Аутор Тема: Светски ДНК месец 2024  (Прочитано 92970 пута)

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2587
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светски ДНК месец 2024
« Одговор #80 послато: Мај 30, 2024, 09:50:38 пре подне »
48. Марковић (Аранђеловдан), Доња Црнућа/Горњи Милановац

Припада хаплогрупи R1b-Z2103, а можда нижој грани Y5587, које скоро да нема код Срба - постоји у Бугарској и на острвима око Задра, а недавно је и код неког Србина из Лике утврђена (без СТР маркера). У сваком случају, према подацима из наше табеле се не може ништа конкретно рећи, осим да има потпуно поклапање са Зоројевићем (Ђурђевдан) код Глине, на 10 упоредивих маркера, што је врло мало. На 23 маркера је разлика са другим тестираним особама велика - 5 и више, а то су неки за које је потврђена потпуно друга грана - L51. Једино дубинско тестирање у иностранству би дало коначан одговор.

У литератури се за Марковиће из Доње Црнуће наводи само да су старинци.

https://www.poreklo.rs/2023/01/11/haplogrupa-r1b-kod-srba/



Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2587
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светски ДНК месец 2024
« Одговор #81 послато: Мај 30, 2024, 10:22:00 пре подне »
51. Чворовић (Лучиндан), Заглавак, Бајина Башта

Припада хаплогрупи R1b-Z2705>BY38894. Има модалан хаплотип, па самим тим десетак потпуних поклапања на 23 маркера са Пиперима (грана FT49714) и још неким који нису Пипери. Једини је од преко 250 тестираних ове хаплогрупе, са крсном славом Лучиндан, па се ни ту не може ништа одређено рећи.

Тестирани о свом пореклу није написао ништа осим села Заглавак, а по литератури се тамо не помињу ни Чворовићи, нити било ко са славом Лучиндан - https://www.poreklo.rs/2013/01/19/poreklo-prezimena-selo-zaglavak-bajina-ba%c5%a1ta/

Позиција на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/

Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2587
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светски ДНК месец 2024
« Одговор #82 послато: Мај 30, 2024, 10:51:01 пре подне »
79. Спасојевић (Митровдан), Рибница/Завидовићи

Припада хаплогрупи R1b-Z2705>BY38894, а највероватније грани Y32147. Оно што је сасвим сигурно, јесте повезаност са Лазићем из суседног села Возућа, који исто слави Митровдан. Разликују се на 2 маркера од упоредивих 23. На DYS391 Спасојевић има повишену вредност 12, уместо 11, а на DYS437 Лазић има снижену вредност 14, уместо 15. Оно што је карактеристично за обојицу је ретка вредност DYS393=14 (уместо 13).

Можда Велибор Лазић може нешто да каже о презимену и селу, пошто нисам нашао литературу.

Позиција на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/

Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/
« Последња измена: Мај 30, 2024, 11:29:55 пре подне Ojler »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9197
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2024
« Одговор #83 послато: Мај 30, 2024, 12:32:17 поподне »
8. Ђилас, Лучиндан, Заград, Никшић

Вероватно припада хаплогрупи I2-PH908>Y52621>FT190799>Y189944>Y250780, роду Никшића. У односу на модални хаплотип PH908 гране, Ђилас има снижене вредности 15 на маркеру DYS19, 12 на DYS439 и 28 на DYS481. Са Бојовићем из Кута, који би по племенском предању Никшића-Жупљана требало да му је најближи, јер су Бојовићи, као и Ђиласи, потомци Никшиног сина Гезимира, има 6 разлика на упоредивих 23 маркера, од којих су на два маркера (DYS458 и DYS481) те разлике вишеструке. Са Јоковићем из Бјелошевине, који су по предању такође Гезимирови потомци, има само 2 разлике на упоредива 24 маркера (нажалост Јоковићу није очитан DYS481 па није био доступан за поређење), на DYS19 и DYS439. Занимљиво је да му је од припадника рода Никшића по маркерима најближи Томашевић из Бистрице код Петровца на Млави, са којим се разликује само на маркеру DYS19, додуше на упоредивих 20 маркера (Томашевић је радио тест на 37 маркера код компаније YSEQ по FTDNA распореду). Препорука је да Ђилас уради или појединачни тест на снип Y250780, па, у случају негативног резултата, на Y189944 или FT190799, или да уради Big Y/WGS тест, што је свакако боља опција, како би Ђиласи пронашли своје прецизно место у добро испрофилисаном стаблу рода Никшића.

Тестирани је оставио податак да Ђиласи потичу од "Војиновића из Жупе". Према књизи "Никшићка жупа" Милана Пековића, Ђиласи из Заграда су потомци Никшиног сина Гезимира, тј. његовог сина Ђурка. У истој књизи је истакнут и податак да Бојовићи из Кута такође потичу од Гезимира, односно од његовог сина Шакоја, па је помало необична велика разлика у маркерима између Ђиласа и њега. С друге стране, са Јоковићем из Бјелошевине (који су потомци Бјелоша, унука Шакојевог односно праунука Гезимировог) има мањи број разлика у маркерима. Из тог разлога би свакако било добро да Ђилас уради неко од горе поменутих SNP тестирања.

Цитат
Према народном предању село Заград се некада звало Подгорје. Како се у јужном дијелу села, уз брдо Градину, налазило старо римско утврђење — град, мјештани овог села када би их питали одакле су, говорили су да су иза града или иза Градине и тако је село добило назив Заград.

Као што је познато, Никша је, када се доселио у Жупу, изабрао ово мјесто да се у њему настани. Када је синовима дијелио посјед, најмлађег сина Гезимира је оставио код себе и дао му Заград, Кута, Бјелошевину и Мораково. Никша је и сахрањен y Заграду, гдје се његов гроб и данас налази на мјесто званом Острељ.

Гезимир је имао три сина: Шакоја, Витаса и Ђурка. Од Ђурка воде поријекло најбројнија заградска братства: Ђуровићи, Кнежевићи, Ђиласи и Поповићи. Од Шакоја су Чворовићи. Дендићи, Мартиновићи и Одовићи су досељеници, а Коџули су старосједиоци.

Цитат
Ђуровићи, Ђиласи, Кнежевићи и Поповићи су потомци Никшиног сина Гезимира. Некада су сви сачињавали једно братство и између себе се нијесу женили ни удавали све до половине деветнаестог вијека.

Цитат
Према предању, Ђиласи су добили презиме по некој Ђили која је рано остала удовица са своја два сина: Маринком и Мићом, које су сељаци прозвали по мајци Ђиласима.

Овај део предања о имену Ђиласа највероватније није тачан, јер је "ђилас", према "Речнику српскохрватског књижевног језика" из 1967. године, старински израз или за неког ко је "тркач, скакач" или за "распуштеног, раскалашног човека".
« Последња измена: Мај 30, 2024, 12:51:08 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2024
« Одговор #84 послато: Мај 30, 2024, 12:50:41 поподне »
41. Живановић, Ђурђиц, Доња Бадања, Лозница, E-V13>Z5017>CTS9320>PH1173>Y7168

Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Јагодић, Ђурђиц, Јошева/Лозница
- Поповић, Ђурђиц, Југовићи/Лозница
- Николић, Никољдан, Горња Бадања/Лозница
- Милосављевић, Ђурђиц, Велика Плана

Могуће је да овом роду припада и Красојевић (Ђурђиц, Горња Црнућа/Горњи Милановац), за кога је утврђено да припада млађој грани E-Y7168>FTC12111>FTC11923>FTC12132.

Живановићи по предању потичу из Херцеговине. Из неког разлога се не помињу међу породица из Доње Бадање у књизи „Рађевина и Јадар“:
https://www.poreklo.rs/2014/04/16/poreklo-prezimena-selo-donja-badanja-loznica/?script=cir

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2024
« Одговор #85 послато: Мај 30, 2024, 01:51:46 поподне »
28. Николић, Јовањдан, Глоговац, Богатић, E-V13>Z5018>S2979>L241>PH2180>FT178289

Припада генетичком роду Копривица и Тупањаца, чија је матица у Бањанима. Хаплотип тестираног је истоветан модалном хаплотипу овог рода.

Миливоје Васиљевић у свом раду о Мачви наводи следеће:
Досељени у 18. веку
...
Из Босне: НИКОЛИЋИ (Јовањдан, 4 к), исти род са Николићима (Софрићи, Ђаковићи) у Бановом Пољу.


Тестирани је навео да је секундарно презиме Николића Крсмановић. Сматра се да је презиме Николић старије, а да су Крсмановићима прозвани по претку Крсману.

Род Копривица и Тупањаца је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2024
« Одговор #86 послато: Мај 30, 2024, 03:09:01 поподне »
53. Букарица, Аранђеловдан, Лишане Тињске, Бенковац, E-V13>Y30977>Y37092

Поседује повишену вредност маркера DYS458=17. Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Шашић, Мратиндан, Ервеник, Далмација
- Шашић, Мратиндан, Бјелај/Босански Петровац
- Ђурашиновић, Мратиндан, Ћуковац/Кнежево

Тестирани је навео да Букарице потичу из Ервеника, што је с обзиром на сродност са Шашићима сасвим извесно.

Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6273
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2024
« Одговор #87 послато: Мај 30, 2024, 04:10:30 поподне »
11. Јокић, Јовањдан, Радаљ/Мали Зворник I2-Y3120

За Јокиће се условно може рећи да су староседеоци у селу Радаљ, јер се под својим презименом помињу већ на првом попису из 1831. године који је спровела нова Кнежевина Србија по стицању аутономије. Тада су забележени Перо и Ристо Јокић, а припадници ове породице могу се на даље пратити на различитим пописима у Радаљу кроз цео 19. век. Године 2011, родослов Јокића бројао је седам генерација у прошлост, почевши од Радана, сина Боже Голубовића. Године 1903. забележено је да Јокићи у Радаљу живе у махалама Шевар и Главице.
Љуба Павловић о овој породици наводи следеће предање: "Јокићи су преко Горњих Кошаља и преко Тадића дошли из Пиве и населили се уз Радиће. Овде су дошли три брата, а потомци једног од њих сишли у Табановић. У селу се зову Зељићи, Давинићи, Крсмановићи и Мићићи, сви између себе и изван села Јокићи (38 к.; Cв. Јован)."
Тестирани није навео податке о пореклу породице.

Резултат тестираног поседује једну карактеристичну вредност, DYS389ii=33, а нешто ређе се јавља и маркер DYS635=24. Чини се прилично извесним да је тестирани генетички близак са једним тестираним из Табановића у Мачви, који такође слави Јовањдан. Ова два резултата имају потпуно подударање на 17 упоредивих маркера (на колико је рађена ДНК анализа тестираном из Табановића), укључујући и подударање на карактеристичним вредностима DYS389ii=33 и DYS635=24. Осим генетике, истог географског региона и крсне славе, у прилог родовској вези двојице тестираних говори и забележено предање Јокића, као и наводи тестираног из Табановића да им је даља старина у Радаљу. Такође, једно забележено предање повезује оба ова рода са старијим презименом Голубовић, тако да има више него довољно аргумената да се закључи да су у том делу предања тачна, односно да су тестирани део истог рода. Презиме тестираног из Табановића на жалост не могу саопштити јер резултат његовог теста још није јаван.

Резултат тестирања не  открива ништа у вези даље старине Јокића и евентуалног порекла из Пиве, па би у случају да се жели даље истраживати та тема било неопходно урадити WGS или BigY тест.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5688
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2024
« Одговор #88 послато: Мај 30, 2024, 06:36:18 поподне »
25. Павковић, Никољдан, Тушиловић, Карловац

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 389=14/32, 449=29, 549=12, 635=22.
Нема ближа поклапања. Због вредности 389=14/32 можда постоји веза са Карлицом из околине Новог Града, па и географски нису много удаљени. Једино што имају 5 разлике на упоредива 23 маркера и различите славе, па се ова веза не може потврдити. Уколико занемаримо ту вредност, најближи му је Егзета из Далмације, са којим има 3 разлике на упоредива 23 маркера и деле карактеристичне вредности 549=12, 635=22, али и ова веза се не може са сигурношћу потврдити. Зато Павковићу предлажем неки од напреднијих тестова (WGS, BigY...).

О пореклу Павковића за сада нисам нашао ништа у литератури. Када и ако будем нешто нашао, дописаћу.

Ван мреже Aна

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 16
Одг: Светски ДНК месец 2024
« Одговор #89 послато: Мај 31, 2024, 06:46:43 поподне »
41. Живановић, Ђурђиц, Доња Бадања, Лозница, E-V13>Z5017>CTS9320>PH1173>Y7168

Живановићи се не помињу у књизи Видосаве Николић-Стојанчевић, али у књизи Боривоја Милојевића "Рађевина и Јадар" о пореклу становништва из Доње Бадање пише следеће:
Досељени су:
1) у првој половини 18. века: Гајићи, Јоцићи, Божићи, Павловићи, Марковићи, Росићи, Игњатовић, Живановићи, Јовановићи, Ђукановићи, Јагодићи, Лазаревић, Ђекићи, Тодорчевићи, Митрићи, Томићи, Максимовићи, Благојевићи, Илић, Петровићи и Божић из Таора. Од Лазаревића се у Шабац одселио Кузман, отац приповедача Лазе Лазаревића. (Ђурђиц)

О овоме је већ било речи на теми Село Доња Бадања: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6573.0
Пошто су се наведене породице доселиле заједно и славе исту славу, поставља се питање да ли припадају истом роду. За сада постоји поклапање између Живановића и Јагодића, а на теми о Доњој Бадањи је поменуто да је и Божић преко 23andMe добио хаплогрупу E-V13 без дубље гране.

Иначе, грани E-Y7168 је припадала и породица Хуњади, па би било занимљиво видети на који начин је тридесетак до сада тестираних припадника ове гране повезано са њима. TMRCA за E-Y7168 је процењен на око 900 CE.

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1671
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Светски ДНК месец 2024
« Одговор #90 послато: Мај 31, 2024, 07:33:28 поподне »
Мислим да је Обреновић ту проблематику добро објаснио у тексту на порталу, погодио је суштину рекао бих. Бар што се Властелице тиче али верујем и Кнежевића и других. Суштина је да му нису деца и унуци већ рођаци, и то рођаци за које је он знао. Знао је јер се код једних од њих склонио повлачећи се са Косова након боја са Турцима 1448. године. Драган је лепо написао, свако се у невољи склања код рођака па се тако и Јанко склонио код Властелица. Како се у ту причу уклапају рођаци у Херцеговини, али и то да се за Сибињанин Јанка говорило да је влах, тек треба да се утврди. Нема сумље да је у западној Србији било романофоних, томе сведоче топоними (Негришори, Урсуле итд.). Да ли су Јанко и његови преци били делом те неке локалне заједнице или пак рода који је досељен из Херцеговине за зада остаје мистерија, нису једини који имају предање да су дошли из западних крајева а да при томе припадају том роду. Ако је човек у могућности тест целог генома, помоћиће и њему али и многима који су заинтересовани. Просто је фасцинантно да је једна породица толико векова очувала предање да је те посете било. Дакле веза је рођачка, по мушкој линији, у то нема сумље.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже цопе

  • Гост
  • *
  • Поруке: 12
Одг: Светски ДНК месец 2024
« Одговор #91 послато: Мај 31, 2024, 10:37:59 поподне »
Мислим да је Обреновић ту проблематику добро објаснио у тексту на порталу, погодио је суштину рекао бих. Бар што се Властелице тиче али верујем и Кнежевића и других. Суштина је да му нису деца и унуци већ рођаци, и то рођаци за које је он знао. Знао је јер се код једних од њих склонио повлачећи се са Косова након боја са Турцима 1448. године. Драган је лепо написао, свако се у невољи склања код рођака па се тако и Јанко склонио код Властелица. Како се у ту причу уклапају рођаци у Херцеговини, али и то да се за Сибињанин Јанка говорило да је влах, тек треба да се утврди. Нема сумље да је у западној Србији било романофоних, томе сведоче топоними (Негришори, Урсуле итд.). Да ли су Јанко и његови преци били делом те неке локалне заједнице или пак рода који је досељен из Херцеговине за зада остаје мистерија, нису једини који имају предање да су дошли из западних крајева а да при томе припадају том роду. Ако је човек у могућности тест целог генома, помоћиће и њему али и многима који су заинтересовани. Просто је фасцинантно да је једна породица толико векова очувала предање да је те посете било. Дакле веза је рођачка, по мушкој линији, у то нема сумље.
А о коме је реч, ја се извињавам?
Поздрав свима, прва ми је порука!
« Последња измена: Мај 31, 2024, 10:42:34 поподне цопе »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1642
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Светски ДНК месец 2024
« Одговор #92 послато: Мај 31, 2024, 10:51:47 поподне »
А о коме је реч, ја се извињавам?
Поздрав свима, прва ми је порука!
https://www.poreklo.rs/2024/04/02/sibinjanin-janko-i-njegova-geneticka-veza-sa-srbima/

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1642
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Светски ДНК месец 2024
« Одговор #93 послато: Мај 31, 2024, 11:16:48 поподне »
Како се у ту причу уклапају рођаци у Херцеговини, али и то да се за Сибињанин Јанка говорило да је влах, тек треба да се утврди. Нема сумље да је у западној Србији било романофоних, томе сведоче топоними (Негришори, Урсуле итд.). Да ли су Јанко и његови преци били делом те неке локалне заједнице или пак рода који је досељен из Херцеговине за зада остаје мистерија, нису једини који имају предање да су дошли из западних крајева а да при томе припадају том роду.
Нема овде мистерије по питању даљег порекла овог рода, укључујући и линију коју представља Сибињанин Јанко. Разноврсност старијих грана је на истоку, што потврђује и нов припадник Албанац из Елбасана, очигледно пореклом Бугарин:
https://www.yfull.com/tree/E-Y7168/

Елбасан (Википедија на бугарском): https://bg.m.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D1%81%D0%B0%D0%BD В града са заселени жители от други области, включително и българи. Началото на българската колония, просъществувала повече от 200 години, е поставено през 1466 – 1467 г. от 15 семейства от Скопие.[1] Днес в Елбасан живеят около 12 000 българи, преселници от областта Голо бърдо.

Голо Брдо (Википедија на бугарском): https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%BE_%D0%91%D1%80%D0%B4%D0%BE_(%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82)

Неке гране су на простор Драгачева највероватније мигрирале са истока још пре Немањићке Србије, одакле су се нешто касније за време турских освајања шириле и у Херцеговину. Рекао бих да то није случај са родовима у Доњој Бадањи, за које стоји даље порекло Таор.
« Последња измена: Мај 31, 2024, 11:19:46 поподне Владимир Бојановић »

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6273
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2024
« Одговор #94 послато: Мај 31, 2024, 11:52:22 поподне »
22. Мајсторовић, Никољдан, Јазак/Ириг, I2-Y3120

Тестирани је навео да његови преци вековима живе у Срему и да му није познато одакле су се могли доселити.
Потврду да је продица Мајсторовић већ дуго у Јаску налазимо и у аустријском попису округа Срем из 1828. године, када су у Јаску пописани Сенија и Урош Мајсторовић.

Хаплотип тестираног има више немодалних вредности, од којих се као специфична посебно издваја DYS549=12, а као ређи уочавају се и маркери DYS576=19, DYS635=24, па донекле и DYS19=15.
Тестирани би могао припадати роду којег тренутно чине Милутиновић (Бошковићи/Зворник), Стефановић (Горњи Локањ/Зворник) и један тестирани чији резултат још није објављен (Бистрица/Нова Варош), сви са славом Никољдан као и Мајсторовић. Хаплотипу Мајсторовића је најближи необјављени резултат тестираног из Бистрице, са подударањем 21/23. Све ове хаплотипове карактеришу вредности маркера DYS549=12, DYS576=19 и DYS19=15. Остали тестирани из ове групе додуше имају снижену вредност DYS635=22, што хаплотип Мајсторовића делимично удаљава од могуће сродности са њима. Но, ни вредност DYS635=24 нити DYS635=22 нису толико карактеристичне да се не би могле подвести под приватне мутације.
Сврстао бих за сада Мајсторовића у овај род, али уз доста резерве и ограде. Једино би дубљим генетичким тестовима било могуће проверити постоји ли међу њима ближа родословна веза.   
« Последња измена: Мај 31, 2024, 11:57:00 поподне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2587
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светски ДНК месец 2024
« Одговор #95 послато: Јун 01, 2024, 12:39:39 пре подне »
53. Букарица, Аранђеловдан, Лишане Тињске, Бенковац, E-V13>Y30977>Y37092

Поседује повишену вредност маркера DYS458=17. Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Шашић, Мратиндан, Ервеник, Далмација
- Шашић, Мратиндан, Бјелај/Босански Петровац
- Ђурашиновић, Мратиндан, Ћуковац/Кнежево

Тестирани је навео да Букарице потичу из Ервеника, што је с обзиром на сродност са Шашићима сасвим извесно.

Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране.

Постоје и Букарице из Ервеника које славе Мратиндан као и Шашићи. Ови из Лишана Тињских имају другу славу.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6273
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2024
« Одговор #96 послато: Јун 01, 2024, 12:53:52 пре подне »
27. Крајић, Аранђеловдан, Стамница/Петровац на Млави, I2-Y3120

Хаплотип тестираног карактеришу две веома ретке вредности, DYS393=12 и DYS456=16, а као нешто ређе уочавају се и DYS19=17, DYS576=19 и DYS635=24. У бази Српског ДНК пројекта нема хаплотипова за које би се могло тврдити да су блиски овом резултату, а нисам их нашао чак ни у бази FTDNA са овим карактеристичним маркерима. Тестирани не зна ништа о свом даљем пореклу, нити има података у нашој етнографској литератури о овој породици, тако да се заиста нема много шта написати. Тестираном преостаје да окуша срећу са неким од геномских тестова, у нади да би одређивањем терминалне филогенетичке гране пронашао ближе генетичке рођаке.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1671
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Светски ДНК месец 2024
« Одговор #97 послато: Јун 01, 2024, 01:37:55 поподне »
Нема овде мистерије по питању даљег порекла овог рода, укључујући и линију коју представља Сибињанин Јанко. Разноврсност старијих грана је на истоку, што потврђује и нов припадник Албанац из Елбасана, очигледно пореклом Бугарин:
https://www.yfull.com/tree/E-Y7168/

Елбасан (Википедија на бугарском): https://bg.m.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D1%81%D0%B0%D0%BD В града са заселени жители от други области, включително и българи. Началото на българската колония, просъществувала повече от 200 години, е поставено през 1466 – 1467 г. от 15 семейства от Скопие.[1] Днес в Елбасан живеят около 12 000 българи, преселници от областта Голо бърдо.

Голо Брдо (Википедија на бугарском): https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%BE_%D0%91%D1%80%D0%B4%D0%BE_(%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82)

Неке гране су на простор Драгачева највероватније мигрирале са истока још пре Немањићке Србије, одакле су се нешто касније за време турских освајања шириле и у Херцеговину. Рекао бих да то није случај са родовима у Доњој Бадањи, за које стоји даље порекло Таор.

Тачно Владо, несумљиво је то да старије гране иду ка Бугарској. И вероватно су неки од E-Y7168 кренули западно у време првог Бугарског царства, пре Немањићке Србије. Мене више занима шта се тада збило, након досељавања. Каква им је судбина била, на који начин су били инкорпорирани у Српску државу и где се у целу причу уклапају преци Сибињанин Јанка. Логичан пут, за део тог рода, јесте Драгачево па Херцеговина али буне предања о миграцијама од Херцеговине ка западној Србији. Можда је у питању повратна миграција, ако гледамо стабло те хаплогрупе то је најлогичније. У сваком случају једна од занимљивијих тема која је на врло директан начин показала значај генетске генеологије. Пре свега мислим на то што је управо ГГ потврдила у 19. веку записана предања, открила рођаке Хуњадијевих и бацила ново светло на оно што је Халкокондил записивао. Ово је рекао бих добар метод за утврђивање рођачких веза и осталих знаменитих породица средњовековне државе. Археогенетика би могла да помогне код утврђувања порекла витеза Жарка из Острвице, лозе Кувета, Павла Орловића итд. На тај начин би се оживело интересовање за српски средњи век.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1337
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Светски ДНК месец 2024
« Одговор #98 послато: Јун 01, 2024, 02:15:31 поподне »
35. Орељ, Ђурђевдан, Штикада, Ловинац

Припада хаплогрупи I1-Z63>FGC9549>FTA28840. Нема блиских поклапања у нашој бази али су му сасвим сигурно блиски Крајишници и Личани о којима имамо посебну тему: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6476.msg170306#msg170306. Иначе и Ореља са славом Ђурђевдан има широм Лике и Босанске Крајине. Ово је прилично ретка хаплогрупа међу Србима. Јавља се и на истоку Србије, као и у Бугарској. Даљим пореклом је вероватно од Гепида, јер је забележено присуство узводних грана у археогенетским узорцима из Вилбарк културе, као и међу Аварима на истоку Паноније (узорак RKF274.A0101). Орељу бих препоручио да уради BigY-700 тест код FTDNA, уколико је у могућности, како би се позиционирао на FTDNA стаблу, на коме по свему судећи тренутно има најближе рођаке https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-FTA29568/tree.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1412
  • I2-PH908-Z16983>A8741>Y264744 (Никољдан, Панчево)
Одг: Светски ДНК месец 2024
« Одговор #99 послато: Јун 01, 2024, 03:27:37 поподне »
35. Орељ, Ђурђевдан, Штикада, Ловинац

Припада хаплогрупи I1-Z63>FGC9549>FTA28840. Нема блиских поклапања у нашој бази али су му сасвим сигурно блиски Крајишници и Личани о којима имамо посебну тему: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6476.msg170306#msg170306. Иначе и Ореља са славом Ђурђевдан има широм Лике и Босанске Крајине. Ово је прилично ретка хаплогрупа међу Србима. Јавља се и на истоку Србије, као и у Бугарској. Даљим пореклом је вероватно од Гепида, јер је забележено присуство узводних грана у археогенетским узорцима из Вилбарк културе, као и међу Аварима на истоку Паноније (узорак RKF274.A0101). Орељу бих препоручио да уради BigY-700 тест код FTDNA, уколико је у могућности, како би се позиционирао на FTDNA стаблу, на коме по свему судећи тренутно има најближе рођаке https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-FTA29568/tree.

Њих има и у Срему -Сурдуку, мислим са истом славом и ту живе од 18-тог века..
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741>Y264744

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*