Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Небојша]

Djeluje suludo ali se pitam da li bi ovi moji Vujovići iz Mikulića mogli imati neke veze sa ovim Đurinom. Ista je haplogrupa i slava,  a ovo rekao bih rijetko srednjovjekovno ime Đurin se pojavljuje u mojem rodoslovu. Možda vredi pokušati. Posle testiranja Đurkovića znamo i dublju granu.

Вујовић, Петковдан, Микулићи, Цетиње, радио је WGS/Yfull, пребачен у нижу подграну J-Y449926.

https://www.yfull.com/tree/J-Y449926/

Хтедох баш то Ани да напишем, слава Петковдан, коју славе Ђурини, јавља се најчешеће код припадника J2b-L283>Z638>Z631>Z1043. Према томе, не би требало да постоји веза са Поповићима, али вреди покушати.

Као што Skalica каже, једној реткој подграни низводно од J-Z1043 припадају и Вујовићи (Петковдан) из Микулића и њихови сродници: https://www.yfull.com/tree/J-Y449926/. Веза са војвођанским Ђуринима на основу спомена Ђурана у њиховом родослову такође није баш извесна.

[Небојша]

Пешкир, Јовањдан, Моштаница, Петриња, J1-ZS4416>ZS9949


Према попису из 20. века, Пешкири су били други род по бројности у селу, одмах из Јасића (109 чланова). Видим да се презиме јавља и у другим селима око Петриње и Глине. Петар вероватно зна каква је њихова међусобна веза и потенцијални правац миграција.
https://www.poreklo.rs/2017/11/16/poreklo-prezimena-selo-mostanica-petrinja/

Ово је званично први припадник рода Влаховића на Банији. У Крајини је ова подграна присутна у Поткозарју, на Змијању, у Славонији, Лици и Далмацији. Матица јој је на простору Херцеговине. Иначе је реч о најзаступљенијој грани J1 код Срба. Пешкир поседује специфичну вредност 13-20 на маркеру 385ab, па се на основу тога се може закључити да су му генетички потенцијано ближи следећи родови:

Јањатовић, Јовањдан, Српско Поље, Оточац, Лика
Јањатовић, Јовањдан, Моровић, Шид, Срем
Тадић, Јовањдан, Јарак, Сремска Митровица, Срем
Вуксан, Јовањдан, Гарешница, Славонија
Мандрапа, Никољдан, Клепци, Чапљина, Херцеговина

Краћи текст о херцеговачко-крајишкој вези ZS9949: https://www.poreklo.rs/2021/05/07/hercegovina-kao-matica-krajiskih-rodova-haplogrupa-j1-m267/?script=cir

Yfull стабло: https://www.yfull.com/tree/J-ZS9949/

[Небојша]

Богдановић, Аранђеловдан, Мезграја, Бабушница, J1-Z2313>Y14652


Тестирани је навео предање о пореклу из Црне Горе, тачније из племена Бајица, али са генетичке и етнографске стране не постоји утемељење за овакве тврдње. Подграна којој припада Богдановић је, узимајући у обзир бројност и блискост у маркерима, појединачно можда и најзаступљенија J1 грана на простору Србије. Свакако најраширенија на простору Јужне Србије. Сви тестирани из ове групе су маркерима веома близу једни других (1-2 разлике), што говори о релативно скоријем TMRCA (вероватно касни средњи век, или нешто раније). Постоји и динарски огранак ове гране, у питању су Станојевић и Обреновић (обојица Никољдан) из околине Ужица. На основу дубинског резултата Станојевића, знамо је реч о подграни: https://www.yfull.com/tree/J-Y14652/.

Припадника овог генетичког рода је код нас највише на простору Понишавља, Врањског Поморавља, Северне Македоније и Косова и Метохије.

[Петар М. Демић]

Пешкир, Јовањдан, Моштаница, Петриња, J1-ZS4416>ZS9949


Према попису из 20. века, Пешкири су били други род по бројности у селу, одмах из Јасића (109 чланова). Видим да се презиме јавља и у другим селима око Петриње и Глине. Петар вероватно зна каква је њихова међусобна веза и потенцијални правац миграција.
https://www.poreklo.rs/2017/11/16/poreklo-prezimena-selo-mostanica-petrinja/

Ово је званично први припадник рода Влаховића на Банији. У Крајини је ова подграна присутна у Поткозарју, на Змијању, у Славонији, Лици и Далмацији. Матица јој је на простору Херцеговине. Иначе је реч о најзаступљенијој грани J1 код Срба. Пешкир поседује специфичну вредност 13-20 на маркеру 385ab, па се на основу тога се може закључити да су му генетички потенцијано ближи следећи родови:

Јањатовић, Јовањдан, Српско Поље, Оточац, Лика
Јањатовић, Јовањдан, Моровић, Шид, Срем
Тадић, Јовањдан, Јарак, Сремска Митровица, Срем
Вуксан, Јовањдан, Гарешница, Славонија
Мандрапа, Никољдан, Клепци, Чапљина, Херцеговина

Краћи текст о херцеговачко-крајишкој вези ZS9949: https://www.poreklo.rs/2021/05/07/hercegovina-kao-matica-krajiskih-rodova-haplogrupa-j1-m267/?script=cir

Yfull стабло: https://www.yfull.com/tree/J-ZS9949/

Одличан резултат. Биће занимљиво видјети за које ће се још банијске родове са крсном славом Јовањдан испоставити да потичу од племена Влаховића. За Пешкире сада имамо потврду, а од раније постоји претпоставка и за Тишме (на основу резултата далматинских Тишми).

Према подацима из војне грађе Прве банске крајишке регименте, Друге банске крајишке регименте и Банске хусарске регименте, у периоду од 1772. до 1786. године у Моштаници је постојало најмање 10 породичних задруга Пешкира. Осим у Моштаници, у истом периоду потврђено је присуство Пешкира у оближњем Блињском Куту (најмање 2 породичне задруге). Пошто оба огранка прослављају Јовањдан, можемо претпоставити да је ријеч о истом племену. По свему судећи, тај дио Баније насељен је углавном из Поткозарја (Босанска Крајина).

У попису крајишника Моштаничке крајишке компаније (Прва банска крајишка регимента) из 1772. године, поименично су пописани плаћени разводник Леонтија Пешкир (Моштаница), неплаћени разводник Ристивој Пешкир (Моштаница), стријелац Јован Пешкир (Моштаница), артиљерац Глиго Пешкир (Моштаница), артиљерац Јован Пешкир (Моштаница), артиљерац Јован Пешкир (Моштаница), артиљерац Ђурађ Пешкир (Моштаница), артиљерац Јањат Пешкир (Моштаница), артиљерац Лука Пешкир (Блињски Кут), оштростријелац Стеван Пешкир (Моштаница), оштростријелац Васо Пешкир (Моштаница) и оштростријелац Алекса Пешкир (Моштаница). Најстарији од њих, артиљерац Ђурађ Пешкир из Моштанице, имао је 40 година и био је рођен у Моштаници, тако да на основу тога знамо да су Пешкири присутни у Моштаници најкасније од 1732. године.

[Небојша]

Јовановић, Ђурђиц, Меховине, Владимирци, J2b-M205>Y22059


Јовановићи (5 к., Ђурђиц). Не знају одакле су досељени.
https://www.poreklo.rs/2014/07/19/poreklo-prezimena-selo-gornja-brnjica-pristina/

У питању је сасвим модалан хаплотип J2b-Y22059. Нити једна вредност не одудара. С обзиром на то, нема превише смисла писати ко је све близак Јовановичу, списак би био подугачак. Уместо тога, издвојићу тестиране који нису превише далеко хаплотипом, географски су релативно близу и славе такође Ђурђиц.

Јанковић, Ђурђиц, Вировац, Мионица
Стевић, Ђурђиц, Вировац, Мионица
Исаилиовић, Ђурђиц, Петловача, Шабац (вероватно Y155375)
Милиновић, Ђурђиц, Санковић, Мионица
Спасојевић, Ђурђиц, Рађево Село, Ваљево

У оваквим ситуацијама (нема предања, модалан хаплотип), најбоље је радити дубински тест ради коначног груписања.

[Небојша]

Дикић, Св. Врачи, Вољчинце, Житорађа, J2b-M205>Y22059


Тестирани о пореклу каже кратко: Из Параћина дошли у Војчинац (Топлица), па одатле у Ниш. На мрежи постоји текст о пореклу ових Дикића, аутора Александра Бачка, где се могу пронаћи слични подаци:

"Породични надимак породице Дикић у Вољчинцу је Параћинци. Овај надимак упућује на порекло ове фамилије из параћинског краја. Иначе, породични надимци у југоисточној Србији су често добар показатељ породичног порекла. Они су најчешће старији од самих презимена у том делу Србије."

"С обзиром на овакву структуру становништва Вољчинца, али и Топлице уопште, не може се са сигурношћу утврдити, када су досељени преци Дикића. Они би могли потицати од старијег слоја српског становништва Топлице, које је на тим просторима живело у доба турске власти, али и од насељеника, који су дошли непосредно после 1878. године, у поменутим масовним миграцијама."

https://porodicnoporeklo.wordpress.com/2015/11/10/%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%9B%D0%B8-%D0%B8%D0%B7-%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B0-%D0%B2%D0%BE%D1%99%D1%87%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B5/

Генетика нам ипак даје нешто прецизније податке о могућем пореклу ове породице. Најближи хаплотипови постоје на простору Топлице, Понишавља и Косовског Поморавља. Карактеристичне вредности које се срећу код ове групе су: висока вредност на 385ab (16-19/16-20), 439=11, 389II=27, 448=20 и 576=17. Дакле у питању је низ специфичних вредности, које уз географску блискост, могу бити добар наговештај о истом пореклу. Реч је о следећим родовима:

- Ђорђевић, Св. Врачи, Сврљиг (иста слава као и код Дикића)
- Ранђеловић, Јовањдан, Житорађа
- Хазири, Жегра, Гњилане

Породица Хазири (род Демовит), према Атанасију Урошевићу (Косово, 1965), води порекло од поарбанашеног Србина.

"Демовит (4 куће). Демовит су прозвани по Деми који је био православни Србин и узео ово муслиманско име. У ислам прешли пре четири појаса (Дема, Азир, Шабан, Шевкија)."
https://www.poreklo.rs/2020/09/01/poreklo-prezimena-selo-zegra-gnjilane/

Хазири је радио дубински тест и чини исти род са Грком из континенталне Грчке (научна студија). Реч је о грани: J2b-M205>Y22059>Y22063>Y153290 (време до заједничког претка 700 год). Положај на Yfull стаблу:




С обзиром на ове информације, може се претпоставити да и остали са оваквим хаплотиповима припадају истој подграни. Треба споменути да се слични хаплотипови јављају код још тројице Срба из околине Сврљига, али они имају свега 17 маркера, па фале остали маркери за упоређивање. У сваком случају, узевши све ове податке у обзир, чини се да су Дикићи и остали староседеоци на потезу Понишавље-Топлица-Косовско Поморавље. Могуће даљим пореклом из јужнијих области, због резултата оног Грка. Добра је ствар што се ситуација око ове подгране с југа Србије полако кристализује, мада је свакако препорука и неки дубински тест. 

[Ojler]

Јокић, Никољдан, Полом/Братунац, I2-Y3120

У доступној литератури село Полом није обрађено и нема података о породицама које га насељавају. Тестирани је навео предање да Јокићи потичу из Велике код Плава у Црној Гори. У Великој заиста постоји род Јокића са славом Никољдан, који је и најбројнији у селу и припада роду Черана. Они су међутим сасвим друга грана, I2>PH908>Y359689, тако да нису сродни са тестираним, па је забележено предање вероватно конструкт који је настао услед истог презимена, славе и уобичајених прича о досељавању из Црне Горе.
Године 1991. Јокићи су са 110 чланова били убедљиво најбројнија фамилија у Полому, што је била једна четвртина становништва села. У Полому иначе постоји заселак Јокићи где су они и најбројнији.

Хаплотип тестираног нема посебних специфичности. Као карактеристичан издваја се маркер DYS458=18, а донекле и DYS576=17. Због блискости модалном хаплотипу гране I2-Y3120 у бази СДНКП постоји много резултата који су блиски хаплотипу Јокића са разликом на 1 до 3 маркера од 23 упоредива, али ни један од тестираних му није географски близак нити се сличност чини филогенетички релевантном. Технички посматрано најближи му је резултат Цекића из Лесковца који такође слави Никољдан. На 23 упоредива маркера ова два хаплотипа поседују једну разлику, а оба поседују поменуте карактеристике DYS458=18 и DYS576=17.

Тестираном препоручујем неки од великих геномских тестова.

[Nebo]

У Великој ...

Мала опаска: локатив од топонима Велика је "у Велици" (као Лика - у Лици) 

[Ojler]

Мала опаска: локатив од топонима Велика је "у Велици" (као Лика - у Лици) 

Хвала, нисам то знао

[Небојша]

Јакишић, Стевањдан, Зајаруга, Гламоч, I2-Y3120>PH908


Зајаруга
Прије Аустрије су дошли: Јакишићи из Старог Села. Њихов предак Јакиша дошао је у Старо Село иа Лалмације „кад је ћесар купио солдате".

Старо Село
Јакишићи су стали испод Цетине, у „Кавурима“. Тамо и сада има Јакишића Бунар. Отуда је око 1820. год. изишао, њихов прадед и донео дете „у бешици“. Дошли су прво у Подглавицу и бити у најму код муслиманина Рашка. Затим су у првој половини 19. века прешли у Старо Село где их је населио Ибро Видимлић. Кад су се средином 19. века изделили, једни су отишли у 3ајаругу. Славе Св. Стевана.

извор: Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље, Боривоје Ж. Милојевић,1923 


Хаплотип карактерише ниска вредност на DYS19 (14), као и 458=18, односно 635=22. Судећи по томе, потенцијално могу бити блиске неке породице управо са славом Св. Стефан. Понајвише Ковачи из Источне Херцеговине (Зови До, Невесиње). Реч је по свој прилици о подграни I-Y56203: https://www.yfull.com/tree/I-Y56203/. Пожељан WGS тест.

Не види се јасна веза са западнокрајишким Стевањштацима, осим уколико није дошло до одређених мутација. Није необично да Срби из ових крајева показују генетичке везе са Источном Херцеговином, за разлику од западнокрајишких области где се неретко види веза са Старом Херцеговином, Рашком и Старим Влахом.

[Ojler]

Танурџић, Срђевдан, Бечеј, R1a-Z280>Y2613>YP6098>BY68536>BY149000>FT371439, род Крајишких никољштака и срђевштака

Тестирани припада бројном крајишком роду слављеника Никољдана и Срђевдана, који је огранак карпатско-балканског грозда гране R1a-Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y2613. О овом роду имамо издвојену и засебну тему, а припада му велики број до сада тестираних особа, од којих можемо поменути неке:

Арбутина   Мединци/Подравска Слатина   Никољдан
Берић   Уздоље/Книн   Никољдан
Василић   Чађавица Горња/Бијељина   Срђевдан
Војводић   Јелашиновци/Сански Мост   Никољдан
Голић   Преодац/Босанско Грахово   Никољдан
Кнежевић   Мали Цвјетнић/Дрвар   Никољдан
Ковљенић   Нуглашица/Босанско Грахово   Никољдан
Куриџа   Билишане/Обровац   Никољдан
Љиљак   Горњи Жировац/Двор   Срђевдан
Мандић   Бјелај/Босански Петровац   Никољдан
Мојић   Балатун/Бијељина   Никољдан
Петровић   Гленџићи/Чађавица Доња/Бијељина   Никољдан
Радић   Табанци/Зворник   Никољдан
Ранковић   Балатун/Бијељина   Никољдан
Стегић   Друговићи/Лакташи   Срђевдан
Томић   Врбљани/Рибник   Ђурђевдан
Требовац   Шљивно/Бања Лука   Никољдан
Утјешиновић   Острожин/Вргинмост   Срђевдан
Хајдер   Рељино Село/Гламоч   Никољдан

Најпознатији члан фамилије Танурџић свакако је Никола Танурџић, један од најбогатијих новосадских трговаца између два Светска рата, који се посебно истакао својим добротворним и задужбинарским радом, а чије грађевине красе центар Новог Сада по којима је и препознатљив. Његово животно дело је палата која се налази на централном градском тргу, Танурџићева палата, коју је сигурно запазио свако ко је некад посетио Нови Сад:

Танурчиџићи су пореклом из Станишића, одакле су се касније селили у Мол, Србобран, Бечеј... Имају предање да су старином из Херцеговине, али се оно не чини поузданим. Године 1763. Станишић су по наређењу аустријских власти населили Срби из Даутова и Велике Барачке, села која се данас налазе у Мађарској, недалеко од границе, северно од Бачког Брега према Баји. Пресељење је извршено да би се на њихово место населиле немачке и мађарске породице. Сматра се да Танурџићи потичу од групе породица које су се доселиле из Барачке. Они су забележени већ у првом попису становника Станишића из 1772. године (Влајко, Стојан и Јефто Танурџић), што значи да су били међу првим колонистима. Поред њих, десет година касније се помињу и Јеврем и Зарија Танурџић, па се чини да су се Танурџићи из Барачке доселили као већ бројна породица.
Подручје околине Сомбора и даље на север према Баји у првој половини 18. века су насељавали граничари Потиско-поморишке војне крајине којима су сигурно припадали и Танурџићи, који су у те крајеве вероватно пристигли са запада, са подручја Босанске Крајине.

Занимљиво је и порекло презимена Танурџић, које долази од турског назива за једно занимање - танурџија. Танурџије су били мајстори који су зидали пећи. Назив долази од имена за једну посебну врсту пећи, танур (или тандур), у којој се пекао хлеб или друга храна, а која се у неким земљама користи и данас: https://en.wikipedia.org/wiki/Tandoor

Породице са презименом Танурџић живеле су и у Риђици, где их бележи попис из 1828. године (Јован, Петар и Марко Танурџић). Иако не знају да ли су сродни, због чињенице да је у питању специфично презиме и да су Риђица и Станишић суседна села, чини се да би се могло радити о огранцима исте фамилије.
Што се тиче бечејских Танурџића, њих на попису из 1828. у Бечеју још увек нема, што значи да су се морали доселити касније.

Танурџићима препоручујем да ураде велики геномски тест и покушају да анимирају своје презимењаке из Риђице да ураде барем тест на 25 маркера.

[Небојша]

Танурџић, Срђевдан, Бечеј, R1a-Z280>Y2613>YP6098>BY68536>BY149000>FT371439, род Крајишких никољштака и срђевштака

Тестирани припада бројном крајишком роду слављеника Никољдана и Срђевдана, који је огранак карпатско-балканског грозда гране R1a-Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y2613. О овом роду имамо издвојену и засебну тему, а припада му велики број до сада тестираних особа, од којих можемо поменути неке:

Арбутина   Мединци/Подравска Слатина   Никољдан
Берић   Уздоље/Книн   Никољдан
Василић   Чађавица Горња/Бијељина   Срђевдан
Војводић   Јелашиновци/Сански Мост   Никољдан
Голић   Преодац/Босанско Грахово   Никољдан
Кнежевић   Мали Цвјетнић/Дрвар   Никољдан
Ковљенић   Нуглашица/Босанско Грахово   Никољдан
Куриџа   Билишане/Обровац   Никољдан
Љиљак   Горњи Жировац/Двор   Срђевдан
Мандић   Бјелај/Босански Петровац   Никољдан
Мојић   Балатун/Бијељина   Никољдан
Петровић   Гленџићи/Чађавица Доња/Бијељина   Никољдан
Радић   Табанци/Зворник   Никољдан
Ранковић   Балатун/Бијељина   Никољдан
Стегић   Друговићи/Лакташи   Срђевдан
Томић   Врбљани/Рибник   Ђурђевдан
Требовац   Шљивно/Бања Лука   Никољдан
Утјешиновић   Острожин/Вргинмост   Срђевдан
Хајдер   Рељино Село/Гламоч   Никољдан

Најпознатији члан фамилије Танурџић свакако је Никола Танурџић, један од најбогатијих новосадских трговаца између два Светска рата, који се посебно истакао својим добротворним и задужбинарским радом, а чије грађевине красе центар Новог Сада по којима је и препознатљив. Његово животно дело је палата која се налази на централном градском тргу, Танурџићева палата, коју је сигурно запазио свако ко је некад посетио Нови Сад:

Танурчиџићи су пореклом из Станишића и Сомбора, одакле су се касније селили у Мол, Србобран, Бечеј... Имају предање да су старином из Херцеговине, али се оно не чини поузданим. Године 1763. Станишић су по наређењу аустријских власти населили Срби из Даутова и Велике Барачке, села која се данас налазе у Мађарској, недалеко од границе, северно од Бачког Брега према Баји. Пресељење је извршено да би се на њихово место населиле немачке и мађарске породице. Сматра се да Танурџићи потичу од групе породица које су се доселиле из Барачке. Они су забележени већ у првом попису становника Станишића из 1772. године (Влајко, Стојан и Јефто Танурџић), што значи да су били међу првим колонистима. Поред њих, десет година касније се помињу и Јеврем и Зарија Танурџић, па се чини да су се Танурџићи из Барачке доселили као већ бројна породица.
Подручје околине Сомбора и даље на север према Баји првој половини у 18. веку су насељавали граничари Потиско-поморишке војне крајине којима су сигурно припадали и Танурџићи, који су у те крајеве вероватно пристигли са запада, са подручја Босанске Крајине.

Занимљиво је и порекло презимена Танурџић, које долази од турског назива за једно занимање - танурџија. Танурџије су били мајстори који су зидали пећи. Назив долази од имена за једну посебну врсту пећи, танур (или тандур), у којој се пекао хлеб или друга храна, а која се у неким земљама користи и данас: https://en.wikipedia.org/wiki/Tandoor

Тестирани су једни и овде:

Танурџић, Србија? R1a-M417

- Танурџићи су позната српска породица из Бачке (околина Србобрана)

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%A2%D0%B0%D0%BD%D1%83%D1%80%D1%9F%D0%B8%D1%9B
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D0%91%D0%BE%D0%BA%D1%88%D0%B0%D0%BD_%D0%A2%D0%B0%D0%BD%D1%83%D1%80%D1%9F%D0%B8%D1%9B

Старији резултат, чим је овај SNP.

[Иван Вукићевић]

Тодоровић, Ђурђевдан, Јасенови Потоци, Мркоњић Град, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Од модалног хаплотипа гране E-L241 одступа једино повишена вредност маркера DYS635=23, али ни она није тако ретка.
Хаплотип тестираног има више релативно блиских поклапања, а од хаплотипова следеће двојице тестираних разликује се само на једном маркеру:
- Живановић, Ђурђиц, Крњево/Велика Плана
- необјављени резултат, Аранђеловдан, Кацапун/Владичин Хан
С обзиром да географску удаљеност и недостатак заједничких карактеристичних вредности маркера, мало је вероватно да су ближе повезани.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

[круша зелена]

Интересантна подграна код нас. Слабо заступљена, а ипак разноврсна. Колико сам успео да видим, чешће се јавља на југу и истоку Балкана (Македонија, Бугарска).

На 23andMe је присутна и код Хрвата. На простору Западног Балкана тамо су детектовали ниже подгране: Y57 и CTS6. Сви други су на нивоу Z93, вероватно припадају другим подгранама.


Македонци (23andMe):

Китески, Тополчани/Прилеп/Пелагонија, R1a-Z93
Петревски, Северна Македонија, R1a-Z93
Стефанов, Северна Македонија, R1a-Z93
Петровски, Северна Македонија, R1a-Z93>Z94>Y57

Поштовани,

да ли су овде наведене Људи који су се вама (пројекту) обратиле, или их је неко изабрао на основу своје 23andMe листе (matches)? Под листе резултата пројекта их не видим. Било би веома корисно ако би се могао омогућити контакт са тестерима из северне македоније (Прва три која нису дубље класификовани), директно или преко пројекта ?

хвала

[Небојша]

Поштовани,

да ли су овде наведене Људи који су се вама (пројекту) обратиле, или их је неко изабрао на основу своје 23andMe листе (matches)? Под листе резултата пројекта их не видим. Било би веома корисно ако би се могао омогућити контакт са тестерима из северне македоније (Прва три која нису дубље класификовани), директно или преко пројекта ?

хвала

Да, резултати су извучени углавном из листа и са налога тестираних. Неки се можда могу пронаћи за контакт.

[круша зелена]

Да, резултати су извучени углавном из листа и са налога тестираних. Неки се можда могу пронаћи за контакт.

Проверио сам форум и, осим списка који сте објавили на овом субфоруму, нема других објава у вези са овим тестерима. Молим Вас да, уколико сте у могућности, проверите да ли можете пронаћи њихов контакт

[Иван Вукићевић]

Новчић, Никољдан, Буђево/Сјеница, I2a-Y3120

Тестирани Новчић живи у Крагујевцу, где се његова породица доселила из Буђева код Сјенице, а према предању даљом старином порекло воде из Берана. Сличне податке о Новчићима у Шумадији налазимо и у литератури:

Новчићи воде прорекло из Црне Горе – околине Андријевице, из старе фамилије Речевића. Из Андријевице су се доселили у село Долићи на Пештеру код Сјенице под презименом Новчићи. Касније су се преселили у суседно село Буђево. Године 1971. Милија Новчић (син Спира) из Буђева долази у Кнић са својом ужом породицом – супруга Зорка и шесторо деце.
…
Новчићи славе крсно има Св. Николу - Никољдан, 19. децембра.

Подаци о пореклу Новчића у сјеничком крају су слични, али се већ компликују, јер има више породица са овим презименом које славе различите славе, а имају слична предања:

НОВЧИЋ, HOBИЧИЋ: Сјеница, Буђево, Брњица, Забрђе, Нова Варош, Крагујевац, Аранђеловац. Градска породица у Сјеници досељена из Брњице. Највише су се из Буђева исељавали у Крагујевац. У Буђево су дошли из бјелопољских Корита (Османбегово Село). Има их и у селу Ивању код Бијелог Поља. Иначе су од Дашића из Васојевића – Шекулара. Прво су се доселили из Буђева у Кокошиће, засеок Штавља. После 1935. године су се населили у Забрђе, засеок Дуге Пољане. Славе Св. Јована.
Други Новчићи су пореклом из Васојевића и славе Ђурђевдан.
Новчићи се помињу и у околини Стоца (Херцеговина) 1856. године. Презиме је настало од надимка Новчић што може да значи да је родоначелник био син неког новајлије, дошљака или по некој ситној пари, новчићу. Новчића који славе Св. Луку има у Прибоју Мајевичком.

Питам се да ли би податак из претходног цитата, да Новчићи у Бућеву славе Јовањдан, могао бити грешка?

У сјеничком крају налазимо и податке о Речевићима, чије се презиме у наведеном предању шумадијских Новчића наводи као њихово старо презиме.

РЕЧЕВИЋ: Сјеница, Дујке, Штаваљ, Краљево, Чачак, Крагујевац, Ужице, Параћин, Бијело Поље, Француска. Градска породица у Сјеници досељена из Дујака после Другог светског рата. Сматрају се једном од најстаријих српских породица на Сјеничко-пештерској висоравни. Села Дујке Буђево и Суви До су од старина увек била насељена српским православним становништвом. Из Дујака су се Речевићи селили у Сјеницу и на подручја Краљева, Чачка, Крагујевца, Ужица, Бијелог Поља.
Највише је Речевића исељено у Краљево и Сјеницу. Речевића има доста у Црној Гори (Подгорица). Славе Св. Николу. (…) У бјелопољском крају (Биоче) има Речевића и муслимана и православних који су дошли из Дујака код Сјенице. Презиме је највероватније настало од надимка. Православни Речевићи у бјелопољском крају славе Никољдан.

Хаплотип тестираног Новчића издваја се по карактеристичном маркеру DYS390=23, а поседује и нешто ређе вредности на маркерима DYS19=17, DYS385a=15 и DYS389ii=30. Извесна сличност овог хаплотипа се уочава у односу на резултат Савића из Мурина код Плава, који слави Лучиндан. Оба хаплотипа поседују ређе вредности DYS390=23, DYS19=17 и DYS385a=15, а разликују се на четири маркера. Међу до сада тестираним појединцима са подручја која би могла бити од интереса издвоји бих још и резултат Балевића из Ораха код Берана, који такође слави Никољдан и разликује се од хаплотипа Новчића на 4 маркера, али не поседује ни једну карактеристичну вредност.

На основу свега наведеног, рекао бих да јесте грешка у питању и да су сви Новчићи стрпани у исти кош. Новчића заиста има у Османбеговом Селу, где славе Јовањдан. Али они тамо немају предање о пореклу од Речевића, већ од Дашића из Шекулара (како наводи Лутовац у раду о Бихору и Коритима).

Мислим да ови Новчићи из Буђева немају везе са преимењацима са подручја Корита, већ да потичу од Речевића из села Дујке.

https://www.poreklo.rs/2015/03/01/poreklo-prezimena-selo-dujke-sjenica/?script=cir

[Ojler]

Станковић, Никољдан, Божевац/Мало Црниће, I2-PH908>FT14506>Y486944>Y179535>Y413587>Y598756

Станковићи из Божевца имају предање да су старином са Косова. Тестирани наводи да су у селу најмање пет генерација. Презиме носе по Станку чији се отац звао Стефан.

На попису становништва среза млавског из 1823. године у селу су пописана три домаћинства са презименом Станковић: Стаке, Ивана и Марка Станковића.
На основу имена из породичног родослова која је навео тестирани много занимљивије је домаћинство Станка Стеванова које се јавља у истом попису:

Станко Стеванов, земљорадник 53 г., жена Стевана 50 г., синови Живан 25 r., Петар 20 г., Никола 17 r., кћи Круна 12 г., син Вељко 9 г., кћи Софија 7 г., снаје: Милица 25 г., Савка 24 г., унук Вучко 2 г.

Можда ће неко од ових имена нешто значити тестираном и помоћи му да повеже своје породично стабло са наведеним подацима.

Тестирани је урадио WGS тест код Данте Лабс, на основу чега је утврђена припадност грани I2-PH908>FT14506>Y486944>Y179535>Y413587>Y598756, чија старост се процењује на око 1100 година. На старијој грани I2-Y413587 на YFull стаблу се налази један Албанац, који са Станковићем дели заједничког претка пре 1200 година, па се чини да би предање тестираног о пореклу са Косова могло бити утемељено. Томе у прилог иде и хаплотип Станковића. На 23 стандардна маркера PowerPlex панела као карактеристична издваја се вредност DYS439=14. Ову вредност поседује и хаплотип Грујића из Гораждевца код Пећи (Ђурђиц) који је и најближи резултату Станковића, са разликама на два маркера од 21 упоредивог. Хаплотип Грујића додуше има својих карактеристика на два маркера на којима се разликује, тако да веза са Станковићем није извесна.

[Atlantische]

Шикања, Стевањдан, Доњи Класнић, Глина

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480.

Изузев прилично ретке DYS390=23, остатак хаплотипа Шикање је у складу са модалним вредностима гране Y128480. Упркос томе рекао бих да је Шикањи уз раније тестираног Шикању из истог села близак Ђекић из Крњеуше код Босанског Петровца. Поред исте славе и сродних хаплотипова, Шикање попут Ђекића помињу да су старином из Лике. За Ђекиће је познато да су у Босну прешли из Грачаца 1879. године, па би могуће даље порекло Шикања требало тражити управо у том крају. Од претходно тестираног презимењака се разликује и на DYS389II.

Препорука за даље тестирање: Big Y-700/WGS тестови.

[Петар М. Демић]

Шикања, Стевањдан, Доњи Класнић, Глина

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480.

Изузев прилично ретке DYS390=23, остатак хаплотипа Шикање је у складу са модалним вредностима гране Y128480. Упркос томе рекао бих да је Шикањи уз раније тестираног Шикању из истог села близак Ђекић из Крњеуше код Босанског Петровца. Поред исте славе и сродних хаплотипова, Шикање попут Ђекића помињу да су старином из Лике. За Ђекиће је познато да су у Босну прешли из Грачаца 1879. године, па би могуће даље порекло Шикања требало тражити управо у том крају. Од претходно тестираног презимењака се разликује и на DYS389II.

Препорука за даље тестирање: Big Y-700/WGS тестови.

Преносим оно што сам написао о Шикањама на теми о ДНК тестирању становништва Класнића:

На основу података из архивске грађе Прве банске крајишке регименте, утврђено је да су Шикање биле присутне у Класнићу током прве половине XVIII вијека и да су имале најмање 3 породичне задруге у селу. Осим у Класнићу, Шикања са крсном славом Стевањдан је током XVIII вијека било и у селу Брубно (најмање 2 породичне задруге), с тим да је тај заселак (Шикањска коса) временом припојен селу Брезово Поље. Битно је напоменути и да су Шикање једини род са подручја касније Класничке компаније (села Класнић, Жировац, Брезово Поље, Брубно, Чавловица и Кобиљак) који је прослављао Стевањдан.

У списку крајишника Малоградачке компаније Прве банске крајишке регименте, насталом 1772. године, поименично су пописани:

• 99. Шикања Ђука (Gemeine Fousiliers), рођен и живи у Класнићу под бројем 22, православац, ожењен, стар 22 године, регрут.
• 163. Шикања Тодор (Gemeine Artilleristen), рођен и живи у Класнићу под бројем 21, православац, ожењен, стар 24 године, служи 6 година.

Помени Шикања у периоду од 1772. до 1786. године:

• породична задруга бр. 21 - Шикања Тодор, Шикања Ђурађ, Шикања Дмитар, Шикања Михаило.
• породична задруга бр. 22 - Шикања Ђука, Шикања Илија, Шикања Дмитар.
• породична задруга бр. 24 - Шикања Јандрија.