Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[нцп]

Не знам за Ћоровића (због DYS481=28), али Милијановић са 2 вредности које је Милош издвојио подсећа мало на Милићевића, Рача Краг., Јовањдан који је Ft 16649. Е, сад славе су различите.

Да се исправим у питању је ФТ16449.

[Atlantische]

Софронић, Никољдан, Гола Глава, Ваљево

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480.

Хаплотип Софронића поседује готово рекордан број атипичних вредности, укључујући DYS439=13, DYS456=16, DYS570=17 и DYS481=22. Самим тим, нема тестираних са којима дели већину ових карактеристичних маркера, па су му тако ''најближи'' хаплотипови од 23+ маркера на 3 и више разлике.

Постоји могућност за везу са Никољштаком Савићем из Челопека код Зворника са којим дели DYS456=16, али због његовог хаплотипа од 17 маркера не знамо ситуацију на DYS570 и DYS481. Он му је уједно најближи од свих тестираних, разликују се на DYS439. Хаплотипови попут Софронићевог су друга крајност у односу на случајеве апсолутне модалности и великог броја потпуних поклапања, па је у оба случаја готово немогуће ишта јасније закључити без дубинских тестирања.

Према литератури, Софронићи и њима сродни Пујићи и Дулићи су у Голу Главу доселили у првој половини 18. века из Солотуше на Тари. 

Препорука за даље тестирање: Big Y-700 или WGS тест.

[Зрно]

Стојановић (Никољдан), Љештар/Косовска Каменица

Припада хаплогрупи R1b-PF7562>PF7563 и подграни FT44409. На основу славе и блискости у маркерима, сврстан је у групу Никољштака R-FT44409. Постоји већи број тестираних од којих се разликује на само једном СТР маркеру, и то не само из групе Никољштака, него узимајући у обзир и неке са Баније који славе Митровдан. Требало би да му је најближи род Златановић из Ропотова код Кос. Каменице, пошто је територијално најближи и разлике у маркерима су 1/25. Такође 1/25 има са Павловићем из Бекове код Новог Пазара, а 1/23 са Петровићем и Николићем из околине Куршумлије, као и једним из околине Јагодине. Сви они славе Никољдан.

Презиме Стојановић је настало по претку Стојану који је живео у Љештару пре стотињак година, а тестирани каже да су имали надимак Брзаци. Према литератури (А. Урошевић) у Љештару су око 1930. постојале 2 куће Брзаковића (Никољдан), који су ту дошли пре 70 година, а били су чифчије и селили се из једног села у друго на том ужем простору. У нашој табели је за сада креиран генетички род Брзаковићи-Степини, у којем су Стојановић (Брзаковићи) и Златановић (Степини). Препоручује се дубинско тестирање у иностранству да би се утврдила најнизводнија грана ових Никољштака и позиција на стаблу.

Yfull стабло: https://www.yfull.com/tree/R-BY16680/

[Кековац]

Павловић, Никољдан, Градина, Градац, Сјеница

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има једну разлику на маркеру DYS570 у односу на недавно тестираног Павловића из истог места. Нема сумње да су род.

48. Павловић, Никољдан, Градац, Сјеница

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Церовићем из места Стубла код Медвеђе, који такође слави Никољдан, а потиче од братства Церовића из Тушине код Шавника. Павловић поседује типичну вредност DYS576=18 коју поседују и остали до сада тестирани припадници овог братства па вероватно и Павловићи потичу од овог братства.

Кандидат је навео да је истраживањем породичних таблица дошао до закључка да је његова породица дошла у Градац почетком 19. века, а да је по предању пореклом из Црне Горе. У књизи Села сјеничког краја Миле А. Павловић је наведено да су се Павловићи доселили из Црне Горе најпре у оближње село Вапа, па онда у Градац. Пише још да су пореклом од Бјелопавлића, што је овим резултатом оборено. Препоручујем за даље тестирање BigY-700 тест код компаније FTDNA, јер је један од Церовића већ урадио тај тест, па би било корисно упоредити резултат у циљу потврде припадности поменутом братству и процене периода филогенетског раздвајања Павловића и Церовића.

[Небојша]

Цвијовић, Ђурђевдан, Јунчевићи, Пријепоље, J2b-M205>Y22059


ЦВИЈОВИЋ – највећи број припада онима који своје порекло изводе из Лијеске и који су настањени и многобројним селима пљеваљског краја, а из Маоча су прешли у пријепољски и прибојски крај.  У милешевским свескама забележен је у периоду 1863-94. године скоро 30-ак Цвијовића у пљеваљским, прибојским и пријепољским селима. Од пријепољских поменимо Петра и Милисава у Мостишту, Тодора  у Јунчевићима, Димитрија у Бабинама, Вукашина и Леонтија у Влаки, Мирка у Сељанима и Милована у Дренови. Од Тодоровог брата Богдана су Цвијовићи у Голочевини.  Данас живе у поменутим селима, граду и приградским насељима. Славе Св. Ђорђа.

Прадеда тестираног био је Тодор Цвијовић, па верујем да је ово њихова линија.

Цвијовићи су исти генетички род са Цвијовићима из Рибаревина, Његњева и Сутивана код Бијелог Поља. Цитирам део објаве:

Два резултата која се могу објавити као један:


Цвијовић, Ђурђевдан, Његњево, Бијело Поље, J2b-M205>Y22059
Цвијовић, Ђурђевдан, Сутиван, Бијело Поље, J2b-M205>Y22059


Цвијовића је било у више села у околини Бијелог Поља. Милисав В. Лутовац (Бихор и Корита, 1967) забележио је да су пореклом из Дробњака. Исто предање преносе и тестирани Цвијовићи, а помиње се и село Јабука у којем су живели једно време. Реч је о подграни Y155375. Имају потпуно поклапање са давно тестираним Цвијoвићем из Рибаревина код Бијелог Поља. Такође су им прилично блиски и многи J2b-Y22059 из Затарја и шире околине (Козице, Глушчевићи и остали), као и Никољштаци Крнојелци из Фоче и Кричке из Северне Далмације.

Цвијовићи ће радити појединачне SNP тестове преко YSEQ у циљу откривање дубље подгране.

У међувремену смо сазнали дубљу подграну ових Цвијовића, реч је о: J2b-M205 > A11525 > Y22059 > Y155375 > BY173966. Код овог Цвијовића из Јучневића јавља се и вредност 481=22, карактеристична за ову подграну, док се код осталих јавља модална вредност 23. Дубинским тестовима уртврђено је да овој подграни припадају још: Видићи, Стевањдан, Бачинци, Шид, Стефановићи, Ђурђевдан, Михајловац, Смедерево (раније Грдовићи код Ариља), Перуничићи, Ђурђевдан, Борова, Пљевља, Рековићи (раније Перуничић), Ђурђевдан, Пријепоље, Марковићи, Ђурђевдан, Крупице, Пљевља, Чамџићи, Аранђеловдан, Црљенице, Пљевља, Голубовићи, Аранђеловдан, Крупице, Пљевља, Голубовићи, Аранђеловдан, Гранчарево, Бијело Поље, Голубовићи, Аранђеловдан, Ограде, Прибој, Пејовићи, Аранђеловдан, Виницка, Пријепоље, а вероватно и већи број других родова са сличном комбинацијом маркера.

Као што се да видети, подграна је широко заступљена на простору Затарја и у Старом Влаху. Старост подгране на Yfull износи око 500 година, док су на FTDNA проценили да је заједнички предак ове групе живео негде око 1227. године.

[Небојша]

Нишић, Никољдан, Волари, Шипово, I2-Y3120 > PH908


Нишићи из овог краја, према шематизму из 1882, славе Јовањдан. Тестирани су једни Нишићи (Св. Јован) из Горице код Шипова на 23andMe. Они припадају хаплогрупи E-V13. Нишића Никољштака било је у Босанској крајини на простору Поткозарја. Хаплотип тестираног поседује низ специфичних вредности, па није лако закључити ко му је и базе и стварно генетички близак. У питању су: 390=25, 19=15, 448=18, 533=12. Позивам тестираног да напише нешто више о пореклу и евентуално разреши ову дилему око славе Нишића. Такође, савет за даље је дефинитивно неки дубљи тест (BIGY-700).

Тестирани је оставио податак о магловитом предању из околине Шћепан поља. Теоретски му могу бити блиске неке породице из околине Гацка (Вукомановићи и Ребићи), али би ову везу требало проверити дубљим тестом.

[Драган Обреновић]

Мирић, Аранђеловдан, Домрке/Гацко, R1b-U152 > R-Z193 > R-Y323092 (род Мучибабића)

Хаплотип тестираног одликују два врло карактеристична маркера DYS448=21 и DYS449=32 који представљају практично непогрешив "потпис" генетичког рода Мучибабића. На припадност овом роду указују и најближа поклапања:

• Јаредић, Аранђеловдан, Невесиње (2 разлике на 23 упоредивих маркера)
• Мучибабић, Аранђеловдан, Полице/Дубљевићи/Гацко (3/25)

Мирићи из Домрка су детаљније обрађени у књизи "Генетичко порекло Срба старе Херцеговине", где се за њих наводи:

Мирићи из гатачких Домрка потичу од братства Мучибабића. Славе Аранђеловдан. У Домркама су купили земљу, на коју су се доселили око 1750. године из Равни, бежећи од турског зулума. Према другим наводима, Мирићи су у Домрке, на некадашње имање попа Михајла Буве у засеоку Снијежница, досељени након 1710. године.
...

О генетичком роду Мучибабића имамо и посебну тему на нашем форуму: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6227.0

Препорука за Мирића је да, уколико има интересовања и финансијских могућности, уради и WGS или Big Y-700 тест, чиме би помогао да се додатно профилише овај род.

[Црна Гуја]

Станковић, Аранђеловдан, Шиљци, Забрњица, Прибој

Припада хаплогрупи I2-PH908>BY200456. Од модалног хаплотипа одступају повишене вредности DYS390=25 и DYS456=16, и снижене вредности DYS439=12 и DYS635=22. Станковић најближе поклапање има са раније тестираним презимењаком из истог места, разликују се на само 1 од 25 маркера. Раније тестирани Станковић је радио и SNP панел код YSEQ-a, па на основу њега и знамо млађу грану којој Станковићи припадају. Занимљиво је да поред двојице Станковића тренутно постоје још само двојица потврђених припадника ове подгране, и новотестирани Станковић се од обојице разликује на чак 14 од 25 маркера. Било би добро видети како се ова разлика у маркерима пресликава и на SNP мутације, па Станковићима свакако препоручујем да се организују и поруче дубински тест (WGS или BigY-700) за једног од њих како би се утврдила њихова прецизна позиција у оквиру гране BY200456.

Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању даљим пореклом из Никшића или околине, као и да постоји свест о истом пореклу са географски блиским фамилијама Вилотића, Крушкоња и Дамјановића, које све такође славе Аранђеловдан. Тестирани је детаљније о својој фамилији писао на посебној теми:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4721.msg122584#msg122584

[Црна Гуја]

Пантош, Јовањдан, Корјеново, Кључ

Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће и млађој грани CTS1211>CTS3402>Y33>CTS8816>Y2902. Поседује низ специфичних вредности: повишене DYS392=12, DYS570=20 и DYS643=11, и снижене DYS389=12-28, DYS458=14 и DYS533=11. Све ове вредности Пантош дели са Матићем из Голеша код Бање Луке који такође слави Јовањдан, и са којим има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера, па нема сумње да припадају истом генетичком роду. Следеће најближе поклапање је са Смоловићем из Прошћења код Мојковца (Ђурђевдан), од ког се разликује на 4 од 23 маркера. Због изузетно специфичног хаплотипа најтоплије препоручујем додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се прецизно утврдила најмлађа подграна којој Пантош и Матић припадају.

Тестирани је оставио информацију да су његови преци раније живели у Прекаји код Дрвара, док је Матић из Голеша навео да су његови преци у то село дошли из околине Дрвара, не прецизирајући из ког села. Велибор Лазић, коме се овом приликом захваљујем, је из доступне литературе извукао врло детаљне податке о Пантошима и Матићима, па их овде прилажем у целости.

Увидом у доступну етнографску литературу, конкретно, дјело „Унац – антропогеографска студија“, аутора Петра Рађеновића, из 1940. године, долазимо до сљедећих података, за село Прекаја: „Пантош (1 кућа) слави Јовањдан. Спада међу најстарије породице, али је се слабо множила. Један им је подељеник одселио у Голеше.“ Даље наводи: „Матићи (3 куће) славе Јовањдан. Досељени пред буну из Пољица.“ Под буном се подразумијева Устанак из 1875-1878. године, а Пољице су такође село у околини Дрвара. На жалост, то село није обрађено у етнографској литератури, тако да ту губимо даљи траг за Матиће. Међутим, од значаја је примјетити да су куће Пантоша и Матића очигледно биле у непосреној близини у Прекаји, али да аутору 1940. године није поменуто да постоји свијест о једнородности ових породица. То, уз констатацију да су Пантоши „међу најстаријим породицама“ свакако указује на старост овог ширег рода на подручју Дрвара.

У погледу даљих миграција и Матића и Пантоша свакако је од значаја Шематизам митрополије дабро-босанске за 1882. годину, који Пантоше помиње у три тадашње парохије:
Парохија Брда у саставу Протопрезвитерата гламочког,
Парохија Гомионица у саставу Протопрезвитерата бањалучког и
Парохија Саница у саставу Протопрезвитерата кључког.
У све три парохије Пантоши славе Јовањдан, а с обзиром на специфичност самог презимена, нема сумње да се ради о једном роду. Парохија Брда је у то вријеме обухватала чак 14 села, међу којима и Прекају, тако да је сасвим извјесно да је и 1882. године било Пантоша у Прекаји. У истој су парохији тада пописани и Матићи са славом Јовањдан, што се даље уклапа у цијелу причу. Ипак, због збирног навођења презимена на нивоу парохије, а то је у овом случају 14 села, не можемо са сигурношћу тврдити да и Пантоша и Матића није било у још неком селу те парохије.

Парохија Гомионица је сједиште имала у истоименом манастиру, посвећеном Ваведењу, а обухватала је 10 села. Интересантно је да су и у овој парохији пописани и Пантоши и Матићи, али поред њих и Пантошевићи, такође са славом Јовањдан, очигледно истог поријекла. Парохија је обухватала села Кмећани, Голеши, Трамошња, Перван, Обровац, Вилуси, Мељина, Суботиа, Павићи и Радманићи, тако да се, како је већ поменуто, не може тврдити да су Пантоши (и Матићи) били само у Голешима, а не у још неком од наведених села. Занимљив може бити и податак да је у тој парохији тада службовао као јеромонах Герасим Кочић, отац Петра Кочића. Парохија Саница сједиште је имала у цркви посвећеној Светом апостолу Петру, у самој Саници, а опслуживала су је два свештеника – Миле Попадић и Петар Ожеговић. Обхватала је само два села – Будељ Горњи и Саница. Будући да се Корјеново налази на око километар сјевероисточно од данашње Санице Доње, вјероватно је у то вријеме третирано као саставни дио села Саница Доња. Наиме, Шематизам донекле одступа од званичне аустроугарске административне подјеле, која је у то вријеме разликовала села Саница Доња, Саница Раја (Горња) и Саница Турска. Корјеново није забиљежено као посебно насељено мјесто.

Mожемо рећи да су преци тестираног Пантоша у сваком случају још 1882. године били на истом подручју. Евентуалним преводом османског турског пописа из 1850/51. године за Саницу, Голеши и Прекају, могло би се доћи до додатних генеалошких података који сежу до краја 18. вијека, што би можда омогућило и склапање ширег породичног стабла Пантоша (можда и Матића) из сва три ова села.

[Црна Гуја]

Пурковић, Ђурђевдан, Сијерча, Калиновик

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од модалног хаплотипа одступају снижене вредности DYS439=12, DY481=28 и DYS533=12. Једини који поред Пурковића поседују ове вредности, а да су му и свеукупно блиски по хаплотипу, су Глушчевић из Метковића (католик, слави Никољдан) и Јокић из Велике код Плава (Никољдан), од Глушчевића се разликује на 2 од 25, а од Јокића на 2 од 23 маркера. Вреди поменути још и географски не превише далеког Радовића из Крајчиновића код Прибоја који као и Пурковић слави Ђурђевдан. Разликују се на 2 од 23 маркера и деле две од три горепоменуте вредности, с тим да Радовић поседује још нижу вредност DYS481=26. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да су пореклом од Куча-Дрекаловића, што не може бити тачно пошто Дрекаловићи припадају хаплогрупи E-V13, али свакако постоји могућност да су досељени са територије племена Куча.

Пурковићи су живели у селима Сијерча и Обаљ, општина Калиновик. Пре овог периода живели су у засеоку Вођице и селу Пољице, општина Фоча. Иначе, пореклом су Дрекаловићи. Презиме су добили по Пурку који је рођен око 1780. године. Најстарји из родослова су Павле и Станиша, који су рођени око 1820-30. Пурко је имао браћу: Милутина - Милутиновићи, Јеремију - Јеремићи, Давида - Давидовићи.

[Небојша]

Пантош, Јовањдан, Корјеново, Кључ

Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће и млађој грани CTS1211>CTS3402>Y33>CTS8816>Y2902. Поседује низ специфичних вредности: повишене DYS392=12, DYS570=20 и DYS643=11, и снижене DYS389=12-28, DYS458=14 и DYS533=11. Све ове вредности Пантош дели са Матићем из Голеша код Бање Луке који такође слави Јовањдан, и са којим има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера, па нема сумње да припадају истом генетичком роду. Следеће најближе поклапање је са Смоловићем из Прошћења код Мојковца (Ђурђевдан), од ког се разликује на 4 од 23 маркера. Због изузетно специфичног хаплотипа најтоплије препоручујем додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се прецизно утврдила најмлађа подграна којој Пантош и Матић припадају.

Тестирани је оставио информацију да су његови преци раније живели у Прекаји код Дрвара, док је Матић из Голеша навео да су његови преци у то село дошли из околине Дрвара, не прецизирајући из ког села. Велибор Лазић, коме се овом приликом захваљујем, је из доступне литературе извукао врло детаљне податке о Пантошима и Матићима, па их овде прилажем у целости.

Један Пантош из Босанске Крајине тестиран је и преко 23andMe, хаплогрупа R1a-Z280>CTS3402.

Да ли су од овог рода Матића из Дрвара наши певачи Саша и Дејан Матић. Они јесу родом из Дрвара, али према неким подацима славе Ђурђевдан. Није ми познато да је у том крају било Матића са овом славом, можда је дошло до неке промене.

<a href="https://www.youtube.com/v/O368K5ryLTQ" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/O368K5ryLTQ</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/_b9HcK6pVfg&amp;list=RD_b9HcK6pVfg&amp;start_radio=1" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/_b9HcK6pVfg&amp;list=RD_b9HcK6pVfg&amp;start_radio=1</a>

[Кековац]

Козарев, Петковдан, Тител

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Нема карактеристичне вредности маркера, па има велики број поклапања, која вероватно нису од филогенетског значаја. Ово је тек други до сада тестирани припадник ове хаплогрупе који слави Петковдан. Онај први још увек није објављен, а пореклом је из Горне Реке, даљим пореклом из Полога. Разликује се од Козарева за по једну вредност на три брзомутирајућа маркера, DYS458, DYS576 и DYS570, па је веза врло могућа.

Козарев је у упитнику навео имена пасова од друге половине 17. века, на чему му честитам. Навео је и да су се његови преци доселили из Барање у Бачку 1707.

Тренутно стабло дубински тестираних припадника ове хаплогрупе може се видети овде: https://www.yfull.com/tree/I-BY169301/. Уколико Козарев жели да се позиционира на овом стаблу неопходно је да уради WGS или BigY-700 тест у иностранству, што му препоручујем.

[Кековац]

Живојиновић, Пантелијевдан, Стрмово, Лајковац

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC21792>FTA86559. Може се сврстати у род са још неколико тестираних припадника ове хаплогрупе који славе Пантелијевдан, а међу њима су Милутиновић из Коцељеве, Богдановић из Бакионице код Пожеге, Дворнић из Поповца у Барањи и један резултат из необјављеног истраживања из места Трнавци код Руда. Име места последње поменутог припадника овог рода је индикативно јер и Љуба Павловић за Живојиновиће пише да су се доселили из Трнаваца у Старом Влаху почетком 18. или крајем 17. века. Слично се и за Богдановиће из Бакионице у етнографској литератури може пронаћи податак да су пореклом из Трнаве код Чајетине. Од до сада тестираних припадника овог рода Живојиновић се издваја једино по вредности DYS19=15, коју дели са Билбијом (Лучиндан) из околине Босанског Грахова и Ловранићем из Петриње. Без обзира на дељену мутацију веза није извесна због географске удаљености и различите славе.

[Панић]

Козарев, Петковдан, Тител

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Нема карактеристичне вредности маркера, па има велики број поклапања, која вероватно нису од филогенетског значаја. Ово је тек други до сада тестирани припадник ове хаплогрупе који слави Петковдан. Онај први још увек није објављен, а пореклом је из Горне Реке, даљим пореклом из Полога. Разликује се од Козарева за по једну вредност на три брзомутирајућа маркера, DYS458, DYS576 и DYS570, па је веза врло могућа.

Козарев је у упитнику навео имена пасова од друге половине 17. века, на чему му честитам. Навео је и да су се његови преци доселили из Барање у Бачку 1707.

Тренутно стабло дубински тестираних припадника ове хаплогрупе може се видети овде: https://www.yfull.com/tree/I-BY169301/. Уколико Козарев жели да се позиционира на овом стаблу неопходно је да уради WGS или BigY-700 тест у иностранству, што му препоручујем.

Има на ФТДНА Мађар који је I-M227 који је навео за најстаријег претка:
Paternal: Mark Kosarev b 1860

Country of Origin: Hungary

[Ojler]

Вермезовић, Ђурђиц, Жигале/Трипкова/Чајетина, I2-Y3120

Припадају роду Кнежевића који се разгранао на огранке различитих презимена. Неки Вермезовићи су се једно време презивали Петровић. Тестирани је навео предање да су пореклом из Старе Херцеговине, а такви наводи се могу наћи и у литератури.

Почетком XVIII века у Жигале се досељава бројна породица старих Кнежевића из Премћана у Вранешу ближе Колашину. Према предању, овде су дошле јетрве Ирка и Сава, девер Вермо, снаха Јања и рођак Јован. Од ових родовских сродника потичу Иркићи, Савићи, Јањићи, Вермезовићи и Јовановићи. Од ове фамилије у XVIII веку били су наследни бератлијски кнежеви Рујна, помињу се кнез Сава Жигалац и његов син Дмитар Савић. У летопису мачкатске цркве записано је да је Вермо ишао у Цариград и добио од султана ферман (указ о кнежевству). Од њега фамилија носи презиме Вермезовић.

Хаплотип тестираног каракеришу ретке вредности DYS437=14, DYS549=12 и DYS533=14. Резултату Вермезовића су најближи хаплотипови тестираних из рода Шекулараца који слави Јовањдан, који такође поседују маркер DYS437=14. Са разликом на три маркера од 23 до 25 упоредивих међу њима се издвајају Величковић (Пећ), Јашовић (Јашовићи/Беране), Бракоч (Орах/Беране), Мандић (Рисовац/Босански Петровац), Рмуш (Рмуши/Лази/Беране). Ове назнаке сличности хаплотипова ипак нису довољне да би се могло закључити да се ради о истом роду, па се Вермезовићу препоручује неки од дубинских геномских тестова (WGS или BigY).

[Немања]

Козарев, Петковдан, Тител

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Нема карактеристичне вредности маркера, па има велики број поклапања, која вероватно нису од филогенетског значаја. Ово је тек други до сада тестирани припадник ове хаплогрупе који слави Петковдан. Онај први још увек није објављен, а пореклом је из Горне Реке, даљим пореклом из Полога. Разликује се од Козарева за по једну вредност на три брзомутирајућа маркера, DYS458, DYS576 и DYS570, па је веза врло могућа.

Козарев је у упитнику навео имена пасова од друге половине 17. века, на чему му честитам. Навео је и да су се његови преци доселили из Барање у Бачку 1707.

Тренутно стабло дубински тестираних припадника ове хаплогрупе може се видети овде: https://www.yfull.com/tree/I-BY169301/. Уколико Козарев жели да се позиционира на овом стаблу неопходно је да уради WGS или BigY-700 тест у иностранству, што му препоручујем.

Ово ми је пашанац, па да прокоментаришем резултат, можда још коме буде корисно.

Пронашли смо одмах повише Горне Реке планину Козјак. Не би било чудно да је први Козарев у Аустрији уписао презиме по родној планини. Поред тога, локација се налази у близини средњовековне жупе Иногоште, па се намеће закључак да су и Козареви дошли ту са Душановим освајањима негде са Жабљака.

Што се тиче мађарског потомка Марка Козарева рођеног 1860, нашли смо га у стаблу, ожењен Мађарицом Теклом, имали су сина Јашу о ком нема даљих података. Марко Козарев је први рођак од чукунђеда нашег тестираног Козарева, то је неко 5 колено?

[Кековац]

Ово ми је пашанац, па да прокоментаришем резултат, можда још коме буде корисно.

Пронашли смо одмах повише Горне Реке планину Козјак. Не би било чудно да је први Козарев у Аустрији уписао презиме по родној планини. Поред тога, локација се налази у близини средњовековне жупе Иногоште, па се намеће закључак да су и Козареви дошли ту са Душановим освајањима негде са Жабљака.

Што се тиче мађарског потомка Марка Козарева рођеног 1860, нашли смо га у стаблу, ожењен Мађарицом Теклом, имали су сина Јашу о ком нема даљих података. Марко Козарев је први рођак од чукунђеда нашег тестираног Козарева, то је неко 5 колено?

Тестирани из Горне Реке припада породици чији је један од надимака Јарчевци. Душан Недељковић наводи следеће о овом надимку:

Јapчевцима су названи зато што су се, поред хајдучије, бавили нарочито још неговањем и продајом јараца.

[Nebo]

Вермезовић, Ђурђиц, Жигале/Трипкова/Чајетина, I2-Y3120

Претпостављам да је од ових Вермезовића наш познати фудбалер и тренер Владимир.

[Nebo]

Реч "вермез" је вероватно неки турцизам. Гледао сам по "Турско српском рјечнику", основа verme- постоји у много речи са различитим значењем. За реч "vermez" стоји превод: беспоштедан, немилосрдан.

Нешто ми нема логике да је презиме Вермезовић изведено од надимка Вермо (зато што је добио "верман" (ферман).

[Панић]

Што се тиче мађарског потомка Марка Козарева рођеног 1860, нашли смо га у стаблу, ожењен Мађарицом Теклом, имали су сина Јашу о ком нема даљих података. Марко Козарев је први рођак од чукунђеда нашег тестираног Козарева, то је неко 5 колено?

Тог Јашу он, наравно, назива на мађарски начин Jakab (b. 1883.), жена му је Anna Farkas (1912-1983), а дотични тестирани Мађар је њихово дете.
Има и његов мејл, за случај да неко из фамилије жели да ступи у контакт с њим. По мејлу би се дало наслутити да он сам носи мајчино презиме, Фаркаш, или неко од родбине с тим презименом води налог.