Буздум, Аранђеловдан, Велики Будићи, Пакрац,
J2a-Z6055>Y14439Тестирани је навео да су славу преузели по женској линији, пре 2-3 генерације.
Изворна слава Буздума је Св. Јован. Спомињу се у парохији Бучје са овом славом крајем 19. века. У попису насеља Бранешци (Бранежац), недалеко од Бучја, наводи се презиме
Буздумовић. Наиме, међу тамошњим кућним старешинама се, током 1736. године, наводи Радојица Буздумовић (Radoiza Pusdumovich).
Верује се да су Буздуми досељени из Лике, из околине Плитвица. У Лици јесте било Буздума, око Доњег Лапца, али тамо славе Марковдан и у вези су вероватно са осталим слављеницима ове славе, који припадају I2-S17250*. Како год, порекло из Лике делује вероватно када су ови крајеви Славоније у питању, а у околини Огулина овој хаплогрупи припадају
Таталовићи, који такође славе Јовањдан.
Реч је о добро профилисаном генетичком роду са матицом на простору Херцеговине, Дробњака и Старог Влаха. Хаплотип је мање-више модалан, самим тим постоји више блиских поклапања. Споменућу днк рођаке који због славе и географије могу бити интересантни:
-
Михојевић, Јовањдан, околина Требиња
-
Дошло, Јовањдан, околина Мостара
-
Кујунџић, Аранђеловдан, Дробњак
-
Милашиновић, Аранђеловдан, Дробњак
-
Сатарић, Јовањдан, Лучани
-
Стојановић, Јовањдан, Врбовско
-
Ивошевић, Ђурђевдан, Огулин
-
Таталовић, Јовањдан, Огулин
Као што се може видети, реч је о претежно динарској групацији, иако блиских днк рођака (у мањем броју) има на простору југоисточне Србије и Бугарске. Не тако редак случај и код осталих динарских родова у Срба.
https://www.yfull.com/tree/J-Y14439/