Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Крни Јелац]

Тако је, штампарска грешка је вјероватно у питању.

[Небојша]

Поповић, Никољдан, Кушићан, Ивањица, J2b-M205>Y22059


Тестирани је навео да су досељени из Свештице. Поповићи се помињу у овом месту, али према подацима Љубомира М. Марковића (Становништво Моравичког Старог Влаха), тамо славе Св. Јована: https://www.poreklo.rs/2018/07/26/poreklo-stanovnistva-selo-svestica-ivanjica/.

Често је презиме, а и слава, па сигурно има више несродних Поповића у овом крају. Иако не налазим конкретне податке о пореклу ових Поповића, реч је изгледа о поповској лози. Можда постоји веза са свештеничком лозом Поповића из Горачића, за које се каже да су старији досељеници, пореклом из црногорско-херцеговачких брда.

Реч је о генетички добро профилисаној групи родова са потеза Нова Варош – Шумадија, са карактеристичним вредностима 456=13 / 389II=29 и славом Св. Никола.

У овој су групи, поред Поповића:

Костић (Никољдан), Свештица / Ивањица / Чачак
Белић (Никољдан), Остра, Чачак
Необјављен (Никољдан), Тисовица, Нова Варош
Необјављен (Никољдан), Блазнава, Топола

На основу резултата Костића из Чачка (111 маркера, 587=20), знамо да је реч о подграни J2b-M205>Y22059>Y22063. На простору Старог Влаха и Западне Србије знатно је чешћа подграна J2b-Y155375, па можемо констатовати да је ово вероватно најраширенији J2b-Y22063 род у овим крајевима. Осим на простору Старог Влаха, блиски хаплотпови постоје и међу Аранђеловштацима M205:

Ћировић (Аранђеловдан), Брезовац, Аранђеловац
Ружичић (Аранђеловдан), Никшић, пре тога Пљевља 
Необјављен (Аранђеловдан), Миоковци, Чачак

Интересантно да постоји веома блиско поклапање са једним резултатом из Западне Македоније (околина Струге, необјављен). Тај тестирани припада роду Бошњаковаца. Бошњаковци су, према предању, досељени негде из околине Травника, а преко Црне Горе. Вредност 13 на 456 јавља се код још двојице Македонаца (Крива Паланка и Велес). Фиктивно поклапање постоји и са Новаковићима из Кршаља (такође Никољдан и 456=13), али како је ово једини такав хаплотип у Крајини, веза није превише поуздана, тј. реч је вероватно о приватним мутацијама.

Било би добро да неко од ове групе из Старог Влаха уради дубљи тест ради тачне профилизације рода.

[Иван Вукићевић]

Ово би требало да буду Острмци, колико ја знам, без и.

Тако је, штампарска грешка је вјероватно у питању.

Да, правилно је без и.

[Небојша]

Интересантно да постоји веома блиско поклапање са једним резултатом из Западне Македоније (околина Струге, необјављен). Тај тестирани припада роду Бошњаковаца. Бошњаковци су, према предању, досељени негде из околине Травника, а преко Црне Горе. Вредност 13 на 456 јавља се код још двојице Македонаца (Крива Паланка и Велес).

Заборавио сам да нагласим да род Бошњаковаца слави такође Св. Николу.

[Небојша]

Вучета, Ђурђевдан, Омарска, Приједор, J2b-M205>Y22059


У литератури нисам пронашао више података о пореклу Вучета из Тимара, осим да се спомињу у овој парохији 1882. године (слава Ђурђевдан). Хаплотип тестираног спада у ред “прелазних” (385=15-17, 458=15, 576=18 и 570=18), па није лако предвидети дубљу подграну. Ако се водимо карактеристичним вредностима, попут 385=15-17, најближе су три крајишке породице са славом Никољдан:

Сурла, Никољдан, Глогово, Грачац
Новаковић, Никољдан, Кршље, Нови Град
Муждека, Никољдан, Бузета, Глина

Двострука промена на маркеру 385b (са модалних 19 на 17) је доста ретка код тестираних M205, па може бити индикативна у овом случају.

Било би значајно када би тестирани са оваквим хаплотиповима радили и дубинске тестове.

[Тимар]

Вучета, Ђурђевдан, Омарска, Приједор, J2b-M205>Y22059


У литератури нисам пронашао више података о пореклу Вучета из Тимара, осим да се спомињу у овој парохији 1882. године (слава Ђурђевдан). Хаплотип тестираног спада у ред “прелазних” (385=15-17, 458=15, 576=18 и 570=18), па није лако предвидети дубљу подграну. Ако се водимо карактеристичним вредностима, попут 385=15-17, најближе су три крајишке породице са славом Никољдан:

Сурла, Никољдан, Глогово, Грачац
Новаковић, Никољдан, Кршље, Нови Град
Муждека, Никољдан, Бузета, Глина

Двострука промена на маркеру 385b (са модалних 19 на 17) је доста ретка код тестираних M205, па може бити индикативна у овом случају.

Било би значајно када би тестирани са оваквим хаплотиповима радили и дубинске тестове.

Честитам. Још један тестирани из нашега краја.
Свакако ће се мој колега Вучета додатно тестирани, заједно са Ђурићем и Шпадићем.

[НиколаВук]

Поповић, Никољдан, Кушићан, Ивањица, J2b-M205>Y22059


Тестирани је навео да су досељени из Свештице. Поповићи се помињу у овом месту, али према подацима Љубомира М. Марковића (Становништво Моравичког Старог Влаха), тамо славе Св. Јована: https://www.poreklo.rs/2018/07/26/poreklo-stanovnistva-selo-svestica-ivanjica/.

Често је презиме, а и слава, па сигурно има више несродних Поповића у овом крају. Иако не налазим конкретне податке о пореклу ових Поповића, реч је изгледа о поповској лози. Можда постоји веза са свештеничком лозом Поповића из Горачића, за које се каже да су старији досељеници, пореклом из црногорско-херцеговачких брда.

Реч је о генетички добро профилисаној групи родова са потеза Нова Варош – Шумадија, са карактеристичним вредностима 456=13 / 389II=29 и славом Св. Никола.

У овој су групи, поред Поповића:

Костић (Никољдан), Свештица / Ивањица / Чачак
Белић (Никољдан), Остра, Чачак
Необјављен (Никољдан), Тисовица, Нова Варош
Необјављен (Никољдан), Блазнава, Топола

На основу резултата Костића из Чачка (111 маркера, 587=20), знамо да је реч о подграни J2b-M205>Y22059>Y22063. На простору Старог Влаха и Западне Србије знатно је чешћа подграна J2b-Y155375, па можемо констатовати да је ово вероватно најраширенији J2b-Y22063 род у овим крајевима. Осим на простору Старог Влаха, блиски хаплотпови постоје и међу Аранђеловштацима M205:

Ћировић (Аранђеловдан), Брезовац, Аранђеловац
Ружичић (Аранђеловдан), Никшић, пре тога Пљевља 
Необјављен (Аранђеловдан), Миоковци, Чачак

Интересантно да постоји веома блиско поклапање са једним резултатом из Западне Македоније (околина Струге, необјављен). Тај тестирани припада роду Бошњаковаца. Бошњаковци су, према предању, досељени негде из околине Травника, а преко Црне Горе. Вредност 13 на 456 јавља се код још двојице Македонаца (Крива Паланка и Велес). Фиктивно поклапање постоји и са Новаковићима из Кршаља (такође Никољдан и 456=13), али како је ово једини такав хаплотип у Крајини, веза није превише поуздана, тј. реч је вероватно о приватним мутацијама.

Било би добро да неко од ове групе из Старог Влаха уради дубљи тест ради тачне профилизације рода.

Моја прабаба по оцу (мајка од мог деде по оцу) је од Поповића из Горачића са славом Никољдан који се овде помињу. С друге стране, Кушићан не постоји као неко засебно насеље, постоји Кушића хан, који се налази у оквиру саме вароши Ивањице. Претпостављам да је тестирани на то мислио, а не на село Кушићи које се такође налази у општини Ивањица. Требало би онда место порекла оставити само као Ивањица.

Да ли постоје у литератури неке назнаке да су Поповићи из Ивањице и Горачића заиста повезани по мушкој линији?

[НУки ⚔🦅⚔]

Савић, Аћимовдан, Градац, Фоча

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Хаплотип поседује три специфичне/ретке вредности: DYS385=12-14, и повишене DYS438=12 и DYS533=13. Све три наведене вредности, као и врло ретку славу Аћимовдан, дели само са Гуровићем из Требиња, од ког се разликује на 2 од 23 маркера, па нема сумње да припадају истом генетичком роду. Како би се утврдила најмлађа грана којој припадају Савићи и Гуровићи препорука је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани у упитнику није оставио детаљније податке о пореклу. Ни о Гуровићима нема превише података, осим да су по једном предању у Требиње дошли из Риђана у Црној Гори.

Веома интересантан резултат. На подручју општине Фоча слава Аћимовдан је знатно заступљенија од српског просека, слави је двоцифрен број братстава.
Читајући литературу и упоређујући са пописом из 1991. године приметио сам да су практично сва збијена у троуглу Миљевина-Папратно-Устиколина. Могуће је да се ради о широј групи истородних братстава. Наравно, очекивано је да се појаве и Угреновићи J-Y22059.
Вероватно се на простору Фоче сусрело више различитих струја слављеника Аћимовдана, што може објаснити и њихову бројност у овом крају.

Везано за ову причу интересантан може бити резултат извесног Чанчара са 23andme, хаплогрупа R1a-CTS1211. Не знамо одакле је и шта слави, али се на основу имена може закључити да је Србин.
Срби Чанчари су бројни у околини Фоче и славе управо Аћимовдан.

Поповић, Црна Гора, I2-S17250
Од локација стоји Ластва Грбаљска, а ту је и презиме Буздован, па може бити да је из тих крајева пореклом.

Варцаковић, муслиман, Тузла, БиХ, I2-S17250   

Стијовић, Србија, I2-S17250

Надаревић, муслиман, Цазин, БиХ, I2-S17250
Надаревића је на попису БиХ било искључиво у цазинској општини. Не знам да ли је од ових и глумац, Мустафа Надаревић (рођен у Бања Луци).

Маслаћ, I2-S17250
Презиме карактеристично за Хрвате из Западне Херцеговине

Грабовичкић, БиХ, I2-S17250
Презиме присутно код Срба и Хрвата из околине Тузле, североисточне Босне углавном

Малетић, I2-S17250

Драговић, Србија, I2-S17250


Велимировић, БиХ, R1a-M512
Презиме присутно само код Срба из БиХ. Бања Лука, Лакташи, Грачаница и Бијељина (према попису из 1991. године). У околини Бања Луке славе Јовањдан и Никољдан, у околини Маглаја Ђурђевдан (шематизам из 1882. године).

Манић, Србија, R1a-M512

Малићевић, R1a-M512

Зорић, R1a-Z280>CTS3402

Андријашевић, R1a-Z280>CTS1211

Чанчар, R1a-Z280>CTS1211

Милетић, R1a-Z280>CTS1211

Панић, Србија, R1a-Z280>CTS1211


Абрамовић, Нови Сад, E-V13

Танчић, E-V13

Богдановић, Никољдан, Лешак, Лепосавић, E-V13

Малеш, E-V13

Гостовић, E-V13

Херцег, E-V13


Шуњеварић, Србија, J2b-M205
Шуњеварићи су углавном из западне Србије

Радовић, J2b-M205


Миленковић, Србија, R1b-L23

Вукелић, R1b-Z2103>CTS9219

Коњевић, Суторина, Херцег Нови, R1b-U152>L2


Хајдуковић, Леча, Нови Пазар, J2a-M92


Ђурђевић, G2a-L497>L42


Пашалић, муслиман, H-M69



Додатак Македонци, гратис:

Богоевски/Богојевски, Македонија, T-L446
Николовски, Македонија, I2-S17250
Климоски, Македонија, J2b-M241
Томашески, Македонија, J2b-M241>L283

[Црна Гуја]

Шубара, Јовањдан, Међурјечје, Чајниче

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>Y4459>YP617>Y38448>BY169316. Поседује за ову грану карактеристичну вредност DYS385=11-15, а од вредности које одступају од модалних издвајају се повишене DYS389I=14 и DYS533=13. Има приличан број блиских поклапања (1-3 маркера разлике), а издвојићу тројицу који су му географски најближи: од Станишића из Штрбаца код Рудог (Никољдан) разликује се на 1 од 17, а од Станића из Сокоца (Томиндан) на 2 од 17 маркера. Од још једног необјављеног резултата из околине Рудог разликује се на 3 од 23 маркера. С обзиром да је јако мали број припадника ове гране дубински тестиран, препорука је даље тестирање путем WGS или BigY-700 теста. Тестирани је у упитнику навео само да су пореклом од Радовића са Дурмитора, али није прецизирао о којим се тачно Радовићима ради.

[Небојша]

Моја прабаба по оцу (мајка од мог деде по оцу) је од Поповића из Горачића са славом Никољдан који се овде помињу. С друге стране, Кушићан не постоји као неко засебно насеље, постоји Кушића хан, који се налази у оквиру саме вароши Ивањице. Претпостављам да је тестирани на то мислио, а не на село Кушићи које се такође налази у општини Ивањица. Требало би онда место порекла оставити само као Ивањица.

Да ли постоје у литератури неке назнаке да су Поповићи из Ивањице и Горачића заиста повезани по мушкој линији?

Да, Кашићан је заправо предграђе, или крај у Ивањици. Као што је Батајница, или Жарково за БГ. Административно не постоји, а вероватно је у питању локални жаргон, као што је код нас Петлово Брдо - Певац.

Може да остане Ивањица само, а није лоше да стоји и Кушићан, чисто да би знали где су локализовани у Ивањици.

За Поповиће из Горачића и Свештице не постоје подаци о сродству у литератури. Исто је презиме, слава, свештенички позив (није то ретко у овој комбинацији). Из тих села се неки родови јесу спуштали ка Ивањици. Ти из Горачића су старији досељеници, док се за оне из Свештице каже да су у сродству са Поповићима из Равне Горе.

ево шта се каже за ове из Равне Горе:

"Тако су се Поповићи прво одселили y село Свештицу близу Ивањице. Једни од тих су се задржали у Свештици, и данас имамо исту фамилију Поповића у том селу, која води порекло од Поповића из Равне Горе. Други су се одселили према чачанској котлини и настанили се y Горичанима, где данас има 7 кућа Поповића. Трећи су се вратили y Равну Гору и касније су повремено силазили - сасељавали се у Ивањицу, Чачак и друга места."

[НУки ⚔🦅⚔]

У предратној општини Фоча је према званичној административној подели било 4 засеока са тим или сличним називом:
1. Заселак Брда који је припадао насељу Мрављача.
2. Заселак Гола Брда који је припадао насељу насељу Орахово.
3. Заселак Доња Брда који је припадао насељу Паунци. Овај заселак је до 1962. године имао статус насеља.
4. Заселак Горња Брда који је припадао насељу Сусјешно. Овај заселак је до 1962. године имао статус насеља.

Од 4 насеља којима су ови засеоци припадали, Ивановића је према попису из 1991. године било једино у насељу Орахово. Самим тим, тестирани вероватно потиче из засеока Гола Брда.

Томе у прилог иде и слава, пошто Ивановићи из Орахова славе Ђурђевдан према Миленку Тодовићу:
Ивановићи из Орахова су старосједилачка породица. Ђуровић некритички пише да се њихов даљи предак Вукосав Ивановић спомиње у попису катастра још 1475. године. Славе Светог Ђорђа (6. мај).

Наравно, постоји и могућност да је тестирани из неког од преостала три засеока, те да су се Ивановићи одатле иселили пре 1991. године.

Да ли се сазнало из којих је Брда Ивановић?
Поред Орахова (25), Ивановићи су на попису из 1991. били бројнији и у Превраћу (45), Јошаници (33), Драгојевићима (22)...
Сва ова села су једна до других, па је могуће да и у овим осталим селима славе Ђурђевдан и да се ради о истој породици.
Тодовић наводи да неки Ивановићи у фочанском крају славе и Јовањдан, али не прецизира у којим селима.

[НУки ⚔🦅⚔]

Благојевић, Јошаница (заселак Остримци), Фоча, E-V13>Z5018>S2979>L241>Y142744

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS570=20. На 23 маркера има потпуно поклапање хаплотипова са Илићем (Лазарева Субота, Растошница/Сапна). С обзиром на исту славу и предање Илића о пореклу из Херцеговине, јасно је да су истог порекла. На једном маркеру се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Петровић, Петковдан, Бобово/Свилајнац
- Јоковић, Аранђеловдан, Горњи Милановац
- Гвоздић, Никољдан, Војнић
- необјављен резултат, Аранђеловдан, Божетићи/Нова Варош
- необјављен резултат, Никољдан, Вражогрнац/Зајечар

Тестирани је навео да Благојевићи по једном предању потичу из Пиве. Досадашњи генетички резултати не иду у прилог овом предању. У Пиви заиста има Благојевића, али је за њих утврђено да припадају грани R1a-YP417.

Да ли би Благојевић могао бити повезан са Ногом из Шивоља код Калиновика? Поклапају се на 16 од 17 упоредивих маркера.
Ноге такође славe Лазаревдан, а Перућице са којима су у предањима повезани су преко 23andMe тестирани као E-V13>L241.

Иначе, у околини Фоче поред Благојевића који славе Лазаревдан постоје и Благојевићи који славе Ђурђевдан, они имају ово предање да су од пивских Благојевића који славе исту славу.
За Благојевиће тестираног са славом Лазарева Субота се у литератури наводи да су огранак Матовића (Лазарева Субота) из суседног села Драгојевића, те да обе породице потичу од Шаренаца (што очито бар за Благојевиће није тачно).
На 23andMe постоји резултат Матовића из Фоче за кога није сигурно коју славу слави, хаплогрупа E-V13.

[Христифор]

Доста резултата из Горњег Подриња у последње време. Ако је колега НУки расположен да нам направи нову статистику.

[Иван Вукићевић]

Да ли би Благојевић могао бити повезан са Ногом из Шивоља код Калиновика? Поклапају се на 16 од 17 упоредивих маркера.

Хаплотип од 17 маркера је безвредан за утврђивање припадности неком роду, осим ако не поседује карактеристичне вредности маркера. У овом случају нема ниједне такве вредности коју двојица тестираних деле. Самим тим је све отворено.

[Drvoseča]

Да ли би Благојевић могао бити повезан са Ногом из Шивоља код Калиновика? Поклапају се на 16 од 17 упоредивих маркера.
Ноге такође славe Лазаревдан, а Перућице са којима су у предањима повезани су преко 23andMe тестирани као E-V13>L241.

Иначе, у околини Фоче поред Благојевића који славе Лазаревдан постоје и Благојевићи који славе Ђурђевдан, они имају ово предање да су од пивских Благојевића који славе исту славу.
За Благојевиће тестираног са славом Лазарева Субота се у литератури наводи да су огранак Матовића (Лазарева Субота) из суседног села Драгојевића, те да обе породице потичу од Шаренаца (што очито бар за Благојевиће није тачно).
На 23andMe постоји резултат Матовића из Фоче за кога није сигурно коју славу слави, хаплогрупа E-V13.

Ноге су од Рашевића, колико знам они вуку неко порекло од Куча, ваљда, ако се не варам. Ноге (из Борија) су ми кумови, а, с друге стране, имам породичне везе са Благојевићима (тазбина брата мог деде) и Матовићима (дедина сестра се удала у Матовиће), и никад нисам чуо да се спомиње да имају неке везе Ноге и они, или да се својатају. Мада никад нисам ни питао, наравно.

[Црна Гуја]

Следећа четири резултата биће објављена заједно с обзиром да припадају истом генетичком роду, и потичу из истог/оближњих места. У питању су:

Пауновић, Алимпијевдан, Велика, Плав

Томовић, Алимпијевдан, Велика, Плав

Стешевић, Алимпијевдан, Велика, Плав

Вучетић, Алимпијевдан, Брезојевица, Плав

Припадају хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>Y190918>FT242663. Ову грану формирали су Живаљевић из Велике (Алимпијевдан) и муслиман Куч из Љескове код Тутина, а старост до најскоријег заједничког претка њих двојице процењена је на око 300 година. На нивоу изнад (Y190918*) налази се Микић из Видања код Клине (Ђурђиц), који је са Живаљевићем и Кучом имао заједничког претка пре око 850 година. Поред њих двојице, овом роду припадају још Радевић и Петровић из Велике, као и Перишић из Венчана код Аранђеловца који је пореклом од величких Перишића, сва тројица такође славе Алимпијевдан. Сви припадници овог рода имају јако сличне или идентичне хаплотипове, што иде у прилог не тако великој старости гране FT242663. Од четворице новотестираних, Томовић, Стешевић и Вучетић имају потпуно модалан хаплотип, док Пауновићев хаплотип одступа од модала на три маркера (повишени DYS456=17, DYS576=21 и DYS549=13).

Већина величких братстава која припадају овом роду имају готово идентично предање о даљем пореклу из Цеклина (негде се помињу и Цетиње и Ријека Црнојевића), и то од братства Ђурашковића, а исто наводи и Андрија Јовићевић у свом раду о Ријечкој нахији:

Од Ђурашковића потичу:

у Полимљу: Томовићи, Стешевићи, Стаматовићи, Бошковићи, Вучетићи, Пауновићи, Радевићи и Огњановићи у Велики (почетак 18. столећа), заједничким братственим именом "Цеклињани".

https://www.poreklo.rs/2016/03/10/bratstva-plemena-ceklin/

https://www.poreklo.rs/2013/08/08/poreklo-prezimena-selo-velika-andrijevica/

Међутим, цеклински Ђурашковићи су тестирани, и припадају хаплогрупи I2-Z17855>A16413, тако да тај део предања сигурно није тачан. Остаје могућност да је заједнички предак ових величких родова заиста дошао из Цеклина/Ријечке нахије, али моје мишљење је да се ипак ради о једном од староседелачких српских родова плавске жупе, поготово ако се у обзир узме и Микић из Видања код Клине који би такође могао бити даљим пореклом из околине Плава, а као што поменух веза Микића и Живаљевића се може сместити негде у период 11-12. века.

[Христифор]

У доброј мери очекивано, али свеједно велика ствар за наше припаднике "Карпатско-далматинског" грозда. Честитамо!

[Витомир Радовић]

Шубара, Јовањдан, Међурјечје, Чајниче

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>Y4459>YP617>Y38448>BY169316. Поседује за ову грану карактеристичну вредност DYS385=11-15, а од вредности које одступају од модалних издвајају се повишене DYS389I=14 и DYS533=13. Има приличан број блиских поклапања (1-3 маркера разлике), а издвојићу тројицу који су му географски најближи: од Станишића из Штрбаца код Рудог (Никољдан) разликује се на 1 од 17, а од Станића из Сокоца (Томиндан) на 2 од 17 маркера. Од још једног необјављеног резултата из околине Рудог разликује се на 3 од 23 маркера. С обзиром да је јако мали број припадника ове гране дубински тестиран, препорука је даље тестирање путем WGS или BigY-700 теста. Тестирани је у упитнику навео само да су пореклом од Радовића са Дурмитора, али није прецизирао о којим се тачно Радовићима ради.

Да ли овај резултат Шубаре има везе са Тихомирима из Куча?

[Кековац]

Карановић, Ђурђевдан, Горњи Петровићи/Босанска Крупа, I1-P109>FGC22045>FGC22061

Припада генетичком роду Дробњака, а од модалног хаплотипа се разликује на два маркера DYS481=26 и DYS448=19. Ово је други тестирани Карановић из Горњих Петровића. На упоредива 23 маркера се разликују на позицији DYS635. Још неколико Карановића из других села у Крајини је до сада тестирано и сви припадају истој хаплогрупи тако да нема сумње да су ближе повезани. За Карановиће из Горњих Петровића у књизи Поуње у Босанској Крајини Милана Карановића пише да су се доселили пре Омерпаше (средина 19. века) са Бобољусака, одакле такође имамо тестираног Карановића који има потпуно модални хаплотип, тако да се разликује на два маркера од управо тестираног Карановића. Исто одступање од модала има и Карановић из Великог Очијева, уз додатну разлику на маркеру DYS570, па је могуће да је нешто ближи Карановићу из Горњих Петровића.

Препорука за даље тестирање WGS преко компаније Dante или BigY-700 преко FTDNA тест како би се овај разгранати Крајишки род профилисани у оквиру генетичког рода Дробњака.

[Небојша]

Стамболија (родовски надимак Секуле), Ђурђевдан, Сочаница, Двор, J2b-M241>Y40288


Тестирани припада добро профилисаном роду унутар подгране J2b-L283>PH1602>Y40288, ком припадају слављеници Алимпијевдана са Косова и Метохије (Тројић, Горње Неродимље и необјављени из Суве Реке). Вредности које су типичне за овај род и које их одвајају од крајишких Лучинштака J-Y40288 су 393=12, 481=23 и 549=14. Повећава се разноврсност хаплогрупе J2b-M241 у Крајини, а ово је сада већ други род унутар J-Y40288.

Нису баш тако честа овако блиска генетичка поклапања Срба из Крајине и Срба са Косова, али није ово издвојен случај. Интересантна је и повезница преко крсне славе, Алимпијевдан се заправо прослављао и као Свети Ђорђе "посни".

Тестиран је недавно Стамболија из истог места (родовски надимак Грузјан), али он припада хаплогрупи J2b-Y22059. Више о том резултату у цитатима испод. Требало би тестирати још неког Стамболију из околине Двора, како би се и коначно решила прича о даљем пореклу. Треба споменути да ову славу у околини Двора славе Огњеновићи са 23andMe, који припадају J2b-M241>L283. Уколико не припадају добро профилисаном роду крајишких Ђурђевштака J2b-Y22894, сва је прилика да ће бити блиски Стамболијама.

Стамболија, Ђурђевдан, Сочаница, Двор, Банија, J2b-M205>Y22059


Због славе и географског положаја, претпоставка је била да и Стамболије припадају роду банијских Крича J-Y218111. Међутим, преко YSEQ утврђена је припадност подграни J-Y22063. Хаплотипом најближе стоје неки M205 родови из Лике (Усорци и Јањатовићи, слава Јовањдан) и Мркобраде (Аранђеловдан). Огранака ових родова има у околини Двора, па би било пожељно тестирати још неког Стамболију. Подгране J-Y22063 нема превише међу слављеницима Ђурђевдана, изузев можда Вулетића из околине Госпића, али није искључено да ће се појавити и у оквиру неког рода са овом славом. Управо као што су се својевремено појавили банијски Кричи.

Ван Крајине, најближа поклапања постоје у околини Пријепоља (необјављен) и Чачка (Белић, Остра). Ову групу карактерише промена 17 на маркеру DYS576, а у случају Мркобрада и необјављених породица из околине Пријепоља и ретка вредност 16 на маркеру DYS19.

У литератури која се бави пореклом становништва дворског краја, може се прочитати податак да су Стамболије део струје која је доселила из Лике, а преко Босанске Крајине. Петар нам свакако може дати конкретније податке о пореклу овог рода.

Присуство Стамболија у селу Сочаница потврђено је током друге половине XVIII вијека (најмање 5 породичних задруга). Сочаница је била саставни дио Јавнице, али се издвојила из ње до 1777. године. Осим у Сочаници, ово презиме је у истом периоду пописано у селима Велебитска Ријека (2), Грмушани (1), Мајдан (1) и Селиште (1). Од огранка из Доњег Селишта код Глине потиче историчар др Небојша Стамболија.

Покушаћемо у наредном периоду тестирати још неког припадника овог рода.

Стамболије (Ђурђевдан) помиње и Милан Карановић у Поуњу, додуше као Станболије. Било их је 2 куће у Ивањској (Босанска Крупа), досељени су "пред Буну" (мисли се вероватно на Дољанску буну 1858), али се не зна одакле. У селу је било пуно досељеника из Лике, а од повратника са Баније спомињу се Грубори из Добретина.