8. Ђилас, Лучиндан, Заград, Никшић
Вероватно припада хаплогрупи
I2-PH908>Y52621>FT190799>Y189944>Y250780,
роду Никшића. У односу на модални хаплотип PH908 гране, Ђилас има снижене вредности 15 на маркеру DYS19, 12 на DYS439 и 28 на DYS481. Са Бојовићем из Кута, који би по племенском предању Никшића-Жупљана требало да му је најближи, јер су Бојовићи, као и Ђиласи, потомци Никшиног сина Гезимира, има 6 разлика на упоредивих 23 маркера, од којих су на два маркера (DYS458 и DYS481) те разлике вишеструке. Са Јоковићем из Бјелошевине, који су по предању такође Гезимирови потомци, има само 2 разлике на упоредива 24 маркера (нажалост Јоковићу није очитан DYS481 па није био доступан за поређење), на DYS19 и DYS439. Занимљиво је да му је од припадника рода Никшића по маркерима најближи Томашевић из Бистрице код Петровца на Млави, са којим се разликује само на маркеру DYS19, додуше на упоредивих 20 маркера (Томашевић је радио тест на 37 маркера код компаније YSEQ по FTDNA распореду). Препорука је да Ђилас уради или појединачни тест на снип
Y250780, па, у случају негативног резултата, на
Y189944 или
FT190799, или да уради
Big Y/WGS тест, што је свакако боља опција, како би Ђиласи пронашли своје прецизно место у добро испрофилисаном стаблу рода Никшића.
Тестирани је оставио податак да Ђиласи потичу од "Војиновића из Жупе". Према књизи "Никшићка жупа" Милана Пековића, Ђиласи из Заграда су потомци Никшиног сина Гезимира, тј. његовог сина Ђурка. У истој књизи је истакнут и податак да Бојовићи из Кута такође потичу од Гезимира, односно од његовог сина Шакоја, па је помало необична велика разлика у маркерима између Ђиласа и њега. С друге стране, са Јоковићем из Бјелошевине (који су потомци Бјелоша, унука Шакојевог односно праунука Гезимировог) има мањи број разлика у маркерима. Из тог разлога би свакако било добро да Ђилас уради неко од горе поменутих SNP тестирања.
Према народном предању село Заград се некада звало Подгорје. Како се у јужном дијелу села, уз брдо Градину, налазило старо римско утврђење — град, мјештани овог села када би их питали одакле су, говорили су да су иза града или иза Градине и тако је село добило назив Заград.
Као што је познато, Никша је, када се доселио у Жупу, изабрао ово мјесто да се у њему настани. Када је синовима дијелио посјед, најмлађег сина Гезимира је оставио код себе и дао му Заград, Кута, Бјелошевину и Мораково. Никша је и сахрањен y Заграду, гдје се његов гроб и данас налази на мјесто званом Острељ.
Гезимир је имао три сина: Шакоја, Витаса и Ђурка. Од Ђурка воде поријекло најбројнија заградска братства: Ђуровићи, Кнежевићи, Ђиласи и Поповићи. Од Шакоја су Чворовићи. Дендићи, Мартиновићи и Одовићи су досељеници, а Коџули су старосједиоци.
Ђуровићи, Ђиласи, Кнежевићи и Поповићи су потомци Никшиног сина Гезимира. Некада су сви сачињавали једно братство и између себе се нијесу женили ни удавали све до половине деветнаестог вијека.
Према предању, Ђиласи су добили презиме по некој Ђили која је рано остала удовица са своја два сина: Маринком и Мићом, које су сељаци прозвали по мајци Ђиласима.
Овај део предања о имену Ђиласа највероватније није тачан, јер је "ђилас", према "Речнику српскохрватског књижевног језика" из 1967. године, старински израз или за неког ко је "тркач, скакач" или за "распуштеног, раскалашног човека".
