Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[stajcic.nebojsa]

На основу свега наведеног, рекао бих да јесте грешка у питању и да су сви Новчићи стрпани у исти кош. Новчића заиста има у Османбеговом Селу, где славе Јовањдан. Али они тамо немају предање о пореклу од Речевића, већ од Дашића из Шекулара (како наводи Лутовац у раду о Бихору и Коритима).

Мислим да ови Новчићи из Буђева немају везе са преимењацима са подручја Корита, већ да потичу од Речевића из села Дујке.

https://www.poreklo.rs/2015/03/01/poreklo-prezimena-selo-dujke-sjenica/?script=cir

Ja znam za Novčiće, selo Vranjska - Bileća. Iskreno ne znam im istoriju ali u tom selu nema "došljaka" od skoro tako da su tamo sigurno bar nekoliko generacija unazad. iz tog sela je moja baba Darinka Dunđer, a njena rođena sestra Stana se udala za  jednog od Novčića.

[Црна Гуја]

Кликовац, Ђурђиц, Зета

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Од карактеристичних вредности издвајају се повишене DYS576=19, DYS570=17 и DYS481=26. Од раније тестираног Кликовца из Голубоваца и Радовића из Матагужа, који потичу од једног огранка Кликоваца, разликује се на чак 5 од 23 маркера, што је махом последица наведених немодалних вредности. На основу SNP тестирања једног Кликовца знамо да су негативни на YP418, односно да не припадају код нас најбројнијој и најраширенијој подграни FT285270, па због тога предлажем тестираном да уради неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се род Кликоваца прецизно позиционирао на стаблу гране R1a-L1029.

За Кликовце се у литератури наводи да су пореклом од Куча, међутим генетичка тестирања су оборила то предање. Са друге стране, врло је могуће да су Кликовци пореклом из Куча, односно да припадају стариначком словенском слоју становништва које је живело на том простору пре насељавања племена Куча.

Кликовци (5 дом.), досељени из Куча (Орахова) – (Кликовци у Зети су од Вујошевића из Куча, каже Ердељановић). Њихови преци — три брата, „спустили” су се овамо због крви, и то прво у Подгорицу, из које су се, због „некакве несреће” са моћном породицом Крнића, морали „спустити” ниже, у Митровиће, да би се одатле, „ради боље земље”, пребацили преко Цијевне у Махалу.

https://www.poreklo.rs/2013/04/17/poreklo-prezimena-selo-mahala-podgorica/

[Црна Гуја]

Вучковић, Ђурђевдан, Глоговац, Јагодина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>YP4278. Једина вредност која одступа од модала је повишена DYS19=18. Има велики број поклапања са 1-3 маркера разлике, али ни за једно од њих се не може да му је заиста блиско, јер су углавном из удаљених области и/или не славе исту славу. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да им је старо презиме било Јокић, и да су се у Глоговац доселили из оближњег Велућа, а да су старијим пореклом са Косова. За Јокиће се у литератури наводи следеће:

У Крварској Мали су:

–Јокићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Они су старинци. Од њих је био Татар Богдан, позната личност из времена Обреновића.

https://www.poreklo.rs/2014/11/11/poreklo-prezimena-selo-glogovac-jagodina/

[Дробњак]

Вучковић, Ђурђевдан, Глоговац, Јагодина

Тестирани је у упитнику навео да им је старо презиме било Јокић, и да су се у Глоговац доселили из оближњег Велућа, а да су старијим пореклом са Косова. За Јокиће се у литератури наводи следеће:

https://www.poreklo.rs/2014/11/11/poreklo-prezimena-selo-glogovac-jagodina/

Крварска мала се зове још и Јокићка мала. Јокићи су се у првој половини 19. века разгранали на Милосављевиће, Маринковиће, Вучковиће и Андрејиће. По некој причи коју сам чуо, Јокићи верују да су се доселили у време зидања манастира Раванице са Косова на имање манастира.

[Иван Вукићевић]

Радошевић, Ђурђевдан, Градина, Жабљак, E-V13>FGC44169>FGC57496>BY169463>BY169811

Припада роду Шаранаца. Хаплотип тестираног је истоветан модалном хаплотипу овог рода.

Радошевићи из Градине су по предању огранак Кнежевића из Шаранца. Презиме су узели по Радошу Остојином, унуку кнеза Мира.

Од раније имамо резултат једног Дрпића из Колашина, чији се прадеда по мушкој линији презивао Радошевић, и он такође припада истом генетичком роду, тако да је овај резултат био очекиван.

[Драган Обреновић]

Босиљчић, Никољдан, Беомужевић/Ваљево, R1b-U152 > R-Z193 > R-Y323092 (род Зимоњића)

У упитнику је наведено да су Босиљчићи по предању из Горњих Недељица код Лознице, а да су ту дошли из "Дубоке Херцеговине". Имају надимак Јелићи (по имању на које су дошли).  Прво су дошли на Поповицу (Беомужевић), а у попису из 1863. године пописани су као Марковићи.

Босиљчићев хаплотип поседује повишену вредност маркера YGATAH4=12, и да нема ове, рекло би се скорије мутације, имао би више потпуних поклапања у табели Српског ДНК пројекта.

Обзиром да чак 20 најближих хаплотипова сви до реда припадају хаплогрупи R1b-U152 > R-Z193 > R-Y323092 прилично је извесно да и Босиљчић припада управо овој хаплогрупи. Најближа поклапања су на генетичкој дистанци 1 и то са разликом управој на маркеру YGATAH4:

1) Зимоњић, Лазарева Субота, Мала Гарева/Гацко (1/23)
2) Лакић, Аранђеловдан, Североисточна Босна, Доња Трнова/Угљевик (1/25)
3) Милановић, Михољдан, Ратковићи/Сребреница (1/23)
4) Живановић, Лазарева Субота, Дучић/Мионица (1/16)

Списак најближих поклапања и сам Босиљчићев хаплотип несумњиво указују на припадност генетичком роду "Дабића, Зимоњића и Мијатовића" описаном у књизи "Генетичко порекло Срба старе Херцеговине".

Ту је и још један необјављени резултат са славом Лазарева Субота из Диваца код Ваљева, који са Босиљчићем дели чак и врло ретку вредност маркера YGATAH4=12.

Све у свему, рекло би се да је предање о пореклу из Херцеговине тачно и да Босиљчићи по свему судећи води порекло из рода Зимоњића, без обзира на различиту славу од других припадника овог рода. Наравно, било би јако пожељно да Босиљчић уради и дубљи тест (Big Y-700 или WGS) како би се додатно профилисао овај причично географски раширен генетички род.

[Драган Обреновић]

Николић, Никољдан, Салаш/Зајечар, R1b-L51 (могуће R1b-P312)

У упитнику је наведено да су по предању дошли из Метохије пре 300-400 година.

Хаплотип тестираног је изузетно специфичан, слободно можемо рећи егзотичан, будући да садржи чак осам ретких вредности маркера. Међу њима се ипак посебно издваја заиста екстремно ретка и снижена вредност DYS481=21.

У табели Српског ДНК пројекта Николић нема иоле ближих поклапања. Чак и на нивоу од само 17 упоредивих маркера, њему најближи резултати су на дистанци 3 и више, док је на конкретнијем броју упоредивих маркера (23, 25) генетичка дистанца 7 и више. Хаплотип је заправо толико специфичан да за сада није могуће поуздано утврдити да ли се ради о подграни R1b-U106 или R1b-P312. Ипак, треба напоменути да се поменута екстремно ретка вредност DYS481=21 у нашој табели углавном јавља код неколицине припадника гране R1b-P312, па није искључено да и Николић припада некој млађој грани ове хаплогрупе. Ипак, због непостојања ближих поклапања, Николићев резултат у табели тренутно остаје на нивоу R1b-L51.

Имајући у виду да је реч о врло реткој (вероватно и у ширем контексту) подграни западне R1b хаплогрупе, било би од јако корисно да Николић уради неки од напредних тестова (WGS или Big Y-700), што је уједно и једини поуздан начин да се утврди терминална подграна којој припада.

[ВелиборЛазић13]

Радојевић, Јовањдан, Доња Рача/Рача

Припада хаплогрупи N2, грана FT182494, док у погледу ниже гране за сада нема основа за неке озбиљније претпоставке.

Тестирани има хаплотип истовјетан модалном, односно без икаквих одступања. Ово значајно отежава врједновање наизглед блиских резултата, тим прије што ни помоћни критеријуми – крсна слава и географска близина, нисту такви да могу да надокнаде овај недостатак. Потпуно је сувишно наводити неке од наизглед блиских резултата, а илустрације ради навешћу само то да тестирани Радојевић има потпуно поклапање на 24 упоредива маркера са Софренићем из Бољанића код Добоја, који слави Стевањдан, с тим да му је ранија слава по свему судећи била Ђурђевдан. Дакле, неко ко ни по слави ни просторно није близак тестираном Радојевићу, а ипак постоји потпуно поклапање. Све ово указује да без додатног тестирања овдје тешко можемо рећи било шта конкретно.

Тестирани је навео да нема неко нарочито предање о ранијем поријеклу, али је ипак додао да се можда ради о Косову. Тодор Радивојевић у дјелу „Лепеница“, заиста наводи да Радојевићи потичу од Станојловића из Доње Раче, за које каже да су досељени са Косова између 1737. и 1787. године. Међутим, не наводи ништа прецизније.

Остаје нам само да се надамо да ће истраживање поријекла родова Косова и Метохије дати нешто више материјала за поређење, а до тада Радојевић може или да уради неки од дубинских тестова, или да крене постепено са директним тестовима код YSEQ-a, почев рецимо од FCG28435.

[Небојша]

Радојевић, Јовањдан, Доња Рача/Рача

Припада хаплогрупи N2, грана FT182494, док у погледу ниже гране за сада нема основа за неке озбиљније претпоставке.

Тестирани има хаплотип истовјетан модалном, односно без икаквих одступања. Ово значајно отежава врједновање наизглед блиских резултата, тим прије што ни помоћни критеријуми – крсна слава и географска близина, нисту такви да могу да надокнаде овај недостатак. Потпуно је сувишно наводити неке од наизглед блиских резултата, а илустрације ради навешћу само то да тестирани Радојевић има потпуно поклапање на 24 упоредива маркера са Софренићем из Бољанића код Добоја, који слави Стевањдан, с тим да му је ранија слава по свему судећи била Ђурђевдан. Дакле, неко ко ни по слави ни просторно није близак тестираном Радојевићу, а ипак постоји потпуно поклапање. Све ово указује да без додатног тестирања овдје тешко можемо рећи било шта конкретно.

Тестирани је навео да нема неко нарочито предање о ранијем поријеклу, али је ипак додао да се можда ради о Косову. Тодор Радивојевић у дјелу „Лепеница“, заиста наводи да Радојевићи потичу од Станојловића из Доње Раче, за које каже да су досељени са Косова између 1737. и 1787. године. Међутим, не наводи ништа прецизније.

Остаје нам само да се надамо да ће истраживање поријекла родова Косова и Метохије дати нешто више материјала за поређење, а до тада Радојевић може или да уради неки од дубинских тестова, или да крене постепено са директним тестовима код YSEQ-a, почев рецимо од FCG28435.

Ово је вероватно најисточнији припадник N2-P189.2 код нас. Уз оног Торлаковића из околине Крагујевца са 23andMe. Чињеница из области где је доминантна косовско-ресавска досељеничка струја, али где се преклапају и друге струје (има и динараца). Не рачунамо овде оне N2-P189.2 из Топлице и Јабланице који су скоријим пореклом из Црне Горе.

Треба рећи да је из истог места (Доња Рача) и Вељковић, Аранђеловдан, са којим Радојевић има једну разлику и то на маркеру 458. Вељковићи су потомци Грује Тетовца. Део рода Станимировића. О њима се каже следеће:

"Станимировићи (Вељковићи: Ћосићи, Богосављевићи,Петковићи, Вељковићи. Ћосићи се зову: Милановићи, Милићи и Станковићи), Тетово (Македонија), Аранђеловдан."
https://www.poreklo.rs/2015/05/11/poreklo-prezimena-selo-donja-raca-raca/

Након више стотина тестираних са простора Косова и Метохије и Македоније, можемо рећи да тамо нема хаплогрупе N2-P189.2 међу стариначним родовима. Изненађења су могућа, па није искључено да ће се једном појавити. Овако како сада изгледа, делује да су припадници овог генетичког рода потомци досељеника из динарских области, али да су "преузели" предање неког рода пореклом са Косова, тј. из Македоније.

[veso]

Постоји могућност да су Шаровићи из Пржина I2-M423>Y3120>S17250>PH908>FT16449.

Хвала на одговору.
Ево, на основу досад изашлих 111 маркера из big-Y, Шаровић из Голије је I2-Y4882. Искључује ли ово везу са Шаровићима из Пржина, или још остаје та могућност? Јер, ако сам добро схватио, ово "Постоји могућност да су..." може значити да, на основу скупа маркера на које су досад тестирани, још није сигурно која су подгрупа испод Y3120, тј. да неки маркери указују да би могли бити PH908>FT16449, а не морају.

[Ojler]

Хвала на одговору.
Ево, на основу досад изашлих 111 маркера из big-Y, Шаровић из Голије је I2-Y4882. Искључује ли ово везу са Шаровићима из Пржина, или још остаје та могућност? Јер, ако сам добро схватио, ово "Постоји могућност да су..." може значити да, на основу скупа маркера на које су досад тестирани, још није сигурно која су подгрупа испод Y3120, тј. да неки маркери указују да би могли бити PH908>FT16449, а не морају.

Ради се о томе да имамо СНП очитавање за једног Шаровића из Пржина као FT16449+, али је сумњива тачност анализе. Тим пре што имају маркер DYS448=20 који имплицира да су PH908-, па бих више веровао овом Биг Ипсилон налазу, да су I2-Y4882.

[veso]

Ради се о томе да имамо СНП очитавање за једног Шаровића из Пржина као FT16449+, али је сумњива тачност анализе. Тим пре што имају маркер DYS448=20 који имплицира да су PH908-, па бих више веровао овом Биг Ипсилон налазу, да су I2-Y4882.

Хвала на појашњењу.
Мада се не разумијем у тумачење појединих маркера, видим да је и овдје DYS448=20.

[Ojler]

Хвала на појашњењу.
Мада се не разумијем у тумачење појединих маркера, видим да је и овдје DYS448=20.

Тестирани Шаровић би могао приступити групи Српског ДНК пројекта на ФТДНА, па бисмо онда могли видети и може ли се још нешто закључити на основу маркера.

[Ojler]

Перелыгин, Дњепропетровск/Украјина, I2-Y3120

Хаплотип тестираног поседује велики број карактеристичних вредности од којих се посебно издвајају DYS389=12-30, DYS437=14, затим DYS385=14-14, DYS449=30 и у мањој мери DYS576=17 и DYS635=22. Иако овај резултат садржи маркер DYS448=20 који је карактеристичан за гране I2a Динарик север, на основу вредности других маркера се чини да би се могло радити о повратној мутацији и да Перелыгин припада млађој грани I2a-PH908.

Иако у бази Српског ДНК пројекта нема хаплотипова који су са овим резултатом слични са мање од пет маркера разлике, занимљиво је подударање на карактеристичним маркерима са Ијачићем (Томиндан, Опличићи/Чапљина / DYS389I=12, DYS385=14-14, DYS437=14, DYS576=17) који припада грани I2-PH908. Таква је ситуација и са резултатим доступним у другим базама: не постоје подударања са малим бројем разлика али има хаплотипова са истим карактеристичним вредностима. То су пре свега ФТДНА резултати Бошњака Џонлића (I2-PH908 / DYS389I=12, DYS385=14-14, DYS437=14, DYS449<=30) и Мађара презимена Boda из места Kölesd (I2-PH908 / DYS389=12-30, DYS385=14-14, DYS437=14, DYS449<=30, DYS437=14, DYS449=30, DYS576=17). Мађар има поклапање са тестираним на свим упоредивим карактеристичним маркерима и са разликом на 4 од 20 упоредивих маркера вероватно му је и најближи.

Тестираном препоручујем да уради неки од великих тестова или барем да провери СНП мутацију PH908.

[Црна Гуја]

Кнежевић, Никољдан, Мали Цвјетнић, Бихаћ

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000>FT371439>FT371988. Поседује у потпуности модалан хаплотип. Ово је чак четврти тестирани Кнежевић из Малог Цвјетнића, са једним од раније тестираних има потпуно поклапање на 23 маркера, док се од друге двојице разликује на 2 од 23 маркера. Од двојице Берића из Уздоља код Книна и Жабља у Бачкој који припадају истој подграни разликује се такође на 2 од 23 маркера. Препорука је даље тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS ил BigY-700), како би се утврдила млађа подграна која дефинише братство Кнежевића, с обзиром да је један од њих већ урадио дубински тест

.Овде је [у Малом Цвјетнићу], могло би се рећи, свега само једна породица. То су Кнежевићи (49 к.). Славе Никољдан. Њихово породично предање већ смо изнели у општем делу. Разгранали су се у више огранака и добили предевке по даљим прецима. Тако се зову: Пешевићи, Ђукићи, Павловићи, Бибићи, Маркићевићи. Пеш био мален као пеште стога тако назван. Од Пешевића отселили су једни још пре буне у Пишталине (срез крупски), једни у Бјелај по окупацији.

https://www.poreklo.rs/2013/09/02/poreklo-prezimena-selo-mali-cvjetni%C4%87-drvar/

[Милош]

Милошевић, Никољдан, Доња Рача, Рача Крагујевачка

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује врло ретку вредност 8 на маркеру DYS438. Када се дода и DYS456=16, као једна од ређих вредности, добијамо јединствен хаплотип. Као такав тренутно није близак ниједном тестираном појединцу на тебели Српског ДНК пројекта.

У литератури се наводи да су:

"Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

Битићи (Милошевићи, Миливојевићи, Милосављевићи и Битићи), Соко Бања, Никољдан".

https://www.poreklo.rs/2015/05/11/poreklo-prezimena-selo-donja-raca-raca/

Тестирани је навео да су досељени из места Доњи Адровац код Соко Бање, око 1815. и да су исти род са Тирнанићима из истог краја, који су се одселили у Крњево. Још наводи да у Доњем Адровцу постоје засеоци Битина и Тирански (можда Тирнански) крај. У Доњој Рачи се доселио Милош Стокић син Стојана Битића.

Како имамо резултат Тирнанића, може се рећи да ово предање није тачно.

Тирнанић, Никољдан, Крњево, Велика Плана, R1b-Z2103>CTS9219

Тестираном препоручујем неки WGS или BigY тест.

[Небојша]

Милошевић, Никољдан, Доња Рача, Рача Крагујевачка

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује врло ретку вредност 8 на маркеру DYS438. Када се дода и DYS456=16, као једна од ређих вредности, добијамо јединствен хаплотип. Као такав тренутно није близак ниједном тестираном појединцу на тебели Српског ДНК пројекта.

У литератури се наводи да су:

"Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

Битићи (Милошевићи, Миливојевићи, Милосављевићи и Битићи), Соко Бања, Никољдан".

https://www.poreklo.rs/2015/05/11/poreklo-prezimena-selo-donja-raca-raca/

Тестирани је навео да су досељени из места Доњи Адровац код Соко Бање, око 1815. и да су исти род са Тирнанићима из истог краја, који су се одселили у Крњево. Још наводи да у Доњем Адровцу постоје засеоци Битина и Тирански (можда Тирнански) крај. У Доњој Рачи се доселио Милош Стокић син Стојана Битића.

Како имамо резултат Тирнанића, може се рећи да ово предање није тачно.

Тестираном препоручујем неки WGS или BigY тест.

Информација са терена, ово са Тирнанићима је заправо старо кумство. Некако се то претворило у причу о пореклу.

[Иван Вукићевић]

Белић, Митровдан, Панчево, E-V13>Z5018>S2979>FGC11451>FGC11450>Y160784

Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Остојић, Митровдан, Остојићи/Двор, Митровдан
- необјављени резултат, Митровдан, Славонски Брод
- Драгаш, Митровдан, Доња Млинога/Петриња
- Никић, Митровдан, Смолућа Доња/Лукавац
- Вујановић, Митровдан, Доња Чемерница/Вргинмост
- необјављени резултат, Митровдан, Драгашевић, Београд

Хаплотип Белића је модалан за овај генетички род.

Тестирани је навео да Белићи по предању потичу из околине Пљеваља.

[Иван Вукићевић]

Живадиновић, Стевањдан (прислужба: Летњи Стевањдан), Горње Јарушице, Крагујевац, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY50887>Y133830>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног је истоветан модалном хаплотипу овог рода.

Јован Ердељановић у свом раду Етнолошка грађа о Шумадинцима наводи следеће о Живадиновићима:
–Живадиновићи су из околине Крагујевца; имају кумство у селу Белошевцу код Крагујевца, Стевањдан.

[Небојша]

Перић, Никољдан, Грачаница, Приштина, J2b-L283>Z638


Тестирани је навео да су према предању пореклом из околине Крагујевца, а пре тога можда из Црне Горе. Из Липљана око 1900. године прелазе у Грачаницу. У Грачаници у литератури Перићи не постоје, али су забележени у околини Липљана. Милета Букумирић (Из ономастике липљанске околине) пише следеће:

- Перић, Никољдан, мала слава Летњи Никољдан, шест кућа, доселили из Парлова код Гњилана, породични надимак Бугари
- Перић, 1 кућа, Никољдан, преслава Летњи Никољдан, доселили 1973 из Лапљег Села
- Перић, 1 кућа, не чувају предање о пореклу. Никољдан, мала слава Свети Никола летњи. Породични надимак Кол'ибарци

Неки од ових Перића су вероватно у вези са породицом тестираног. Сви испуњавају услов крсна слава/преслава и географски су јако близу. Такође, будући да око 1900 Перићи нису забележени у Грачаници треба преиспитати да ли као место порекла треба да стоји заправо Липљан, то би најпре тестирани могао да разјаснити.

У питању је генетички род: J2b-L283>Z638>Z631>Z1043. Јако блиска поклапања постоје са две српске породице са Косова и Метохије (Штимље и околина Клине). Обе породице славе Стевањдан. Осим тога, релативно блиских хаплотипова има на простору Рашке, Топлице и црногорских Брда. Условно, овај генетички род гравитира Метохији и Брдима, али са друге стране лако може бити реч о староседеоцима централног Косова. Пожељан дубински тест.