Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Небојша]

Ајдиновић, Тупале, Медвеђа, J2b-L283 > Z638


Тестирани наводи да су у Тупале доселили крајем 19. века негде из околине Плава и Гусиња. Најстарији познати предак - Маљо Ајдиновић. Реч је по свој прилици о подграни J2b-L283 > Z638 > PH1751 > Z38299. Yfull стабло: https://www.yfull.com/tree/J-PH1751/

Хаплотип је доста модалан за ову подграну, па самим тим постоји већи број ближих поклапања. Код Срба је овакав хаплотип најчешћи на југу Србије и у Црној Гори и претежно се јавља код слављеника Никољдана. Савет за даље - дубински тест ради позиционирања унутар подгране.

Ово су генетички најближи родови:

Стојковић, Никољдан, Богуновац, Медвеђа
Поповић, Никољдан, Ново милошево, Нови Бечеј
Продановић, Никољдан, Ириг
Донев, Никољдан, Свети Никола, Македонија
Фулин, муслиман, Фоча
Ђорђевић, Никољдан, Београд
Божовић, Ђурђевдан, Фоча
Тучевић, Велика Госпојина, Вишева, Котор
Зећани (необјављено истраживање, више породица), Никољдан
Стевановић, Аранђеловдан, Бувце, Лебане
Идризовић, Батуша, Ђаковица
Поповић, Никољдан, Доњи Штрбци, Доњи Лапац
Поповић, Никољдан, Чиста Мала, Водице
Илић, Савиндан, Пашинац, Прокупље
Стојановић, Савиндан, Пашинац, Прокупље


Крсна слава Св. Никола у овом случају прилично јасно упућује на јужне динарске области.

[Милован Па.]

Здраво свима,

Нови сам овдје на форуму, иако већ годинама пратим резултате тестираних на сајту Српски ДНК пројекат. Све похвале за сајт и форум. Форум садржи прегршт корисних информација. Међутим, примјетио сам један случај који се понавља. Наиме, резултати појединих тестираних једно вријеме буду на сајту Српског ДНК пројекта, а онда после одређеног времена нестају. То су тестирани попут Пендића из Новог Пазара (тестирани је иначе мој пријатељ), затим презиме Жижић, онда тестирани из мог сребреничко-братуначког краја:Обреновић, Ћирковић, Илић, Митровић, Ракић, Благојевић, Милић, Станојевић, Дамљановић...

Интересује ме зашто је то тако? Да ли је то до неких "багова" на сајту или је у питању нешто друго?
Молим људе који су упућени да одворе на моју дилему.

Срдачан поздрав свим члановима форума.

[Иван Вукићевић]

Тараниш, Горња Врбица/Петњица, I2-Y3120>Z17855>Y230195>Y230196>FT20796>BY190177

О Таранишима из Горње Врбице у Бихору нисам нашао податке у литератури. Ради се о роду муслиманске вероисповести који је вероватно староседелачки на простору старе Рашке.

Хаплотип тестираног карактеришу маркери DYS533=11 и DYS576=19, а ређе се јавља и вредност DYS389ii=30. Резултату Тараниша је близак већи број хаплотипова тестираних који припадају грани I2-BY190177, са подударањем на карактеристичним маркерима DYS533=11 и DYS576=19. Маркер DYS533=11 је и карактеристика гране I2-BY190177 па се основано може претпоставити да јој припада и Тараниш. Треба посебно издвојити сличност са регионално блиским резултатима. То је род Веруха (Лучиндан) са матицом у Пријепољу и околини, као и један тестирани са славом Никољдан из Баљевца у општини Рашка, који је пореклом из Бихора. Разлика између хаплотипова поменутих тестираних и хаплотипа Тараниша је на једном до два маркера од 23 упоредива. Свима њима је близак и далматински род I2-BY190177 којем припадају Бербер, Миодраг и остали.

Тестираном препоручујем да уради неки од великих геномских тестова.

Од раније имамо резултат једног Тараниша са 23andMe који припада старијој грани I2-M423.

Милисав Лутовац у свом раду о Бихору и Коритима наводи следеће за Кожаре из Радманаца у Горњем Бихору:
Кожари (10 к.), не зна се одакле су досељени, ни како су се разније презивали. Данашње презиме добили су по надимку. Рођакају се са Муратовићима, Тигањима и Таранишима за чијег претка се такође не може утврдити да ли је и одакле досељен.

За Кожаре и Муратовиће је потврђено да су заиста истог порекла (припадају роду Горњобихораца и Кошута, R1b-BY53973). Тигањи припадају грани I2-Y3120, али за тестираног Тигања је доступно једино првих 10 маркера. У односу на хаплотип Тараниша, разликује се на два маркера, при чему је разлика на маркеру DYS389-II за две вредности. Не делује да припадају истом роду, иако су и једни и други највероватније међу малобројним староседеоцима у Горњем Бихору.

[Драган Обреновић]

Здраво свима,

Нови сам овдје на форуму, иако већ годинама пратим резултате тестираних на сајту Српски ДНК пројекат. Све похвале за сајт и форум. Форум садржи прегршт корисних информација. Међутим, примјетио сам један случај који се понавља. Наиме, резултати појединих тестираних једно вријеме буду на сајту Српског ДНК пројекта, а онда после одређеног времена нестају. То су тестирани попут Пендића из Новог Пазара (тестирани је иначе мој пријатељ), затим презиме Жижић, онда тестирани из мог сребреничко-братуначког краја:Обреновић, Ћирковић, Илић, Митровић, Ракић, Благојевић, Милић, Станојевић, Дамљановић...

Интересује ме зашто је то тако? Да ли је то до неких "багова" на сајту или је у питању нешто друго?
Молим људе који су упућени да одворе на моју дилему.

Срдачан поздрав свим члановима форума.

Било је обавештење на форуму о томе, у овој теми:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2143.msg209618#msg209618

[Милован Па.]

Било је обавештење на форуму о томе, у овој теми:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2143.msg209618#msg209618

Сад ми је јасно. Хвала на обавјештењу и брзом одговору.

[Иван Вукићевић]

Мрваљевић, Јовањдан, Кочани, Никшић, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106>FT104848

Припада генетичком роду Матаруга (E-FT104106), односно подроду Бјелица (E-FT104848). Поседује модални хаплотип за овај род. Од хаплотипа претходно тестираног Мрваљевића из Предиша разликује се на два маркера.

Мрваљевић, Јовањдан, Предиш, Цетиње

Припада хаплогрупи E1b-V13, роду Z5017>Z19851 Бјелица. Сасвим логичан резултат јер од "Предишана" од којих су Мрваљевићи има и тестираних Пејановића из Мостара који такође припадају овом роду.

Ево шта се у литератури каже за Мрваљевиће:

„Предишани“ су такође родови братства Орловића, у Предишу, и то: Пејовићи, од којих неки носе ужа презимена: Јовановић, Бошковић и Николић; Абрамовићи; и Андрићи, од којих неки носе ужа презимена Вуковић, Црвеница и Мрваљевић.

Предишких Бошковића има у Котору. Од Абрамовића су Радиновићи у Љешкопољу (Грбавци) и више села у Зети и њихови огранци Миротићи у Грбавцима и Грбавчевићи у Матагужима (славе Свету Петку), Мијачи у Црмници, племе Подгор (славе Митровдан), Бјелице у Жабљаку на Скадарском језеру, у Враки и Скадру. Од Предишана су у Херцеговини (појединачне сеобе током 19. столећа): Бјелице у Бијељанима, Поткубашу, Блацама (они су од Андрића, део се и данас тако презива, славе Свету Петку), Љутом Долу и Мечи (ово је један род и потичу од Абрамовића), Врбици и Билећи (они су дошли ту из Бањана, а порекло везују за Предишане), у Подбрежју код Коњица (Света Петка, а њихов огранак у Мостару слави Никољдан), затим Шутићи у Мечи (од Абрамовића, Света Петка), Новаковићи у Кубатовини у Дабру (према њиховом предању, раније презиме било им је Албијанић), Пејановићи у Расту код Невесиња (Света Петка), Добранићи у Мечи (Света Петка). Херцеговачки родови пореклом од Предишана славе већином Јовањдан (изузеци су наведени уз презимена).

http://www.poreklo.rs/2016/10/05/pleme-bjelice/

[Небојша]

Манојловић, Никољдан, Братишковци, Скрадин, J2b-M205 > Y22059


Манојловић, Братишковци, св. Никола 47 (8 ) Спадају у старије насељенике у Братишковцима, досељене после Вулиновића, Лалића, Огњеновића и Ераковића. Насељавање Манојловића у Братишковце се одиграло крајем 17, или на самом почетку 18. века. Братишковачки свештеник Јован Манојловић помиње се 1740. године као борац против римокатоличког прозелитизма. Због тога је био удаљен из свештеничке службе, па чак и затворен. У једној рукописној књизи налази се потпис Симеона Манојловића из 1796. године. Манојловићи имају породични надимак Поткршани.

БАЉАК (25) – Свети Лука (присутни у 18. веку)
ВУЛИНОВИЋ (39) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
ДОБРОТА (41) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
ЕРАКОВИЋ (76) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
КАРАБУВА (54) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
КРИЧКА (136) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
ЛАЛИЋ (13) – Свети Георгије (присутни у 18. веку)
МАНОЈЛОВИЋ (47) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
ПЈЕВАЛИЦА (22) – Свети Јован (присутни у 18. веку)
СКРОБОЊА (62) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
ТРОБОЊАЧА (8 ) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
УРУКАЛО (64) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
https://www.poreklo.rs/2018/02/11/poreklo-prezimena-selo-bratiskovci-skradin/


У питању је генетички род далматинских Крички J2b-Y22059 > Y155375 > FT422756. Потпуно поклапање са свим тестираним припадницима рода (Ераковићи, Кричке, Мједењаци). Потврђена генетичка (SNP) веза са слављеницима Никољдана из Горњег Подриња и Старог Влаха (Крнојелци и остали). Осим тога, постоји велики број потенцијално блиских породица на простору Старог Влаха, Старе Херцеговине и Крајине. У Далмацији, осим Крички, овом генетичком роду припадају и Маруне из Јасеница.

Једна занимљивост, Доброте (Поповићи) из Братишковаца припадају хаплогрупи J2b, само грани J2b-L283 > Z683. Ако раунамо и Кричке, малтене цело село припада J2b. Зрно би евентуално могао да напише који још родови из Братишковаца могу припадати Кричкама.

[Петар М. Демић]

Манојловић, Никољдан, Братишковци, Скрадин, J2b-M205 > Y22059


Манојловић, Братишковци, св. Никола 47 (8 ) Спадају у старије насељенике у Братишковцима, досељене после Вулиновића, Лалића, Огњеновића и Ераковића. Насељавање Манојловића у Братишковце се одиграло крајем 17, или на самом почетку 18. века. Братишковачки свештеник Јован Манојловић помиње се 1740. године као борац против римокатоличког прозелитизма. Због тога је био удаљен из свештеничке службе, па чак и затворен. У једној рукописној књизи налази се потпис Симеона Манојловића из 1796. године. Манојловићи имају породични надимак Поткршани.

БАЉАК (25) – Свети Лука (присутни у 18. веку)
ВУЛИНОВИЋ (39) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
ДОБРОТА (41) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
ЕРАКОВИЋ (76) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
КАРАБУВА (54) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
КРИЧКА (136) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
ЛАЛИЋ (13) – Свети Георгије (присутни у 18. веку)
МАНОЈЛОВИЋ (47) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
ПЈЕВАЛИЦА (22) – Свети Јован (присутни у 18. веку)
СКРОБОЊА (62) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
ТРОБОЊАЧА (8 ) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
УРУКАЛО (64) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
https://www.poreklo.rs/2018/02/11/poreklo-prezimena-selo-bratiskovci-skradin/


У питању је генетички род далматинских Крички J2b-Y22059 > Y155375 > FT422756. Потпуно поклапање са свим тестираним припадницима рода (Ераковићи, Кричке, Мједењаци). Потврђена генетичка (SNP) веза са слављеницима Никољдана из Горњег Подриња и Старог Влаха (Крнојелци и остали). Осим тога, постоји велики број потенцијално блиских породица на простору Старог Влаха, Старе Херцеговине и Крајине. У Далмацији, осим Крички, овом генетичком роду припадају и Маруне из Јасеница.

Једна занимљивост, Доброте (Поповићи) из Братишковаца припадају хаплогрупи J2b, само грани J2b-L283 > Z683. Ако раунамо и Кричке, малтене цело село припада J2b. Зрно би евентуално могао да напише који још родови из Братишковаца могу припадати Кричкама.

Мислим да су и Тробоњаче издвојени огранак Крички из Братишковаца и да ми је давно Јелача слао документ на основу кога се то јасно види.

[Иван Вукићевић]

Нерић, Томиндан, Брезовик, Никшић, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS390=23, DYS481=21 и DYS549=11 и повишене вредности маркера DYS391=11 и DYS456=18.

Најближа поклапања хаплотипова има са следећом двојицом тестираних:
- Прерадов, Томиндан, Параге/Бачка Паланка (3 маркера разлике, при чему су на 2 маркера разлике за две вредности)
- Бошњаковић, Томиндан, Колимер/Тузла (4 маркера разлике, при чему је на 1 маркеру разлика за две вредности)
Иако број маркера на којима се им разликују хаплотипови није занемарљив, скоро извесно сви припадају истом роду јер деле вредности маркера DYS390=23 и DYS481=21, а притом сва тројица славе доста ретку славу.

Тестирани је навео да Нерићи потичу од Перишића из Трњина у Цуцама, који су се одатле иселили, као и да су раније славили Никољдан. Исто наводи и Јован Ердељановић у свом раду о Старој Црној Гори:
По сазнању г. Андрије Лубурића на Трњинама је некад живео род Нерића. Од њих, вели, сад има 6 кућа у Брезовику код Никшића. „Славе Томин–дан. Раније им је то била прислуга, а слава Никољ-дан (6. децембра), па због сиромаштине и инокоштине оставе славу Никољ–дан, а прислугу узму за славу". Са Трњина се „њих шест брата из непозната узрока досели y Брезовик. Одатле њих пет оде у Мало Поље на Гласињац (пре 150 година , а остане само Милета. Имадне синове: 3еку, Арсенија и Илију. Сад их у Гласињцу (Мало Поље, Грачаница и др.) има 16 кућа. Презивају се и они Нерићима. —– Не знају, окле им то презиме, а некад су се звали Перишићима. Мисле, да им je дубока старина из Куча“.

Нагађање о даљем пореклу из Куча је очито настало због тога што тамо има Перишића, који су грана тамошњих Џукелића и славе исту славу (Никољдан). Међутим, за Перишиће из Лазораца (засеока Орахова) је утврђено да припадају роду Куча и грани E1b-BY165837.

Ово је свакако врло вредан резултат. Не само што је откривен нови генетички род са матицом у Старој Црној Гори, већ је и за двојицу од раније тестираних откривена матица.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

[Radul]

У дефтеру 1851. године Нерићи нису прописани у Малом Пољу, али ни у оближњем Гласинцу. Сеоба на Романију збила се негдје у другој половини 19. вијека.

[Црна Гуја]

Черемиџић, Јовањдан, Коладићи, Алуге, Пале

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује врло карактеристичну снижену вредност DYS437=14, а осим ње од модала одступају још и благо повишена DYS570=19, и благо снижена DYS533=12. Нема блиских поклапања са којима дели вредност DYS437=14, а нема их ни међу тестиранима за које би се на основу географске блискости и/или исте славе могло претпоставити да су блиски. Једини начин да се поуздано утврде најближа генетичка поклапања, а преко њих потенцијално и старије порекло, је помоћу дубинског тестирања, па Черемиџићу препоручујем WGS или BigY-700 тест, који би у овом периоду требали бити на значајном попусту.

Тестирани је у упитнику навео само то да су у Коладиће досељени из оближњег Мокрог код Пала, а ни у другим изворима нисам успео пронаћи више информација, с обзиром да је становништво ових крајева остало практично необрађено у етнолошкој литератури.

[Црна Гуја]

Колар, Ђурђевдан, Болман, Јагодњак

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>YP237>FGC13681>YP951>YP6186>BY99654. Поседује практично модалан хаплотип, па блиско поклапање има са већином припадника ове гране. На мањем броју упоредивих маркера има потпуно поклапање са Кулезићем из Прњавора код Шапца (Мратиндан), док су му од тестираних који славе Ђурђевдан најближи Медићи из Босанске Крајине, Лике и Далмације, и Милошевић из Главице код Гламоча, од којих се разликује на 2 од 23/25 маркера. С обзиром да је свега пар тестираних припадника ове прилично бројне гране дубински тестирано, препорука Колару је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да су након Првог светског рата досељени као оптанти у Пачир код Бачке Паланке. Колари су у Болману први пут забележени у попису из 1767. године, када је пописан Јовица Колар (Kollar Jovicza). У попису из 1828. године у Болману су забележени Марко, Кузман, Стефан и Гашман(?) Колар (Marcus Kollar, Cusmanus Kollar, Stephanus Kollar, Gasmanius Kollar).

https://www.poreklo.rs/2015/08/30/srbi-u-bolmanu-baranja/

[Ojler]

Черемиџић, Јовањдан, Коладићи, Алуге, Пале

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује врло карактеристичну снижену вредност DYS437=14, а осим ње од модала одступају још и благо повишена DYS570=19, и благо снижена DYS533=12. Нема блиских поклапања са којима дели вредност DYS437=14, а нема их ни међу тестиранима за које би се на основу географске блискости и/или исте славе могло претпоставити да су блиски. Једини начин да се поуздано утврде најближа генетичка поклапања, а преко њих потенцијално и старије порекло, је помоћу дубинског тестирања, па Черемиџићу препоручујем WGS или BigY-700 тест, који би у овом периоду требали бити на значајном попусту.

Тестирани је у упитнику навео само то да су у Коладиће досељени из оближњег Мокрог код Пала, а ни у другим изворима нисам успео пронаћи више информација, с обзиром да је становништво ових крајева остало практично необрађено у етнолошкој литератури.

Добио сам неке назнаке да би Черемиџићи могли бити старином Херцеговци, па сам мало погледао како резултат тестираног стоји у односу на херцеговачке хаплотипове. Једини Херцеговац из источне Херцеговине који је Черемиџићу близак са разликом до три маркера је Круљ. Круљи такође славе Јовањдан као и Черемиџићи, а то је уједно и једини јовањштак који је на овој генетичкој дистанци од Черемиџића. Но, Круљ не поседује Черемиџићеву карактеристику DYS437=14, а са друге стране поседује такође врло специфичну DYS390=23, па је упитно има ли међу њима ближе родословне везе. Другим речима, ништа без WGS или BigY-700 теста, као што је Црна Гуја и предложио.

[Radul]

Стевановић, Никољдан, Лопушник, Петровац на Млави, J2a-Y112601

Породица Стевановић припада хаплогрупи J2a-M67 > Y112601, и добро дефинисаном генетичком роду, којег још нисмо именовали а који је заступљен у централној и јужној Србији. Филогенетички низ овог рода је следећи:
J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5116 > J-PF5119 > J-CTS4800 > J-L558 > J-M67 > J-Z1847 > J-Y4036 > J-Z467 > J-FGC21348 > J-S11842 > J-Z6271 > J-Y23174 > J-Z6274 > J-Y179015 > J-Y98213 > J-FT128966 > J-Y112601

Према породичном предању, Стевановићи чије је старије презиме било Бојић старином су са Косова, одакле су вјероватно најприје прешли у Каону код Кучева, а затим се настанили у Лопушнику.

Њихов хаплотип има једну занимљиву одлику, снижену вриједност на маркеру DYS439, коју унутар генетичког рода имају само они, што може указивати на одређену варијацију унутар ужег рода. Најближе поклапање имају са породицом Стојадиновић из Алексинца, која такође слави Никољдан, а са којима дијеле карактеристичне вриједности на маркерима YGATAH4, DYS576 и DYS570. Разликују се на 3 маркера на повређених 23, што указује на релативно блиску везу унутар истог рода.

Према усменом предању, Стојадиновићи су раније носили презиме Буздић, а у литератури су забиљежени као припадници градског занатлијског слоја Алексинца, познате бојаџије. Немају сачувано дубље предање о поријеклу. Затим су им блиски Видојевићи из села Борци код Раче,као и други припадници генетичког рода Y112601 са славом Никољдан, а које срећемо у Шумадији, Понишављу и Вардарској Србији.

Сви припадници рода су међусобно генетски блиски, са малим разликама на 3-4 маркера.

У погледу старих веза, имају поклапање са Бугарином Захариевим из сјевероисточне Бугарске (Тутракан), Y112601.

Паралелна грана од J-Y112601, FT154173 заступљена је у Грчкој и у зонама грчке колонизације. На узводној FT128966 присутне су линије из Јерменије. Овим би дали осврта на древне везе.

Препорука за даље истраживање:
Извршити WGS (Whole Genome Sequencing) или BigY тест, ради прецизног утврђивања позиције унутар гране J2a-Y112601.

[Зрно]

Манојловић, Никољдан, Братишковци, Скрадин, J2b-M205 > Y22059


Манојловић, Братишковци, св. Никола 47 (8 ) Спадају у старије насељенике у Братишковцима, досељене после Вулиновића, Лалића, Огњеновића и Ераковића. Насељавање Манојловића у Братишковце се одиграло крајем 17, или на самом почетку 18. века. Братишковачки свештеник Јован Манојловић помиње се 1740. године као борац против римокатоличког прозелитизма. Због тога је био удаљен из свештеничке службе, па чак и затворен. У једној рукописној књизи налази се потпис Симеона Манојловића из 1796. године. Манојловићи имају породични надимак Поткршани.

БАЉАК (25) – Свети Лука (присутни у 18. веку)
ВУЛИНОВИЋ (39) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
ДОБРОТА (41) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
ЕРАКОВИЋ (76) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
КАРАБУВА (54) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
КРИЧКА (136) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
ЛАЛИЋ (13) – Свети Георгије (присутни у 18. веку)
МАНОЈЛОВИЋ (47) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
ПЈЕВАЛИЦА (22) – Свети Јован (присутни у 18. веку)
СКРОБОЊА (62) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
ТРОБОЊАЧА (8 ) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
УРУКАЛО (64) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
https://www.poreklo.rs/2018/02/11/poreklo-prezimena-selo-bratiskovci-skradin/


У питању је генетички род далматинских Крички J2b-Y22059 > Y155375 > FT422756. Потпуно поклапање са свим тестираним припадницима рода (Ераковићи, Кричке, Мједењаци). Потврђена генетичка (SNP) веза са слављеницима Никољдана из Горњег Подриња и Старог Влаха (Крнојелци и остали). Осим тога, постоји велики број потенцијално блиских породица на простору Старог Влаха, Старе Херцеговине и Крајине. У Далмацији, осим Крички, овом генетичком роду припадају и Маруне из Јасеница.

Једна занимљивост, Доброте (Поповићи) из Братишковаца припадају хаплогрупи J2b, само грани J2b-L283 > Z683. Ако раунамо и Кричке, малтене цело село припада J2b. Зрно би евентуално могао да напише који још родови из Братишковаца могу припадати Кричкама.

Што се тиче Ераковића и Манојловића, они су пописани са својим садашњим презименима почетком 18. века, упоредо са Кричкама. Сад видимо да су генетички исти, само су се одавно одвојили. Тробоњаче су настале у другој половини 18. в, пошто има доказ тј. запис Кричка-Тробоњача. Можда су и Карабуве од Кричака пошто су исто настали касније. Остала презимена су постојала доста рано, а посебно Вулиновићи који су записивани током млетачко-турских ратова 17. в. у Петровом пољу (село Кањани), као и Кричке (село Кричке) и заједно су тада по свему судећи преселили у Братишковце.

[ВелиборЛазић13]

Јовић, Ђурђевдан, Добој

Припада хаплогрупи I2 PH908, вјероватно грани Y56203 .

Хаплотип тестираног Јовића има чак осам немодалних вриједности – повишене DYS439=14 и DYS460=17, те снижене DYS19=14, DYS389II=30, DYS449=29, DYS576=17, DYS481=28 и DYS635=22.
Прилично неуобичајен хаплотип са неколико вишеструко снижених вриједности -  DYS19 и DYS449 за по 2, а DYS481 за чак 3.

С обзиром на особености хаплотипа, за очекивати је било да тестирани нема нарочито блиских поклапања. Једина помена вриједна поклапања су са неколицином нејавних тестираних из околине Мионице који славе Аранђеловдан и евентуално са једним из околине Сврљига и славом Стевањдан. Са двојицом тестираних из околине Мионице има потпуно поклапање на 16 упиредивих маркера, од тога и на специфичном DYS19, али и на неким другим немодалним вриједностима. На жалост, њима нису тестирани DYS449 и DYS481, па и ово подударање треба узети са резервом.

Тестирани није навео тачно мјесто поријекла, него оквирно „околина Добоја“, а нема ни предање о ранијем поријеклу. Јовића са славом Ђурђевдан у Шематизму за 1882. годину има у свега двије парохије у околини Добоја, али се ради о двије просторно огромне парохије, које покривају саме градове Добој и Тешањ, те дио добојског подручја на лијевој обали Босне (уз села Придјел и Липац на десној), већи дио општине Станари и сјеверни дио општине Теслић. У сваком случају, Јовић нема ближих поклапања на том, а и ширем подручју.

Препорука за тестираног је неки од дубинских тестова, или директни тест код YSEQ-a.

[Кековац]

Елезовић, Ђурђиц, Вучитрн

Припада хаплогрупи I1-Z58>Y3560>TY317272. Најближи му је још један Елезовић из Вучитрна, који је радио дубински WGS тест и поставио свој резултат на YFull стабло https://www.yfull.com/tree/I-TY317272/, где је формирао грану именовану СНП мутацијом TY317272, заједно са археогенетским резултатом из Мађарске, добијеним са једног аварског налазишта у регији Чонград. Иако је пронађена на аварском налазишту, порекло ове хаплогрупе треба тражити међу германским народима који су пре Авара живели на простору Панонске низије, пре свега Гепидима, Херулима и Готима. Међу Аваре је доспела након њиховог досељавања на европско тло. Ево шта је drajver писао о поменутом археогенетском узорку:

Питам се да ли би грана https://www.yfull.com/tree/I-TY317272/ којој припадају Елезовићи из Вучитрна, оригинално могла бити херулска.

Наиме, Елезовић формира грану са древним узорком из Сегедина под шифром SZM-38. Њихова веза је отприлике негдје из периода сеоба народа. О узорку SZM-38 је записано сљедеће:
"SZM-38: Grave No. 38:
It was the burial of an adult male with Europid characteristics and Mongoloid features on the
skull. The grave with a niche contained a horse burial, horse-riding equipment, gold earrings
with pendants, penannular silver earrings, bronze and silver belt fittings, a short and a long
knife, fire lighting tools, and animal bones (chicken and calf). The burial was dated to the
middle of the 7th century CE."

Рекло би се да се ради о германском појединцу, из оне групе Германа која је имала интеракцију са степским народима са истока.

IBD кластери из новог рада о етногенези Герман донијели су нову информацију за овај узорак из Сегедина. Они га прилично јасно сврставају у сјеверно-скандинавски кластер под шифром 0_1_6_2_3_1_2, а гдје се налазе сљедећи узорци:
CGG106553.mccoll_230817_ironage   CGG106553   CGG106553   Hellevad   Denmark_Jutland   NorthernEurope   Denmark_IronAge
VK391.margaryan_2020_nature   VK391   VK391   Telemark   Norway   NorthernEurope   Norway_IronAge
CGG107007.mccoll_230817_ironage   CGG107007   CGG107007   Skongeneshelleren   Norway   NorthernEurope   Norway_IronAge
CGG107004.mccoll_230817_ironage   CGG107004   CGG107004   Skongeneshelleren   Norway   NorthernEurope   Norway_IronAge
CGG107021.mccoll_230817_ironage   CGG107021   CGG107021   Tomeide, Nesna M   Norway   NorthernEurope   Norway_IronAge
SZM-38.maroti_2022_cell   SZM-38.SG   SZM-38   Csongrad-Csanad County, Szeged-Makkoserd   Hungary   CentralEasternEurope   Hungary_MidAvar
VK548.margaryan_2020_nature   VK548   VK548   Nord-Trondelag   Norway   NorthernEurope   Norway_VikingAge

И сама хаплогрупа I-FGC69695 којој Елезовић и SZM-38 припадају показује сјеверније тенденције. Један њен огранак скоро нађен у раносредњовјековном гробу у енглеском Кембриџу (узорак OAI005), а и међу савременим становницима Ирске, подручјима која јесу била у више историјских наврата изложенима утицајима из Скандинавије. Сама грана I-TY317272 нема веза ближих од гвозденог доба.

Херули су иначе били једно од германских племена, која се помињу на тлу Србије. Послије више политичко-војних неуспјеха, одлучили су били да напусте Балкан и почетком 6. вијека, кренули су назад у прапостојбину на сјевер и то управо у Скандинавију, која се код аутора који су описивали ту сеобу називала Тула.

Међу Србима се ова хаплогрупа најчешће среће на Косову и у подручјима Централне Србије који спадају у област косовске насељенике струје. Поред Елезовића поседују је још две необјављене породице са Косова које славе Јовањдан, једна из Горње Репе код Подујева, друга из Горњег Неродимља код Урошевца. Јовањдан славе још и Тодоровићи из Друговца код Смедерева и Милошевићи из Бистрице код Петровца на Млави. Могуће је да су ове породице један род са Косовцима-Јовањштацима. Поред њих, овој хаплогрупи припадају и Илић из Лозовика код Велике Плане, који је могуће исти род као и Радосављевић из Глибовца код Смедеревске Паланке. Ове породице славе Никољдан, као и Антуновић из Љутог Дола код Берковића и Анђелић из Безедека код Мохача, па се за род Никољштака може основано претпоставити да припада динарској миграторној струји, као и за Михољштаке из Врбаса и Винковаца. Занимљиво је да Атанасије Урошевић каже за Елезовиће из Вучитрна да су даљим пореклом из Боке.

Због присуства у највећим српским исељеничким зонама, динарској и косовској, као и одсуства код других балканских народа, ова хаплогрупа би могла да буде интересантна за проучавање етногенезе и ране историје Срба.

[Ивица Јовановић]

Heruli su svoju balkansku epopeju završili kod ušća Morave u Dunav. Ta gradina im je bio poslednji refugium, poznati refugijum, južno od Dunava. Heruli nestaju iz istorije oko vremena osvajanja Italije od strane Langobarda (započeto 568. godine), kada je srednji Dunav dolazio pod kontrolu panonskih Avara. Pored tega, njihovo kraljevstvo na srednjem Dunavu kod Beča je uništeno 508. godine, nakon čega su se raselili - jedni u Skandinaviju, drugi u Italiju, a treći u vizantijsku Srbiju kod Beograda.

Sakralna uloga u "stvaranju kraljeva": Postoje dokazi da su Heruli imali ritualnu ulogu u inauguraciji kraljeva drugih germanskih plemena. Prema nekim izvorima Langobardi su od Herula tražili kralja kada su ostali bez vlastitog. Danski i skandinavski vladari su navodno tražili legitimaciju od Herula. Ovo sugeriše da su Heruli možda smatrani nositeljem neke vrste sakralnog autoriteta ili da su imali reputaciju "prastaroga" i uglednog plemena.

Što bi se reklo Germani s dna kace.

[Милован Па.]

Елезовић, Ђурђиц, Вучитрн

Припада хаплогрупи I1-Z58>Y3560>TY317272. Најближи му је још један Елезовић из Вучитрна, који је радио дубински WGS тест и поставио свој резултат на YFull стабло https://www.yfull.com/tree/I-TY317272/, где је формирао грану именовану СНП мутацијом TY317272, заједно са археогенетским резултатом из Мађарске, добијеним са једног аварског налазишта у регији Чонград. Иако је пронађена на аварском налазишту, порекло ове хаплогрупе треба тражити међу германским народима који су пре Авара живели на простору Панонске низије, пре свега Гепидима, Херулима и Готима. Међу Аваре је доспела након њиховог досељавања на европско тло. Ево шта је drajver писао о поменутом археогенетском узорку:

Међу Србима се ова хаплогрупа најчешће среће на Косову и у подручјима Централне Србије који спадају у област косовске насељенике струје. Поред Елезовића поседују је још две необјављене породице са Косова које славе Јовањдан, једна из Горње Репе код Подујева, друга из Горњег Неродимља код Урошевца. Јовањдан славе још и Тодоровићи из Друговца код Смедерева и Милошевићи из Бистрице код Петровца на Млави. Могуће је да су ове породице један род са Косовцима-Јовањштацима. Поред њих, овој хаплогрупи припадају и Илић из Лозовика код Велике Плане, који је могуће исти род као и Радосављевић из Глибовца код Смедеревске Паланке. Ове породице славе Никољдан, као и Антуновић из Љутог Дола код Берковића и Анђелић из Безедека код Мохача, па се за род Никољштака може основано претпоставити да припада динарској миграторној струји, као и за Михољштаке из Врбаса и Винковаца. Занимљиво је да Атанасије Урошевић каже за Елезовиће из Вучитрна да су даљим пореклом из Боке.

Због присуства у највећим српским исељеничким зонама, динарској и косовској, као и одсуства код других балканских народа, ова хаплогрупа би могла да буде интересантна за проучавање етногенезе и ране историје Срба.

Из Вучитрна је био и наш познати историчар и турколог Глигорије Глиша Елезовић. Сасвим је могуће да је тестирани неки његов рођак.

[НиколаВук]

Heruli su svoju balkansku epopeju završili kod ušća Morave u Dunav. Ta gradina im je bio poslednji refugium, poznati refugijum, južno od Dunava. Heruli nestaju iz istorije oko vremena osvajanja Italije od strane Langobarda (započeto 568. godine), kada je srednji Dunav dolazio pod kontrolu panonskih Avara. Pored tega, njihovo kraljevstvo na srednjem Dunavu kod Beča je uništeno 508. godine, nakon čega su se raselili - jedni u Skandinaviju, drugi u Italiju, a treći u vizantijsku Srbiju kod Beograda.

Sakralna uloga u "stvaranju kraljeva": Postoje dokazi da su Heruli imali ritualnu ulogu u inauguraciji kraljeva drugih germanskih plemena. Prema nekim izvorima Langobardi su od Herula tražili kralja kada su ostali bez vlastitog. Danski i skandinavski vladari su navodno tražili legitimaciju od Herula. Ovo sugeriše da su Heruli možda smatrani nositeljem neke vrste sakralnog autoriteta ili da su imali reputaciju "prastaroga" i uglednog plemena.

Što bi se reklo Germani s dna kace.

Нисам видео где пише то да су давали другим племенима краљеве, искрено ми је то сумњиво. Постоји епизода када су Херули из околине Сингидунума у првој половини 6. века убили свог краља, па су тражили новог од Херула који су тридесетак година пре тога отишли (или се вратили?) за Скандинавију, јер нису хтели да прихвате Јустинијановог кандидата.

Херули би, поред бројнијих Гепида, чинили главну германску компоненту рановизантијског Балкана, чија се материјална култура (нарочито специфичне посуде) може спорадично пронаћи на рановизантијским локалитетима, што говори да су сачињавали војну посаду утврђења и утврђених градова и села у провинцијама јужно од Саве и Дунава, вероватно све до коначног слома византијског поретка у Илирику у првим деценијама 7. века. Они су се заједно са Гепидима интегрисали у ромејско друштво па је можда и предак Елезовића био део тих романизованих Гепида или Херула који су се населили у дубини Илирика и ту дочекали Словене.