Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Radul]

Радуловић, Јовањдан, Подкозловача, Хан Пијесак, J2а-Y230853

Породица Радуловић из Подкозловаче припада хаплогрупи J2a-Y230579 > Y230853, генетичком роду Пјешиваца и Цуца, и ужој грани Радуловића из Башина Села, чији је филогенетички низ следећи:

J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5116 > J-PF5119 > J-CTS4800 > J-L558 > J-M67 > J-Z1847 > J-Z500 > J-M92 > J-Z508 > J-Z504 > J-CTS4132 > J-Z8096 > J-S8230 > J-Z38463 > J-SK1357 > J-SK1356 > J-Y230579 > J-FT386622 > J-FT386622 > J-FT385487 > J-FT413312 > J-Y230853

Радуловићи из Подкозловаче, по породичном предању, воде поријекло од Радуловића из Малог Поља. Њихов предак Благоје иселио се током друге половине 19. вијека на Цвијети код Власенице, одакле се почетком 20. вијека враћају у Мало Поље, настањујући се у Подкозловачи у Кикићима.

Као прислужне славе држе Крстовдан и Аранђеловдан, које су преузели по мајчиним линијама.
Генетичким испитивањем утврђено је потпуно поклапање на свих 23 Y-STR маркера са тестираним Радуловићем из Малог Поља, чиме је породично предање добило јасну потврду.

[Милош]

Зарић, Никољдан, Кнежевац, Раковица

Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908. Нема неке посебне карактеристике, што се хаплотипа тиче. Најближи на пројекту му је Бајић из Катиновца са Кордуна, са којим дели славу и има потпуно поклапање на упоредивих 23 маркера.

Бајић, Никољдан, Катиновац, Топуско, Кордун

За Зариће је у литератури забележено да су из Земуна. То потврђује и тестирани, наводећи да су у Кнежевац дошли средином 19. века. Зна до чукундеде Николе.

https://www.poreklo.rs/2013/11/22/poreklo-prezimena-naselje-knezevac-rakovica-beograd/

Тестираном предлажем неки напреднији тест (BigY, WGS), јер се на овом нивоу сазнање не може рећи нешто више од овога.

[Иван Вукићевић]

Вујовић, Никољдан, Горњи Давидовићи, Билећа, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222

Припада генетичком роду Матаруга (E-FT104106), односно подроду Драгошевића (E-CTS11222) из Грахова у Старој Херцеговини. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS392=12, коју имају још и Станић и Кулушић из Сунића (засеока Хатеља) код Берковића и Херцеговац из Катића код Бусоваче. Све три поменуте породице потичу од Вујовића из Давидовића.

Вујовићи из Давидовића потичу од презимењака из Прераца код Билеће. До сада су тестирана двојица Вујовића из Пераца и сви припадају истом роду. О Драгошевићима из Грахова највише података има у књизи Чедомира Булајића:
https://www.poreklo.rs/2013/07/22/poreklo-prezimena-selo-vilusi-nik%C5%A1i%C4%87/

Генетички род Матаруга детаљно је обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

[Иван Вукићевић]

Рајковић, Св. Врачи, Брезојевица, Плав, I2-Y3120>S17250>PH908

Припада роду Рајковића - Плављана. Ово је трећи до сада тестирани Рајковић. За модални хаплотип овог рода карактеристичне су снижене вредности маркера DYS19=15, DYS458=16, DYS570=17 и DYS481=29, које има и хаплотип овог Рајковића. Рајковићима по хаплотипу међу до сада тестиранима није близак нико на нашем простору.

О Рајковићима сам детаљније писао приликом објаве претходног резултата:-

Рајковић, Св. Врачи, Јуник, Дечани, I2-Y3120>S17250>PH908

Хаплотип тестираног поседује сниженe вредности маркера DYS19=15, DYS458=16, DYS570=17 и DYS481=29 и повишену вредност маркера DYS456=16. Нема блиских поклапања пројекту, осим са претходно тестираним Рајковићем из истог места од чијег хаплотипа се разликује на 3 од 17 маркера. Двојица тестираних деле поједине карактеристичне вредности маркера, тако да неспорно припадају истом роду, упркос броју различитих маркера. Рајковићи имају доста специфичан хаплотип на основу кога се може закључити да немају ближе сроднике међу другим тестиранима. Хаплотип тестираног Рајковића је најмање удаљен од хаплотипа Матијашевића (Аранђеловдан, Орах/Никшић), од кога се разликује на три маркера, од којих су сва три међу горе поменутима због чега се не може говорити о некој ближој вези.

Породица тестираног Рајковића дошла је из Бреезојевице код Плава у Јуник код Дечана у другој половини 19. века, где је око 1870. године рођен прадеда тестираног. Иако су још од тада у Јунику, занимљиво је да нико од Рајковића није пописан у Јунику 1913. године, који је тада био чисто муслиманско село. Према предању које има породица тестираног, Рајковићи потичу од три брата чије је презиме било Малишић. Славу Св. Враче узели су по дану када су избегли погибију. На ове податке до сада нисам наишао у етнографским радовима.

Андрија Јовићевић наводи следеће о Рајковићима у свом раду о Плавско-гусињској области:


Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

Овде бих само додао је да у нахији Плав у 15. веку постојало село Вражегрнци, те да су Рајковићи с обзиром на њихово предање вероватно староседеоци у Плаву и Брезојевици. Стари назив Брезојевице је вероватно био управо Вражегрнци, пошто се Брезојевица за разлику од свих околних села не помиње дефтерима из 15. века.

Тај назив Вражегрмци/Вражегрнци/Вражогрнци је свакако занимљив јер се, иако је поприлично специфичан, јавља у Бјелопавлићима (Вражегрмци - западни део племена), код Плава (Вражегрнци - у турским дефтерима) и код Новог Пазара (Вражогрнци - заселак северно од Постења). Да ли Рајковићи заиста потичу из Вражегрмаца у Бјелопавлићима, па су тако назвали и данашњу Брезојевицу по доласку у ово село, тешко да ћемо икада сазнати, осим ако им се у Бјелопавлићима не појаве генетички сродници, којих за сада нема.

[Црна Гуја]

Марић, Никољдан, Чипаље, Сјеница

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује низ специфичних вредности: снижене DYS481=27, DYS549=10, DYS533=12 и DYS635=21, и повишену DYS570=20. Све наведене вредности изузев DYS635=21 Марић дели са Јокићем из Лозне код Бијелог Поља (Никољдан), који му је уједно и једино блиско поклапање у табели, разликују се на 3 од 23 маркера. Да би се утврдила терминална подграна испод PH908 којој Марић и Јокић припадају препорука је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео предање које је недвосмислено потврђено резултатом тестирања:

"Фамилија Марић досељена је средином 19. века из села Лозна код Берана. Раније презиме било je Јокић. До средине 1950-иx година одржавани су рођачки односи ca Радованом и Радошем. Ново презиме добијено je по преткињи Мари која ce са пет синова доселила y село Чипаље код Сјенице."

[Небојша]

Цветковић, Никољдан, Маскова, Ивањица, J2b-M205>Y22059


Тестирани је иначе потомак Цветковића из Сивчине. Прадеда (рођен око 1910) се привенчао у Сивчину, а рођен је у Маскови.

Маскова:
Цветковићи, 10 к., такође славе Никољдан. Раније су се одселили – привенчали двојица у Сивчини, а сада их има у: Равној Гори (Јаворској, 2), Ивањици (7), Београду (5), Такову (4), Мршинцима, Кукићима, Чачку (4), Младеновцу (2) и Ужицу.

Сивчина:
Цветковић, из Маскове, пре 80-ак година. Слави Никољдан.

Вероватно да су и Зечевићи из Маскове део овог рода. Више о томе ком генетичком роду припадају Цетковићи и сродним породицама у цитату објаве резултата Костића из Светшице:

60. Костић, Никољдан, Свештица, Ивањица, J2b-M205>Y22059


Костићи из Свештице сматрају се староседеоцима. Имају потпуно поклапање са већином тестираних из овог генетичког рода, који је доста раширен на простору Старог Влаха. Припадници овог рода присутни су на читавом потезу од Нове Вароши, преко Ивањице и Чачка, а има их и у Шумадији око Тополе. У мору J-Y155375 на простору Старог Влаха, ово је једна прилично раширена група Никољштака која, по свој прилици, припада другој подграни. Нико од њих није радио дубински тест, али на основу 111 маркера Костића из Чачка и маркера 587=20, сва је прилика да је реч о подграни J2b-M205 > Y22059 > Y22063. У питању су:

Костићи, Никољдан, Чачак
Костићи, Никољдан, Светшица, Ивањица
Белићи, Никољдан, Остра, Чачак
Николићи, Никољдан, Блазнава, Топола
Поповићи, Никољдан, Кушићан, Ивањица
Поповићи, Никољдан, Божетићи, Нова Варош
Цветковићи, Никољдан, Маскова-Сивчина, Ивањица
Зечевићи, Никољдан, Милатовићи, Лучани
необјављен, Никољдан, Тисовица, Нова Варош
Стевановић, Никољдан, Липова, Врњачка Бања

Индикативно је да међу тестиранима који поседују ретку мутацију 456=13, слава Св. Никола заступљена са преко 50%. Овој групи из Старог Влаха условно могу бити блиски Новаковићи из Подгрмечја (Никољдан, 456=13), као и једна необјављена породица из околине Струге у Западној Македонији. Они такође славе Никољдан, а имају родовски надимак Бошњаковци, или Бошњаковићи, због предања о пореклу "из Босне". Осим тога, поменута вредност јавља се и код неких родова из Старе Херцеговине и Западне Србије (слава Аранђеловдан), као и код још неких породица из Северне Македоније.

На мапи су припадници J2b-Y22059 са комбинацијом 456=13, слава Никољдан.

Пожељан BIGY700 тест.

[Ojler]

Пролић, Михољдан, Тријебово/Мркоњић Град, I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>FT109402>FT109387, род Крајишника I2-FT109402

За ДНК резултат Пролића знамо већ дуже време, а сада је тестиран затражио да се уради и његово тумачење. Подаци у етнографској литератури o овој породици веома су скромни. У једној монографији из 2018. године у Тријебову се наводе 4 куће Пролића где се помињу међу досељеницима из Херцеговине. Пасус у коме се помињу је нажалост неспретно срочен, па није јасно да ли се податак о досељавању из Херцеговине односи и на њих. Тестирани није навео да има сазнања о пореклу. На попису становништва Босне и Херцеговине из 1991. године у Тријебову је било 18 лица се презименом Пролић.

Пролић припада грани I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>FT109402>FT109387, чија је старост процењена на хиљаду година у којој је и један Бугарин из централне Бугарске. Паралелна овој грани је грана I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>FT109402>FTA99021, такође стара око хиљаду година, којој припада фамилија Зороја. Тестирани није радио STR тест, већ су му Y-STR маркери одређивани софтверски из резултата WGS теста, што је најчешће делимично успешно. Због тога је добијени хаплотип нестандардан и преклапа се са хаплотиповима из београдских лабораторија на свега 20 маркера. Хаплотипови Зороја и Пролића разликују се на 3 маркера од 20 упоредивих. Зороја припада роду Крајишника I2-FT109402, у коме су још и Љубоја (Копљевићи/Мркоњић Град), Тегелтија (Горња Подгорја/Мркоњић Град), (Вилуси/Бања Лука) и други. Очигледно се ради о роду којем је матица на простору Змијања и који је веома дуго присутан на том простору, о чему је и раније било речи. Карактеристике хаплотипа овог рода су DYS391=10 i DYS385=15-15. Пролићу није одређена вредност на маркеру DYS385, а на другом маркеру поседује поменуту карактеристичну вредност DYS391=10.

[Зрно]

Маодуш (Петровдан), Медак/Госпић

Припада хаплогрупи I2a-PH908. Има један Маодуш из истог места, са истом славом, који се тестирао преко 23andme и утврђен је као I2-S17250, што је у суштини исто (СНП изнад PH908, а ниже од тога не утврђују). Пошто 23andme нема СТР маркере, не можемо упоредити ову двојицу. Такође, код нас је тестиран и трећи Маодуш из истог места и исте славе, само припада хаплогрупи R1b и то некој непознатој грани (нема му нико близак код нас).

Анализом СТР маркера овог Маодуша, не може се ништа конкретно рећи, пошто има доста разлика од осталих PH908, тј. најмање 5/23. Једино се од Лацмановића (Врачи) из Црнобора код Пљеваља разликује на 4 маркера (од упоредивих 25).

Маодуши су били врло бројни у селу Медак (28 домаћинстава са 130 чланова 1948. године). На попису Лике и Крбаве из 1712. документована је породица Уроша Маодуша (12 чланова породице), који би требао бити предак свима.

[Иван Вукићевић]

Радуловић, Никољдан, Велика, Плав, I2-Y3120>S17250>PH908>FT276002>Y359689

Припада роду Величана - Шаљана и има модални хаплотип за овај род.

Радуловићи су огранак Кнежевића из истог места, за које је дубљим генетичким тестом утврђено да припадају грани Y359689, коју је формирао са једним Украјинцем из Полтавске области у Украјини који је српског порекла (презива се Сербин):
https://www.yfull.com/tree/I-Y359689/

Андрија Јовићевић у свом раду о Плавско-гусињској области наводи следеће:



Предање о Черином пореклу из Шаље у коме се наводи да је био католик нема упориште у генетици. По свој прилици је у Шаљи само привремено боравио.

[Atlantische]

Ивковић, Јовањдан, Житорађе, Владичин Хан

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480.

Једини је припадник ове подгране са вредношћу DYS448=20, док су све остале вредности у складу са модалом.

Из тог разлога има повећи број поклапања на 1-2 маркера разлике, укључујући и тестиране из најближе околине. Нејавног из Лескове Баре више Сурдулице (DYS448) и Цветковића из Јовца код Владичиног Хана, досељене из Кијевца код Сурдулице (DYS448 и 390). Оба рода славе Аранђеловдан.

Род Крајчина којем припадају Ивковићи је у Житорађе досељен након ослобођења 1878. године из Дикаве, села суседног раније поменутој Лесковој Бари. У том селу су остали присутни Крајчини у махали Карадаци.

У литератури су у Дикави забележени помало контрадикторни подаци у односу на оне које наводи тестирани гледе смера сеобе.

У махали Карадаци живе родови:

-Божанићевци и Крајчани, Јовањдан, су грана истоименог рода у махали Ћосинци.

У махали Ћосинци живи род:

-Божанићевци, Никољдан и Аранђеловдан. У овај род урачунате су и две „домазетске куће“. Порекло рода Божанићевци је из места Дивља у околини Трна. Из тог села су побегли због колере. Најпре су се населили у Житорађи код Сурдулице па потом прешли у Дикаву где су затекли само три српске куће. То је било пре око 130 година а генеалогија је: Миленко, 73 године-Риста-Петар-Илија.

Сам родовски надимак упућује на источније крајеве, а Дивље које помињу налази се у срцу бугарског дела Крајишта.

Како би потврдио могућу везу са тестиранима из околине Сурдулице и позиционирао се на Y128480 стаблу најсрдачнија препорука за Big Y-700 или WGS тест.

[Krajčin]

Ивковић, Јовањдан, Житорађе, Владичин Хан

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480.

Једини је припадник ове подгране са вредношћу DYS448=20, док су све остале вредности у складу са модалом.

Из тог разлога има повећи број поклапања на 1-2 маркера разлике, укључујући и тестиране из најближе околине. Нејавног из Лескове Баре више Сурдулице (DYS448) и Цветковића из Јовца код Владичиног Хана, досељене из Кијевца код Сурдулице (DYS448 и 390). Оба рода славе Аранђеловдан.

Род Крајчина којем припадају Ивковићи је у Житорађе досељен након ослобођења 1878. године из Дикаве, села суседног раније поменутој Лесковој Бари. У том селу су остали присутни Крајчини у махали Карадаци.

У литератури су у Дикави забележени помало контрадикторни подаци у односу на оне које наводи тестирани гледе смера сеобе.

Сам родовски надимак упућује на источније крајеве, а Дивље које помињу налази се у срцу бугарског дела Крајишта.

Како би потврдио могућу везу са тестиранима из околине Сурдулице и позиционирао се на Y128480 стаблу најсрдачнија препорука за Big Y-700 или WGS тест.

Пуно хвала на анализи која ми је помогла да се знатно приближим неким одговорима.
Оно што ми и даље остаје непознатно јесте тачно порекло и значење надимка Крајчин(и).
Уколико ико зна нешто о томе, молим вас поделите.

[Шарпланинац]

Пуно хвала на анализи која ми је помогла да се знатно приближим неким одговорима.
Оно што ми и даље остаје непознатно јесте тачно порекло и значење надимка Крајчин(и).
Уколико ико зна нешто о томе, молим вас поделите.

Поздрав

Интересантам резултат. Постоји један род који се зове Крајчевци у селу Непроштено код Тетова. Они такође славе Јовањдана. У Непроштену важе за староседеоце а има још један огранак у селу Јанчиште.

[ВелиборЛазић13]

Бабић, нема крсну славу/Бошњак, Хоточина/Пале

Припада хаплогрупи I2 PH908, док је припадност некој од млађих грана тешко одредива без додатних тестирања, али се пар провјерљивих претпоставки може изнијети.

Хаплотип тестираног Бабића има пет немодалних вриједности. Међутим, како се ради о анализи која не обухвата DYS481, DYS549, DYS533, DYS635 и DYS643 можемо претпоставити да би број немодалних вриједности могао бити и нешто већи.

Најкарактеристичнија немодална вриједност је повишени DYS393=14, а ту су и снижени DYS439=12, DYS 389II=30, YGATAH4=10 и DYS438=9.

Специфичност анализе Бабићевог резултата лежи у томе што је са већином упоредив на 15 до 19 маркера, што било какве категоричне тврдње чини неозбиљним, тим прије што овдје немамо ни један од два уобичајена допунска критеријума – крсну славу.

Тестирани Бабић је на два разлике на 15-17 упоредивих маркера у односу на већи број тестираних, али ни у једном случају немамо нарочитог основа да говоримо о нешто озбиљнијој вези, тим прије што у односу на скоро све изостаје и други допунски критеријум – географска близина.

Ипак, као потенцијални путоказ издвојио бих двојицу нејавних тестираних из околине Пријепоља, са славом Стевањдан. У односу на једног од њих Бабић се разликује на два од 15 упоредивих маркера, а од другог на 3 од упоредивих 30. То је већ озбиљнији резултат, тим прије што су практично све разлике на позицијама на којима Бабић одступа од модала.

С обзиром на то да ови тестирани припадају грани FT352070, приједлог за Бабића би био директно тестирање код Yseq-a на ту грану. Боља опција је, наравно, неки од дубинских тестова.

[Teodor Savić]

„У историјском времену око Бабић Куле казиване су речи из прошлости. Турци су жељели правити џамију на Бабића Кули. Протерали су камене комаде од цркве која се налазила вишље од Соколовића под Црвенком. Камен су натоварили у кола Бабића који су били Срби. Када су сишли до једног потока почела је јака киша. Дошло је до већег одрона и вода је однела волове, камен сурвала у провалију и потопила са њима и људе. Потопљено је све што се ту затекло. Турски господар у том подручју сазнао је да се камен возио од цркве за џамију и да је то све потопљено. Камен је вожен од Градца код Клечковца гдје је била црква. Он нареди - Немојте више радити нити правити џамију од тога камена на овом подручју. И ту више на Бабића Кули није грађена џамија, од тог камена.
На Црноглаву је некада вођена невиђена борба. У борби између Турака и Срба Стојана Бабића и његове браће било је много изгинулих Турака. На ливади је било много црнила од крви. По томе црнилу је назван Црноглав. Црниле су се и главе од изгинулих ратника. Бабићи виде да не могу издржати од навале Турака, повлаче се у Копито на место Табани. Турци су повикали  Ђалта бана Бабићу Стојане. Бежиш каурине видимо ти табане, бежиш говорили су Тури. Зауставише се на Копиту место звано Бабића Бор и ту погине од Турака Бабић Стојан. Бабићи су родом нешто ниже од тог места у селу Дужи. Бабићи под притиском турака се потрче и даље се презивају Бабићи али су Муслиману. Сада на овом месту нема нико од Бабића.
Бабића Кула потиче од тих Бабића који су се борили против Турака али мушкарци изгину, остадоше нејач, жене и деца а да би спасили породице од освете прешли су у турску-исламску веру.
У 18. веку помињу се гласиначки бегови Бабићи. Бабића је било тада код Бабића Куле у Ракитници и никада нису били на правом Гласинцу. Бабићи су били заими и алајбези спахија босанског санџака и они од њих који су живели у Сарајеву одиграли су значајну политичку улогу у првој половини 19. века. Да ли ови Бабићи потичу од потручених Срба Бабића, то треба истраживати. До сада нисам нашао објашњење.“ (Крсмановић, 2005, 442)

Ово су исјечци из књиге aутора: Јово И. Крсмановић издате 2005. године, а која је доступна у електронској библиотеци Порекла.

Са тестираним припадником породице Бабић разговарао сам на ову тему. Наведена прича из горе поменуте књиге, по мом мишљењу, дјелује увјерљиво.

Сматрам да је ријеч о једној од старијих породица на простору романијског краја. Погибија мушкараца, прелазак жена, нејачи и дјеце на ислам, као и велика временска дистанца од описаних догађаја, довели су до тога да ће бити веома тешко пронаћи сроднике у оквиру Српског ДНК пројекта, према критеријуму крсне славе који помиње г. Лазић.

Приједлози за тестираног:
1. Пронаћи сарајевске Бабиће из наведеног текста и утврдити да ли постоји потенцијално сродство с њима.
2. Сачекати будуће резултате тестирања становништва сарајевско-романијске регије и Подриња. Ово је значајно јер се на Романији налазило неколико главних трговачких рута према Сарајеву. Један број путника и трговаца се задржавао и насељавао на овом подручју, уз сталне миграције изазване ратовима и епидемијама куге. Ове области су ипак биле чвориште које је спајало двије стране Дрине као и Стару Херцеговину са сјевером.

[Zor]

Пуно хвала на анализи која ми је помогла да се знатно приближим неким одговорима.
Оно што ми и даље остаје непознатно јесте тачно порекло и значење надимка Крајчин(и).
Уколико ико зна нешто о томе, молим вас поделите.

 Мапа јављања личног имена Крајчин.
Црвена 14 в.
Тамнозелена 15 в.
Свијетлозлена 16 в.

 

  Ово име се јавља највише на подручју Ћустендилског санџака. Највећа концентрација је мало источније од ваше локације. А доста се јавља име Крајо у Крајишту у 16 в. Тј. јавља се више пута и око села Дивља.
Јавља се и 1373. у Пљевљима данашњим али због Дубровачког архива је фонд имена 14. далеко већи него на истоку, и ту је могуће неко источније поријекло. Ту је и кнез Радоје Крајчиновић у служби Косача који се јавља 1460-1470.

 Већ у 1487. у дефтеру војнука Ћустендилског санџака се јавља доста варијанти овог имена Крајислав, Крајимир, Крајо, Крајче, Крајчин.

 Поменуо сам га давно, везано за једно јављање у дефтеру Босанског санџака 1604. код влаха Бање, што није на мапи.

[Ивица Јовановић]

Пуно хвала на анализи која ми је помогла да се знатно приближим неким одговорима.
Оно што ми и даље остаје непознатно јесте тачно порекло и значење надимка Крајчин(и).
Уколико ико зна нешто о томе, молим вас поделите.

čovek „sa kraja, iz krajine, s ruba sela / na granici“

[Exiled]

Бабић, нема крсну славу/Бошњак, Хоточина/Пале

Припада хаплогрупи I2 PH908, док је припадност некој од млађих грана тешко одредива без додатних тестирања, али се пар провјерљивих претпоставки може изнијети.

Хаплотип тестираног Бабића има пет немодалних вриједности. Међутим, како се ради о анализи која не обухвата DYS481, DYS549, DYS533, DYS635 и DYS643 можемо претпоставити да би број немодалних вриједности могао бити и нешто већи.

Најкарактеристичнија немодална вриједност је повишени DYS393=14, а ту су и снижени DYS439=12, DYS 389II=30, YGATAH4=10 и DYS438=9.

Специфичност анализе Бабићевог резултата лежи у томе што је са већином упоредив на 15 до 19 маркера, што било какве категоричне тврдње чини неозбиљним, тим прије што овдје немамо ни један од два уобичајена допунска критеријума – крсну славу.

Тестирани Бабић је на два разлике на 15-17 упоредивих маркера у односу на већи број тестираних, али ни у једном случају немамо нарочитог основа да говоримо о нешто озбиљнијој вези, тим прије што у односу на скоро све изостаје и други допунски критеријум – географска близина.

Ипак, као потенцијални путоказ издвојио бих двојицу нејавних тестираних из околине Пријепоља, са славом Стевањдан. У односу на једног од њих Бабић се разликује на два од 15 упоредивих маркера, а од другог на 3 од упоредивих 30. То је већ озбиљнији резултат, тим прије што су практично све разлике на позицијама на којима Бабић одступа од модала.

С обзиром на то да ови тестирани припадају грани FT352070, приједлог за Бабића би био директно тестирање код Yseq-a на ту грану. Боља опција је, наравно, неки од дубинских тестова.

Ако је ФТДНА образац онда му је и узорак тамо тако да му је најбоље да га надогради и доста ће му се казати ако не и све. БигУ и то је то.

[ВелиборЛазић13]

Приједлози за тестираног:
1. Пронаћи сарајевске Бабиће из наведеног текста и утврдити да ли постоји потенцијално сродство с њима.
2. Сачекати будуће резултате тестирања становништва сарајевско-романијске регије и Подриња. Ово је значајно јер се на Романији налазило неколико главних трговачких рута према Сарајеву. Један број путника и трговаца се задржавао и насељавао на овом подручју, уз сталне миграције изазване ратовима и епидемијама куге. Ове области су ипак биле чвориште које је спајало двије стране Дрине као и Стару Херцеговину са сјевером.

Тестирани је пренио да је упознат са подацима из књиге коју цитирате. На жалост, тренутно не постоје било каква озбиљнија поклапања са породицама романијског краја. Као што рекосте, остаје да се чека већи број тестираних из те регије, или да тестирани потражи Бабиће који имају сачунаво предање о поријеклу од романијских. Међутим, с обзиром на то да тестирани нема предање које га везује са романијским Бабићима, не видим да се тренутно треба ограничавати само на ту опцију. Дубински тест би свакако дао више могућности, а уколико не дубински, могло би се кренути и са директним тестовима код YSEQ-a (на ову грану коју предложих, или на другу, за коју сам тестирани каже да му ју је Nevgen предвидио).

[Exiled]

Тестирани је пренио да је упознат са подацима из књиге коју цитирате. На жалост, тренутно не постоје било каква озбиљнија поклапања са породицама романијског краја. Као што рекосте, остаје да се чека већи број тестираних из те регије, или да тестирани потражи Бабиће који имају сачунаво предање о поријеклу од романијских. Међутим, с обзиром на то да тестирани нема предање које га везује са романијским Бабићима, не видим да се тренутно треба ограничавати само на ту опцију. Дубински тест би свакако дао више могућности, а уколико не дубински, могло би се кренути и са директним тестовима код YSEQ-a (на ову грану коју предложих, или на другу, за коју сам тестирани каже да му ју је Nevgen предвидио).

Коју грану му је предложио Невген?

[ВелиборЛазић13]

Коју грану му је предложио Невген?

FT-16449