Цвијовић, Ђурђевдан, Рибаревине, Бијело Поље,
J2b-M205>Y22059Цвијовић је оставио предање о пореклу из Дробњака, тачније "од Тушине". Како у том крају није било Цвијовића, колико ми је познато, а ни овакав хаплотип није присутан у Дробњаку, реч је вероватно о једном огранку затарских Цвијовића.
Тестирани су већ Цвијовићи из Крћа, слава Мратиндан, хаплогрупа R1a-Y2613>Y2608, као и Цвијовићи-Бајићи, слава Стевањдан, хаплогрупа I1-Z63>Y7627. Ово међтим могу бити они Ђурђевштаци које помиње Петар Мркоњић 1902 (Средње Полимље и Потарје), а којих је изгледа било у матичним местима многих J2b-Y22059 (Маоче, Црљенице, Џурово, итд).
Са овим резултатом добили смо вероватно хаплогрупе за све три гране Цвијовића у овом крају. Генетички, Цвијовић припада подграни
J2b-M205>Y22059>Y155375. Сврстан је у исти род (Б5) са осталим слављеницима Ђурђевдана из овога краја и шире (
Радовићи,
Цмиљанићи и остали). Овој су групи веома блиски Никољштаци из Фоче (
Крнојелци и други),
Кричке из Северне Далмације (слава Никољдан у оба случаја), као и неке
муслиманске породице из околине Пријепоља.
Ово је претпостављам онај изворно крички хаплотип, у смислу да је реч о истој подграни којој припадају и далматинске Кричке, али и неке изламизоване породице из Полимља и Потарја. Друга значајна група J-Y155375 из Затарја јесу Перуничићи, Чамџићи, Марковићи и остали, који припадају низводној J-BY173966. Нису они ништа мање Кричи, али за разлику од ове групе Никољштака и Ђурђевштака, који имају углавном предања о пореклу из околних области, код њих се често срећу предања о поркелу из Мораче, од Куча, са Чева, итд. Да ли је то случајност, или постоји разлог зашто је тако, време ће показати.