Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[ЖељкоС]

По свему судећи, постоји генетичка веза са Николићем из Чечаве (458=18, 533=12, 635=24, иста слава). Иначе и тај Симић I2-S17250 са 23andMe (Тумаре/Лукавац) слави Михољдан, па је веза такође могућа. Било би интересантно видети њихову повезаност са крајишким Михољштацима, али нико из ове две групе није радио дубинске тестове. За Крајишнике, којих има две групе (I2-PH908 и E-V13) Милан Карановић је писао да се могу уврстити у староседеоце (условно), тј. досељенике из унутрашњости Босне.

У Чечави не постоје породице које славе Мохољдан. Видио сам на мапи да постоји тестирани Николић из Чечаве са славом Михољдан. Према расположивим подацима, Николићи из Чечаве славе Ђурђевдан. Да ли ме можете повезати са тим Николићем, јер се бавивим истраживањем презимена у Чечави.
Жељко Станојевић

[Петар М. Демић]

Драгић, Јовањдан, Блиња, Петриња

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480.

Са претходно тестираним Драгићем из истог места има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера.

Од осталих Крајишника 23/23 је само са Ћурчићем (Никољдан) из околине Госпића, док се од Ћурчића из Подума код Оточца разликује на 576. Иако се вредности 576=16 + 570=18 налазе на брже мутирајућим маркерима, укључујући Драгиће такву комбинацију има свега око 10% тестираних Y128480. Ови маркери су се примера ради показали као прилично стабилни код родова средњовековне старости попут Земуновића-Корјенића и подгране Y129040 (15-19). Сходно томе, износим претпоставку да Драгићи припадају подграни BY195513, узевши у обзир да 16-18 поседује и једини потврђени српски BY195513 - Бојанић из околине Рудог, као и припадници његовог генетичког рода - Бојанић из Славоније и нејавни тестирани из Прибоја.

Драгић је у упитнику навео два предања о насељавању на Банију, из Лике и из Херцеговине. Ћурчићима који су им географски и маркерно најближи је матично подручје у северној Лици, па би предање добило на снази уколико би се потврдила генетичка веза.

Препорука за даље тестирање: SNP тест на BY195513 или Big Y-700/WGS тестови.

Скренуо бих пажњу, прије свега због поклапања са Никољштацима, да обојица тестираних Драгића припадају Драгићима-Кијуцима.

Немају предање да им је раније презиме било Кијук, већ сматрају да им је то само породични надимак, али је занимљиво да је 1948. године у Блињи пописана једна особа под презименом Кијук (варијанта Киук). Кијуци су изворно из села Брђани Шамарички (данашњи Зрински Брђани), прослављају Никољдан и њихов најпознатији представник је Теодор Кијук, човјек који је био на челу крајишке буне из 1751. године.

У сваком случају, ваљало би тестирати неког од Драгића ко не припада Драгићима-Кијуцима.

[dulej1969]

Добар дан,

Три питања ме интересују око ове објаве.

 - Да ли је именовани из поменуте мађарске породице приступио српском днк пројекту?
-  Да ли могу негде да се виде маркери именованог?
-  Да ли могу да ступим у контакт са именованим, ако је заинтересован за то?

Са поштовањем,
dulej1969

[НиколаВук]

Добар дан,

Три питања ме интересују око ове објаве.

 - Да ли је именовани из поменуте мађарске породице приступио српском днк пројекту?
-  Да ли могу негде да се виде маркери именованог?
-  Да ли могу да ступим у контакт са именованим, ако је заинтересован за то?

Са поштовањем,
dulej1969

На коју објаву мислите?

[dulej1969]

Поштовани,

Извињавам се. Претходна објава се односи на следеће.
Панић, Алимпијевдан, Комирић/Осечина, J2b-L283>CTS6190 од 11 априла 2025


Према предању, Панићи су пореклом из села Царина, пре тога Црна Гора, или Босна, старије презиме Перуновић (непоуздано). У литератури се могу пронаћи веома слични подци о пореклу ове породице: "Панићи и Лазаревићи су досељени из Царине у првој половини 18. века. Доселио их њихов предак Пано, славе Алимпијевдан. Има их одсељених у Оџином Селу."

Из Царине су Јовановићи, иста слава, иста подграна, који припадају тзв. роду Пуљези. Писали смо већ о њиховом пореклу, али није лоше споменути опет:

Пуљези далматински и католички род који је тек овде примио православну веру. Пуљези су затекли у животу попа Трифуна, али је уместо њега поповао његов син Мијаило. Овде је дошао повелики рударски род с ушћа Неретве или с неког острва. Кад су примили православну веру, неки су се одмах и запопили, те се једна грана јави да попује у Брезовици и Равнаји, друга у Недељицама и Јадранској Бешници. Они су узели најсевернији део села испод Пуљеског Брда, где им је била прва кућа, па како су озго били стешњени Топаловићима, они се деобама помере у Гуњаке и тамо се почну ширити. Исељених Пуљеза данас има у Завлаци, Брезовици, Цветуљи, Јадранској Бешници и Горњем Добрићу. Много их се одселило по занатима, трговини и службама у Ваљево, Лозницу и Београд. Данас имају разна презимена и говоре западним дијалектом (32 к.; Св. Алимпије).
https://www.poreklo.rs/2013/01/23/poreklo-prezimena-selo-carina-ose%C4%8Dina/?script=cir

Панићима су блиски још Панићи (Лучиндан) из Дубоке код Јагодине, Јерковићи (Никољдан) из Милића у Босни, Андрићи (Алимпијевдан) из Бање Ковиљаче и једна мађарска породица из Малог Иђоша у Бачкој.

Код Пуљеза ствар компликује чињеница да се, код једне групе слављеника Алимпијевдана из овог дела Србије, јавља и друга хаплогрупа - G2a-Z36520. Њу између осталог носи и породица са презименом Пуљезевић (Алимпијевдан) из код Зајаче код Лознице, као и неколико родова са истом славом из Мачве и Колубаре.

Овде дефинитивно јесте било неког претапања, прибраћивања у оквиру рода. Чини се да су за нијасну бројнији припадници J2b-M241, али што је још важније, потврђени су у Царини, одакле је род изворно пореклом.

Иначе је реч о подграни J2b-M241>L283>CTS6190>Y272343, која је код нас на старим налазиштима пронађена у јужним динарским областима. Најважнији је свакако онај стари резултат из Црне Горе, налазиште Doclea_Bjelovine, Montenegro,  997-1151 AD, који се налази у оквиру ове гране заједно са Алимпијевштацима.

[Небојша]

Добар дан,

Три питања ме интересују око ове објаве.

 - Да ли је именовани из поменуте мађарске породице приступио српском днк пројекту?
-  Да ли могу негде да се виде маркери именованог?
-  Да ли могу да ступим у контакт са именованим, ако је заинтересован за то?

Са поштовањем,
dulej1969

Поштовани,

1. Не можете видети маркере, пошто је реч о старијем (необјављеном) истраживању на свега 17 маркера. У питању је презиме Фекете, Мали Иђош.
2. Не постоји никакав контакт.
3. Група Алимпијевштака је међусобно јако блиска (TMRCA 350 година). Веза са овом мађарском породицом сигурно постоји, барем на основу ово маркера. Из ког периода сеже, упитно је.

[dulej1969]

Поштовани,

Хвала Вам најлепше.

dulej1969

[Небојша]

Поштовани,

Хвала Вам најлепше.

dulej1969

Нема на чему.

[Ojler]

Јањушевић, Никољдан, Гарева/Гацко, I2-PH908

Ово је други резултат Јањушевића из Гареве у претходних месец дана. Хаплотипови им се разликују на једном од 23 упоредива маркера, а како обилују ретким вредностима нема сумње да се ради о блиским припадницима истог генетичког рода. Пошто немам ништа суштински ново да додам оном што сам недавно писао, поновићу коментар на резултат претходно тестираног:

44. Јањушевићи, Никољдан, Гарева/Гацко, I2-PH908

Јевто Дедијер за Јањушевиће у Гареви наводи следеће: "Исто су тако старјеници Јањушевићи и Маножићи, који су некад бројили и по тридесет пушака, а сад су готово самрли. Славе Никољ дан." Маножићи су заиста изумрли, док је Јањушевића у Гареви на попису 1991. године било 18 лица. Јањушевића има колонизованих у Сечњу, у Билећи их је на поменутом попису било троје, а сигурно их данас има расељених и у другим местима.

Тестирани је навео предање које се среће код многих фамилија са презименом Јањушевић - да потичу из Озринића, од Јањушевића - Копривица: Доселили су се у Гацко из Озринића око 1760. године, а даље су пореклом од Копривица из засеока Шаке у Бањанима, одакле су дошли почетком 18. века прешли у Озриниће. Из Шака се доселила мајка Јања (Јањуша) са 3 сина и по њој су прозвани Јањушевићи. О Јањушевићима из Озринића се на једном месту бележи следеће: Поријеклом су од Копривица из Бањана. Због крви тројица браће напуште очевину. Један пође за Србију, други у Босну, а трећи, Раде, код ујчевине у Озриниће. Ожене га удовицом Јањом из Студенаца, родом од риђанских Јаредића, па како је умро прије жене, то су њихову дјецу по Јањи назвали Јањушевићима.

Како Копривице припадају хаплогрупи E-V13>CTS1273>Z5018>S2979>Z16659>L241>PH2180, предање Јањушевића из Гареве не делује да је тачно. Јањушевићи из Озринића додуше још увек нису генетички тестирани, па постоји могућност да ни они нису Копривице како бележи њихово предање, у ком случају питање везе Јањушевића из Гареве и њихових презимењака из Озринића остаје отворено.

Хаплотип тестираног је прилично специфичан, са већим бројем карактеристичних маркера: DYS390=23, DYS389ii=32, DYS458=16, DYS570=17, DYS549=12 и у мањој мери DYS576=19. У бази Српског ДНК пројекта нема хаплотипова за које се може тврдити да су блиски овом резултату, што због његове посебности и не изненађује.

Новотестирани Јањушевић је такође поновио предање по коме потичу од Копривица, за које смо недавно утврдили да није тачно. Наиме, Јањушевићи - никољштаци из Озринића јесу заиста огранак Копривица, али ни једна друга до сада тестирана фамилија са презименом Јањушевић или Јањуш није им сродна, укључујући и Јањуше из Гареве. Да се ради о причи која се појавила код Јањушевића из Гареве у новије време могло се закључити и по томе што је Дедијер не помиње.

Хаплотипови двојице тестираних Јањушевића из Гареве разликују се само на маркеру DYS533, на којем овај пут тестирани Јањушевић има ретку вредност DYS533=14 за коју за сада можемо само претпоставити да је његова лична карактеристика. С обзиром да се све остале ретке вредности јављају код хаплотипова обојице тестираних, можемо рећи да је потврђена висока профилисаност хаплотипа овог рода, па би утврђивање млађе гране којој припадају омогућило да се она веже за овај провил, те да у будуће на основу хаплотипа лакше препознајемо припаднике те гране.

[Кековац]

Маринковић, Никољдан, Нови Карловци (Сасе), Инђија

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има блиска поклапања (по једну разлику на 23 маркера) са Танасковићем (Аранђеловдан) из Великог Мокрог Луга и Ђукетићем (Никољдан) из Шушњара код Лазаревца, који је радио дубински тест и припада грани I2-PH908>FT16449>Y151633>BY169079>MF4021. Врло могуће да и Маринковић припада истој овој грани, јер има неколико карактеристичних вредности маркера за ову грану, као што су DYS576=17, DYS570=18, DYS481=31 и DYS533=12. Препоручујем за даље тестирање WGS тест како би се припадност овој грани потврдила.

Маринковић је навео у упитнику да је његово презиме настало по Маринко Спасојевић у, који се 1816. доселио у Срем.

[Петар М. Демић]

Скренуо бих пажњу, прије свега због поклапања са Никољштацима, да обојица тестираних Драгића припадају Драгићима-Кијуцима.

Немају предање да им је раније презиме било Кијук, већ сматрају да им је то само породични надимак, али је занимљиво да је 1948. године у Блињи пописана једна особа под презименом Кијук (варијанта Киук). Кијуци су изворно из села Брђани Шамарички (данашњи Зрински Брђани), прослављају Никољдан и њихов најпознатији представник је Теодор Кијук, човјек који је био на челу крајишке буне из 1751. године.

У сваком случају, ваљало би тестирати неког од Драгића ко не припада Драгићима-Кијуцима.

Потврђена је прича да је предак Драгића-Кијука уствари Кијук који се приженио у Драгиће и преузео њихово презиме и крсну славу, док се изворно презиме задржало као породични надимак (шпицнамет).

[veso]

Поштовани,

Може ли се добити информација о тестиранима са презименом Шаровић, а који би имали везе са Шаровићима из Голије?
Прије мјесец дана сам послао у FTDNA, на y-37 анализу, днк припадника породице Шаровић из Голије код Никшића, и добио резултат I-P37. Ово сам урадио зато што, на основу разних предања и митова, као и веза са другим породицама, изгледа да постоје бар три различите породице Шаровић (I1-P109, I2-Y3120, E1b). На јавно доступној бази ДНК Пројекта постоји тестирани Шаровић из Гацка, који је I2-Y3120, а који, по неком доста лабавом предању, имају везе са голијским Шаровићима (сматрају да су једни од других, али не и у ком смјеру је ишла миграција, предања одакле су старином се јако разликују, а ни једни ни други не памте даље од 5-6 кољена).

Претпостављам да је овај резултат I-P37, иако угрубо, углавном потврдио везу ове двије породице, па ме занима: има ли смисла радити дубље тестове (Y-111 ili Y-700), tj. aко нема других тестираних голијских Шаровића на Пројекту, постоји ли информација о ужој групи овог I2-Y3120 из Гацка, и је ли неко покушавао да их позиционира у односу на друга презимена (негдје на форуму сам нашао да их сврставају у племена поријеклом из Риђана, али ми се чини да је то само узгред, на основу лабавог предања)?

[Неродимац]

Претпостављам да је овај резултат I-P37, иако угрубо, углавном потврдио везу ове двије породице, па ме занима: има ли смисла радити дубље тестове (Y-111 ili Y-700), tj. aко нема других тестираних голијских Шаровића на Пројекту, постоји ли информација о ужој групи овог I2-Y3120 из Гацка, и је ли неко покушавао да их позиционира у односу на друга презимена (негдје на форуму сам нашао да их сврставају у племена поријеклом из Риђана, али ми се чини да је то само узгред, на основу лабавог предања)?

Поштовани Шаровићу узимам слободу да одговорим на ваше питање а вероватно ће се јавити искуснији и дати допуну. У сваком случају најбоље је урадити BIG700 за ове обе фамилије Шаровић, сви остали тестови (Y-64, Y-111) ће увек дати простора за манипулацију и недовољно за комплетну анализу док са BIG тестом добијате много. Прво што ћете сазнати сродност и оквирну годину заједничког претка обе фамилије, затим са којим другим фамилијама сте у блиској сроднисти на основу које можете реконтруисати кретање ваших предака и видети да ли сте се ви одвојили од матице или ови други Шаровићи, затим ћете сазнати да ли припадате неком од познатих родова и позиционирање на њиховим стаблима а ту имамо Никшиће, Риђане, Озриниће итд. Да не дужим пуно добићете готово све одговоре на ваша питања јер је генетско стабло PH908 доста разгранато па ако сте у могућности свакако и моја као и од других сарадника је BIG700.

[Кековац]

Стојковић, Петковдан, Прибој, Лесковац

Припада хаплогрупи I1-M227>Y19809*. Има један маркер разлике DYS570=21 у односу на Пешића из Ниша, слава Никољдан, који је до сада био једини припадник ове хаплогрупе на нашем пројекту.

Пешић, Никољдан, Ниш

Радио је Y37 и FamilyFinder. Испао је I1-M227+ али судећи према хаплотипу нису му блиски припадници најбројније и једине профилисане гране ове хаплогрупе код нас, то јест гране I1-M227>A11380>BY169301. Најближи су му припадници једног претпостављеног рода хаплогрупе I-Z58, и то Дикић (Никољдан) из Лапова, Гринвалд из Винковаца, необјављен резултат породице која слави Стевањдан из Стојника код Сопота и још један необјављен резултат породице која слави Митровдан из Шашинаца. Са резултатом тестираног из Стојника код Сопота има потпуно поклапање, али на 16 упоредивих маркера, док се од осталих разликује на по два маркера, при чему делује да се посебно издваја разлика на маркеру DYS570=19/20. Припадност овом роду иако вероватна није сигурна. Ако се потврди то би свакако значило да је цео род нека подграна хаплогрупе I-M227, могуће до сада неоткривена. Препоручујем Пешићу да надогради тест на BigY-700.

Пешић је навео да је породица добила име по претку Пеши Цветановић, терзији из Ниша. Могуће да је пре Ниша Пеша Цветановић живео у Алексинцу јер се у дефтеру из 1834. помиње тамо Пеша Цветановић (Алексинац и околина, Др Бранко Перуничић, 1978).

Кандидат је навео да је раније породично презиме било Костић, а породични надимак Ђурђинци. На порталу имамо чланак о Прибоју код Лесковца и у њему се помињу Ђурђијанци непознатог порекла. https://www.poreklo.rs/2017/03/21/poreklo-prezimena-selo-priboj-leskovac/

[veso]

Поштовани Шаровићу узимам слободу да одговорим на ваше питање а вероватно ће се јавити искуснији и дати допуну. У сваком случају најбоље је урадити BIG700 за ове обе фамилије Шаровић, сви остали тестови (Y-64, Y-111) ће увек дати простора за манипулацију и недовољно за комплетну анализу док са BIG тестом добијате много. Прво што ћете сазнати сродност и оквирну годину заједничког претка обе фамилије, затим са којим другим фамилијама сте у блиској сроднисти на основу које можете реконтруисати кретање ваших предака и видети да ли сте се ви одвојили од матице или ови други Шаровићи, затим ћете сазнати да ли припадате неком од познатих родова и позиционирање на њиховим стаблима а ту имамо Никшиће, Риђане, Озриниће итд. Да не дужим пуно добићете готово све одговоре на ваша питања јер је генетско стабло PH908 доста разгранато па ако сте у могућности свакако и моја као и од других сарадника је BIG700.

Хвала на одговору.
Иначе, Шаровићи су ми ујчевина, а ја сам Манојловић, исто из Голије, и своју хаплогрупу сам установио преносом свог резултата са MyHerritage на cladefinder.yseq.net , и било је довољно што сам добио N-P189.2, па да се све остало зачас уклопи. Била је донекле слична ситуација у смислу да је у јавној бази Порекла било тестираних Манојловића из Босне, чак са разним хаплогрупама, али будући да је племе Бањани на ДНК Пројекту и Пореклу добро обрађено, и Манојловићи стављени у тај контекст, практично је сигурно да нам је ужа група N-FGC28435, иако ми није познато да се тестирао ико други од голијских Манојловића. Зато сам се понадао да би се и за Шаровиће могло сазнати понешто прије него се почне размишљати о Y-700. На основу до сад познатог, није сигурно чак ни да су PH908, једино да имају исту славу са онима из Гацка, и да су обоје И2.

[Ojler]

Хвала на одговору.
Иначе, Шаровићи су ми ујчевина, а ја сам Манојловић, исто из Голије, и своју хаплогрупу сам установио преносом свог резултата са MyHerritage на cladefinder.yseq.net , и било је довољно што сам добио N-P189.2, па да се све остало зачас уклопи. Била је донекле слична ситуација у смислу да је у јавној бази Порекла било тестираних Манојловића из Босне, чак са разним хаплогрупама, али будући да је племе Бањани на ДНК Пројекту и Пореклу добро обрађено, и Манојловићи стављени у тај контекст, практично је сигурно да нам је ужа група N-FGC28435, иако ми није познато да се тестирао ико други од голијских Манојловића. Зато сам се понадао да би се и за Шаровиће могло сазнати понешто прије него се почне размишљати о Y-700. На основу до сад познатог, није сигурно чак ни да су PH908, једино да имају исту славу са онима из Гацка, и да су обоје И2.

Постоји могућност да су Шаровићи из Пржина I2-M423>Y3120>S17250>PH908>FT16449.

[Црна Гуја]

У питању су резултати двојице блиских патрилинеалних сродника/презимењака из истог места, па ће из тог разлога бити објављени заједно.

Вуксан, Крстовдан, Блатна, Нови Град

Припадају хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>L1280>Y5647>FT148265>YP611>YP3987>FTB69732>FTB69732>FTC49242. Поседују све битне вредности које карактеришу ову грану: DYS385=11-13, повишену DYS448=21 и снижену DYS643=9, а поред њих и прилично ниску вредност DYS458=13. Најближе поклапање у табели имају са Костићем из Шопића код Лазаревца (Крстовдан) и Матовићем из Брезове код Краљева (Јовањдан), од обојице се разликују на 2 од 23 маркера. На 3 од 23 маркера разликују се од Мркаља из Сјеничка код Карловца (Крстовдан), са којим деле и поменуту карактеристичну ниску вредност DYS458=13. С обзиром да им је Мркаљ и географски најближи, и да слави исту ретку славу, извесно је да са њим имају скоријег заједничког претка у односу на Костића и Матовића, иако се разликују на једном маркеру више. С обзиром да је Костић већ дубински тестиран, препорука је и да један од тестираних Вуксана уради дубински тест (WGS или BigY-700), како би овај род са славом Крстовдан био у потпуности генетички профилисан.

Тестирани су у упитницима написали следеће:

Према предању преци су дошли из Пљеваља и презивали су се Вуксановић. Доселили су се у Добретин (тадашња Аустроугарска), општина Двор на Уни. Чукунђед је прешао Уну и настанио се у селу Блатна и из неког разлога при прелаcку je cкpaтио презиме на Вуксан.

[Петар М. Демић]

У питању су резултати двојице блиских патрилинеалних сродника/презимењака из истог места, па ће из тог разлога бити објављени заједно.

Вуксан, Крстовдан, Блатна, Нови Град

Припадају хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>L1280>Y5647>FT148265>YP611>YP3987>FTB69732>FTB69732>FTC49242. Поседују све битне вредности које карактеришу ову грану: DYS385=11-13, повишену DYS448=21 и снижену DYS643=9, а поред њих и прилично ниску вредност DYS458=13. Најближе поклапање у табели имају са Костићем из Шопића код Лазаревца (Крстовдан) и Матовићем из Брезове код Краљева (Јовањдан), од обојице се разликују на 2 од 23 маркера. На 3 од 23 маркера разликују се од Мркаља из Сјеничка код Карловца (Крстовдан), са којим деле и поменуту карактеристичну ниску вредност DYS458=13. С обзиром да им је Мркаљ и географски најближи, и да слави исту ретку славу, извесно је да са њим имају скоријег заједничког претка у односу на Костића и Матовића, иако се разликују на једном маркеру више. С обзиром да је Костић већ дубински тестиран, препорука је и да један од тестираних Вуксана уради дубински тест (WGS или BigY-700), како би овај род са славом Крстовдан био у потпуности генетички профилисан.

Тестирани су у упитницима написали следеће:

Одлични и очекивани резултати.

Вуксановићи су присутни у Добретину код Двора још од XVIII вијека и у периоду од 1772. до 1786. године имали су најмање 1 породичну задругу у селу. У списковима крајишника Крајишке компаније Хртић (Друга банска крајишка регимента) из 1772. године, поименично је пописан артиљерац Јосип Вуксановић из породичне задруге бр. 11, рођен око 1747. године у Добретину. Од 1776. године помиње се и Игњатија Вуксановић из исте породичне задруге, рођен око 1758. године у Добретину.

На подручју Баније постоји више родова који прослављају Крстовдан. Поред Вуксановића (Добретин) и Мркаља (Сјеничак, Сјеничак Ласињски и Шушњар), то су Васиљевићи (тестирани као R1a-Z280>CTS3402 преко 23andMe), Грчићи, Давидовићи, Крстинићи и Роге из Педља код Двора, затим Коварбашићи и Петровићи из Дреновца код Глине, онда Стојаковићи из Јошавице код Петриње, Цимеше из Равног Рашћа код Глине, као и мањи дио Прибичевића из Главичана код Двора (њихова изворна крсна слава је Ђурђевдан)... Већ сада можемо претпоставити да је главнина њих племенски повезана и да потиче од истог заједничког претка.

[Ojler]

Здравковић, Аранђеловдан, Јажинце/Штрпце, I2-Y3120

Тестирани наводи да је старије презиме породице било Самарџић, а да данас носе презимена Здравковић и Николић. Породични надимак им је Самарџини. Прислужују Гавриловдан.

Самарџине је 1938. године у Јажинцу забележио Атанасије Урошевић као Самарџијине, када их је било две куће. Он је тада навео предање по коме су они давнашњи досељеници из Подриме. Милета Букумирић 1981. године у Јажинцу налази већи број породица различитих презимена за које пише да припадају братству Самарџини. Поред Николића (две куће) наводе се и Ивановићи (две куће), Самарџићи (три куће), Сталетовићи и Стојановићи (по једна кућа). За њих се наводи предање да су се доселили из околине Призрена пре почетка 19. века. У другим радовима Букумирић наводи и Самарџине које налази расељене у другим местима: Милошевиће у Гребну код Урошевца (Аранђеловдан, две куће, досељени 1922. из Јажинца) и Благојевиће у Липљану (Никољдан, три куће, досељени око 1920. из Јажинца).

Хаплотип тестираног Здравковића је готово модалан, због чега има веома много резултата којима је близак са разликом до три маркера. Нажалост, ни за један од њих се не може тврдити да постоји и стварна филогенетичка блискост са Здравковићем. Једина специфичност коју хаплотип Здравковића поседује је висока вредност на маркеру DYS449=33, која је у контрадикцији са маркером DYS448=19 специфичним за грану I2-PH908, па се чак не може тврдити ни да Здравковић припада грани I2-PH908, што би без овако високе вредности на DYS449 био очекиван закључак.

Ако тестирани жели да покуша да утврди млађу грану којој припада и евентуално пронађе ближе генетичке сроднике, препоручујем му да уради неки од дубинских тестова (BigY или WGS).

[Небојша]

У питању су резултати двојице блиских патрилинеалних сродника/презимењака из истог места, па ће из тог разлога бити објављени заједно.

Вуксан, Крстовдан, Блатна, Нови Град

Припадају хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>L1280>Y5647>FT148265>YP611>YP3987>FTB69732>FTB69732>FTC49242. Поседују све битне вредности које карактеришу ову грану: DYS385=11-13, повишену DYS448=21 и снижену DYS643=9, а поред њих и прилично ниску вредност DYS458=13. Најближе поклапање у табели имају са Костићем из Шопића код Лазаревца (Крстовдан) и Матовићем из Брезове код Краљева (Јовањдан), од обојице се разликују на 2 од 23 маркера. На 3 од 23 маркера разликују се од Мркаља из Сјеничка код Карловца (Крстовдан), са којим деле и поменуту карактеристичну ниску вредност DYS458=13. С обзиром да им је Мркаљ и географски најближи, и да слави исту ретку славу, извесно је да са њим имају скоријег заједничког претка у односу на Костића и Матовића, иако се разликују на једном маркеру више. С обзиром да је Костић већ дубински тестиран, препорука је и да један од тестираних Вуксана уради дубински тест (WGS или BigY-700), како би овај род са славом Крстовдан био у потпуности генетички профилисан.

Тестирани су у упитницима написали следеће:

Одлични и очекивани резултати.

Вуксановићи су присутни у Добретину код Двора још од XVIII вијека и у периоду од 1772. до 1786. године имали су најмање 1 породичну задругу у селу. У списковима крајишника Крајишке компаније Хртић (Друга банска крајишка регимента) из 1772. године, поименично је пописан артиљерац Јосип Вуксановић из породичне задруге бр. 11, рођен око 1747. године у Добретину. Од 1776. године помиње се и Игњатија Вуксановић из исте породичне задруге, рођен око 1758. године у Добретину.

На подручју Баније постоји више родова који прослављају Крстовдан. Поред Вуксановића (Добретин) и Мркаља (Сјеничак, Сјеничак Ласињски и Шушњар), то су Васиљевићи (тестирани као R1a-Z280>CTS3402 преко 23andMe), Грчићи, Давидовићи, Крстинићи и Роге из Педља код Двора, затим Коварбашићи и Петровићи из Дреновца код Глине, онда Стојаковићи из Јошавице код Петриње, Цимеше из Равног Рашћа код Глине, као и мањи дио Прибичевића из Главичана код Двора (њихова изворна крсна слава је Ђурђевдан)... Већ сада можемо претпоставити да је главнина њих племенски повезана и да потиче од истог заједничког претка.

Вуксани и јесу каснији досељеници у Поуње и то управо са Баније. Дошли су након окупације БиХ, дакле крајем XIX века. Милан Карановић их бележи (1 кућа) једино у Средњем Бушевићу (Блатна је део бушевићке парохије у то време)