Вукељић, Ђурђевдан, Осојница/Добој
Припада хаплогрупи I2 PH908, грани I-FT16449.
Хаплотип тестираног Вукељића има свега три немодалне вриједности – двоструко повишени DYS458=19 и снижене DYS389II=30 и DYS576=17.
Имајући у виду заиста скроман број немодалних вриједности, говорећи у оквирима онога што се најчешће среће код хаплогрупе I2 PH908, сасвим је очекивано да Вукељић има релативно много наизглед блиских резултата, односно резултата у односу на које се његов хаплотип разликује на једном до два маркера. Међутим, примјеном помоћних критеријума – крсне славе и географске близине, релативно лако долазимо до закључка да је сасвим оправдано указати на сличности са одређеним бројем резултата из непосредне околине Осојнице.
Наиме, од Кусића из околине Теслића се Вукељић разликује на једном од упоредива 22 маркера, од Миладића из Прибинића код Теслића на једном од 16 упоредивих, од Стјепановића из Липца код Добоја на једном од 22 упоредива, као и од Мијатовића из околине Зенице, Панића из Бољанића, Миливојевића из Бијелог Бучја код Теслића и других. Сви наведени славе Ђурђевдан, а са Вукељићем или дијеле карактеристичну вриједност на DYS458, или се на њој од Вукељића разликују за +/- један, али је и у том случају она измутирала за једну или три вриједности.
Дакле, може се са релативном сигурношћу говорити о припадности нешто ширем роду ђурђевштака, који је присутан у долини Босне, од Зенице према сјеверу, како на лијевој (Теслић), тако и на десној обали (Озрен). Наравно, за отклањање свих дилема било би веома корисно да пар припадника рода уради дубинске тестове.
Вукељић наводи да је раније презиме било Симић-Вукељић, те да су преци досељени из околине Вишеграда.
Позабавимо се најприје презименом. У османском попису из 1850/51. године у Осојници су пописане четири куће Вукељића. С обзиром на бројност и чињеницу да су пописани први, Вукељићи су очигледно били веома значајна породица у Осојници. Веома интересантне податке нам даје увид у имена домаћина четири домаћинства Вукељића, у вези са каснијим изворима. Наиме, у прва три домаћинства домаћини су Симо, Драгић и Ђуро, синови Благоје, рођени у првој деценији 19. вијека. Домаћин четвртог домаћинства је Божо Вукељић, вјероватно син Васкрсије, по годинама први рођак (брат од стрица) осталој тројици. Тестирани је несумњиво потомак првопоменутог Симе (отуд и неко вријеме презиме Симић-Вукељић), а што се осталих тиче, битно је истаћи да према Шематизму митрополије дабро-босанске за 1882. годину у парохији Сочковац, којој је припадала и Осојница, имамо Симиће, Ђуриће, Божиће и Вукељиће са славом Ђурђевдан, док према попису из 1991. године у Осојници имамо поред наведених презимена и Драгичевиће, можда грешком испуштене 1882. То је релативно довољно података да би се могла изнијети претпоставка да поред гране која носи изворно презиме – Вукељић, постоје, или су постојале и гране Божића, Симића, Ђурића и Драгич(ћ)евића, код којих је изворно презиме замијењено патронимима насталим по именима домаћина пописаних 1850/51. године. Ова претпоставка би се свакако дала провјерити тестирањима носилаца поменутих презимена.
Када је у питању предање о досељењу из околине Вишеграда, могло би се рећи да нема довољно доказа који га поткрјепљују, док неке од чињеница, попут броја и распрострањености генетских сродника на потезу од Зенице до Добоја, Теслића и Бољанића, више говоре против такве тезе, или бар против тезе о некој појединачној миграцији Вукељића.
Препорука за тестираног је неки од дубинских тестова, или бар директни на I-FT16449, код YSEQ-a.
Kao prvo hvala vam na svim informacijama. Molim vas da mi pošaljete informacije u vezi dodatnih dubinskih testova i direktni I-FT16449, kod YSEQ-a, odnosno kako da se to uradi.
U vezi našeg predanja, mislim da tu nema greške. Jer sve što je u predanju, uklapa se u vaše izlaganje. U našem predanju se kaže sledeće:
"Naši stari su živeli kod Višegrada u selu Osojnici i kad je dodijao zulum Turaka riješe da se sele, đe bi se naselili, tražili su mjesto, nađu ga kod Novog Šera (Belo Bučje)....".
Tu dođe do okršaja sa Turcima, zato morajo opet da se sele.
"Pošto su bila četiri brata najstariji u toj porodici, koji je svaki imao i svojih praunučadi, reše da se podele i svaki ide na svoju stranu..."
Onda se dalje opisuje kako je jedan brat sa svojom porodicom otišao na Ozren i tu nazvao naselje Osojnicom po starom imenu kod Višegrada (kod Višegrada stvarno se nalazi selo Osojnica, odma preko reke Drine, sa leve strane). Drugi brat otišao je u Sočkovac, treći oko Obudovca, a četvrti u Dalmaciju.
Sasvim je moguće da su preci bežali od Višegrada do Bjelog Bučja, i onda dalje do Osojnice (Doboj). A na putu od Višegrada do Osojnice (kod Doboja) nalazi se selo Vukeljići (između Sarajeva i Zenice, levo od reke Bosne), pa onda prema severu Zenica, gde se nalaze Mijatovići (za koje kažete da smo u srodstvu), pa onda još severnije Bjelo Bučje, pa još severnije Osojnica.
Prema predanju "kad je dodijao zulum Turaka", sasvim je moguče da se radi o prodiranju Turaka/Osmalija na prostore tadašnje Bosne (Višegrad), znači da su moji preci morali živeti u Višegradu pre 16. veka, odnosno pre druge polovine 15. veka.
Prema vašem izlaganju braća Simo, Dragić i Đuro rođeni su već u Osojnici u prvoj deceniji 19. veka, prema tome Vukeljići su došli u Bjelo Bučje pre 19. veka, možda 18. vek.
Nadam se da će se moči pomoču dubinskih testova utvrditi koliko generacija nas deli sa pomenutim Kusićima (Teslič), Miladićima (Pribinič), Stjepanovićima (Lipce), Mijatovićima (Zenica), Panićima (Boljanič), Milivojevićima (Bijelo Bučje).
Pozdrav
