Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Драган Обреновић]

Краговић, Св. Арханђел Михаило, Велика Госпојина, Ковраге, Исток

Припада хаплогрупи: I2 > PH908 > FT14506 > Y330253 > Y331025

Краговићу је урађен WGS код YSEQ-a и прелиминарно га је Yfull разврстао на I-Y331025 коју дели са Јовашевићем из Прељине (Чачак).

Још један интересантан резултат. Господина Јовашевића сам стицајем околности ја тестирао (YSEQ WGS), у склопу тестирања родова из Марковице у Драгачеву (Јовашевићи из Прељине су огранак марковичких Јовашевића). Не зна се када и одакле су Јоваши досељени у Марковицу - важе за староседеоце, које је мој родоначелник Обрен Савић затекао у селу (по предању, позвали су га да направи кућу на њиховој баштини). Тестирани Јовашевић је дуго стајао "усамљен" на стаблу, једва чекам да видим процену TMRCA са Краговићем из Истока, јер би потенцијално могла да буде потврда постојања миграционог пута који води од Косова ка Драгачеву.

[Equinox]

Још један интересантан резултат. Господина Јовашевића сам стицајем околности ја тестирао (YSEQ WGS), у склопу тестирања родова из Марковице у Драгачеву (Јовашевићи из Прељине су огранак марковичких Јовашевића). Не зна се када и одакле су Јоваши досељени у Марковицу - важе за староседеоце, које је мој родоначелник Обрен Савић затекао у селу (по предању, позвали су га да направи кућу на њиховој баштини). Тестирани Јовашевић је дуго стајао "усамљен" на стаблу, једва чекам да видим процену TMRCA са Краговићем из Истока, јер би потенцијално могла да буде потврда постојања миграционог пута који води од Косова ка Драгачеву.

Ја мислим да постоји реална могућност о некој ближој вези Краговића и Јовашевића од тренутне процене старости гране на којој се обојица налазе. Недавно сам током истраживања архивске грађе наишао на Колаке (Св. Никола, Св. Илија) у Рајцу, што је што још један пример веза појединих фамилија у Драгачеву и родова у Ибарској долини. Те миграције ка драгачевским селима су очигледно биле појединачне, за разлику од групних које су превасходно биле усмерене ка Подибру, Гружи, Левчу и делом Лепеници.

Поменуо сам ту једну задругу рогожанских Колака који су насељени у Рајац почетком 19. века, од које су настале две, које су пописане 1863.
У Борчу у Гружи имамо пример здружене миграције огранака два велика рода из суседних села на Рогозни - истих Колака,  из Јавора, и Товрљана из Рајетића, крајем 18 или на самом почетку 19 века.

[Милош]

Краговић, Св. Арханђел Михаило, Велика Госпојина, Ковраге, Исток

Припада хаплогрупи: I2 > PH908 > FT14506 > Y330253 > Y331025

Краговићу је урађен WGS код YSEQ-a и прелиминарно га је Yfull разврстао на I-Y331025 коју дели са Јовашевићем из Прељине (Чачак).

Тестирани је директан потомак Алексе, сина Павића Краговића, чији се унук Душан, са сином Видосавом из Кобиље Главе (Зубин Поток) колонизовао у Ковраге у првој половини 20 века.

Ово је још један важан резултат који је недвосмислено оборио тезу о родбинској вези Краговића, Мијачића из Орница, односно Калудре, и Станића из Оклаца. Сама конструкција о рођачкој вези је евидентно базирана на чињеници да Краговићи, Мијачићи и Станићи славе исту, ретку комбинацију мале и велике славе.

Узимајући у обзир резултат Краговића, постоји сасвим солидна вероватноћа да и неке друге фамилије које су настањивале и које и данас настањују села на источним падинама Рогозне, и које славе исту комбинацију мале и велике славе као и Краговићи, припадају истом роду као и тестирани. Овде првенствено мислим на Гркајце са различитим презименима, Цветковиће из Бара код Врачева и неколицину других фамилија.

 

Изненађујући резултат, али свакако одличан.

Иначе, споменути Алекса је према попису из 1851. године, рођен 1840. а био је син Радивоја (35),  док је Радивоје син Радојка (55), јединог Павићевог сина. Дакле према попису, Алекса је Павићев праунук. Павић је пописан и био је жив. Записано је да је имао 110 година, што је вероватно преувеличано.

[Equinox]

 

Изненађујући резултат, али свакако одличан.

Иначе, споменути Алекса је према попису из 1851. године, рођен 1840. а био је син Радивоја (35),  док је Радивоје син Радојка (55), јединог Павићевог сина. Дакле према попису, Алекса је Павићев праунук. Павић је пописан и био је жив. Записано је да је имао 110 година, што је вероватно преувеличано.

Тачно. Омашком сам откуцао син уместо унук.

[Драган Обреновић]

Ја мислим да постоји реална могућност о некој ближој вези Краговића и Јовашевића од тренутне процене старости гране на којој се обојица налазе. Недавно сам током истраживања архивске грађе наишао на Колаке (Св. Никола, Св. Илија) у Рајцу, што је што још један пример веза појединих фамилија у Драгачеву и родова у Ибарској долини. Те миграције ка драгачевским селима су очигледно биле појединачне, за разлику од групних које су превасходно биле усмерене ка Подибру, Гружи, Левчу и делом Лепеници.

Поменуо сам ту једну задругу рогожанских Колака који су насељени у Рајац почетком 19. века, од које су настале две, које су пописане 1863.
У Борчу у Гружи имамо пример здружене миграције огранака два велика рода из суседних села на Рогозни - истих Колака,  из Јавора, и Товрљана из Рајетића, крајем 18 или на самом почетку 19 века.

Слажем се, такве миграције си биле вероватно појединачне и више изузеци од правила. Кад већ помињемо потенцијалне миграције КиМ -> Драгачево, споменуо бих и Красића са славом Св. Врачи, из села Доња Краварица у Драгачеву, који је по маркерима близак Ердоглији и сврстани су у табели СДНКП у исти род.

Ердељановић је забележио да је предак Красића (и Вуковића из истог села) у Краварицу дошао "прије 300-400 година од Сјенице", али Сјеница је могла бити и успутна станица на миграторном путу од КиМ. Свакако, само на основу кратких хаплотипова и без BigY/WGS теста не треба се истрчавати са закључцима.

Иначе, ако ти администрираш ове нове резултате на YFull, било би сјајно да их учланиш у групу "Serbian DNA", да погледамо снипове: https://www.yfull.com/groups/serbian-dna/create-join-request/

[Equinox]

Слажем се, такве миграције си биле вероватно појединачне и више изузеци од правила. Кад већ помињемо потенцијалне миграције КиМ -> Драгачево, споменуо бих и Красића са славом Св. Врачи, из села Доња Краварица у Драгачеву, који је по маркерима близак Ердоглији и сврстани су у табели СДНКП у исти род.

Ердељановић је забележио да је предак Красића (и Вуковића из истог села) у Краварицу дошао "прије 300-400 година од Сјенице", али Сјеница је могла бити и успутна станица на миграторном путу од КиМ. Свакако, само на основу кратких хаплотипова и без BigY/WGS теста не треба се истрчавати са закључцима.

Мислим да је тај сценарио о миграцијама са Косова преко Пештера и Голије мало вероватан, и да су у извесном броју случајева етнолози за породице које не памте своје место порекла једноставно навели исто место или област порекла као већини у одређеном селу. Овде поред Красића имамо и пример Ћурчића из Милатовића који су несумњиво повезани са Мекоделцима и Божовићима из Придворице, и који такође славе Митровдан.

[Radul]

Стојчић, Мратиндан, Доња Добриња/Пожега, J2a-L70

Најстарији су доњодобрињски род. Позната су стара и утицајна свештеничка породица. Према предању досељени су из Дробњака почетком 18. вијека. Породично предање казује, да се у Добрињу доселила удовица Стојка са сином удовим попом и још два. Настанили су се у засеоку Осоје, одакле су се ширили. Један од Стојкиних синова био је владика и није ни долазио у ове крајеве. Узео је још једног и закалуђерио се у Кабларским манастирима. Прије Првог српског устанка била су 4 свештеника  Стојчића и два епископа који су службовали у Гацку, Нестор и Арсеније. Према свједочењу Караџића и Шибалића, истакли су се у Првом српском устанку.

У погледу генетичке генеалогије, припадају хаплогрупи J2a-L70. Припадају сада добро дефинисаном роду који слави Мратиндан. Имају потпуно поклапање са породицом Симовић из Трешњевака код Крагујевца, 23/23. Са Ћирићем из Влакча код Крагујевац разлика је у једном маркеру 22/23. Ћирићи као и Стојчићи баштине традицију по којој су досељени из Црне Горе, с'тим да Ћирићи наводе Зету као мјесто поријекла. Симовићи за разлику од њих немају сачувано предање о даљој старини. Сви речени поред блиске генетичке повезаности славе Мратиндан.

Поред тога, блиски резултат 22/23 дијеле са једном породицом из Старе Србије, а која насељава Старо Нагоричане.

Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест.

[Небојша]

Стојчић, Мратиндан, Доња Добриња/Пожега, J2a-L70

Најстарији су доњодобрињски род. Позната су стара и утицајна свештеничка породица. Према предању досељени су из Дробњака почетком 18. вијека. Породично предање казује, да се у Добрињу доселила удовица Стојка са сином удовим попом и још два. Настанили су се у засеоку Осоје, одакле су се ширили. Један од Стојкиних синова био је владика и није ни долазио у ове крајеве. Узео је још једног и закалуђерио се у Кабларским манастирима. Прије Првог српског устанка била су 4 свештеника  Стојчића и два епископа који су службовали у Гацку, Нестор и Арсеније. Према свједочењу Караџића и Шибалића, истакли су се у Првом српском устанку.

У погледу генетичке генеалогије, припадају хаплогрупи J2a-L70. Припадају сада добро дефинисаном роду који слави Мратиндан. Имају потпуно поклапање са породицом Симовић из Трешњевака код Крагујевца, 23/23. Са Ћирићем из Влакча код Крагујевац разлика је у једном маркеру 22/23. Ћирићи као и Стојчићи баштине традицију по којој су досељени из Црне Горе, с'тим да Ћирићи наводе Зету као мјесто поријекла. Симовићи за разлику од њих немају сачувано предање о даљој старини. Сви речени поред блиске генетичке повезаности славе Мратиндан.

Поред тога, блиски резултат 22/23 дијеле са једном породицом из Старе Србије, а која насељава Старо Нагоричане.

Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест.

На основу једног резултата са 23andMe, може се рећи да предање о пореклу из области око Дробњака није без основа. Једино што тестирани у вези славе спомиње Курепе, а они су друга хаплогрупа.

Јањушевић, Мратиндан, Матаруге, Пљевља, J2a-L26>L70

Милета Војиновић (Пљеваски крај) о пореклу ових Јањушевића каже следеће:

"Према предању, Јањушевићи потичу од породице Обилића. По доласку Турака у Србију, једна фамилија Обилића, бежећи пред Турцима, прешла је у Ровца, а затим у Озриниће код Никшића. Из Озринића су три брата побегла због крвне освете око 1720. године. На путу за Србију заноћили су једну ноћ на Вуковом Брду у Матаругама. Ту су им се деца почела играти, па решише да ту и остану. Један брат оде у Ужице, други у Бабине, а трећи Милован остаде на Вуковом Брду."

"Перовићи су род са Јањушевићима из Матаруга и Благојевићима у Гласинцу. По њиховом казивању воде порекло од средњевековне племићке породице Обилића. После косовске битке добежали су у Морачу, затим прешли у Куче и касније дошли код Никшића. Отуда је побегао од крви Перо око 1815. године и населио се у Зекавицама као чифчија Ченгића. Бавили су се и пчеларством. Имавали су и по 100 кошница пчела."

Не треба их мешати са Јањушевићима који славе Ђурђевдан (друга хаплогрупа) и доста су бројнији у овом крају.

[Зрно]

Страхињић (Аранђеловдан), Оране/Бојник

Припада хаплогрупи R1b-Z2705>BY38894, а низводну грану је тешко одредити. Има неке изузетно ретке вредности маркера за ову хаплогрупу, а то су DYS448=20 (уместо 19) и DYS385=11-12. На упоредива 23 маркера му је најближи један из Бијелог Поља са славом Никољдан који би требао бити Пипер, а од којег се разликује само на DYS448. Обојица имају DYS458=16 што је одлика подгране Y32147, али Лутовац је сврстан у FT49714 (Пипери). Тестирани Страњињић има славу карактеристичну за Пипере. Од свих осталих тестираних Z2705 се разликује на најмање 3 маркера. Само дубинским тестирањем у иностранству би се могла утврдити нижи грана.

Страњинићи из Орана су по литератури пореклом са Власине.

Позиција на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/

Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

[Владимир Бојановић]

Краговић, Св. Арханђел Михаило, Велика Госпојина, Ковраге, Исток

Припада хаплогрупи: I2 > PH908 > FT14506 > Y330253 > Y331025

Краговићу је урађен WGS код YSEQ-a и прелиминарно га је Yfull разврстао на I-Y331025 коју дели са Јовашевићем из Прељине (Чачак).

Тестирани је директан потомак Алексе, сина Павића Краговића, чији се унук Душан, са сином Видосавом из Кобиље Главе (Зубин Поток) колонизовао у Ковраге у првој половини 20 века.

Ово је још један важан резултат који је недвосмислено оборио тезу о родбинској вези Краговића, Мијачића из Орница, односно Калудре, и Станића из Оклаца. Сама конструкција о рођачкој вези је евидентно базирана на чињеници да Краговићи, Мијачићи и Станићи славе исту, ретку комбинацију мале и велике славе.

Узимајући у обзир резултат Краговића, постоји сасвим солидна вероватноћа да и неке друге фамилије које су настањивале и које и данас настањују села на источним падинама Рогозне, и које славе исту комбинацију мале и велике славе као и Краговићи, припадају истом роду као и тестирани. Овде првенствено мислим на Гркајце са различитим презименима, Цветковиће из Бара код Врачева и неколицину других фамилија.

Ево и експресне допуне. 

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg207209#msg207209

[Зрно]

Чулић (католик), Сплит

Припада хаплогрупи I2a-PH908. Најближа поклапања на 23 упредива маркера су 3 разлике и то повећи број тестираних (исто тако 4 разлике са многима). Најчешће су то Никшићи (Лучиндан) са подручја Србије и ближе њој. На 23 упоредива маркера из Далмације су му најближи Девић из Штикова код Дрниша (3 маркера разлике) и Видука из Придраге код Новиграда (4 разлике). 

Чулићи су врло бројан и стари род у Сплиту (81 домаћинство 1948. године). Раније презиме је било Добрић и потичу из Каштел Сућурца код Сплита. Добрићи-Чулићи пресељавају у Сплит након куге на самом почетку 17. века. Има више њихових грана, као што су Вискота, Драгун, Козе, Жава. Тестирани би требао бити Вискота. Детаљно о Чулићима је написано на сајту Гени: https://www.geni.com/projects/Obitelj-%C4%8Culi%C4%87/23918

[Иван Вукићевић]

Грандов, Ђурђевдан, Рибаревине, Бијело Поље, E-V13>Z1057

На основу теста на 18 маркера у лабораторији YSEQ, који је тестирани урадио, не може се одредити млађа грана. Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS390=25 и DYS385b=21. Посебно се издваја ова друга, с обзиром да је модална вредност код гране E-V13 на овом маркеру 18. Нема блиских поклапања хаплотипова са другим тестиранима.

Рајко Раосављевић у својој књизи о Морачи, Ровцима и Колашину наводи следеће о Грандићима:



Тестирани је навео да Грандови по предању потичу од Ђуратовића из Херцег Новог, одакле су у другој половини 19. века дошли у Липово код Колашина и узели презиме Грандић. Одатле су неки прешли у Бистрицу и Лознице код Бијелог Поља и узели презиме Грандов. У време Краљевине Југославије населили су се у Рибаревинама, такође код Бијелог Поља.

У Липовској капетанији је према попису дација из 1904. године била 1 кућа Грандића у Блатини.
Према попису становништва из 1913. године, Грандова је била по 1 кућа у Крушеву, Равча Пољу (које је тада обухватало и Рибаревине) и Лозницама. Из ових података се види да су се у Рибаревине ипак доселили пре стварања Краљевине Југославије.

Сава Накићеновић у свом раду о Боки наводи да су Ђуратовићи у Мокрине код Херцег Новог дошли 1693. године из Зубаца (племе које се налази јужно од Требиња).

Предање о пореклу Грандића од Ђуратовића је скоро извесно тачно, пошто се у историјским изворима из 19. века помиње Никола Грандов Ђуратовић (очито син родоначелника Грандића):



Ови подаци су из књиге Ратомира Радановића "Мокрине код Херцег Новог (са Сврчугама, Бијелићима и Петијевићима 1336 - 2000)".

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

[Иван Вукићевић]

Милосављевић, Аранђеловдан, Студена, Бабушница, E-M35>M123>M34>M84

Хаплотип тестираног поседује повишени вредности маркера DYS19=14 и DYS643=14 и снижене вредности маркера DYS448=19 и DYS549=11. Нема блиских поклапања хаплотипова.

Тестирани је навео да Милосављевићи немају предање о даљем пореклу. Родовски надимак им је Давидовци.

Драган Милосављевић у свом раду о Студеној наводи следеће:

[Црна Гуја]

Гаврић, Марковдан, Јошавка Горња, Челинац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>YP4278>Y109474>Y189493, роду Б3 који одликује слава Марковдан. Поседује у потпуности модалан хаплотип, без иједне карактеристичне вредности. Потпуно поклапање има са Спасојевићем из Шњеготине Велике код Челинца, док се на само једном маркеру разликује од раније тестираног Гаврића из истог села, и двојице Јелића из Кремне код Прњавора. Препорука je даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), с обзиром да до сада ниједан припадник овог рода није дубински тестиран. Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу.

Симићи су племе чија је постојбина у Црној Гори око Никшића у Великом Црљењу, Каленићима и Томанима. Симићи су, бјежећи од Турака из Херцеговине доселили у Јошавку, на данашњу Радића косу између ријека Јошавке и Прлишнице, доселила су три брата: Симо, Гавре и Раде. Када се породица проширила и почела дијелити Симо је одселио на Јелића брдо код Рајилића гдје је сазнао да је једна породица Јелића помрла од куге осим једне жене и човјека који су преселили у Бранешце. Зато се он преселио на други бријег гдје је основао породицу Симића. Гавро је прешао преко Прлишнице и основао породицу Гаврића, а брдо се данас зове Гаврића брдо. Раде је, као најмлађи, остао на старом кућишту и основао породицу Радића. Садашњи Симићи, Гаврићи и Радићи славе Марковдан. Симићи су своје презиме донијели из Херцеговине а не добили по Сими како се сматра.

[Иван Вукићевић]

Велимировић, Александровдан, Бучинце, Прокупље, E-V13>Y37092>Y126722>Y176894>PH1395

Припада роду Васојевића. Хаплотип тестираног поседује снижене вредности макрера DYS576=17 и DYS635=22, које одступају од модалног хаплотипа овог рода.

Тестирани је навео да је старо презиме Велимировића било Вековић, као и да су пореклом Васојевићи и да су пре славили Аранђеловдан. Очисто су своју прислужбу касније узели за славу, као и бројни други исељени Васојевићи. Навео је и следећи правац миграција:
Лијева Ријека - Полица код Берана - Аљиновићи код Нове Вароши - Мађаре код Прокупља - Бучинце код Прокупља

Једини Вековићи на подручју Васојевића живе у Лушцу код Берана и славе Ђурђиц, тако да Велимировићи свакако не потичу од њих. Презиме Вековић су по свој прилици узели по одласку из Васојевића.

У Аљиновићима следеће породице славе Александровдан према раду Љутомира Рвовића о овом селу:
- Бабовићи (у Васојевићима има Бабовића, који припадају широј грани Новаковића)
- Голубовићи (у Васојевићима има Голубовића, који припадају широј грани Лопаћана)
- Лаковићи (у Васојевићима има Лаковића, који су огранак Бабовића)
Велимировићи вероватно потичу од једне од ове три породице.

[шуљин џула]

Blazhihno, da li znate nešto o Dikanovićima i Arsićima ( izumrli - ugašeni), iz Međulužja?

[Blazhinho]

Blazhihno, da li znate nešto o Dikanovićima i Arsićima ( izumrli - ugašeni), iz Međulužja?

Znam, i ja sam iz Medjuluzja, imam puno materijala za stare rodove, a i jedna prababa mi je od Arsica. Poslao sam Vam mejl.

[Radul]

Бањевић, Никољдан, Косор/Подгорица, J2a-M92 > Y319817

Припада хаплогрупи J2a-M92 > Y319817, чији је филогенетички низ следећи, J2a-M92 > PF7412 > SK1344 > Z36892 > Z36894 > BY22481 > Y319817.

Братство Бањевић, познато и као Бањовићи, води поријекло из Куча са Косора. По породичном предању презиме повезују са Бањанима, или са Бањалуком, одакле су се по нагађању доселили. Први писани помен у Кучима датира из 1479. године, а већ у турском дефтеру из 1497. године помиње се чак 39 кућа Бањевића, што свједочи о њиховој бројности и утицају у том периоду.

Бањевићи су традиционално били ковачи, што је имало одређени утицај на њихов положај у друштву, будући да је тај занат био важан али истовремено и потцијењен у очима других. Данас их има још само на Биочу. Дио овог братства временом је мијењао презиме или се прибратио другим - као што су, рецимо, Митровићи и Милошевићи у Лијевој Ријеци, или Тршаковићи који су се прибратили Бакочевићима на Косору.

У засеоку Лопари, код Коћа, некада су живјели Бањевићи, а данас тамо живе братства као што су Бошковићи, Кекићи, Перовићи и Радуловићи — сви они, такође, ковачи по занату и вјероватно потомци или огранци исте лозе. Ова братства, као и Бањевићи, славе Светог Николу, што указује на вмогуће заједничко поријекло.

Њихов хаплотип показује пуна поклапања са Пераловићима са Косора, са којима дијеле и простор и крсну славу, што све потврђује заједничко поријекло.

Додатно, уочена су генетичка поклапања са родовима из Метохије, из Пећи, као и са Јездићима из Вучитрна. Поменути родови представљају старе исељенике из Куча и црногорских брда, што указује на њихове (племенске)  миграционе токове.

На ширем, балканском плану, Y319817 грани припада и један Бугарин из Русенске области. Старост Y319817 процјењује се на око 950 година.

Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест, да бисмо сазнали старост везе Бањевића са Пераловићима.

[шуљин џула]

Znam, i ja sam iz Medjuluzja, imam puno materijala za stare rodove, a i jedna prababa mi je od Arsica. Poslao sam Vam mejl.

Moja majka je kćerka Danice Arsić. hvala zemo

[Иван Вукићевић]

Ковачевић, Ђурђевдан, Заслап, Никшић, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222

Припада генетичком роду Матаруга (E-FT104106), односно подроду Драгошевића (E-CTS11222) из Грахова у Старој Херцеговини. Хаплотип тестираног је модалан за Драгошевиће.

Ово је трећи до сада тестирани Ковачевић са подручја Грахова на пројекту и први који не припада грани I2-PH908, већ је генетички сродан Булајићима, Вујачићима и другим братствима из Грахова која потичу од Драгошевића. Међутим, од раније знамо да део Ковачевића припада грани E-V13 на основу једног резултата са 23andMe:

Ковачевић, Ђурђевдан, Нудо, Никшић, E-V13

Ковачевићи су, према предању тестираног, досељени у овај крај након битке на Граховцу (1858). Пре тога су боравили у неком селу које гравитира Грахову.

Тестирани ми је саопштио да припада ужој грани Мизара. Чедомир Булајић у свом раду о Вилусима наводи следеће:

Неки као првог родоначелника Ковачевића сматрају РАДА, који је имао сина Саву. Међутим, по стаблу израђеном од професора Митра попова Ковачевића, који је радио на изучавању братства, као родоначелник се помиње САВА, који је имао два сина – Јована и Јовицу.
Од Јована се развио огранак са призивом ”Мизаре”, којих има осам пасова. Јовица је имао сина Петра, а он три сина: Ивана, Јанка и кнеза Милутина у IV пасу.
Од Ивана су Ивановићи, од Јанка се развија огранак “Јанковић”, а Милутин има четири сина: Јована, Марка, Сима и Тодора по којима се у даљем потомству братство Ковачевић у цјелости прати и по њиховим синовима дијели по огранцима: Пеја Јованова “Пејовићи”, Ћира Јованова ”Јездовићи”, Шајина Маркова “Шајиновићи”, Вука Маркова ”Вуковићи”, Милоша Симова “Милошевићи”, Дејана Симова ”Дејановићи”, Голуба Симова ”Голубовићи”, Илије Тодорова ”Илићи”, Богдан и Ђукан Тодоров нијесу имали мушки пород.

Родови Граховских Ковачевића (I2-PH908) и Матаруга (E-FT104106) обрађени су детаљно у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.