Y22059. Са друге стране, због географске близине и вредности 385=16-19 и 576=19 постоји блискост и са Демићима и Муиџама (Ђурђевдан) са Баније.

Због овако специфичне ситуације и немогућности да се на основу маркера поуздано одреди дубља подграна, савет за даље - дубински тест BIG Y-700.

Истражујући презимена у Чечави пронашао са и поменуто презиме Шмитран. За ово село потпуно необично презиме. Забиљежен је Филип Шмитран са славом Мала Госпојина. Немам одговор на питање ко би то могао бити, јер презиме нестаје почетком 20. вијека, 1911. није постојало. Није забиљежено да постоји у Чечави ни у шематизму 1882. што значи да је поменути Филип или његов отац касније доселио.

[Иван Вукићевић]

Станић, Никољдан, Бежђеђе, Невесиње, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222

Припада генетичком роду Матаруга (E-FT104106), односно подроду Драгошевића (E-CTS11222) из Грахова у Старој Херцеговини. Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS390=24 и повишене вредности маркера DYS385b=19 и DYS392=12.

Станићи из Бежђеђа потичу од презимењака Вујовића са Горњих Давидовићa. Повишена вредност маркера DYS392=12 је карактеристична за Вујовиће са Горњих Давидовића и њихове огранке. Снижену вредност маркера од Драгошевића имају једино од раније тестирани Станић из Сунића (засеока Хатеља) у Дабарском пољу и Херцеговац из Катића код Бусоваче, који по предању такође потиче од Вујовића.

[Иван Вукићевић]

Вујовић (уже: Мачак), Никољдан (прислужба: Стевањдан), Прераца/Билећа, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222
Вујовић (уже: Џиџа), Никољдан (прислужба: Стевањдан), Прераца/Билећа, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222
Вујовић (уже: Лугоња), Никољдан (прислужба: Стевањдан), Прераца/Билећа, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222
Вујовић (уже: Пантовић), Никољдан (прислужба: Стевањдан), Прераца/Билећа, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222
Вујовић (уже: Пезер), Никољдан (прислужба: Стевањдан), Горњи Давидовићи/Билећа, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222
Вујовић (уже: Лендер), Никољдан (прислужба: Стевањдан), Бијељани, Билећа, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222
Вујовић (уже: Окица), Никољдан (прислужба: Стевањдан), Пресједовац/Калиновик, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222

Сва седморица припадају генетичком роду Матаруга (E-FT104106), односно подроду Драгошевића (E-CTS11222) из Грахова у Старој Херцеговини. С обзиром да је за Херцеговца из Катића код Бусоваче, који по предању потиче од Вујовића, утврђено да припада млађој грани E-A18847, за очекивати је да истој грани припадају и Вујовићи:
https://www.yfull.com/tree/E-A18847/
До сада је потврђено да истој грани припадају и Вучетићи из Грахова.

Ово је 9. резултат Вујовића који смо добили ове године, а укупно 11. до сада. Овде су коментари два резултата који су релативно скоро објављени:

Вујовић, Никољдан, Баљци, Билећа, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222

Припада генетичком роду Матаруга (E-FT104106), односно подроду Драгошевића (E-CTS11222) из Грахова у Старој Херцеговини. Има модалан хаплотип за овај род. Од хаплотипова двојице тестираних Вујовића из Прераца, одакле су се Вујовићи из Баљака доселили, разликује се на једном маркеру.

Недавно смо добили и резултат Вујовића из Горњих Давидовића, који такође потичу из Прераца:

Вујовић, Никољдан, Горњи Давидовићи, Билећа, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222

Припада генетичком роду Матаруга (E-FT104106), односно подроду Драгошевића (E-CTS11222) из Грахова у Старој Херцеговини. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS392=12, коју имају још и Станић и Кулушић из Сунића (засеока Хатеља) код Берковића и Херцеговац из Катића код Бусоваче. Све три поменуте породице потичу од Вујовића из Давидовића.

Вујовићи из Давидовића потичу од презимењака из Прераца код Билеће. До сада су тестирана двојица Вујовића из Пераца и сви припадају истом роду. О Драгошевићима из Грахова највише података има у књизи Чедомира Булајића:
https://www.poreklo.rs/2013/07/22/poreklo-prezimena-selo-vilusi-nik%C5%A1i%C4%87/

Генетички род Матаруга детаљно је обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

Ако на списак придодамо и двојицу тестираних Станића и по једног тестираног Кулушића и Херцеговца, који сви потичу од Вујовића, укупан број тестираних је 15.

Овом приликом бих апеловао на организаторе овог тестирања да више не поручују основне тестове на 25 маркера, већ да, уколико желе да даље истражују, ураде дубљи генетички тест - и то за неког од Вујовића из Прераца. Херцеговац из Катића код Бусоваче, који је урадио дубљи тест, судећи по повишеној вредности маркера DYS392=12 и сниженој вредности маркера DYS390=24 потиче од Вујовића са Горњих Давидовића, па би корисније било тестирати некога од Вујовића који су остали у матичним Прерацима.

[Пајкић]

Пајкић, Јовањдан, Кусиће, Велико Градиште, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS393=14, DYS439=14, DYS456=16 и DYS549=13 и снижену вредност маркера DYS576=16. Нема блиских поклапања хаплотипова.

Тестирани је навео врло детаљне податке о пореклу своје породице:
Не постоји никаква прича о досељавању. Знамо да смо стари Кусићани. Село се први пут помиње 1467. године у турском тефтеру и тада је имало само 9 кућа. Најранији предак за којег знамо, како из прича, тако и документовано звао се Богица (рођен између 1760. и 1775. године), био је учесник 1. српског устанка и из њега се није вратио. Синови су му се звали Јован (1807. рођен), Петко и Илија, презивали су се Богичић. Јован је имао два сина: Пајку (рођен 1827.) и Филипа (рођен 1844. године) и они су се презивали по оцу - Јовановић. Пајка је имао сина Танасија (рођен 20.7.1856.) који се презивао Пајкић и од тада наш огранак фамилије носи то презиме и Влајка који је носио презиме Јовановић (имао је сина Андреју, а Андреја ћерку), док су Филипови потомци остали Јовановић (син Димитрије, његови синови Илија и Стојан, Илијин син Радомир, а Радомир и Стојан су имали женску децу). Танасијеви потомци носе презиме по деда Пајки - Пајкић. Десета сам генерација те породице у селу (Богица је прва за коју знамо). Непостојању приче о досељавању иде у прилог положај великог старог некадашњег дворишта у ЦЕНТРУ села (баш преко пута центра села) и поседовање немалог броја њива и ливада до реке Пек која протиче ту. Танасијеви потомци: синови Живојин (имао сина Луку, Лука ћерку), Душан (син Јован, унук Војислав, Војислав ћерке) и Миливоје (син Драгољуб, његов син Милан, његов син Ратомир, његов син Саша и Сашини синови Никола и Илија). Некадашњи породични надимак био је "Пицани" вероватно као оно када се неко среди односно "упицани". Документовано смо ту око 300 година, а можда постоје шансе да смо ту од оснивања самог села (око периода када се први пут помиње Кусиће).

Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране.

Ново откриће: Прича да је Богица уопште отишао или да је отишао и није се вратио из устанка пада у воду. Нађен је Богица Янков (Јанков) у тефтеру чибука из 1824. године, док га у арачком тефтеру из 1831. нема, што значи да је до тада умро. Дакле, Богичин отац се звао Јанко и то је једанаеста генерација у селу. Логично је да је Јанко био рођен око 1735. године и да је добио сина Богицу око 1760 и неке године.

[Иван Вукићевић]

Ашанин, Ђурђиц, Штаваљ, Сјеница

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује већи број врло карактеристичних вредности, повишене DYS390=25 и DYS391=12, и снижене DYS437=14 и DYS456=14. Нема блиских поклапања у нашој табели са мање од 5 разлика на 23 маркера, као ни поклапања са којима дели више од две поменуте вредности. Због изузетно специфичног хаплотипа Ашанину најтоплије препоручујем додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се утврдила најмлађа подграна којој припада испод PH908.

Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу. У попису сјеничке казе из 1912. године у Штављу су пописана домаћинства Мартина, Микајила, Дмитра и Гвоздена Ашанина. Ашана је поред Штавља било и у оближњим селима Кнежевцу, Кокошићу и Кознику. Само презиме свакако упућује да су даљим пореклом их Хаса, односно беранске котлине у Горњем Полимљу.

За Поповића из Лужца код Берана, који слави Ђурђиц, утврђено је да припада млађој грани I2-PH908>Y503090>Y515812>Z16983. Не знам да ли би хаплотип Ашанина могао да прође за ову млађу грану. Лушчани су вероватно најпознатији род Ашана, а слава се поклапа.

[Иван Вукићевић]

За Поповића из Лужца код Берана, који слави Ђурђиц, утврђено је да припада млађој грани I2-PH908>Y503090>Y515812>Z16983. Не знам да ли би хаплотип Ашанина могао да прође за ову млађу грану. Лушчани су вероватно најпознатији род Ашана, а слава се поклапа.

Иначе, Ашана према раду Миле Павловић нема у самом Штављу, већ у суседном Кнежевцу, одакле су се раширили и на Кокошиће.
Штаваљ: https://www.poreklo.rs/2015/03/08/poreklo-prezimena-selo-stavalj-sjenica/
Кнежевац: https://www.poreklo.rs/2015/03/13/poreklo-prezimena-selo-knezevac-sjenica/
Кокошиће: https://www.poreklo.rs/2015/03/13/poreklo-prezimena-selo-kokosice-sjenica/

Било би добро да тестирани прецизира из ког тачно села потиче.

У овом раду се наводи да Ашани из Кнежевца имају предање о пореклу од Ђурашковића из Лимске долине. У околини Берана Ђурашковићи живе у Будимљи и славе Ђурђиц, а рођакају се са Лушчанима. У Вешовићевом раду из 1935. се и Ђурашковићи из Будимље помињу као Лушчани. И једни и други имају предање о пореклу од Ђурашковића из Цеклина.

Од раније имамо једног тестираног Ђурашковића из Будимље, за кога се испоставило да припада роду Матаруга (E-FT104106). Доста је упитно колико је тај резултат меродаван за тамошње Ђурашковиће с обзиром на резултат Поповића из Лужца и Ашанина из околине Штавља. 

Ниједно од поменутих братстава не потиче од Ђурашковића из Цеклина, који припадају грани I2-A16413.

[Иван Вукићевић]

Здравковић, Пантелијевдан, Обрадовце (заселак Маџаре), Црна Трава, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS391=11, DYS448=21 и DYS635=23 и снижене вредности маркера DYS385b=17, DYS439=11, DYS389i=12, DYS389ii=29, DYS449=29 и DYS533=11. Нема блиских поклапања.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

[Иван Вукићевић]

Главоњић, Никољдан, Велешићи, Сарајево, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног на првих 37 маркера поседује повишене вредности маркера DYS390=25, DYS385b=20 и DYS460=10 и снижену вредност маркера DYS456=15. Нема блиских поклапања.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу. Главоњићи се не помињу ни у једном од два рада у којима су обрађени Велешићи:
Стјепо и Владимир Трифковић, Сарајевско Поље, 1908.
Слободан Босиљчић, Срби из Сарајевског поља, 2008.

Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране.