Поповић, Никољдан, Ново Милошево, Нови Бечеј, J2b-L283>Z638
У литератури о Поповићима пише следеће:
"ПОПОВИЋИ (10, Св. Никола), од Југ-Богданова корена; стара фамилија; чукундеда дошао из Иванде; Поповићи из Иванде су се тамо доселили одавно и најпре су се звали Југовићи. Али како су због тог презимена страдали од Турака, прозову се Савићи. После је било од њих шеснаест свештеника у Иванди, и по томе се прозову Поповићима. Према саопштењу Миливоја Томића, свештеника у Беодри: Поповић, учитељ у Баранди, имао грамату по којој су Поповићи у Иванди били Југовићи, потомци Југ-Богданови. Ту је повељу дао краљ Милутин оцу Југ-Богданову. Она је изгорела у време Мађарске буне, кад је Баранда страдала. Име томе учитељу Поповићу Томић није могао сазнати, али је са више страна добио поуздана сведочанства да је та повеља постојала. Од тих Поповића у Иванди су и данашњи Поповићи и Влашкалићи (-ини) у Врањеву; презиме Влашкалије добили су они у Врањеву на овај начин: један њихов предак убије неког врло нечовечног спахијског пандура и да би избегли казну, он и његови пребегну у Врањево. Кад су их питали одакле су, они су, да би заметнули траг, одговорили: “Одонуд, из Влашке!”. И тако добију назив Влашкалије. И они и њихови рођаци у Иванди славе Св. Николу и на исти начин казују о своме пореклу. Шеснаест свештеника од њих је било у Иванди и пре тога, пре њиховог досељавања."
Реч је вероватно о грани: J2b-L283>Z638>PH1751>Z38299, која се код нас најчешће јавља у јужним и централним крајевима. Такође, у граничним областима ка Албанији. Хаплотип поседује доста уобичајене вредности, па није лако закључити коме су Поповићи заиста блиски. Веза са крајишким Поповићима (иста слава) није искључена, мада блиско делују и неке породице из Зете и Шумадије (такође Никољдан). Интересантно је да око 30% свих Срба Z638 слави Никољдан. Иако најчешћа слава у Срба, ово је свакако доста индикативно и често може указивати на порекло из јужних динарских области, Зете, околине Куча, где је ова подграна прилично заступљена.
