Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Небојша]

Башић, Ђурђевдан, Сводна, Нови Град, J2b-M241>FT366875


О овом резултати смо писали на другој теми, па цитирам најважније детаље.

Поштовани , отварам тему у циљу истраживања поријекла нашег презимена, откривања наше могуће фамилијарне повезаности и сагледавања информација и чињеница везаних за Башиће.
Ја потичем из села Сводна , подно планине Козаре у Босанској Крајини, Република Српска. У то село, Башићи су се доселили из Црне Горе по породичном предању, славимо Ћурћевдан.
Поред нас у селу су настањени још једни Башићи који исто тако славе Ђурђевдан, али по предању нисмо фамилијарно везани.
У селу Добрљин, поред Новог Града, постоје исто тако Башићи, славе Ђурђевдан, а потичу по причи из Двора на Уни ( Банија- РСК ). У селу Гаревци поред Приједора, постоје исто Башићи, воде поријекло са подручја Дрвара,населили се у Гаревце прије Аустроугарске окупације Босне и Херцеговине.
Био би вам неизмјерно захвалан ако се укључите у дискусију, па да сазнамо што више информација.

Башића је у Крајини било са бар три различите славе (Ђурђевдан, Никољдан и Срђевдан), али није искључено да су сви Ђурђевштаци род, с обзиром да су уско локализовани у Поткозарју. У Поуњу је Милан Карановић писао о роду Змијањаца-Скулара са славом Ђурђевдан. За Скуларе се каже да су са Змијања пореклом (досељени "пре Омерпаше") и да су се звали Башићи. Да ли је један део Скулара касније могао узети поново презиме Башић(?)

Њима је по особинама (вероватно због славе) означио као потенцијално блиску (говоримо о мушкој линији) групу родова Пепић-Михаиловић-Гајић-Драгорајац. Судећи по досадашњим резултатима, ова група припада хаплогрупи I2-Y3120.

Свесно не споменух и четврту подграну J2b-M241 која се јавља у западним крајевима, зато што није толико заступљена. Испоставило се да Башићи припадају управо њој. Реч је о J2b-L283>Y146400>FT366875.
https://www.yfull.com/tree/J-FT366875/

Јавља се за сада код Хрвата из Далмације, Срба из Крајине и муслимана из Пријепоља. Од географски блиских родова треба споменути Умићевиће из Рудица код Новог Града. Делује на основу маркера да је читава ова група међусобно доста блиска (TMRCA око 500 год), а као потенцијална матична област за сада се намеће простор Старог Влаха.

Иако доста ретка, хаплогрупа J2b-M241 је код Срба из западних крајева прилично разноврсна. Штавише, присуство ове три подгране у области Поуња и Поткозарја чини да се она ту јавља изнад српског просека (око 1.5%).

[Небо_Сав]

Паде ми на памет глумац Реља Башић! Има ли он везе са неким од овде поменутих фамилија са презименом Башић?

[Панић]

Паде ми на памет глумац Реља Башић! Има ли он везе са неким од овде поменутих фамилија са презименом Башић?

Има и код муслимана глумац Сенад Башић

[Саша Башић]

Паде ми на памет глумац Реља Башић! Има ли он везе са неким од овде поменутих фамилија са презименом Башић?

Глумац Реља Башић , нема везе са мојим Башићима из Сводне.

[Небо_Сав]

Погледао сам ВИКИПЕДИЈУ, у први мах нисам био нашао  податак, претражиовао сам на ћирилици.
 Рељина веза са презименом Башић је преко свог очуха.

https://sh.wikipedia.org/wiki/Relja_Ba%C5%A1i%C4%87

[Кековац]

Петковић, Ђурђевдан, Придјел Доњи/Добој, I1-P109>FGC22045>FGC22061

Иако је јасно да припада роду Дробњака, има неколико специфичних вредности DYS389-I/II= 13/29 и DYS635=21, тако да у бази СДКП нема никог ко има мање од два маркера разлике у односу на њега. Због географске блискости и исте славе, као једне од ове три карактеристике хаплотипа би му могао бити близак Тодоровић из Грапске Доње код Добоја, али је разлика на укупно 5 маркера од упоредивих 25 маркера ипак велика да би се то са сигурношћу тврдило. Мању разлику од 3 маркера на упоредива 25 маркера има са Ждрелом из Малешића код Илијаша па је можда ова веза ближа. Остали тестирани са мањим разликама хаплотипа славе Никољдан или нису географски блиски Петковићу па би било незахвално давати даље прогнозе. Мислим да је дубоки (BigY-700 или WGS) тест једини начин да се разреши ова дилема.

[Иван Вукићевић]

Шећеров, Михољдан, Српски Крстур, Нови Кнежевац, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS576=19 и DYS549=14. На три маркера се разликује од хаплотипа Ивановића (Ђурђевдан, Бока/Сечањ), али како не деле поменуте карактеристичне вредности маркера, мало је вероватно да су ближе повезани.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

[Иван Вукићевић]

Шабић, Јовањдан, Панчево, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>A24070>A24066

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS439=15 и снижену вредност маркера DYS635=21. Нема ближих поклапања на пројекту.

Тестирани је навео да Шабићи према предању потичу из Неродимља на Косову.

[Uzi]

Мијатовић, Јовањдан, Вучковица, Лучани, N2-Y7310>Y7313>FT182494>FT213937

Тестирани има повишене вредности на DYS19=15 и DYS456=15. Нема потпуних поклапања али има доста блиских. Блиско поклапање које вреди споменути, и са којим тестирани има једну разлику на 23 маркера, је Дуканац (Никољдан) из истог места. Дуканац са Мијатовићем дели повишену вредност DYS456=15.

Тестирани је оставио предање о Богићу Морачанцу из Црне Горе.

За Мијатовиће Коста Јовановић у свом раду Горње Драгачево из 1908. године пише:
Мијатовићи, Јовановићи, Поповићи, Јанковићи, Равићи, Милорадовићи, Виторовићи, Лазићи, Миливојевићи и Миловановићи су, веле, једног порекла, и њихов се предак, неки Богић, доселио из Црне Горе, пре 300 и више година (1). Славе Јовањ-дан.

(1) Г. Милета Јовановић свештеник, вели, да је у читулама свију ових породица на првом месту забележено име Богић. - Он каже да у сеоском гробљу постоји један стари споменик на коме су само записане речи: Раб Божији Мијат, и по њему су, веле, постали Мијатовићи. - Могућно да је од Поповића био Илија Поповић парох, који је с народом 1822. год. довршио стару цркву у Котражи. (Књижев. Задруга. Путешествије по Сербији од Ј. Вујића, књига прва, стр. 209.).

Препорука за даље тестирање је директан тест на још нижу подграну FGC28435.

[Антонин]

Мијатовић, Јовањдан, Вучковица, Лучани, N2-Y7310>Y7313>FT182494>FT213937

Тестирани има повишене вредности на DYS19=15 и DYS456=15. Нема потпуних поклапања али има доста блиских. Блиско поклапање које вреди споменути, и са којим тестирани има једну разлику на 23 маркера, је Дуканац (Никољдан) из истог места. Дуканац са Мијатовићем дели повишену вредност DYS456=15.

Тестирани је оставио предање о Богићу Морачанцу из Црне Горе.

За Мијатовиће Коста Јовановић у свом раду Горње Драгачево из 1908. године пише:
Мијатовићи, Јовановићи, Поповићи, Јанковићи, Равићи, Милорадовићи, Виторовићи, Лазићи, Миливојевићи и Миловановићи су, веле, једног порекла, и њихов се предак, неки Богић, доселио из Црне Горе, пре 300 и више година (1). Славе Јовањ-дан.

(1) Г. Милета Јовановић свештеник, вели, да је у читулама свију ових породица на првом месту забележено име Богић. - Он каже да у сеоском гробљу постоји један стари споменик на коме су само записане речи: Раб Божији Мијат, и по њему су, веле, постали Мијатовићи. - Могућно да је од Поповића био Илија Поповић парох, који је с народом 1822. год. довршио стару цркву у Котражи. (Књижев. Задруга. Путешествије по Сербији од Ј. Вујића, књига прва, стр. 209.).

Препорука за даље тестирање је директан тест на још нижу подграну FGC28435.

По једном предању из моје породице, тестирани Дуканац је генетски заправо Нешовић из села Вучковица. Доселила се два брата из Рашчића, старији Маријан се "удао" у Дуканце и његови потомци су та грана Дуканаца, а од млађег Василија, ожењеног Станицом Дуканац, су Нешовићи (отац им се звао Нешо Миливојевић, и опет по једном предању старином су од Савићевића).

[Uzi]

По једном предању из моје породице, тестирани Дуканац је генетски заправо Нешовић из села Вучковица. Доселила се два брата из Рашчића, старији Маријан се "удао" у Дуканце и његови потомци су та грана Дуканаца, а од млађег Василија, ожењеног Станицом Дуканац, су Нешовићи (отац им се звао Нешо Миливојевић, и опет по једном предању старином су од Савићевића).

За Нешовиће из Вучковице раније споменути Коста Јовановић пише да славе Ђурђиц. То пише и за Дуканце.

Нешовић је дошао као припуз из Рашчића (код Ивањице) пре 40 година. Слави Ђурђиц.

Најстарије су породице: Дукањци, славе Ђурђиц. За њих се не зна одакле су и када досељени и рачунају се као најстарија породица у селу.

[Иван Вукићевић]

Питулић, Алимпијевдан, Ковраге, Исток, E-M34>Z841>Z849>CTS1727>L791

Припада роду Ралевића, чија је матица у Калудри код Берана. Крсна слава Ралевића је такође Алимпијевдан.
Хаплотип тестираног се од хаплотипова двојице до сада тестираних Ралевића разликује на 5, односно на 6 маркера. Иако се ради о не баш занемарљивом броју маркера, не треба доводити у питање сродство Ралевића и Питулића из следећих разлога:
- Оба браства славе Алимпијевдан, славу која је ретка.
- Питулићи потичу из Велике, а исто се наводи и за Ралевиће у једном предању.
- Питулић нема ближих поклапања хаплотипова од хаплотипова Ралевића.

Питулића је у Коврагама било 15 кућа пред расељавање из Метохије 1999. године према Географској енциклопедији насеља Србије.

Светозар Стијовић је забележио следеће о Питулићима из Коврага у свом раду о Метохијском Подгору:
Питулић, девет кућа. Дошли некада давно из Велике. Слава Свети Алемпије; мала слава Ђурђевдан. Информатор Радован Питулић, 76 год.

Тестираном бих препоручио да уради неки од дубљих тестова (WGS или BigY).

[Неродимац]

Шабић, Јовањдан, Панчево, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>A24070>A24066

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS439=15 и снижену вредност маркера DYS635=21. Нема ближих поклапања на пројекту.

Тестирани је навео да Шабићи према предању потичу из Неродимља на Косову.

Волео бих ако тестирани чита да се јави на [email protected] јер имам детаљан родослов Шабића из Неродимља али немам никога за које знам да су отишли у Панчево осим можда Александра (1927) син Љубице Шабић а она ћерка свештеника Радомира Шабића који је из Неродимља дошао и службовао у Вукони. Да би потврдили ову информацију или додали још нешто замолио бих тестираног да се јави.

[Кековац]

Живковић, Стевањдан, Рогача/Лучани, I1-Y51867>PH220

Хаплотип тестираног се на само једном маркеру DYS576 разликује од модалног хаплотипа рода Шумњака, који такође славе Стевањдан, из околине Требиња описаних у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине па је веза са овим разгранатим генетичким родом сасвим извесна. Међутим нема потпуног поклапања ни са једним до сада тестираним припадником овог генетичког рода управо због благо снижене вредности на позицији DYS576 која код тестираног износи 15 док сви остали припадници овог генетичког рода имају вредност 16.

Ердељановић у књизи Доње Драгачево о Живковић има из Рогача пише:

Са Пропадима (Пропадовићи, Перишићи) једна су породица Живковићи (обоји славе Стевањ-дан). Старином су из Страњана од Лима (з. од Сјенице). Доселили су се најпре Прерадовић у Липницу у срез трнавски, па су једни и остали тамо а други дошли у Рогачу. После се доселио у Рогачу и Живко прадед данашњих Живковића. Од ових Живковића има једна кућа одсељена у срез трнавски.

Тестирани је и навео да према породичном предању Живковићи потичу из села Доњи Страњани на Јадовника близу Пријепоља, а да је старо презиме било Пропад од којег су настали Пропадовићи, Перишићи и Живковићи.

Од до сада тестираних припадника овог генетичког рода бих издвојио Шапоњића, Стевањдан, Радојевићи/Нова Варош од чијег хаплотипа се тестирани разликује на два маркера, Василијевића из Ртара/Лучани са којим има такође два маркера разлике, али и један необјављен резултат из Сеништа/Нова Варош,слава Стевањдан, који се од тестираног разликује управо на маркеру DYS576, с тим што хаплотип тестираног из Сеништа има благо повишену вредност 17 на овом маркеру па је укупна разлика у односу на Живковића двострука.

Савет за даље тестирање би био дубљи тест BigY-700 код FTDNA или WGS тест код Dante или Nebule којим би се могло прецизно утврдити филогенетска веза ове породице са осталим припадницима овог генетског рода.

[Црна Гуја]

Јелић, Марковдан, Кремна, Прњавор

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>YP4278. Најближа поклапања има са припадницима рода Б3: од претходно тестираног Јелића из Кремне и Спасојевића из Шњеготине Велике код Челинца разликује се на само 1 од 23 маркера, од Симића из Јошавке код Челинца и Милосављевића из Поточана код Прњавора на 2 од 23, од Гаврића из Јошавке на 2 од 20, а од Јовичића из Јошавке на 4 од 23 маркера. Сви наведени осим Милосављевића такође славе Марковдан, док Милосављевић слави Михољдан. С обзиром да ниједан припадник овог рода није урадио дубински тест, препорука за даље тестирање је WGS или BigY-700. Тестирани је у упитнику навео да су у Кремну досељени из Бранежаца код Челинца.

[Црна Гуја]

Арбутина, Никољдан, Мединци, Подравска Слатина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y2613>Y2608>YP6098>BY149000. Поседује хаплотип близак модалном, без неких специфичних вредности. Најближа поклапања има међу тестиранима из рода А, који претежно славе Никољдан. Од поклапања бих издвојио Кнежевића из Малог Цвјетнића код Дрвара, од ког се Арбутина разликује на 2 од 23 маркера, и Шкорића из Горњих Штрбаца код Горњег Лапца, од ког се разликује на 2 од 20 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су даљим пореклом из Мајских Пољана код Глине.

[prikola]

Живковић, Стевањдан, Рогача/Лучани, I1-Y51867>PH220

Хаплотип тестираног се на само једном маркеру DYS576 разликује од модалног хаплотипа рода Шумњака, који такође славе Стевањдан, из околине Требиња описаних у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине па је веза са овим разгранатим генетичким родом сасвим извесна. Међутим нема потпуног поклапања ни са једним до сада тестираним припадником овог генетичког рода управо због благо снижене вредности на позицији DYS576 која код тестираног износи 15 док сви остали припадници овог генетичког рода имају вредност 16.

Ердељановић у књизи Доње Драгачево о Живковић има из Рогача пише:

Са Пропадима (Пропадовићи, Перишићи) једна су породица Живковићи (обоји славе Стевањ-дан). Старином су из Страњана од Лима (з. од Сјенице). Доселили су се најпре Прерадовић у Липницу у срез трнавски, па су једни и остали тамо а други дошли у Рогачу. После се доселио у Рогачу и Живко прадед данашњих Живковића. Од ових Живковића има једна кућа одсељена у срез трнавски.

Тестирани је и навео да према породичном предању Живковићи потичу из села Доњи Страњани на Јадовника близу Пријепоља, а да је старо презиме било Пропад од којег су настали Пропадовићи, Перишићи и Живковићи.

Од до сада тестираних припадника овог генетичког рода бих издвојио Шапоњића, Стевањдан, Радојевићи/Нова Варош од чијег хаплотипа се тестирани разликује на два маркера, Василијевића из Ртара/Лучани са којим има такође два маркера разлике, али и један необјављен резултат из Сеништа/Нова Варош,слава Стевањдан, који се од тестираног разликује управо на маркеру DYS576, с тим што хаплотип тестираног из Сеништа има благо повишену вредност 17 на овом маркеру па је укупна разлика у односу на Живковића двострука.

Савет за даље тестирање би био дубљи тест BigY-700 код FTDNA или WGS тест код Dante или Nebule којим би се могло прецизно утврдити филогенетска веза ове породице са осталим припадницима овог генетског рода.

Zaređalo nas je izgleda. Izgleda grupa oko Nove Varoši/ Sjenice dobija još jednog člana.

[Небојша]

Арбутина, Никољдан, Мединци, Подравска Слатина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y2613>Y2608>YP6098>BY149000. Поседује хаплотип близак модалном, без неких специфичних вредности. Најближа поклапања има међу тестиранима из рода А, који претежно славе Никољдан. Од поклапања бих издвојио Кнежевића из Малог Цвјетнића код Дрвара, од ког се Арбутина разликује на 2 од 23 маркера, и Шкорића из Горњих Штрбаца код Горњег Лапца, од ког се разликује на 2 од 20 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су даљим пореклом из Мајских Пољана код Глине.

Арбутине из околине Глине (Мартиновићи) припадају хаплогрупи I2-PH908. Арбутине из Перјасице (Кордун) припадају I2-M423. Међутим, једни са 23andMe припадају и R1a.

Арбутина, свакако Банија, или Кордун, R1a-CTS3402

Интересантна ситуација, с обзиром да је презиме доста специфично и да сви славе исту славу.

[Небојша]

Мирковић, Ђурђевдан, Горње Крушево, Олово, J2b-M205>Y22059


Тестирани је оставио предање о пореклу из околине Никшића. Постоји потпуно генетичко поклапање са две породице из околине Пријепоља. Једна од њих слави такође Ђурђевдан (друга је прибраћена). Интересантно да је и та особа из Пријепоља навела предање о пореклу из Никшића, али је упитно колико је ово тачно, будући да се у даљем тексту везују за Копривице (друга хаплогрупа). Реч је највероватније о подграни J-Y22063, али би то требало тестом потврдити. Од неких географски даљих поклапања, треба споменути Мркобраде (Аранђеловдан) из Крајине. Карактеристика овог хаплотипа је ретка промена 16 на маркеру DYS19. Ближи сродници ове групе, што због поменуте промене што због исте славе (Ђурђевдан), су по свему судећи Самарџићи из Невесиња и Лугоње из Љубиња. 

[Петар М. Демић]

Арбутина, Никољдан, Мединци, Подравска Слатина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y2613>Y2608>YP6098>BY149000. Поседује хаплотип близак модалном, без неких специфичних вредности. Најближа поклапања има међу тестиранима из рода А, који претежно славе Никољдан. Од поклапања бих издвојио Кнежевића из Малог Цвјетнића код Дрвара, од ког се Арбутина разликује на 2 од 23 маркера, и Шкорића из Горњих Штрбаца код Горњег Лапца, од ког се разликује на 2 од 20 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су даљим пореклом из Мајских Пољана код Глине.

Присуство Арбутина потврђено је у Мајским Пољанама током друге половине XVIII вијека и тада су имали најмање 2 породичне задруге. На основу документације из 1772. године, може се закључити да је овај род био присутан у селу још током прве половине XVIII вијека.

Арбутине спадају међу бројчано најјаче банијске родове и током друге половине XVIII вијека потврђено је њихово присуство у селима Брђани, Брњеушка, Врпоље, Голиња, Горичка, Жировац, Комора, Мајске Пољане, Мартиновићи, Рјечица и Ровишка. Сви наведени огранци прослављају Никољдан, изузев огранка из Брњеушке који прославља Дмитровдан (очито је ријеч о преузимању крсне славе од неког другог рода, највјероватније од Дмитровића из истог села) и огранка из Голиње који је временом угашен. Арбутина је било и у селу Стрмен (крсна слава Никољдан), али је оно нешто касније ушло у састав Банске крајине.

Када говоримо о Арбутинама са Баније, од раније имамо резултате огранака из Дугог Села Ласињског (раније Рјечица) и Мартиновића:

142. Арбутина, Никољдан, Мартиновићи, Глина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Највероватније да Арбутина припада роду означеном као род Е25 у табели пројекта, роду у коме се налазе тестирани Милић из Јавнице код Двора, Вујатовићи из Великог Градца код Глине, Ђурић из Двора и Миланов из Ковиља код Новог Сада. Због вредности 10 на 391, препоручио бих Арбутини тест на Z16983. Могуће је да су припадници овог рода заправо генетички истоветни са тестираним родовима са Баније који славе Мратиндан. Ради се о Бекићу из Чремушнице код Вргинмоста и о једном роду из необјављених истраживања који је такође из Мартиновића.

Арбутине су један од најбројнијих српских родова на Банији, било их је у више села широм Баније. Требало би да су међусобно све Арбутине повезане, јер славе углавном Никољдан. На попису из 1948. године било је 48 пописаних Арбутина у 10 домаћинстава у Мартиновићима. Арбутине су у Мартиновићима потврђене у 18. веку.

Ово је вероватно потврда и једног ранијег резултата са 23andme:

Арбутина, Никољдан, Дуго Село Ласињско, Вргинмост, I2-M423